Planine Srbije

Koje planine Srbije su ušle u top 10, i šta smo sve pronašli o njima? Šta na njima možete raditi leti, a šta zimi? Ne zaboravite ni na proleće i jezen…!

10. Jastrebac

10

U središnjoj Srbiji nalazi se Jastrebac, kao deo Rodopskih planina. Sastoji se od Velikog i Malog Jastrepca, između kojih vodi put Prokuplje–Kruševac. Jankova klisura odvaja Jastrebac od Kopaonika, a najviši vrh je Velika Đulica na 1492 metra. Poznato izletište Jastrebac je čak 1000 metara niže, nalazi se na 480 m nadmorske visine. Na izletištu se nalazi veštačko jezero pogodno za letnje kupanje, a zimi je uređena jedna ski-staza lake kategorije sa ski-liftom. U podnožju planine je mnogo izvora lekovite vode i Ribarska banja sa rehabilitacionim centrom.
Jastrebac je bogat listopadnom i četinarskom šumom, ima rezervat belih breza, brojne vodene tokove, izvore i potoke izuzetno čiste vode u kojima žive rakovi i pastramke. Na Jastrepcu raste mnogo vrsta samoniklog jestivog bilja, divlje jagode, jabuke, kruške, razne gljive, koprive, maslačak…
Na 23 kilometra od Kruševca nalazi se lovište Veliki Jastrebac. U dolini Lomničke reke lovci mogu da love jelene, divlje svinje i srndaće. U okviru lovišta je izletište sa jezerom, lovačkom kućom i ugostiteljskim objektima.
Ljubitelji kulture, umetnosti i religije na Jastrepcu imaju priliku da posete staru crkvu Svete Petke i srednjovekovno utvrđenje Gradac.

9. Golija

9

Golija je verovatno tako nazvana zbog svoje veličine – to je golema planina Dinarskog sistema, duga 32 kilometra, u jugozapadnoj Srbiji. Njen najviši vrh je zaravljen Jankov kamen, visok 1833 metra. Postoji legenda o njegovom nastanku. Naime, dva pobratima su se takmičila ko će da iznese veliki kamen na vrh Golije. Rajko je žurio, spotakao se i kamen mu je pao u potok. Janko je polako nosio svoj kamen i stigao do vrha. Tako su dobili svoja imena Jankov kamen i Rajkov potok. Golija je bogata vodom, njome teku Studenica, Brvenica, Moravica… Poznat je vodopad na Golijskoj reci. Upravo se tako zove i planinarski dom – Golijska reka, u čijem sklopu se nalaze i sportski tereni. Na Odvraćenici se nalazi hotel Golija.
Sneg se ovde dugo zadržava, a planinske padine su veoma pogodne za skijanje. Skijašima su na raspolaganju tri ski-staze i par ski-liftova. Turizam na Goliji je tek počeo da se razvija. Na severozapadnoj strani Golije se nalazi malo Dajićko ili Tičar jezero trouglastog oblika, omiljeno letnje izletište, o kome su u narodu nekada ispredane mnoge legende. Da li je ovo jezero zborište gorskih vila, možete da proverite sami. Pa i ako ne nađete vile, dan proveden u prirodi nikad nije izgubljen. Sigurno ćete spaziti neke od čak 95 vrsta ptica koje žive na Goliji, zbog čega je ona važan planinski ornitološki evropski centar. Možda ćete imati sreće da vidite i ježa, vevericu, slepo kuče, puha, lasicu, ili nesreću da vidite mrkog medveda ili vuka… U lovištima Čemernica, Grabovica i Golija je dozvoljeno loviti srne, divlje svinje i zečeve.
Na Goliji najviše raste bukva, a osim nje ima hrasta, smrče i jele. Od 2001. godine ova planina je od strane Vlade Srbije zaštićena kao Park prirode Golija. Na njenom području se nalaze tri rezervata. Iste godine je definisan rezervat biosfere Golija-Studenica pod zaštitom Uneska, zbog njenih prirodnih i kulturnih vrednosti. Ovde se nalaze manastiri Pridvorica, Kovilje, Studenica, Sopoćani, Gradac i Đurđevi stupovi.

