„Uobražena mišica” je stara narodna bajka poznata širom Evrope. Ovde je prepričana našim rečima, u kratkim „stranicama” sa ilustracijama – za čitanje naglas pred spavanje. Čitanje traje oko pet minuta.
Bila jednom jedna mala mišica koja je svakog jutra čistila stepenice pred svojom kućom. Jednog dana, među prašinom, nešto je zasijalo – zlatan novčić!
– Kakva sreća! Kupiću sebi nešto lepo.
Kupila je veliku mašnu i vezala je na rep. Sutradan je stala pred kuću da je svi vide. Prvi je naišao magarac, skinuo šešir i naklonio se.
– Dobar dan, mišice! Hoćeš li da se udaš za mene?
– A kakav ti je glas? – upitala je mišica.– I-aaa! I-aaa! – zarikao je magarac.
– Odlazi! Glas ti je previše grub.Magarac je uzeo svoj štap i otišao pognute glave.
Zatim je došao medved, u najlepšem prsluku koji je imao.
– Hoćeš li da se udaš za mene, mišice?– Odlazi! Preveliki si i sav čupav.Mišica je bila sve uobraženija. Niko joj nije bio dovoljno dobar.
Dok je prostirala veš, na ogradu je skočio petao.
– Ku-ku-ri-kuuu! – zapevao je iz sveg glasa.
– Neću, neću! Ti bi me budio pre zore.
Sve je to sa krova, pod mesečinom, slušao jedan mačak.
– Sad je na mene red – rekao je tiho i protegao se.
Napunio je kadu do vrha i dobro se izribao. Očešljao je brkove, jedan po jedan, i obukao svečano odelo.
– Ne sme da me odbije zato što sam prljav!
Sa cilindrom u ruci, prišao je mišici na prstima.
– Mijau… Hoćeš li da se udaš za mene? – rekao je najnežnijim glasom na svetu.– Hoću! Tvoj glas je sladak kao med.
Napravili su veliku svadbu. Mišica je bila u beloj haljini, a mačak u prugastim pantalonama.
– Hajdemo brzo kući – rekao je mačak. – Baš sam ogladneo.
Kod kuće je mišica iznela na sto činiju koja se pušila.
– Šta si spremila za ručak? – upitao je nestrpljivi mačak.– Supu od povrća. Veoma je ukusna!
– Kakvo povrće! Ja volim meso! – viknuo je mačak, i više nije zvučao nimalo nežno.Skočio je preko stola. Činija je odletela na jednu stranu, a mišica na drugu.
Mačak je stavio kuvarsku kapu i pristavio lonac.
– Upala si u klopku, mišice!Ali dok je on tražio so, mišica se provukla kroz rupicu u zidu i pobegla što su je noge nosile. Mašna je ostala na podu.
Od tog dana mišica više nije bila uobražena. Opet je čistila svoje stepenice, a kad bi je neko pozdravio, nije pitala kakav mu je glas – nego kakvo mu je srce.
Kraj
Pitanja za razgovor posle čitanja
- Ko je sve hteo da se oženi mišicom? Nabrojte životinje redom i oponašajte kako se koja oglašava.
- Zašto je mišica izabrala mačka? Da li je lep glas isto što i dobro srce?
- Šta znači biti „uobražen”? Kako se mišica ponašala na početku, a kako na kraju?
- Šta bi ti kupio za zlatan novčić?
Bojanka: likovi iz bajke
Ilustracije: María Pascual, iz knjige „Bajke u slici 2”. Objavljeno uz dozvolu.
Ostavite komentar