10. Difenbahija
Ova biljka je u vašu saksiju došla iz – Brazila! U 19. veku iz Južne Amerike difenbahiju prenose u Evropu, i dobija ime po izvesnom Difenbahu, tadašnjem vrtlaru austrijske carske palate. Danas se najviše gaji u Americi.
Difenbahija je dekorativna sobna biljka, čvrstog stabla i dugih, izražajnih listova sa šarama.
Veoma je retko da difenbahija procveta. Njeno cveće je zeleno, nežno i neupadljivo.
Dobro uspevaju i u stanovima u kojima nema mnogo svetlosti, što nije česta karakteristika šarenih biljaka. Kako raste, donje lišće joj opada i stablo može da postane visoko i nestabilno, pa se mora poseći. Zimi je obavezno zalivajte mlakom vodom.
9. Šeflera
Ova jednostavna i lepa biljka je u stvari zimzeleno drvo iz Australije i sa Novog Zelanda, koje naraste u visinu dva do četiri metra, a tek se odnedavno gaji u saksijama. Ime je dobila po gospodinu Šefleru, botaničaru iz Gdanjska.
Mala šeflera je neskladna, ali kada naraste iznad 60 centimetara, listovi dolaze u srazmeru sa peteljkama. Može imati zelene cvetiće, koji se retko stvaraju kad se uzgajaju kao lončanice.
Dobro podnose slabo osvetljenje i umerenu hladnoću, promaju i duvanski dim – što ih čini izdržljivim biljkama, lakim za održavanje. Ako volite svoje šeflere, prskajte ih kišnicom dva ili tri puta nedeljno.
8. Fikus
Fikus je veliki priljatelj ljudi koji žive u gradu. Ova lepa zimzelena biljka ne samo što prijatnim zelenim listovima odmara oči, već i odlično filtrira vazduh! Posebno je dobar u apsorbovanju formaldehida, koga ima mnogo u našem okruženju.
Sve vrste fikusa imaju jako elipsasto lišće, a kroz njega teče mlečni sok koji je otrovan. Kod nas ne može da cveta. Ne sme biti izložen direktnom uticaju sunca, a najveći neprijatelj su mu crveni pauk i – promaja! Nije ni čudo što je fikus prevalio put iz Indije da bi postao omiljen u srpskim saksijama.
7. Kaktus
Bodljikavi kaktusi su izuzetno otporne biljke koje odlično preživljavaju sušu i surove uslove. Potiču iz Amerike, najviše ih ima naravno u Meksiku, a postoji više od hiljadu vrsta kaktusa!
Kaktusi vole direktne sunčeve zrake. Kod patuljastih vrsta, više različitih kaktuščića se mogu držati zajedno u jednoj saksiji, a posebno lepo izgledaju u providnoj posudi ispunjenoj raznobojnim peskom i kamenčićima.
Ukoliko se pravilno gaje, kaktusi će jednom godišnje procvetati. Retkom lepotom ovih cvetova, bodljikavi kaktus će nagraditi vašu pažnju. Ipak, kako su kaktusi pomalo namćorasti, ovo cveće će jako kratko trajati. No, utoliko je uživanje u njihovoj lepoti još izuzetnije.
Feng šui ne preporučuje držanje biljaka koje imaju bodlje, jer one navodno unose neslogu, oštre i prekidaju energiju doma. Ukoliko smatrate da su principi feng šuija istiniti, opet vam ostaje sasvim dovoljno vrsta kaktusa koje nemaju bodlje, među kojima možete naći svog novog saksijskog ljubimca.
Mnogi veruju da se od kaktusa pravi originalno jako alkoholno meksičko piće tekila. U stvari, tekila se proizvodi od biljke agave, koja samo liči na kaktus. Pa, ukoliko ste planirali da svog ljubimca jednog dana pretvorite u tekilu, džaba ga gajite… Možda uspete da napravite nekakvu rakiju…
6. Filadendron
Filadendron je među biljkama koje najčešće pune saksije, jer odlično opstaje u stanu. Javlja se u tridesetak različitih vrsta. Ova tropska zimzelena biljka dolazi sa ostrva Zapadna Indija i iz Centralne Amerike, a u džunglama iz kojih potiče daje jestiv plod i može da poraste i do deset metara. Ali budite bez brige, vaš filodendron iz saksije teško da će prerasti plafon.
Mladi filadendron ima lišće srcastog oblika, a kod starijih je dugo do 80 cm. Cvet koji se retko javlja u sobnim uslovima je beo sa žutim prašnikom, pa podseća na lalu.
Pazite ako imate kućne ljubimce, sprečite ih da grickaju filadendron, jer je otrovan. Ipak, ne odustajte od ove biljke zbog toga, pošto odlično prečišćava vazduh.
