Baci pogled na mamin i bakin šifonjer

A zašto bismo mi stalno kupovale nove stvari? Ko kaže da mora tako? Neki fashion propisi ili nekakvi stilisti, ko to nama određuje kako ćemo se nositi?

Novo ove sezone svićka na svakom ćošku, sniženja s nekakvim lažnim procentima zamućuju nam poglede, modni krikovi čuju se iz svakog drugog butika, a mi jadne, šta ćemo, zadihane i iscrpljene idemo za njima, trčimo koliko nas noge nose, jer je neko tamo, neko mnogo bitan, rekao da to tako treba. A zar stvarno mislite da nismo lepe i bez svega toga? Čini mi se da nam svima najbolje stoji carevo novo odelo. Jedino smo tada samo svoje, bez grča i svih tih modnih stega.

Pa bar tih košulja od teksasa imamo na pretek. Ko ih još nije nosio devedesetih! I sad se odjednom neko setio da ih vrati u život, oplemeni nekakvim ukrasima. I obavezno ogrlica preko, da šljašti, da se vidi. Gledam devojke, trče po raznoraznim radnjama da nakupuju što više teksasa i iskombinuju ga s kariranim pantalonama i ogromnim drečavim šalom. Kapa s kićankom? Nisam bila posebno radosna kada mi je deda natakne na glavu pre nego što krenemo na sankanje. Čelo me je užasno svrbelo od nje. Sad vidim na svakom koraku iskaču drečeće kape s kićankama veličine dečje glave. Mislim, nemam ništa protiv, ali bilo bi lepo da na sve to udarimo neki svoj pečat, iz sve snage, da ostane … nalik onom koji su nam nekada lupali na ulazu u diskoteke, pa ga posle jedva speremo s ruku.

Vidim, karirani dezeni postali tzv. must have. Ja sam ih volela i onda kad su špicevi i topići iznad pupka bili u modi.

Pre nekoliko meseci reših da probrljam po starim stvarima (po bakinom i maminom ormanu) i nađoh u njima svašta. Da ste videli to oduševljenje na mom licu, kao tinejdžerka!

Počnem ja da nosim bakin kaput, osmelim se da obučem maminu suknju, prošle zime stavim crnu šubaru na glavu, crveni karmin na usne…  Pitaju me gde sam sve to kupila, ja odgovaram iskreno: Nasledila od bake i majke.  I, šta fali? Lepo se osećam dok nosim te njihove stvari. One žive na meni, ne spavaju po ormanima.

Srećom, i Nevena (autor fotografija koje se nalaze na ovom blogu) ne voli te drečeće trendove. Uvek nešto sama sašije, ima oko za detalje, ima stila, kombinuje neverovatne stvari i tako dobro izgleda u tome!

Složile smo se oko toga da jedan od postova posvetimo tim nepravedno zaboravljenim stvarima, koje zaista neverovatno izgledaju kad se ogrnu, pa i prislone uz telo. Sigurna sam da većina vas voli da stavi maminu ogrlicu oko vrata, navuče bakine rukavice na ruke ili se ogrne tetkinim šalom.

Nevena i ja smo u današnjem postu izdvijile nekoliko zanimljivh komada, koje smo izvukle iz bakinih, maminih, tektkinih, pa i svekrvinih šifonjera. Bez upadljivih detalja i fenseraja, onako prirodno, bez oklevanja, lako, brzo, bez napadne šminke, uz popodnevnu kafu, sa sve mačkom koja se vrzmala oko naših nogu.

Mantil s dva lica iz sedamdesetih godina prošlog veka

Kariani kaput iz šezdesetih godina prošloga veka

Bež sako i zeleni kaput iz osamdesetih godina prošlog veka

Marama i crni pončo iz osamdesetih godina

Košulja iz osamdesetih godina, krzneni prsluk i marama iz devedesetih godina prošlog veka

Oker hljina i šarena marama su iz osamdesetih godina prošlog veka.

Šarena kapa je iz devedesetih godina,  perle iz šezdesetih godina prošloga veka.

Braonkasta kapa je iz sedamdesetih godina, a  perle su iz devedesetih godina prošlog veka.

Ko kaže da morate imati novi kaput i novu haljinu za ovu zimu ili za te silne dočeke i slavlja? Ma, dajte, molim vas! U nekom ćošku bakinog, maminog ili tetkinog ormana, tamo iza onog skrivenog ofingera, nešto lepo čeka na vas.

Dovoljno je da probunarite po ormanu i da to nešto zgrabite samo za sebe.

Autor fotografija: Nevena Antić

Zahvaljujem se maci Manji i njenoj gazdarici Mariji Todorović na strpljenju i podršci 🙂