8. Divčibare (Maljen)

8

U Kolubarskom okrugu, nalazi se jedna planina, Maljen. U centralnom delu te planine, 38 kilometara jugoistočno od Valjeva, na visini od 980 metara – postoji se jedna visoravan, i na toj visoravni jedno planinsko naselje. Nekada davno, na ovom mestu se tragično utopila jedna lepa mlada čobanica, u vodama nemilosrdne reke Crne kamenice. Kako bi ostala uspomena na nju, narod ovo mesto prozva »devojačke bare« ili Divčibare.
O tome koliko je ovo mesto značajno govori i podatak da je Miloš Obrenović posle Drugog srpskog ustanka otkupio čitavu visoravan od svog pobratima Deli-age. Izvor hladne planinske vode u blizini »Gospodarskih koliba« je prozvan Miloševa česma.
Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Brojne rečice, izvori i potoci koji ovuda teku pripadaju slivovima Klubare i Zapadne Morave. Najpoznatiji je vodopad Skakalo na reci Manastirici, visok oko 20 metara. Ovaj vodopad je jedan od omiljenih planinarima i avanturistima, jer je nepristupačan i skriven. Ispod glavnog vodopada, dva manja se probijaju kroz stene. Svakako ga vredi posetiti, ali vodite računa o tome da vode ima samo na proleće i u kišnim periodima. Ipak, ako ne volite kišu, posetite Divčibare u septembru, jer u tom mesecu na Divčibarama ima samo 4-5 dana sa padavinama. U ovom području, jeseni su toplije od proleća.
Divčibare su poznate po šumama i livadama, po kojima rastu pečurke, šumske jagode, divlje maline i kupine, borovnice, i mnogo lekovitog bilja: hajdučka trava, matičnjak, majčina dušica… Najlepšim cvetom koji ovde raste se smatra narcis, koji cveta od kraja aprila. Najpoznatija manifestacija koja se tradicionalno održava svake godine na Divičbarama se zove upravo Beli narcis. Divčibare su stanište planinskih slavuja, detlića, kreja, srna, zečeva, veverica, kuna, a ponovo se pojavljuju i divlje svinje.
Sportistima su na Divčibarama dostupni mnogi tereni, a zimi ski-staze i liftovi, idealni za decu i početnike. Najduža staza ima 800 metara, nalazi se na severnoj padini Crnog vrha, i osvetljena je noću.

7. Fruška gora

7

Fruška gora je ostrvska planina u Panonskoj niziji, čiji se najveći deo nalazi u Vojvodini, a mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku. Ovo je jedina vojvođanska planina, nalazi se u Sremu. Njen najviši vrh je Crveni čot na 539 metara. Naziv Fruška gora potiče od reči Frug, sinonima za Franke, pa bi značenje njenog imena bilo »planina Franaka«.
Fruška gora je 1960. godine postala prvi nacionalni park u Srbiji. Prekrivena je livadama, pašnjacima, žitnim poljima, voćnjacima i vinogradima. Čuveni su vinski podrumi Fruške gore, a ako krenete u obilazak planine, možete pratiti vinski put. Iznad 300 metara nadmorske visine raste listopadna šuma. Dominiraju bukove i hrastove šume, smatrane autohtonim, a tu je i najveća koncentracija lipe u Evropi i oko 700 vrsta lekovitih biljaka. Od životinja ovde žive srne, jeleni, divlje svinje, zečevi, divlje mačke, lasice, kune, šakali…
Nekada je na Fruškoj gori bila razvijena rudarska proizvodnja uglja, ali je rudnik u Vrdniku odavno napušten. Na planini je izgrađeno 14 veštačkih jezera, radi navodnjavanja, odbrane od bujica i zbog turizma i ribolova. Jezero Borkovac je bogato ribom, a u njemu je primećen i fenomen »cvetanja vode«. Dva jezera su nastala popunjavanjem vodom dva napuštena površinska kopa – Beli kamen i Ledinačko. Ledinačko jezero je nastalo posle NATO bombardovanja, kada su oštećene pumpe napuštenog kamenoloma Srebro prestale da pumpaju vodu iz kamenoloma. Podzemne vode i dve rečice su počele da pune kamenolom i stvorile jezero. Posle brojnih rasprava o sudbini jezera, ono je ispražnjeno 2009. godine, a nakon 8-10 godina eksploatacije kamena se planira ponovno upumpavanje vode i stvaranje parka prirode sa izletištem i sportskim terenima.
Na Fruškoj gori se nalazi veliki broj turističkih odredišta, izletišta i vikend-naselja. Na Stražilovu, iznad Sremskih Karlovaca, nalazi se grob Branka Radičevića. Brojni su arheološki lokaliteti praistorijskog i istorijskog perioda. Na ovoj planini se nalaze Petrovaradinska tvrđava i razrušena Vrdnička kula. Najznačajniji kulturni spomenici su svakako 16 manastira, među kojima su Staro i Novo Hopovo, Mala i Velika Remeta, Krušedol i Šišatovac. U fruškogorskim manastirima su boravili Vuk Karadžić, Dositej Obradović, FIlip Višnjić, Karađorđe… Dovoljno dobar razlog da ih obiđete?

