Posted on Category:Ulepšavanje

Baci pogled na haljine Ane Grebec

Danas je zaista veliki dan za moj blog, jer sam svečano odlučila da mu vratim. Od danas ću se oglašavati bar jednom nedeljno, a nekada, nadam se, i češće ako mi to obaveze budu dozvolile.

Jedan od prvih koraka ka tome jeste upravo ovaj post, koji mi je posebno drag.

Prvi razlog je što mnogo volim garderobu, drugi je što mnogo volim unikatnu garderobu. Treći razlog je što zaista volim domaće kreatore sa istančanim ukusom, a četvrti je što obožavam modele moje današnje, pa hajde mogu reći – sagovornice.

Pre nekoliko godina u jednoj poznatoj emisiji videla sam haljinu koja mi se veoma dopala. Posle nekoliko nedelja u istoj toj emisiji ponovo fenomenalna haljina. Nakon kraćeg pretraživanja po Internetu, pronašla sam ime kreatorke koja ih je osmislila.

Tako sam saznala za Anu Grebec.

Ana Grebec

Prošle godine smo se i lično upoznale, nekako ponovo slučajno. Tom prilikom sam se našla u Dressingu, njenom modnom studiju, u kojem su, to će znati čitateljke koje ga posećuju, pored njenih kreacija, izloženi i modeli nekoliko domaćih dizajnera. Pošto mi se sve što sam videla u Dressingu zaista mnogo dopalo (a to kod mene ide baš teško), rešila sam da, kada krenem da pišem blog, Ana bude jedna od mojih sagovornica.

Pre nego što Ana odgovori na neka moja pitanja o osnovnim pravilima oblačenja, navela bih razloge zbog kojih me oduševljavaju njeni modeli.

(*Napominjem da će se među pitanjima naći i ona koja UVEK postavljam svim dizajnerima.)

Prvo, mnogo mi se sviđa što su kreacije iz kolekcije u kolekciju potpuno drugačije, a to je baš retko. Dizajneri obično vole da se ponavljaju i da teraju jednu priču u nedogled. Na Aninim haljinama uvek možete osetiti miris elegancije, ali su zvuci (namerno koristim reč zvuk) modernog veoma dominantni i čini mi se da baš oni i daju šmek.

Kada sam prvi put videla Aninu haljinu u emisiji o kojoj sam govorila, prva asocijacija na nju bio mi je spot za pesmu Scream, kao i na ceo fazon koji pesma nosi. Anini modeli su, po mom skromnom laičkom asocijativnom mišljenju, mešavina kasnih devedesetih sa elementima kasnih pedesetih, a te dve decenije začinjene su godinama koje tek treba da nam stignu.

Elegantno, a snažno, suptilno i upadljivo. To je ono što vidim. Čistu romantiku i jednostavnu, očekivanu svedenost nikada nisam volela, pa zato i nije čudno što mi se sve to što Ana radi mnogo dopada. Mislim da je mirenje nepomirljivog ono što krasi njene  modele.

Ali, svako može pronaći svoje asocijacije … Uostalom, to i jeste moda.

Noćni izlasci Beograd
noćni izlazak Beograd

Ana Grebec je odmah nakon završene Akademije umetnosti u Novom Sadu u aprilu 2005. godine prikazala svoju prvu kolekciju na Belgrade fashion weeku, a odmah za njom usledila je druga, pa treća, peta, šesta. Imala je prilike da svoj rad prikaže i na Zagreb Fashion Weeku, kao i na Toronto Altrenative Fashion Weeku u Kanadi.

Inspiraciju je nalazila u muzici, filmu, knjigama, pa su tako njene prve kolekcije bile inspirisane bajkama, a poslednje već mnogo ozbiljnijim temama, kakve su npr. apokalipse potencijalno izazvane klimatski promenama.

Njene kolekcije uglavnom su namenjene ženama (i muškarcima) od 25 do 35 godina, ali kako radi i posebne narudžbine, taj dijapazon je ipak mnogo širi. Trenutno, pored svojih autorskih kolekcija, Ana kreira i za dečji brend Lillo&Pippo.

Šta je za tebe stil?

Stil je ono što nas obeležava, daje jedinstvenost, izdvaja iz mase, jedna opšta pročišćenost od vulgarnosti i kiča. Prisustvo stila određuje i držanje, ponašenje i kulturološki razvoj (o čemu se sve manje vodi računa!)

Koja te decenija inspiriše u dizajniranju?

