U poslednje vreme Ohridsko jezero je ponovo postalo jedna od omiljenih destinacija turista, kako iz Srbije tako i sa čitavog Balkana. Bilo da tamo provodite čitav svoj odmor ili samo par dana na putu ka morima Grčke, Ohridsko jezero će vas očarati svojom lepotom i još uvek nepokorenom prirodom.
Ohridsko jezero – geografski položaj
Ohridsko jezero se nalazi u južnom delu Makedonije na granici sa Albanijom, tačnije sama granica deli jezero na makedoski i albanski deo. Basen jezera je tektonskog porekla i nalazi se između planina Galičice i Jablanice. Jovan Cvijić tvrdi da se pre izdizanja i spustanja terena, usled kojeg je ovaj bazen i nastao, na tom potezu nalazila rečna dolina koja je kasnije ispunila bazen vodom.
Površina jezera je 349 km kvadratnih i po površini je na drugom mestu na ovim prostorima, odmah iza Skadarskog. Od toga 230km pripada Makedoniji a 119km Albaniji. Dugačko je 30km a široko 14km i idealno je za kraća krstarenja na kojima možete sagledati čitavu njegovu lepotu. Ono što je interesantno kod Ohridskog jezera jeste da se nalazi na nadmorskoj visini od 695m, te je voda prilično hladna i u najtoplijim letnjim periodima. Najveća poluostrva su: Trepet, Učakalja, Gorica i Gradište koje je posebno popularno među mladim kamperima i turistima jer pored divnog i uređenog kampa ovde možete naći možda i najlepše plaže na celom jezeru.
Prosečna dubina jezera iznosi oko 145m a naveća izmerena jeste 285.7m čime se ubraja u najdublja jezera ne samo Balkana već i čitave Evrope. Kako bi vam slikovito opisali ogromnu površinu i akumulaciju vode koja ispunjava ovo jezero, reći ćemo vam da bi Savi trebalo čitavih godinu dana da napuni Ohridsko jezero. Mislite o tome.
Ohridsko jezero – dubina i izvori
Ako posetite Ohrid, nemojte propustiti priliku da obiđete i njegove izvore, koji su opevani u narodnoj pesmi “Biljana platno beleše” a koji se nalaze na severnoj strani jezera. Isto tako, na južnoj strani, u blizini manastira sveti Naum, nalaze se izvorišta Crnog Drima koji jezero u svakoj sekundi puni sa 6 do 10 kubnih metara vode. Samo najhrabriji se mogu kupati na ušću ove reke u jezero jer je voda ovde izrazito hladna ali i toliko čista da se može piti bez ikakve bojazni za zdravlje.
Bitan izvor vode Ohridskog jezera čini i odliv vode iz Prespanskog jezera koje se nalazi u blizina ali leži na 158m većoj visini. Kako nema svoju površinsku otoku, najveći deo vode gubi poniranjem kroz krečnjačke pukotine, koje ga vode sve do Ohridskog jezera.
Meštani znatiželjnim turistima pričaju kako se u pojedinim danima sa Galičice može videti kako Crni Drim sa svojom tamnijom vodom teče kroz svetliju vodu jezera , od sv Nauma sve do struge odakle nastavlja ka Jadranskom moru. Iako zvuči divno, ova priča nema uporišta u nauci. Kod Struge zaista ističe Crni Drim, kao glavna otoka jezera ali sve ostalo ćemo morati pripisati legendi.
Ohridsko jezero – Turizam
O čistoći vode je zaista izlišno govoriti, ali ono što zaista začuđuje jeste njena prozirnost koja u julu iznosi i do 22m čime se ubraja u sam vrh među svim jezerima na svetu.
Ako vas put navede na ovo jezero nemojte propustiti priliku da probate čuvenu ohridsku pastrmku koja se može loviti samo u određenim delovima godine jer je zaštićena vrsta. Ribolov ovde ima dugačku tradiciju sve do perioda antičke Grčke. Nekada je jezero bilo poznato i po brojnim vrstama jegulja ali se njihov broj danas drastično smanjio. Brojne vrste riba i biljaka nastanjuju jezero, te je ono pravi biser prirode ali se zato nemojte iznenaditi ili uplašiti ako u nekom trenutku zaplivate pored kakve vodene zmije. Nemojte se bojati, potpuno su bezopasne a i ne previše druželjubive te će gledati da vam se što pre sklone sa puta.
Ribarskih čamaca i sela sve je manje na Ohridskom jezeru, zamenili su ih neki veći brodovi čiji putnici ne nose štapove za pecanje već uz glasnu muziku do kasno u noć krstare jezerom. Turisti sve češće posećuju ovaj kraj, uglavnom odsedajući u Ohridu koji se nalazi na severnoj strani jezera.
Pristupačne cene, odličan noćni život, gostoljubiv narod i prebogata istorija, više su nego dovoljni razlozi da posetite ovo mesto. Kažu da na potezu Ohridskog jezera ima 365 crkava – za svaki dan u godini po jedna. Nezaobilazni manastir sveti Naum, iako danas poprilično komercijalizovan i podređen posetama turista, do pre samo desetak godina bio je oaza mira i duhovnosti. Ako izuzmemo sporove pravoslavnih crkava na ovom području, hramovi Ohrida su mesta na kojima zaista možete razumeti veru, slušati priče o Ćirilu i metodiju, o Klimentu i Naumu, o staroj srednjevekovnoj tvrđavi koja na brdu iznad grada i danas budno motri na čitav predeo. Naravno priče su daleko lepše uz čašicu hladne mastike koja svaku legendu učini živopisnijom. Tu su i Titove vile, u kojima on nikada nije odsedao a o čijem se luksuzu uglavnom samo nagađa.
Nemojte misliti da je Ohridsko jezero lepo samo leti. Najlepša krstarenja jesu ona zimska kada zneg lagano pada po jezeru a vi u toplom brodu pijete kuvanu rakiju i slušate priče najčešće iz doba SFRJ kada je sve nekako bilo lepše i bolje kroz oči sada već ostarelog kapetana koji je sto puta imao priliku da napusti Ohrid ali naravno da nikada to nije učinio. Jer, koje je to mesto lepše od Ohrida i njegovog jezera.