6. Zlatar

6-zlatar

Planina Zlatar se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, između reka Lim, Uvac, Mileševka i Bistrica. Pripada Dinarskim planinama, a najviši vrh je Golo brdo na 1627 metara nadmorske visine. Ova zlatna planina ima 265 zlatnih dana godišnje, toliko dana sunce obasjava njene livade i jezera okružena šumama breza i omorika.
Zbog vazduha obogaćenog terpentinom i ozonom, Zlatar je proglašen vazdušnom banjom. Pogoduje lečenju kardiovaskularnih bolesti, poremećenog arterijskog pritiska, povišenog nivoa masti i šećera u krvi, pa se na Zlataru nalazi Zavod za prevenciju i lečenje tih oboljenja. Zbog povoljne klime i autentične prirode, Zlatar je pogodan za razvijanje turizma.
U Novoj Varoši je izgrađena ski-staza sa jednim velikim i jednim malim ski-liftom, a postoji i osvetljenje za noćno skijanje. Ispunjava uslove za sve kategorije skijaša. Sportistima i avanturistima će u letnjim mesecima u Novoj Varoši biti zanimljiv “Adrenalin park”. Na Zlataru je izgrađeno i skoro 100 kilometara biciklističke staze.
Zlatar i njegova okolina su bogati čistom vodom. Nedaleko od Zlatara je čuveni kanjon reke Uvac. Ovaj prirodni rezervat mnogi smatraju najlepšim delom Srbije. Splavarenje Uvcem je posebna atrakcija, a dokaz očuvanosti prirode ovog rezervata su beloglavi supovi, koji su izabrali ovo mesto za svoje najveće stanište na Balkanu. U koritu Uvca je skriven sistem Ušačkih pećina. U zlatarskom kraju se ističu tri jezera nastala građenjem brana na Uvcu: Uvačko, Zlatarsko kod Kokinog broda i Radoinjsko. Na obalama Zlatarskog i Radoinjskog jezera su uređene pontonske plaže.
U blizini Zlatara se nalaze manastiri Mileševa, Davidovica, Banja i crkve brvnare u Kućanima i Radijevićima.

5. Stara planina

5

Najveća i najlepša planina istočne Srbije, koja nas odvaja od Bugarske, zaštićeni je park prirode. Stara planina je 530 kilometara dug deo Balkanskih planina, a njen najviši vrh u Srbiji je Midžor, visok 2169 metara.
Ogroman turistički potencijal Stare planine će tek biti iskorišćen, jer se ovde planira izgradnja jednog od najznačajnijih skijaških centara u Srbiji. Pet meseci godišnje pod snegom osigurava brz razvoj turističkog centra Babin zub, u kome se već nalaze tri žičare, a jedna od njih je i osvetljena za noćno skijanje.
Dok se Stara planina ne popularizuje, možete uživati upravo u tome što još nije toliko popularna. Fantastični pejzaži, vodopadi, mogućnost planinarenja, paraglajdinga, ribolova, skupljanja bilja i par planinarskih domova privlače turiste koji vole netaknutu prirodu i istražuju Srbiju. Park prirode Stara planina je pod zaštitom države već skoro 20 godina. Ne smete da propustite vodopade Piljski skok i Bigar koji su drugi i treći najviši vodopadi u Srbiji. Na Piljskom potoku se Piljski vodopad sliva sa 64 metra visine, i prilično je neverovatno to što je otkriven tek 2002. godine! Vodopad Bigar je visok 35 metra, i nalazi se na potoku Bukovski Do, na njegovom ušću u Stanjansku reku.
Na Staroj planini raste oko 1190 vrsta biljaka. Ako niste znali da uopšte postoje vrste mahovine, šta ćete tek reći kada vam kažemo da ih na Staroj planini ima 51! Ovde ima najviše šuma, žbunja, pašnjaka i močvarnog bilja. Stara planina obiluje lekovitim biljem i pečurkama, stanište je mnogim vrstama retkih biljaka. I životinjski svet je veoma bogat. Staru planinu nadleće 224 vrste ptica, zatim tu su srndaći, lisice, vukovi, a nedavno je, posle 25 godina, ponovo uočen mrki medved. Ne brinite, oni se pretežno hrane biljkama.
Na Staroj planini se nalaze manastiri Sveti Jovan Bogoslov i Sveti Đorđe, i crkva Svetog Petra i Pavla (Pećinska crkva), čija je posebna znamenitost freska Isusa Hrista na kojoj je on mlad i želav.

