„Kralj Midas” je stara grčka priča o kralju koji je poželeo da se sve što dotakne pretvori u zlato. Ovde je prepričana našim rečima, u kratkim „stranicama” sa ilustracijama – za čitanje naglas pred spavanje. Čitanje traje oko pet minuta.
Živeo jednom kralj Midas. Imao je veliki dvorac, pune škrinje blaga i dobru ćerku koja ga je mnogo volela. Ali njemu je uvek bilo malo.
– Eh, kad bi se sve što dotaknem pretvorilo u zlato! Tek tada bih bio srećan.
Jedne večeri kralj je u riznici brojao zlatnike. Odjednom se pred njim stvorila šumska vila u zelenoj haljini.
– Čula sam tvoju želju, kralju. Od sada će sve što dotakneš postati zlato.– Zar je to moguće? – začudio se kralj.
Da proveri, kralj je podigao s poda običan sivi kamen. Kamen je zasijao u njegovoj ruci i postao grumen čistog zlata!
– Ura! Biću najbogatiji čovek na svetu!Vila se samo nasmešila i nestala.
Kralj je poželeo da projaše na svom omiljenom konju. Ali čim ga je pomilovao po grivi, konj je stao kao ukopan – sav sjajan, sav zlatan. Stražar nije mogao da veruje svojim očima.
– Gle, zlatan konj! – uzviknuo je kralj. – Samo… kako ću sad da jašem?
Od tolikog uzbuđenja kralj je ogladneo, pa je seo za sto. Dotakao je hleb – zlato. Uzeo je pile – zlato. Pomorandža, krompir, čaša… sve je zveckalo kao novčići.
– Pa ovo ne može da se jede! – zavapio je kralj.
– Donesi mi drugu večeru! – rekao je kralj i nestrpljivo gurnuo slugu ka vratima.Ali čim ga je dotakao, i sluga se ukočio i zasijao kao zlatan kip. Kralj se uplašeno zagledao u svoje ruke.
Gladni kralj je otišao u baštu da ubere jabuku. I jabuka je u njegovoj ruci postala tvrda i zlatna. Dotrčalo je njegovo kuče da se pomazi – i ono je postalo zlatno.
– Oh, ne! Zar i ti, kuco moja?
Uto je u baštu došla njegova ćerka. Videla je da je otac tužan i potrčala je ka njemu.
– Stani, kćeri! Ne prilazi! Ne smeš da me dotakneš! – vikao je kralj i podigao ruke uvis.
Ali devojčica nije razumela zašto je otac tera od sebe. Samo je htela da ga uteši, pa mu je poletela u zagrljaj. U tom času i ona je zasijala i stala – mirna i zlatna.
– Jao meni! Šta sam to uradio?
Kralj je seo na pod svoje zlatne odaje. Oko njega je sve blistalo, a on nikada nije bio tužniji.
– Kako sam bio slep! Šta će mi sve zlato sveta kad ne mogu da zagrlim svoju ćerku?
Tada se ponovo pojavila šumska vila. Kralj je kleknuo pred nju.
– Uzmi sve moje blago, samo mi vrati moju ćerku!Vila je videla da je kralj naučio šta je zaista važno. Zamahnula je čarobnim štapićem i čarolija je nestala.
Devojčica se nasmejala i zagrlila oca. Sluga se protegao, kuče je zalajalo, a konj veselo zarzao. Kralj i njegova ćerka uzjahali su konja i krenuli kroz kraljevinu.
– Hajde da podelimo blago onima kojima je potrebno – rekao je kralj.Kralj Midas je svoje zlato podelio siromašnima i više nikada nije brojao novčiće. Svakog jutra bi prvo zagrlio svoju ćerku – jer je naučio da je zagrljaj vredniji od sveg zlata na svetu.
Kraj
Pitanja za razgovor posle čitanja
- Šta je kralj Midas poželeo? Zašto mu se ta želja na početku činila divnom?
- Šta se sve pretvorilo u zlato? Nabrojte redom: kamen, konj, večera…
- Kada je kralj shvatio da je pogrešio? Šta mu je bilo važnije od zlata?
- Šta bi ti poželeo kad bi sreo šumsku vilu?
Bojanka: likovi iz bajke
Ilustracije: María Pascual, iz knjige „Bajke u slici 2”. Objavljeno uz dozvolu.
Ostavite komentar