Posted on Categories:Pesmice za decu, Roditeljstvo

Novogodišnje pesmice za decu, video klipovi i playlista u trajanju od 30min

Tradicija davanja poklona za Božić je jedna od najpoznatijih i najomiljenijih običaja povodom ovog praznika. Ova tradicija se razlikuje u različitim kulturama i zemljama, ali uglavnom se sastoji u davanju poklona bližnjima i voljenima u noći pre Božića ili ujutro u Božićni dan.

U mnogim kulturama, postoji figura poznata kao Deda Mraz koja je odgovorna za dostavljanje poklona za decu. On nosi veliku torbu punu poklona i dolazi u noći pre Božića dok deca spavaju, a zatim ih stavlja ispod Božićnog drveta ili u čarapice koje deca stave ispred vrata. Deda Mraz je poznat po svojoj velikoj beloj bradi, beloj kosi, crvenom ogrtaču i šeširu.

U drugim kulturama, pokloni se daju ujutro u Božićni dan, a darivanje se obično obavlja u okviru porodične ili prijateljske proslave. Pokloni se često daju u pakovanjima ili ukrašeni papirom i vezicama, a u nekim slučajevima se koriste i posebni Božićni pokloni koji se nose uz određenu Božićnu temu ili simboliku.

Tradicija davanja poklona za Božić je značajna jer simbolizuje deljenje radosti i ljubavi sa drugima u vreme blagdana, a takođe se smatra i znakom blagoslova i dobre volje prema drugima. Ona se često povezuje i sa porodičnom okupljanjem i druženjem, a mnogi ljudi uživaju u procesu izbora poklona za svoje najmilije i učestvovanju u ovom običaju.

U našoj kući poklone postavljemo 1. januara ujutru – i lik Deda mraza mnogo više vezujemo za Novu godinu nego za Božić. Mada, u današnje vreme jako je teško deci objasniti koncept kada vidjaju Deda mraza bar 3-4 puta u Decembru: kod tate na poslu, kod mame na poslu, u vrticu i to sve pre Nove godine i Božića. A kako vi praznujete?

Za ovu a sve ostale Nove godine mi vam poklanjamo YouTube playlist-u sa novogodišnjim pesmama. Iz naše produkcije dolaze popularne dečje pesmice Deda mraze ne skreći sa staze, Zvončići (u dve verzije horska i solo) i malo manje poznata pesmica Super deka – pregotivna je za poslušati.

Deda mraze ne skreći sa staze – text pesme

Tekst pesme:

Preko brda preko brega
i debelog snega
jure neke čudne sanke
srebrne i tanke,
Deda Mraze, Deda Mraze
ne skreći sa staze
ne oklevaj ne dremaj
već poklone spremaj.
Padaju, padaju s neba bele zvezde
sanke Deda Mraza preko brda jezde
padajte, padajte snežnije i belje
Deda Mraz nam stiže na veselje

Zvončići – text pesme

Kad padne prvi sneg
Kad zabeli se breg
Na put se sprema tad
Taj deda večno mlad
Kad čujes zvona zvon
Tad pojavi se on
Sa igračaka sto
Ohohohoo
Zvončići zvončići zvonite kroz noć
Večeras će deda mraz kroz svaku kuću proć
Hej zvončići zvončići zvonite za nas
Nek se svako raduje i peva na sav glas
Kad bela pahulja Tvoj obraz pokvasi To nebom jezdi Mraz
I sa njim irvasi
Kad čujes zvona zvon
Tad pojavi se on
Sa igračaka sto
Ohohohoo
Zvončići zvončići zvonite kroz noć
Večeras će deda mraz kroz svaku kuću proć
Hej zvončići zvončići zvonite za nas
Nek se svako raduje i peva na sav glas
Posted on Categories:Roditeljstvo, Vitalnost

Priprema mališana za jesen

Leto je skoro iza nas, temperaturne razlike su sve izraženije ( to osećate ovih dana ) i moramo povesti računa o adekvatnom oblačenju dece. Slojevito oblačenje je praktično, deca se osećaju komotno , nije im hladno i ne znoje se preterano.