Ne mogu da izdvojim nijednu, ali prolazim kroz faze kada me različite stvari inspirišu, što je, u principu, dobro, jer kolekcije sezonski ne treba da liče jedna na drugu, nego da svaka ima neku svoju priču, a da ‘rukopis’ bude jedina stvar koja ih povezuje.

Ana Grebec

Noćni izlasci Beograd
noćni izlazak Beograd

Zašto u Srbiji ima tako malo muških dizajnera? Jesi li ikada dizajnirala za muškarce?

Naši muskarci se stalno žale da nemaju dovoljan izbor garderobe, ali kad im se izbor pruži, bojim se da se malo njih osmeli da ponese neki dizajnerski komad. Mislim da je to razlog malog broja tzv. muških dizajnera. Ja imam i svoju stalnu mušku klijentelu, ali za njih kreiram samo po narudzbini, pošto sam shvatila da su muškarci vrlo precizni u svojim željama i zahtevima kada je moda u pitanju. Većina mojih pređašnjih revija imala je i segmente koji su posvećeni muškoj modi.

Da li nam se ove sezone vraćaju šezdesete ili devedesete godine?

Ono što moje oko registruje jeste upravo povratak devedesetih, i to na velika vrata. Moda se obavezno zavrti na svakih 20 godina, tako da je sada red na devedesete, kod nas ozloglašene, a u svetu svakako jedan od ’the coolest’ perioda u poslednjih 50 godina kada je moda u pitanju. Govorimo o monohromnom tonalitetu ili čak jednobojnosti tkanine do intenzivne obojenosti i šerenila u pop-art maniru.

Koji se narod najbolje odeva?

Pa, ne mogu da izdvojim nijedan narod, ali mišljenja sam da metropole svojom multinalcionalnošću, dinamikom, velikom naseljenošću (a samim tim i potrebom da se pojedinac izdvoji iz mase), kao i bogatom kulturnom ponudom imaju najbolje obučene ljude … i mislim da Njujork tu svakako prednjači, jer je za stil potrebna i jedna sloboda duha i uma, koju taj grad svakako pruža.

Ana Grebec

O čemu treba da vodimo računa dok biramo haljinu?

Pre svega treba povesti računa o silueti tela, a odmah zatim o dress kodu  ili, jednostavno, o prilici za koju se haljina kupuje.

Koje su haljine najseksepilnije?

Za mene su najseksepilnije haljine upravo one koje ne otkrivaju previše, nego, zapravo, vrlo malo, segmentualno, i u nagoveštajima.

Gola leđa ili dekolte?

Zavisi kome je haljina namenjena. Volim i jedno i drugo.

U čemu žene najčešće greše kada biraju haljinu?

Najviše greše što se previše obaziru na trendove, i to uglavnom na one pogrešne. I kada kažem pogrešne, mislim one koji su toliko rasprostranjeni da gde god da se okrenete, vidite devojke u istom fazonu. Devojke, budite svoje, budite smele! Budite drugačije! (Ovo se ne može dovoljno puta ponoviti, a da bude previše.)

Noćni izlasci Beograd
noćni izlazak Beograd

Treba li uklapati boju torbe i boju haljine?

Teško je pričati o takvim stvarima koje se tiču stajlinga generalno. Treba probati, videti. Što vise kombinacija probate, veće su šanse da se nađe ona jedna prava. Ne treba se slepo držati pravila, jer ona nekada mogu da ’rade’ protiv vas.

Ana Grebec

Imaš li poruku za kraj?

Mislim da se moja poruka prožima kroz ceo ovaj intervju, a to je – budite posebni, budite svoji!

Ana Grebec

 

Ako vam ovo nisu dovoljni razlozi da odete u modni studio Dressing, svratite bar da se odmorite od onog ludila i kiča koje nas napada iza svakog ćoška, naročito sada pred sezonu matura, svadbi i ostalih uju-ju događaja.

Dovoljno je uključite Google i ukucate maturska haljina (na srpskom), pa da vam bude jasno šta se nosi i čemu se teži.

Sve ono što se u Dressingu nalazi nema ni N od naznake kiča … To je samo jedan od razloga što ga izdvajam kao mesto koje bih svakome preporučila.

Jer…

Stvarno mi muka od onih satenskih naboranih haljina pink boje, obavezno do kolena i onih fluo kretenizama koji mi ne daju da normalno prođem ulicom.

Plašim se žena u kostimima, u majicama sa plastičnim kamenjem, sa platformskim čudima na nogama. Zaista bih volela da ih bude manje.

Zbog sigurnosti svih nas…

Da rasteram fluo, puštam Aninu omiljenu pesmu!

