10. Pornići na TV Palma
Danas je tu internet pa kablovska (ja da sam imao Spice platinum nikada školu ne bih završio), pa 101 način da se utoli mladalačka radoznalost. Nije nekada bilo lako ljubiteljima pornografije. Ako izuzmemo eminentne časopise tipa Erotski dodir i sl, gde je većina nas prvi put upoznala Vendi, imali smo samo VCR i video klubove. Ali onda se u tom sivilu pojavila TV Palma sa emitovanjem hard core porno filmova… Joj radosti. Nažalost, sa promenom totalitarnog režima, promenila se i Palma.
9. Amiga 500
Ne, nije u pitanju model Honde iz tog doba. Amigu 500 imali su svi oni srećnici koji su prodali svoj Commodore 64, papagaja i dodali svoj godišnji džeparac da je kupe. Ozbiljan računar za to vreme, imao je i disk jedinicu, program za kucanje, a igrice… Luuudiiiloooo.
8. Sloba
Nikada neprežaljeni naslednik druga Maršala, Slobodan Milošević. Nije se često pojavljivao na TV-u, nije nas mnogo lagao (imao je RTS Dnevnik za to), družio se sa drugarima iz više diktatorske (Kasrto, Sadam, Gadafi…), i niko iz sveta ga nije voleo. Malo je ratovao, malo je pričao da je za mir, poštovao je ekologiju, pa je obustavio rad privrede… I svi smo ga voleli.
7. Inflacija
Zamislite da ta hiljadarka koju čuvate za petak uveče ima još 6 nula! Bili biste bogati. Ali, zamislite i da ništa ne vredi. E to vam je inflacija. Dobiješ platu ili penziju (koje tada niko nije smanjivao, jes’ da nisu vredele ništa ali opet…) odeš u poštu, izneseš džak para i u prodavnici za to kupiš oblandu…. Nefilovanu.
6. Gorivo na ulici
Rumunski je crveni, a bugarski benzin je zelene boje (naravno da su ih bojili temperama i razblaživali vodom, ali smo svi verovali u ovo). Pošto nas svet nije voleo, nismo smeli da uvozimo i izvozimo ništa. Tako goriva na pumpama nije ni bilo. Dosetljiv narod išao je u Rumuniju i Bugarsk, tamo kupovao benzin i švercovao ga nazad ovamo, prodajući ga na sred ulice. Bilo je raznih trikova, pola voda pola benzin, prokuvaš kantu pa se ona smanji i vise u nju ne staje 10 već 9 litara, pa tvoj ćale kao prekaljeni mangup kupuje samo iz metalnih kanistera…
5. Jezda i Dafina
Banke koje su nudile mesečnu kamatu na štednju u markama i do 25 posto. Narod pokupio svu ušteđevinu, isprodavao stanove, ulozio sve u banke i čekao kamatu kao podstanar. A onda… nestadoše jedan dan Jezda i Dafina i sve pare… Ostade samo narod u kiriji. Vazda smo se voleli kockati.
4. Dizelaši
Danas ih zovu omladinskom podkulturom 90-ih, mi smo ih tada zvali džiberi. Ošišani na kratko, nosili su Nike Air max 2 što šarenije (oni ozbiljniji su furali pandur plavu), lančane kaiševe i šuškave trenerke, koje su obavezno upasane u farmeke ili donji deo treše. Nosili su masivne zlatne lance, maštali da postanu mafijaši (čitaj sitni lopovi i muljare) i slušali turbo folk.
3. Turbo folk
Turbo folk vam je bio… Bio je… kako da objasnim… Pa, isto što i danas. I nema neke bitne razlike.
2. Besplatan GSP
Usluge GSP-a nisu se naplaćivale. Jeste da je trebalo kupiti kartu ili markicu (mesečna karta), ali to čak ni penzioneri nisu praktikovali. Jednostavno smo se svi vozili za dž. Jeste da se bus čekao po sat vremena i da je bilo gotovo nemoguće ući u njega, ali molim lepo, postali smo fizički spremniji. Pošto je ova praksa isčezla, donosimo vam i savete za izbegavanje kontrolora
1. Skidaj patike
Rečenica kojom su nas lokalni džiberi (dizelaši) sačekivali posle škole i oduzimali nam ličnu imovinu u vidu obuće. Oni finiji bi nam dali papuče, mada smo neretko dolazili kući bosi. Ko je imao starijeg brata, mogao ga je zovati u pomoć, pa bi i njemu skinuli patike, a kad dodjes kući ćale pametan umesto da vija njih prebije vas jer se niste čuvali. JEBITE SE DEVEDESTE!!!