5. Ciklama
Za ciklamu kažu da je najlepša biljka koja cveta zimi. Ona se teže održava i prava je botanička poslastica ukoliko uspete da je odgajite. Tajna je u tome da je držite stalno u što hladnoj sobi i da održavate visok stepen vlažnosti vazduha, držeći je na podlozi sa mokrim peskom ili u saksiji obloženoj vlažnim tresetom. Kada je dobro uzgojena, njeno lišće je tolio čvrsto da okrenuta naopačke biljka stoji uspravno na njemu.
Najčešće gajena u stanu je ciklama iz sredozemnog područja, čija se cvetna stapka, dok plod cveta, savija u spiralu. Savremene ciklame mogu biti u raznim bojama: bele, svetloroze, tamnoroze, narandžaste, tamnocrvene, i, naravno, ciklama boje.
4. Spatifilum
Još jedna biljka od koje bi trebalo da sklanjate kučiće i mačiće, jer su joj listovi blago otrovni. Ako ćemo iskreno, ni to latinsko ime joj nije baš najlepše. I pored toga je veoma popularna, i to sa dobrim razlogom. Spatifilum je lak za održavanje, lepo uspeva u stanu, dekorativno izgleda, i često cveta. Ima šiljate zelene listove na dugačkim drškama, a na tankim cvetnim grančicama se pojavljuju beli cvetovi, u povoljnim uslovima tokom celog leta. Nakon perioda cvetanja, dršku treba odseći da bi biljka nastavila da cveta.
Voli tamnije delove stana, a i oni vole spatifilum, jer ih razvedri i oživi.
Spatifilum nije samo lep, on je i vrlo koristan. Izvrstan je borac protiv štetnih zračenja. Posebno dobro apsorbuje zračenje koje dolazi od kompjutera i kućnih aparata, pa je poželjan u svakom savremenom domu.
3. Ljubičica
Kažu da su ljubičice jako nežne i osetljive na negativne uticaje okoline, i da su simbol ljubavi i porodice. U saksijama se najčešće gaje afričke ljubičice (Saintpaulia), koje, logično, potiču iz Afrike. I zapravo nemaju ništa zajedničko sa malenim evropskim ljubičicama, koje su vesnici proleća.
Originalne afričke ljubičice imaju tamnoplave cvetove, a razvijeni su i hibridi sa cvetovima u svetloljubičastoj, beloj, roze i crvenoj boji i u boji jorgovana, a ima ih i sa dvostrukim cvetovima. Ljubičica sa belim cvetovima je najređa, i vremenom će promeniti boju na rubovima latica.
Afričke ljubičice nisu mnogo teške za održavanje. Dobro uspevaju u prostorijama u kojima ima pare, dakle u kuhinji i u kupatilu. Pripazite da zimi ne budu u jako hladnim sobama, niti na promaji. Najviše vole da se nalaze pored prozora na istoku i uživaju u pogledu kada se rađa sunce. Kako biste podstakli razvoj cvetnih pupoljaka, ostavite biljku da miruje 6 nedelja na nižoj temperaturi nego obično, i držite je nešto suvljom uz zalivanje jednom nedeljno. Tada će se pojaviti više većih cvetova.
2. Drvo života – Juka
Drvo života, debelog stabla sa rozetama i šiljastim listovima, odlično preživljava loše uslove. Možete da ga ostavite na suncu, na vazduhu, može čak i da prezimi napolju, jedino mu uvek treba vlaga u zemlji. Ipak, ne budite okrutni prema njemu, jer kada se propisno gaji u kućnim uslovima iz rozeta raste cvetno stablo sa zvonastim cvetovima. Dolazi iz Severne Amerike i Indije. Iako vrlo sporo raste, niko se ne ljuti na njega, jer je veoma dekorativno. Nekad se i isplati čekati, jer pojedine vrste narastu čak 12 metara. Osim što je izdržljivo i otporno, iz stabla drveta života izbijaju nove mladice, a pre dve hiljade godina je korišćeno za jelo i za lečenje (posebno kod Indijanaca), pa je tako zaradilo svoje ime.
Pri kupovi, obratite pažnju na to da li su rozete lepo razvijene, a ukoliko je lišće pocrnelo, drvo je oštećeno tokom transporta.
1. Orhideje
Orhideje su predivne biljke koje uglavnom nije jednostavno održavati. Ipak, podvrsta Phalaenopsis je zahvalna za gajenje u stanu. One mogu da žive godinama i stalno cvetaju. Držite ih na istočnom prozoru, a posle perioda cvetanja ih premestite u prostor gde će mirovati bez zalivanja mesec dana. Po opadanju cvetova, nemojte seći zdravu cvetnu stabljiku i redukujte zalivanje, pa će cvetati i dva puta godišnje.
Orhideje su simbol ljubavi, erotike i bogatstva, i veruje se da pospešuju plodnost i snagu. Zato se preporučuje njihovo držanje u poslovnom prostoru i, naravno, u spavaćoj sobi.