Do skorog pisanja…

Više modnom studiju Dressing saznajte OVDE.

Fotografije: Arhiva Ane Grebec

Posted on Category:Ulepšavanje

Baci pogled na mog dedu šnajdera

Ideja o ovom postu nastala je za vreme jednog mog boravka u Kragujevcu.

Tog petka sedela sam sa svojim dedom u dnevnoj sobi  i objašnjavala mu šta treba da popravi na jednoj mojoj suknji. Ja sam izvoljevala, a deda je, naravno, slušao moje hirove. Tako je uvek kada na vikend dođem u svoj rodni grad.

Počeo sam da šijem sa svojih osamnaest godina. Bilo je to 1956. godine. Nisam odmah završio zanat, jer me je majstor ponižavao i tukao zbog raznoraznih gluposti. Pošto sam oduvek imao izražen karakter i veoma neobuzdan temperament, rešio sam da pobegnem. Kasnije sam otišao u Ivanjicu i naučio zanat od pravih majstora. Počeo sam da šijem kod svoje kuće, u rodnoj Dubravi, selu pored Ivanjice, a nastavio u Kragujevcu. Prvi novac sam zaradio od muškog odela, koje sam sašio od sukna.

šivenje

Tako je moj deda tog popodneva započeo priču o svojim šnajderskim počecima. Iako sam tu priču ranije čula, mislim da sam tek tada postala svesna vremenske distance koja ne stoji samo između neke tamo unuke i nekog dede nego i između tog dede i onog mladića s kraja pedesetih godina prošloga veka.

Zbog čega je bilo potrebno da prođe 28 godina da dedinu priču ne slušam samo kao nekakvu anegdotu, ne znam. Možda zbog svog osećaja da trenutno lebdim između nekakve dve decenije. Nisam ni tamo u dvadesetim, ni ovde u tridesetim, ali pažljivije slušam i bolje razumem…

Tako lebdeća, pomalo zabrinuta, gledam svog sedamdesetšestogodišnjeg dedu i razmišljam o tome sa koliko snage, volje, pažnje prekraja sve te stvari koje mu godinama donesim na popravku, prepravku, peglanje, zašivanje … Nekada, dok još nisam bila svesna šta čini za mene, umela sam sve te stvari samo da sručim na njegov šnajderski sto. A koliko mi je tek stvari sam osmislio i sašio! Koliko je tu ideja koje i dalje nosim, za koje me i dalje pitaju: A gde?

šnajder Kragujevac

Tvrdim da nikada ne bih toliko pažnje obraćala na kapute koje nosim da mi deda to nije naglasio, nikada ne bih brinula o tome kako sedim u automobilu kada sam u mantilu. Možda bez njegovih saveta ne bih spoznala da je suknja do kolena izazovanija od svake prekratke suknje…

Šta si donela? Obično to bude prvo pitanje koje mi deda postavi čim stignem iz Beograda. Da se razumemo, nema tu nikakvog skrivenog besa, neke negativnosti, mrzovolje. Uvek je isto pitanje, isti ton, zvonak glas, uvek, čini se, emocija iste jačine. Ja onda izvadim brdo svoje garderobe i krenem redom: Ovde ovo, tamo ono, tu izmeni, ovde dodaj... Nema kraja. Deda me sluša, upija sve što mu kažem, čini mi se ne diše. Naravno, klima glavom. Nikada me ne odbija i uvek daje sve od sebe. I, bez izuzetka, sve to što napravi bude zaista najbolje …

Godinama deda šije, pegla, sužava, skraćuje sve te stvari, a ja se navikla, pa i ne obraćam pažnju, nekako mi normalno.

I odakle ta snaga, taj entuzijazam, da li ga je ikada mrzelo? Pitam se, zva izgubljena u ovom svom tzv. periodu između. Hoću li i ja nekada umeti to tako ili ću doveka morati da uradim još samo ovo?

Predanost i posvećenost životu, prava bezuslovna ljubav prema njemu! A šta ćemo s naplatom, prekovremenim radom, na kojeg se svi toliko žale?

Burda

Vogue

Negde posle 1961. deda je počeo da šije odela od platna, a onda i presvlake za razne vrste vozila u fabrici u kojoj se zaposlio i u kojoj je radio sve do penzije. Međutim, nastavio je da šije i kod svoje kuće. Prvo je šio za komšije, a onda se posao proširio. Mustre je uzimao iz slovenačkih časopisa. I danas su u životu! Sedam meseci šio je i artikle za vojsku u Iraku, gde je otišao na predlog  rukovodstva iz fabrike u kojoj je radio.

