Category: Ulepšavanje

Pišem vam iz Lisabona. Koristim ovo malo slobodnog vremena što imam (dok ne prođe još jedan pljusak) da napišem koju reč i bacim pogled na svoj blog.

Drago mi je što o ovoj temi pišem iz drugog grada, u prazničnoj atmosferi, dok slušam zvuke nacionalne portigalske muzike s terase porodice koja uveliko slavi Božić. Drugačije je nego kod nas, ali prija. Gledam ih kroz prozor, vesele se, čak i igraju, osećam miris začinjene hrane.

Uskoro ćemo svi slaviti. Koliko je to ostalo? Manje od nedelju dana. Neko bi, neko drugi baš i ne bi, ali slavi nam se svima. Za mene je slavlje i uz  TV, uz čaše dobrog vina, s ljudima pred kojima ne moram da se snebivam i pravim grimase.

Bitno mi je da imam dobru haljinu za doček!  Mislim, dešavalo se da ostanem i kod kuće, ali haljina je morala biti na meni. I, nekako sam baš sada,  pred ova silna slavlja, želela da sašijem priču o svojim omiljenim haljinama, o haljinama Aleksandre Lekić.

Možda i vi poželite da imate neku za novogodišnju noć, ali i ako se odlučite da te noći budete u carevom novom odelu (o kom sam pričala u jednom od prethodnih postova) neće smetati. Potpuno vas podržavam.

Da nisam upoznala kreatorku Aleksandru Lekić, ne bih imala šta da obučem ni na jednu od jedanaest svadbi, na koliko sam tačno bila prošle godine!

Prva u nizu svadbi bila je pre malo više od godinu dana. Sećam se da sam, sva izmorena i izbezumljena, tog četvrtka posle posla trčala od radnje do radnje u nadi da ću pronaći neku svečaniju haljinu, jer takvu svadbenu nisam imala ili sam mislila da je nemam. 🙂

Međutim, nije mi polazilo za rukom. Čim bih ušla u radnju i rekla da mi treba haljina za svadbu, prodavačice bi počele da izvlače neke satene, cirkone, jeftine žipone, karnere, nekakve plaštove, korsete, rozikasta čudovišta, narandžaste nakaze i zelene monstrume. Besno sam trčala od radnje do radnje u nadi da će me bar jedna prodavačica razumeti. Najgore od svega bilo je to što neko ko poznaje skoro svaku beogradsku radnju nije mogao da pronađe jednu običnu, doduše svadbenu haljinu. Dignem ja ruke od kupovine i rešim da pokušam ponovo u petak. U petak posle posla krenem da preturam po ono malo radnji što je ostalo da obiđem, ali ne. Neće me, pa neće.

Svadba u subotu, petak je veče, a ja i dalje nemam haljinu. Bes, nervoza, znoj, drhtavica. Ma, neću ni da idem, progovara kaćiperka iz mene, ali ide mi se da vidim društvo, da osetim i isprobam svadbene čari, kaže ona normalnija strana ženske lude glave.

Poslednji tržni centar u koji sam nameravala da uđem bio je Milenijum. Rekoh sebi: Da vidim još ovde, pa da sednem negde kao čovek i popijem kafu. Opet trčim iz radnje u radnju već na ivici nerava. Znate onaj osećaj kad dignete ruke i kad ste se već predali, ali ostaje ta nada, pa kažete sebi: Ajde još samo ovo. Prvi sprat, negde na sredini niza raznoraznih bitika, ugledam jedan mali retro butik, izlog kao u francuskim filmovima, lampe, crteži, prigušeno svetlo. A haljine? Zaletim se kao dete. Ulećem u butik, ne znam šta pre da probam. Odakle se stvori ova radnja?! Pa, kako nisam do sada bila?!

To su vam dizajnerske haljine, sve su unikatne, kaže mi Aleksandra, vlasnica radnje i dizajnerka.

Probam nekoliko haljina, odaberem jednu uz telo, gola leđa, čipkana, bež, do kolena! I dalje mi je omiljena!

Spadam u grupu žena koje nikada ničim nisu potpuno zadovoljne . Takva sam i na poslu, i u kući, i na ulici, i u vezi. Takva sam bila i na fakultetu. Takva sam i kada je oblačenje u pitanju. Cepidlaka, smaračica, nikad zadovoljna, uvek spremna da popravi i izgovori čuveno ALI.

Međutim, ta  haljina! Stvarno je i dalje bez premca.

Od tada vrlo često posećujem Aleksandrin butik. Ona mi daje savete i neretko mi osmišljava odevne kombinacije. Volim da je priupitam za predlog, jer želim da eksperimentišem, a desi se da ne smem. 🙂

Pitala sam je da mi ispriča nešto o sebi pre objavljivanja ovog posta. Haljine će reći sve, kaže mi. Prvu haljinu kreirala pre tačno trinaest godina. Pored haljina, u njenom butiku ćete naći i kaftane, sakoe, kaiševe, pa i odevne komade drugih dizajnera. Trenutno je u mom ormanu šest Aleksandrinih haljina, njena četiri sakoa i dva kaiša.

Na svim fotografijama nosim haljine iz njene jesenje kolekcije.Ukoliko želite da pogledate haljine iz ostalih Aleksandrinih kolekcija, kliknite OVDE ili posetite njenu radnju Shock Look (TC Milenijum, prvi sprat, lokal 88).

Svečano obećavam i post o njenim haljinama iz mog ormana. Jedva čekam da ih ponovo sve obučem!

P.S. Ponela sam jednu za lisabonske ulice, nek poprimi malo od ove gradske opuštencije, ali i neka je ošacuju na Bairro Altu.

U skladu sa svim tim, puštam i sebi i vama pesmu, pa odoh u provod.

Očekujem i vaše predloge.

Autor fotografija: Nevena Antić

Zahvaljujem se Sandri na pesmi koju mi je poslala.