4. Zlatibor

4 zlatibor

Zlatibor je talasasta visoravan Dinarskih planina koja se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, na prosečnoj nadmorskoj visini od oko 1000 metara kvadratnih, a najviši vrh mu je Tornik na 1496 metara visine. Južna i istočna granica Zlatibora su reke Uvac i Veliki Rzav. Zlatibor je planina koja se vekovima uzdiže između različitih zemalja: danas se na zapadu se graniči sa Republikom Srpskom, a na brdu Cigli kod Jablanice se raspoznaje granice Srbije sa Austrougarskom i Turskom.
Na Zlatiboru se nalazi nekoliko većih naselja, a najbliži grad mu je Užice (obavezno svratiti na komplet lepinju kod Šuljage).
Ime ove planine je izvedeno od prideva zlatan i imenice bor. Postoji mogućnost da je nastalo po izuzetno retkoj vrsti belog bora (tzv. zlatni bor), koga ima još samo u selu Negbini i koji je pod zaštitom države. Na Zlatiboru danas žive divlje svinje, lisice, zečevi, kune, jazavci, prepelice, jarebice, veverice, čak i blizu naselja, a jedino se ovde još mogu videti beloglavi sup i orao krstaš.
Zlatibor se razvio u čuveni turistički centar, a za zvanični početak uspešnog zlatiborskog turizma se uzima 1893. godina i poseta kralja Aleksandra Obrenovića, kada je kraj dobio ime Kraljeve vode. Jedno od dva veštačka jezera Zlatibora se nalazi u centru turističkog naselja i napravljeno je isključivo za turističke potrebe, okruženo je stazama za šetanje i klupicama, a zimi se pretvara u klizalište. Zlatibor je poznat kao ski-centar, pogodan za početnike i decu na padinama Obudovice, ali i za bolje skijaše, koji biraju neku od četiri staze koje se spuštaju sa Tornika, gde su napravljene žičara i dva ski-lifta. Kada krenete na skijanje na Zlatibor, ne morate brinuti čak ni o tome da li ima dovoljno snega, pošto je obezbeđen i sistem za veštačko osnežavanje. Uređene su i staze za smučarsko trčanje i biatlon. U sportskom centru Tornik postoji i “tjubing”, sankanje na gumama tokom čitave godine.
Na Zlatiboru postoje tereni i kampovi za razne sportove. Pored obilja komercijalnih sadržaja, nemojmo zaboraviti da je ova planina proglašena klimatskim lečilištem raznih plućnih bolesti, raznih alergijskih oboljenja ,poremećaje srca i štitaste žlezde.
Zlatibor je ispresecan rekama Crni Rzav, Veliki Rzav i Sušica, i mnogim potocima bogatim raznom ribom. Ova planina je čuvena po pijaćim vodama, među najboljima u Srbiji. Voda sa mineralnih izvora je lekovita za oči i kožu. Na Gostiljskoj reci se nalazi 20 metara visok vodopad, u kome se po legendi kupaju vile. I pored ledene vode, vodopad Gostilje je dobio ime po gostoljubivosti domaćina. Iako je ovo prostor netaknute prirode, u njegovoj blizini je otvoren riblji restoran. Međutim, komercijalizacija Zlatibora ima i svoje dobre strane. U Sirogojnu je napravljen etno muzej, gde su premešteni najočuvaniji primerci starih zlatiborskih kuća.