Kada sam otišao u penziju 1999. godine, nisam želeo da prestanem da šijem. Radio sam po porudžbini, a šio sam i za butike. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo.

Kada sam ga pitala šta je najteže sašiti, bez razmišljanja mi je rekao: Muški sako.

šivećeća mašina

Nekako mi je laknulo, jer bar to nije morao da mi skraja iako priznajem da sam ga jednom zamolila da mi od muške košulje napravi haljinu. Uspelo mu je naravno.

Nikada se nisam pokajao što sam odlučio da budem šnajder. Ja i danas uživam u peglanju, zašivanju dugmadi. Ne radim kao nekada po porudžbini, ali radim za kućne potrebe, i to više nego što se očekuje od jednog sedamdesetšestogodišnjaka. Nekada se od tog posla moglo lepo živeti. Ne znam kako je danas, ali tvrdim da krojački zanat nikada neće izmodeti. Možda će se menjati, ali će sigurno opstati u tom svom promenjenom obliku.

šnajder

Deda, kao i uvek, nije hteo previše da duži. Odmerenost je, čini mi se, ono što ga je zadržalo da ne sklizne u pravo značenje konstrukcije penzijski dani, da ne odustaje, da se ne predaje i ne staje.

Umesto da se rastapa pred grandovskim šarenilom, ispred ružičastih ekrana i da hukće nad kletom sudbinom, rešio je da  ne napušta svoj zanat … sve dok ja budem imala prohteve. 🙂 A imaću ih!

I neka ostane tako… jer nije bitan broj svih tih sašivenih stvari i broj ovih mojih napsanih reči, već ono između toga, ono lebdeće, što nikada neću prizmemljiti i materijalizovati.

Fotografije: Baci pogled

Posted on Category:Ulepšavanje

Baci pogled na najgore kozmetičke proizvode koje imam

Na ideju da pišem o ovoj temi došla sam sasvim slučajno, a takve teme najviše volim.

Pored toga što imam svoj orman za kozmetiku, kao i skoro svaka žena, imam i jedan problem – zaboravljam da bacim preparate koje ne koristim. Nekada mi se desi da ih smišljeno sačuvam za nekoga kome će možda odgovarati, ali najčešće zaboravim na njih, pa oni ostanu da čuče u ćošku, iza neke voljene i cenjene bočice s parfemom.

Pre nekoliko dana slučajno sam naletela na Niveino mleko za skidanje šminke, koje sam probala svega tri puta. Mislim da odavno ništa gore nisam stavila na svoje lice. A zašto ne bih pisala o najgorim kozmetičkim proizvodima koje trenutno imam u kući? Sinulo mi je tada. I, eto posta.

Krećem odmah, i to od najomraženijeg među omraženima. 🙂

1. Mleko za čišćenje lica (Nivea visage)

Baš ovo mleko me je nagnalo da napišem post koji čitate. Tekstura katastrofalna, masno… Dok sam ga nanosila, imala sam osećaj kao da razmazujem puder i šminku. Probala sam i da se umijem nekoliko puta posle toga, pa da ponovo očistim lice, ali ništa! Mleko ima fin miris, to priznajem, ali džaba što fino miriše kad ne služi ničemu. To što meni ovaj proizvod nije odgovorao ne znači da vama neće. U svakom slučaju, mislim da je bolje da kupite nešto kvalitetnije. Nikada mi nisu bile jasne žene koje brinu samo o puderu i gledaju da ga nacapaju u što debljem sloju, a za podlogu i ne haju. Nega lica je najbitnija, ostalo je samo šminka, što i samo ime kaže.

depilacija koncem
depilacija koncem

2. Balzam u spreju (Schwarzkopf)

Ovo čudo sam prvi put probala pre desetak godina, možda i više. Hvalila ga je i moja tadašnja frizerka. Možda on i jeste bio odličan u to vreme, a možda mi je odgovarao i zato što nisam još uvek  počela da se farbam. Nekako sam, po inerciji, nastavila da ga kupujem i pokatkada sam ga koristila kada ne odem kod frizera, što se retko dešavalo. Međutim, i ta retka upotreba ovog preparata loše je uticala na krajeve moje kose. Ovaj proizvod ne samo da mi nije pomogao nego mi je i oštetio kosu. Ne kažem da je on glavni krivac u nesreći, ali jedan od krivaca sigurno jeste. Ne koristim ga već godinama.