Ishrana se lagano prilagođava hladnijim danima, mora biti kaloričnija, a istovremeno treba zadržati unos povrća i voća koji su prepuni vitamina i esencijalnih oligoelemenata. Takva ishrana prevenira pojavu infekcija gornjih disajnih puteva koje u ovim prelaznim mesecima postaju sve češće i uglavnom su uzrokovane virusima. One su praćene kijanjem, kašljucanjem, lako povišenom temperaturom, gušoboljom, glavoboljom i drugim simptomima. I bez posete pedijatru , odmorom, pojenjem toplim napitcima i redovnom ishranom dete će se brzo oporaviti i vratiti u kolektiv.

Lagane sekrecije iz nosa, grebanje u grlu, kašljucanje, kijanje, peckanje u očima i suzenje, mogu biti i simptomi alergijskih reakcija jer u ovom periodu dominiraju alergeni iz ambrozije i drugih korovskih biljaka. Sve su češća takva stanja i kod dece jaslenih grupa. Savet o rešavanju tog, sve učestalijeg zdravstvenog problema treba potražiti kod izabranog pedijatra, a u komplikovanijim i ponavljajućim slučajevima i kod alergologa.

Laganiji simptomi nisu razlog za odsustvovanje deteta iz kolektiva. Tek pojava povišene temperature, malaksalost, pojačan kašalj i gubitak apetita signaliziraju da dete treba zadržati kod kuće. Posle sprovođenja simptomatske terapije ( lekova protiv visoke temperature iznad 38 stepeni Celzijusove skale, rastvora za čišćenje nosnih hodnika i sirupa za smirivanje kašlja ), ako isti ne popuštaju, dete povedite pedijatru.
Oporavljeno dete se vraća u kolektiv sa potvrdom od svog izabranog pedijatra.

Posted on Categories:Roditeljstvo, Vitalnost

Svakodnevni život sa Dravet sindromom

Deca sa Dravet sindromom se često suočavaju sa raznim razvojnim izazovima kao što je usporen kognitivni razvoj, autizam, ili karakteristike slične autizmu, usporen razvoj govora, otežana sposobnost socijalne komunikacije, problemi ponašanja itd. Redovne kontrole i rana intervencija (defektoloski tretmani, psihomotorna reedukacija, radne i logopedske terapije) mogu doprineti boljem razvojnom rezultatu kod dece sa Dravet sindromom. Deca sa Dravet sindromom imaju potrebu za stalnim nadzorom i negom. Neophodno je stalno promišljeno ophodjenje i izbegavanje okidača napada. Medicinska sredstva koja su se pokazala korisnim u svakodnevnim izazovima odgajanja dece sa Dravet sindromom uključuju video monitore, prsluke za hladjenje, pulsne oksimetre, alarme u slučaju napada, zaštitne kacige, naočare obojenih sočiva (kod problema fotosenzitivnosti). Pored medicinskih sredstava nalaze se i lekovi koji se mogu nabaviti samo u inostranstvu.

Šta je Dravet sindrom?

Dravet sindrom je vrlo redak i težak oblik epilepsije koji počinje u ranom detinjstvu, najčešcde tokom prve godine života. Početni napadi su u obliku tonično-kloničnih napada, najčešde produženog trajanja i uglavnom se javljaju pri povišenoj temperaturi (u početku sve podseda na febrilne konvulzije odnosno fras). Napade je vrlo teško kontrolisati postojedim lekovima i neophodan je poseban medicinski tretman. Obično tokom druge godine života pojavljuju se i druge vrste napada: mioklonizmi, apsansi (zagledavanja), parcijalni napadi… Najopasnije stanje u kojem je ugrožen život deteta je tzv. Status epilepticus. To je dugotrajan napad koji se može zaustaviti samo bolnički uz antiedematoznu terapiju. Oboleli od Dravet sindroma imaju i vedi rizik od javljanja SUDEP-a (iznenadne neobjašnjive smrti) u odnosu na ostalu populaciju obolelu od epilepsije. Procenjuje se da svake godine 1 od 1000 ljudi koji boluju od epilepsije umire zbog SUDEP-a. Da bi bolje razumeli, sa epilepsijom u svetu živi otprilike 65 miliona ljudi. Nažalost, mnogi od njih i njihovih najbližih nisu svesni rizika SUDEP-a.