3. Tara

3

U zapadnoj Srbiji se uzdiže se planina Tara, sve do 1591. metra nadmorske visine, gde je njen najviši vrh Kozji rid. Nacionalni park Tara ima površinu malo manju od 20 hiljada hektara. Jedino ovde raste Pančićeva omorika, mada mnogi misle da se ona nalazi na Kopaoniku. Ispod Tare su Bajina Bašta i jezero Perućac na kome se leti možete kupati na uređenim plažama ili uživati uz piće na nekom od malobrojnih splavova. Osim za turiste, Drina i jezero su raj i za ribolovce, jer obiluju sa 30 vrsta ribe, od kojih je najpoznatija mladica. Ovde se nalazi i čuvena “kućica na Drini”, čije su fotografije obišle ceo svet. A kako biste sagledali svu lepotu Drine, popnite se na jedan od čuvenih vidikovaca na Tari, sa kog ćete lepo videti i Bosnu na Drininoj drugoj obali… Pripazite pritom da ne skrenete sa puta, pošto se na Tari nalazi hranilište za mrke medvede, kojih ovde ima oko 50! Ako čujete neko šuškanje noću u šumi, ne plašite se, verovatno je u pitanju puh ili veverica. Uostalom, medvedi uglavnom jedu bilje. Uglavnom. Na Tari osim medveda žive još 52 vrste sisara, među kojima su i divokoze, srne i divlje svinje. Ovako pogodno stanište za toliko životinja je naravno zdravo i za ljude: klimatski uslovi Tare su dobri za lečenje bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, anemije i jačanje imunološkog sistema. Zato se na Tari nalazi poznato dečje odmaralište u turističkom centru Mitrovac, koje poseduje veliki broj uređenih sportskih terena. Drugi turistički centar na ovoj planini se zove Kaluđerske bare, i smešten je na raskrsnici puteva ka Bajinoj Bašti, Mitrovcu, Kremnima i Mokroj Gori. Park prirode „Šargan – Mokra Gora” se najvećim delom nalazi na planini Tari, i graniči se sa Nacionalnim parkom Tara. Na Mokroj Gori se nalazi Kusturičin Drvengrad, železnica Šarganska osmica, vodopad Veliki skakavac na Kamišni visok 15-ak metara, Nacionalni ekološki centar… Na Tari, na visini od 1000 metara postoje ski-staze za početnike i rekreativce sa dva ski-lifta. Najbolje staze su u reonu Predovog krsta. Leti uživajte na uređenim pešačkim stazama, i svakako obiđite Zaovinsko jezero. Kao i Perućac, ono je veštačko jezero. Stvoreno je izgradnjom brane Lazići na Belom Rzavu. Kažu da se na ovom jezeru ponekad kupaju medvedi!

2. Šar-planina

2

Šar-planina je poznata i po nazivima Skardus, Carska planina i Monte Argentaro, koji datiraju iz perioda srednjeg veka. Ima Šara je verovatno dobila zbog divnih pejzaža sa obiljem raznih boja, pa je ovo »šarena planina«. Teritorijalno se nalazi na tromeđi Srbije, Makedonije i Albanije. Smatra se dominantnom planinom Balkana, sa mnogo vrhova viših od 2500 metara. Najviši vrh u Srbiji je i najviši vrh Srbije: Velika Rudoka, na granici sa Makedonijom, sa nadmorskom visinom od 2658 metara (viši je od Prokletija za dva metra). Sa jugoistočne, makedonske strane, planina je pitoma i puna zelenih pašnjaka, a na severozapadnoj, kosovko-metohijskoj strani, Šara je puna strmo-stenovitih padina alpskog karaktera. Na severnim padinama se nalazi Nacionalni park Šar-planine, u kom postoji oko 20 endemičnih vrsta, koje ne postoje nigde drugde na svetu osim na Šari. Ovo je najbogatije područje Evrope – leptirima! Registrovano je 147 vrsta, dok ptica ima preko 200 (orao bradan, beloglavi sup, suri orao, tetreb). Na Šari žive i divokoze, divlje mačke, vidre, risevi, medvedi, kune zlatice, kune belice…
Na severozapadnoj strani planine je ski-centar Brezovica. Ovo područje je pokriveno snegom od novembra do maja, 280 dana godišnje. Skijališta su na visini od 2500 metara, a 11 žičara penje zaljubljenike u zimske sportove na staze koje su uređene za sve alpske discipline, prosečne dužine oko tri kilometra. Brezovica se smatrala jednim od vrhunskih evropskih skijališta, ali je nakon sukoba na Kosovu i Metohiji skoro potpuno prestala sa radom.
Šar-planina je na teritoriji koja je trenutno pod upravom UMNIK-a. Kulturno-istorijsko nasleđe Šare obuhvata čak 34 srednjovekovne crkve i manastira, poput manastira Svetog Petra Koriškog iz 13. veka i manastira Svetog Arhangela iz 15. veka. Brojni su ostaci srednjovekovnih utvrđenja. U Nerodimlju se nekada nalazila palata iz 6. veka, tu su ostaci srednjovekovnog grada Petriča i brojni kulturno-istorijski spomenici. Značajan deo kulturno-istorijskog nasleđa na Šar-planini je uništen u periodu od 1999. do 2005. godine.