3. Maska za kosu (Alfaparf)

Ne poznajem nijednu ženu koja je probala ovu masku i njome bila zadovoljna. Ako takvih žena ima, neka ostave komentar ispod posta i objasne mi kako im je to ova maska pomogla. Letos sam je koristila svega tri nedelje. Poverovala sam u njen kvalitet verovatno zbog onih silnih reklama. Ne vidim drugi razlog. Uz nju sam uzela i kapi za oštećene krajeve. Ni jedno ni drugo nisu služili ničemu. Kada sam kupila masku, kosa mi je bila veoma oštećena, jer sam iz crne prelazila u svetliju boju. Ne znam kako sam mogla da pretpostavim da mi može pomoći bilo šta što ne spada u profesionalne preparate. Moje poznanice koje su koristile ovu masku imale su takođe loše iskustvo s njom.

Alfaparf pakovanje

4. Lakovi za nokte (Aura)

Pre nekoliko meseci na noktima sam imala gel u narandžastoj boji, pa sam tražila istu tu nijansu laka. Takvu nijansu imala je samo nesretna Aura. Ovaj lak je jedan od najgorih  koje sam probala. Četkica je tanka i poprilično jadna, baš kao i sam lak. O postojanosti da ne pričam! Drugi lak sa slike dobila sam na kasi, verovatno u toku neke akcije. Ne podnosim promotivne proizvode, a tu mržnju je dodatno povećao i ovaj providni lak za nokte.

depilacija koncem
depilacija koncem

5. Kupka (Velnea: Lilly)

Ovu kupku su mi takođe dali na kasi. To je jedna razređena tekućina, zapravo ofarbana voda. Miriše jako i jeftino, ne pravi lepu penu i ne ostavlja nikakav prijatan miris na telu. Zaista ne znam zbog čega se proizvodi i zašto je kupuju.

6. Šampon od breze (Glamur)

Slušao sam brezu dok jablanu šapće… Fotografija šampona govori više od reči. Pre određenog vremena neko mi je rekao kako su šamponi koji su se nekada koristili mnogo bolji od današnjih šampona i kako šampon od koprive ili breze oporavlja kosu. Iako nisam verovala u to, ipak sam rešila da kupim taj šampon (ja te vrste šampona i dalje zovem državni šamponi) i isprobam ga. Stavila sam ga svega dva puta na kosu i napravila pravu katastrofu i na njoj i u njoj. Krajevi mi nikada nisu bili suvlji. Ne znam kako sam mogla da pomislim da će mi ovaj šampon pomoći na bilo koji način. Možda je dobar za nefarbanu kosu, ne znam. Nemam objašnjenje.

depilacija koncem
depilacija koncem

7. Anticelulit gel (Medicinska kozmetika)

Prvo da napomenem da ne verujem u anticelulit masaže, jer mi nijedna do sada nije dala trajne rezultate. Drugo, probala sam samo jedan fantastični anticelulit gel, ali o tome ću govoriti u nekom od narednih postova. Anticelulit gel sa slike preporučila mi je apotekarka kada sam, po preporuci moje bivše kozmetičarke, otišla u Apoteku Beograd da kupim jedanu vrhunsku kremu za stopala (i o tome ću tek govoriti). Naravno, prodavačica je htela da mi uvali još neki njihov proizvod i prodala mi je ovu glupost. Kao, zaista je dobar gel, rezultati se vide već posle deset dana i ostale poluistine. Ukoliko želite da se rešite celulita, ne pomišljajte na ovaj preparat i ostale proizvode kojih ima u svakoj radnji. Uskoro ću pisati o tome.

8. Omekšivač za odeću (Felce Azzurra)

Iako ne spada u kozmetički proizvod, morala sam da pomenem ovaj omekšivač, jer je toliko loš da koža boli. Prvo, vlažan veš neprijatno miriše, drugo, kada se veš osuši, nema nikakav miris. Treće, veš postaje uštirkan, a ne omekšan kada dođe u dodir sa ovim omekšivačem. Tako to bude kada muškarca pošaljete u prodavnicu, pa on za tili čas nađe adekvatnu zamenu za ono čega nema u radnji.

omekšivač Felce Azzura

Imala bih ja ovde još štošta da dodam, ali mislim da je ovaj izbor sasvim dovoljan za jedan februarski post.

Ako i vi imate neka loša iskustva sa kozmetičkim proizvodima, ostavite komentar ispod teksta, jer bi mi svaka opomena bila od koristi.

Izgleda da nije sve u uputstvu i načinu primene, ima nečega i u proizvodu.

Cena se brzo zaboravlja, a kvalitet je ono što ostaje. (francuska poslovica)

Do nekih lepših mirisa, ukusa i boja … bez vetra…

Autor fotografija:Nevena Antić