10 činjenica o Svetoj Gori koje niste znali

10. Bogorodica

Po predanju, 44. godine nove ere Bogorodica je pošla na Kipar i lađu je zahvatilo nevreme. Brod je pristao na Svetoj Gori, a ona je zamolila svog sina da to mesto bude njen vrt. Monasi posle toga dolaze i naseljavaju poluostrvo. Iako je to Bogorodičin vrt i iako je Sveta Gora posvećena Bogorodici, ženama je zabranjen pristup.

9. Muško utočište

Samo monasi imaju pravo da žive na Svetog Gori. Danas ih ima oko 2500. Posetioci su dobrodošli, sve dok su muškog pola. Naime, još davne 442. godine je posebnim zakonom Avato ženama zabranjen pristup Svetog Gori. Predanje kaže da je ćerka Teodosija Velikog tada posetila manastir Vatoped, a iz ikone se čuo glas Bogorodice koji joj je naredio da odstupi. Taj zakon važi i danas, a ne odnosi se samo na ljude već i na životinje!

8. Uprava monaha

Monasi dobijaju pravo samostalne uprave na Atosu 963. godine, i od tog trenutka se njihov broj povećava, a pored grčkih se javljaju i slovenski monasi: ruski, srpski i bugarski. Čak i po propasti Vizantije, u doba turske vladavine, Sveta Gora je očuvala slobodu vere i samoupravu.
Danas na Svetoj Gori postoji 20 manastira. Ukoliko broj monaha u manastiru padne ispod 7, on postaje grčki. Svaki od manastira bira svog predstavnika u opštini, u kojoj se bira prot, starešina Svete Gore. Iznad opštine je Sveta epistasija, vlada, sa 4 predstavnika iz 4 najvažnija manastira: Lavre, Vatopeda, Ivirona i Hilandara. Glavni pečat je rasečen na četiri dela, i svaki od ovih manastira ima po jedan deo pečata.

7. Kareja

Vrhovna samouprava i sud se nalaze na Kareji. To je prestonica Svete Gore. Reč kareja znači orah. U Kareji su konaci svih manastira, pošta, telegraf, carina, lučna i policijska uprava, prodavnice, ambulanta, restoran i pekara.

6. Gostoprimstvo, ne turizam

Niko na Svetoj Gori nije ostao gladan, iako se ne jede meso. Sveta Gora je jedino mesto na svetu gde niko ne može da plati obrok ni prenoćište. Monasi će svakoga nahraniti i naći mu mesto da prespava (mnogi manastiri imaju prostorije za goste). Jedino što možete je da manastiru ostavite prilog, u skladu sa svojim željama i mogućnostima.

5. Kako do tamo

Posetioci su dakle dobrodošli, ali se mora ispoštovati protokol. Neophodno je najaviti se ranije faksom, dobiti vizu (koja važi 4 dana), do tamo se može stići samo brodom koji plovi jednom dnevno. Zabranjeno je pecanje, sunčanje, kupanje u moru. Nema asfaltiranih puteva, mobilni uglavnom nemaju domet, jede se dva puta dnevno u tačno određeno vreme. Tačno su određena i mesta na kojima je dozvoljeno pušenje. Ta mesta, nimalo slučajno, najčešće gledaju na manastirsko groblje.

4. Atos

Najviša tačka Svete Gore je Krst Svetog Atanasija Velikog, postavljen na 2033 metra nadmorske visine. Dolazak do vrha Svete Gore je mali planinarski podvig, posebno za one koji nisu planinari. Uspon je zahtevan, stene oštre, šume se proređuju i na kraju više nema drveća, pa ni hlada. Neki od podvižnika se po oštrim stenama penju bosi. Na samom vrhu Svete Gore je mala crkva u čast Svetog Preobraženja. Upravo se na Preobraženje litija tradicionalno penje na Atos, gde se mnogi monasi i poklonici pričešćuju i zajedno mole.

3. Merenje vremena

Kako na Svetoj Gori ne važe svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti način. Iako žive usred Grčke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Ali, oni ne broje samo dane na stari način, već i sate! U zvaničnoj upotrebi je vizantijsko računanje vremena, po kom dan počinje zalaskom sunca. To znači da se “pasulj za ručak” zapravo jede u prepodnevnim časovima. Jedino manastiri Vatoped i Iviron više ne računaju vreme na taj način.

2. Hilandar

Srpski manastir na Svetoj Gori je Hilandar, osnovan pre više od 800 godina, i jedan je od 4 glavna svetogorska manastira. Smatra se da je vrednost hilandarske riznice veća od svih ostalih dragocenosti u srpskom posedu zajedno. Hilandarska biblioteka je osnovana kada i manastir. U ovom centru srpske duhovnosti se nalazi jedna od najbrojnijih zbirki slovenskih rukopisa. Tu su čuvani Hilandarski listići, Marijin kodeks, Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, a pretpostavlja se i Sinajski psaltir.

1. Kirilo

Jedan od najzanimljivijih ljudi koji danas žive u Hilandaru je monah Kirilo. Kao siromašni dečak se zamonašio, zatim je bio u vojsci iz koje je dezertirao, proputovao je Austriju, Nemačku, Ameriku. Iako je sve vreme bio svešteno lice, bio je i konobar u kockarnici, radnik na mašinama, pa čak i američki šerif! Godine 1985. odlazi u Hilandar, u kome je ispovednik već 30 godina. Visok svega metar i po, ljudima savetuje da ne budu mali.
O neobičnom i inspirativnom životu ovog monaha možete čitati u knjizi “Nisi mali” (klik!), koju je izdao duhovni centar Voanerges.

Svideće vam se i Manje poznati srpski manastiri koje treba posetiti