Uskoro na Zabavištu čitajte o top 10 manastira Kosova i Metohije!

1. Kopaonik

1 2

Iako je njegovo ime izvedeno od glagola kopati, ljudi danas i zaboravljalju na rudno bogatstvo Kopaonika (rudnici gvožđa, olova i cinka). Kopaonik je jedna od omiljenih srpskih planina, ali iz drugih razloga. Sa godišnjim prosekom od 200 sunčanih i 159 snežnih dana, Kopaonik dočekuje turiste u svoja dva turistička centra (Konaci i Brzeće), i najvećim srpskim skijaškim centrom, koji je dobro opremljen žičarama i ski-liftovima. Ni leti se nećete dosađivati: možete da otpešačite do Metođe, Semeteškog jezera, Markove stene, do izvora Krčmar i Marinih voda, bavite se planinskim biciklizmom, jahanjem, tenisom, paraglajdingom… Ili možete samo da odmarate u jednoj od ležaljki kopaoničkih kafića i pijuckate piće na suncu i svežem vazduhu. Svakako obiđite kopaonički najviši, Pančićev vrh, na 2017 metara nadmorske visine – pogled je divan, spuštanje skijama sa njega je fantastično iskustvo, a ako ste u šetnji i mrzi vas da se penjete, žičara do gore radi i leti. Što je pomalo šteta, jer biste usput mogli da berete borovnice i šumske jagode. Od 1981. Kopaonik je nacionalni park, bogat četinarskim i bukovim i hrastovim šumama, a posebno je važan zbog endemskih vrsta: čuvarkuće, runolista, srpskog lana, pančićeve režuhe… Ovde žive orlovi, sokoli, puhovi, buljine, ševe, srne, divlje mačke i druge životinje.
Nemojmo zaboraviti da je Kopaonik osim prirodnim bogatstvima bogat i istorijskim i umetničkim nasleđem. Na ovoj planini se nalaze ostaci starih gradova Zvečan, Koznik i Maglič, a u njenom podnožju su manastiri Studenica, Žiča i Sopoćani.

Svideće vam se i naši tekstovi: Deset jezera Srbije koja treba posetiti, Tvrđave Srbije i Manje poznata dešavanja u Srbiji za posetiti!

Zabranjeno preuzimanje i kopiranje sadržaja bez dozvole autora.
Kontakirajte nas na office@zabaviste.com ako želite da postavite naš text na vašem sajtu.

Ako želite još ovakvih textova - podržite naš rad.

zabavistance

Autori B.B. & D.U.

12 Responses

  1. Ivana says:

    A gde je Avala? 🙂

  2. O-mmmmm says:

    ommmmm :))))

  3. snajka says:

    Kupanje u Zaovinskom jezeru na Tari je nešto nestvarno!

  4. free climber says:

    Da li je moguce da je ovo top10, toliko planina koje zasluzuju nisu na spisku!!!

  5. partizan says:

    evo serije fotografija sa Golije: http://vrhovigolije.com/?page_id=41

  6. TOM says:

    Ova slika “Zlatibora” uopce nije Zlatibor, samo da se zna.

  1. February 23, 2016

    […] A svideće vam se i planine Srbije […]

  2. February 23, 2016

    […] Top 10 planina Srbije […]

  3. February 23, 2016

    […] volite da putujete i istražujete, svideće vam se naše liste o top 10 planina i tvrđava Srbije!   Srećan […]

  4. October 26, 2017

    […] Mesta za posetiti u Srbiji 10 Jezera Srbije koja treba posetiti 10 Planina Srbije 10 manje poznatih dešavanja u Srbiji za […]

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Izabrani textovi