Rani razvoj deteta je uredan, ali kako se napadi nešto kasnije intenziviraju, počinje da se primeduje razvojno odstupanje i drugi neurološki deficiti. Teškocde koje se takodje moraju lečiti obuhvataju: usporen psihomotorni razvoj, poremedaji u ponašanju (uključujudi i psihoze), poremedaji autističnog spektra, teškode kretanja i ravnoteže, usporen razvoj govora, zaostajanje u rastu, teškode spavanja, poremedaj senzorne integracije, poremedaji termoregulacije i drugi poremedaji autonomnog nervnog sistema (telesna tempeatura, znojenje, bol…), hronične infekcije posebno disajnih puteva.

S obzirom da postoje odstupanja od ove uopštene kliničke slike, kad se govori o Dravet sindromu govori se o spektru. Sve varijante spektra Dravet sindroma povezane su sa genetskim mutacijama, prvenstveno mutacijom SCN1A gena. Najčešde se radi o novonastaloj (de novo) mutaciji. Ne prepoznavanje simptoma bolesti od strane lekara dovode do toga da se dijagnoza predugo čeka, a to može biti pogubno za dete zbog prepisivanja neadekvatne terapije. Neki antiepileptici koji se koriste u terapiji epilepsije, kod dece obolele od Dravet sindroma, su potpuno zabranjeni jer izazivaju povedanje broja napada i pogoršanje stanja!

Dravet sindrom je jedan od najotpornijih epileptičnih sindroma na postojeću farmakološku terapiju. Deca sa Davet sindromom ne mogu prerasti ovaj sindrom i takvo permanentno stanje svakodnevno utiče na kvalitet njihovog života. Prognoze su vrlo nepovoljne. Njima je neophodna stalna nega i nadzor što je emocionalno i fizički veoma iscrpljujude kako za obolele tako i za sve članove porodice. Neophodno je stalno promišljeno ophodjenje i izbegavanje okidača napada. Njima je zabranjeno svako uzbudjenje, radovanje, tuga, fizička aktivnost, svetlosne senzacije, topao letnji dan…

Udruženja građana Dravet Sindrom Srbija

Udruženje gradjana Dravet sindrom Srbija osnovano je 26. Septembra 2016. godine za pomod i podršku osobama obolelim od Dravet sindroma. Punopravni član Dravet sindrom Evropske federacije postaje 12.septembra 2018 godine. Dravet sindrom Evropska federacija je 21. Februara 2017. godine primila nagradu za najbolju organizaciju pacijenata obolelilh od retkih bolesti za 2016. godinu u Evropi. DSEF deluju u domenu podrške, istraživanja i lečenja Dravet sindroma. Uz njihovu pomod i mi smo uključeni u različite projekte i edukacije, što doprinosi povedanju svesti javnosti o ovoj teškoj i retkoj bolesti i pruža neophodnu podršku obolelima i njihovim porodicama.

Priključi se i pomozi

Naša borba sa ovom retkom bolešdu nije moguda bez najvažnije stvari, a to je saradnja i podrška naših lekara, neuropedijatara. Iz tog razloga želimo da organizujemo jedan edukacijski skup sa našim lekarima i lekarima predavačima iz okruženja (edukacijskom skupu bi prisustvovali lekari iz Hrvatske i Slovenije: prof.dr Igor Prpid, Dr Mihael Borovecki, prof.dr David Neubauer, dr.Mirjana Perkovid Benedik). Njihovo iskustvo sa najnovijim terapijama u Dravet sindromu je od velikog značaja, te je razmena iskustava veoma dobrodošla. Takodje, skupu bi prisustvovale porodice obolelih, kao i predstavnik Dravet evropske federacije.

POMOZITE DA VAŠIM DONACIJAMA URADIMO NEŠTO VAŽNO ZA NAŠU DECU I NA TAJ NAČIN IM OMOGUDIMO KVALITENIJI ŽIVOT I VIŠE RADOSTI U DETINJSTVU!

DRAVET SINDROM SRBIJA

Broj telefona: + 381 61 10 80 896 / Viber: +40 724 568 008
Broj žiro racuna: 285-2345090000020-14 Sberbank

Više informacija na www.dravetsrbija.org