„Mala Sirena” je bajka po motivima čuvene priče Hansa Kristijana Andersena. Ovde je prepričana našim rečima i sa blažim, vedrijim krajem, u kratkim „stranicama” sa ilustracijama – za čitanje naglas pred spavanje. Čitanje traje oko pet minuta.
Duboko u moru živela je mala sirena duge zlatne kose. Najviše je volela da sedi na svojoj steni i gleda brodove. Jednog dana digla se velika bura, a talasi su zaljuljali jedan brod kao orahovu ljusku.
– Joj, neko je pao u vodu! Moram da mu pomognem!
Sirena je zaronila brzo kao riba i izvukla mladića na topao pesak. Bio je to princ! Spavao je, umoran od talasa, a ona mu je čuvala glavu u krilu. Uskoro su niz plažu dotrčali ljudi iz dvorca.
– Princ je spasen! Princ je spasen!
Ljudi su odveli princa kući, a sirena se vratila na dno mora. Drugarice su plivale oko nje, radoznale kao ribice.
– Šta si videla gore na obali? Pričaj nam!Ali mala sirena je samo naslonila obraz na dlan i ćutala. Mislila je na princa.
Sutradan je sela na stenu pored svoje prijateljice, stare hobotnice.
– Kad bih samo imala noge, otišla bih da vidim kako je princ.– U pećini živi čarobnica – rekla je hobotnica i počešala se jednim krakom. – Možda ona zna kako da ti pomogne.
Čarobnica u crvenoj haljini dala joj je čašu čarobnog napitka. Sirena je otpila gutljaj i – gle! – umesto repa imala je dve noge. Jedna kornjača je sve to gledala i čudila se.
– Ali zapamti – rekla je čarobnica – dok hodaš po zemlji, tvoj lepi glas ostaje kod mene.
Te večeri sirena je, u ružičastoj haljini, prvi put koračala po travi. Zvezde su sijale, a na brdu se video veliki dvorac. Na stazi ju je sačekao zec u crvenom prsluku.
– Tražiš prinčev dvorac? Eno ga tamo! Požuri, baš je počeo veliki bal.
U dvorcu je svirala muzika, a orkestrom je dirigovao jedan miš u crvenom kaputu. Princ je odmah pozvao sirenu na ples.
– Ko si ti? Kako se zoveš?Sirena je otvorila usta, ali iz njih nije izašao nijedan glas. Mogla je samo da se nasmeši i da pleše.
Dani su prolazili. Princ je bio ljubazan, ali je zavoleo jednu princezu iz daleke zemlje, i u dvorcu se spremala svadba. Sireni se skotrljala suza niz obraz.
Nedostajali su joj more, drugarice i pesma. Tek sada je znala koliko voli svoj dom.
Princ i princeza su otplovili velikim brodom, a sirena im je sa obale mahala i poželela im sreću. Iz vode su izronile njene drugarice.
– Ne tuguj, sestrice! Vrati se kući. Bez tebe more nije isto.
Sirena je otišla pravo u pećinu. Čarobnica je klimnula glavom, pucnula prstima, i sirena je opet imala svoj sjajni rep.
– Evo ti i tvoj glas, dete. Čuvala sam ga kao biser.– Hvala ti! – rekla je sirena, i obradovala se kad je čula sebe.
Na dnu mora drugarice su se uhvatile za ruke i zaigrale kolo. Mala sirena ih je najpre samo gledala, još pomalo zamišljena.
– Hajde, zapevaj nam! Tako dugo te nismo čule!I ona je zapevala – prvo tiho, pa sve glasnije. Ribe su zastale da slušaju.
Od tada mala sirena ponekad, u tihim noćima, izroni i sedne na svoju stenu. Gleda mesec, zvezde i bele brodove koji prolaze.
Mornari kažu da se tada preko vode čuje najlepša pesma na svetu, i da je more uvek mirno dok ona peva.
A kad pesma utihne, sirena mahne brodovima, zaroni i otpliva kući – tamo gde je čekaju drugarice, stara hobotnica i kornjača. Jer najlepše je tamo gde te vole baš takvog kakav jesi.
Kraj
Pitanja za razgovor posle čitanja
- Kako je mala sirena pomogla princu? Da li je bila hrabra?
- Šta je sirena dobila od čarobnice, a šta je morala da ostavi kod nje? Kako joj je bilo bez glasa?
- Zašto se sirena na kraju vratila u more? Ko ju je tamo čekao?
- Šta ti najviše voliš kod svog doma? Ko bi tebi nedostajao da odeš daleko?
Bojanka: Mala Sirena
Ilustracije: María Pascual, iz knjige „Bajke u slici 2”. Objavljeno uz dozvolu.
Ostavite komentar