Posted on Category:Svakodnevica

10 novogodišnjih odluka

10. Vežbaću 5 puta nedeljno!

10 1
Radiću hiljade i hiljade trbušnjaka! Počevši od prvog januara!
Dobro, mamurluk i to, realno od drugog januara. A i mnogo je 5 puta nedeljno, ružno je kad je neko previše zgodan ili previše nagruvan, izgleda kao da se hvali. Može i 2-3 puta. Mada nemam baš kad da stignem, vikendom izlazim, radnim danima imam obaveze… Dobro, vežbaću jednom sedmično po pola sata!
Važno je postaviti realne ciljeve. Idemo dalje.

9. Prestaću da se švercujem u gsp-u

9
Pošto ti autobusi ne bi ni išli da neko ne kupuje kartu, došao je i moj red, a ja sam zaista savestan i uzoran građanin. Kažu da je to švercovanje isto što i krađa. Ove godine, svakog meseca kupujem po jednu kartu za sat vremena vožnje!
Mada je gre’ota za nekoga ko je tako ovladao veštinama švercovanja da ih ne koristi. Ako ne znate kako se to radi, pročitajte savete stručnjaka ovde!

8. Idem na dijetu

8
Sezona „Smršaću do Nove godine“ se danas zvanično zatvara i svečano počinje sezona „Smršaću do leta“!

7. Posećivaću rodbinu jednom nedeljno… mesečno

7
Ovo se odnosi bilo kog člana rodbine koji vas voli toliko da uspešno zaboravlja svaki vaš rođendan i ne zna da li idete u školu ili ste se zaposlili, ali zato ne zaboravlja da svaki put kad se vidite ispriča sve krvave detalje o svojoj operaciji slepog creva na živo koja je bila pre 15 godina, kao što ako ste u društvu lepše / jače polovine ne zaboravlja da ispriča kako ste bili slatki kad ste se ukakili na svom krštenju, pravo po popovoj mantiji. Takođe, ovo se odnosi na svakog daljeg brata siledžiju, i svaku dalju sestru radodajku.
Jer ipak krv nije voda, i treba negovati rodbinske odnose.

6. Ovo mi je poslednja cigareta

mavrinstudios.com
mavrinstudios.com

A prestaću i da pijem.

5. Ješću više voća i povrća

5
Mmmm brokoli, zdravo stari druže. Mmmm papaja i avokado, ukusnoooo. Neko ovo zove “hrana”? I tako cele godine…? Nego, gde je broj za dostavu pljeskavica? Minimum za besplatnu dostavu je porudžbina od 1600 din? Ma nema problema! Važno je štedeti!

4. Štedeću…

4
Štedi se za crne dane, ko bi bio toliko lud da ne štedi? Sva sreća pa je naš grad pun fantastičnih sniženja, samo treba imati malo mozga. Na primer, kada piše: “5% popusta na prvi i 35% popusta na drugi artikal”, to znači da je popust 40%! Sjajne ponude! Iskoristite ih!

3. Odneću garderobu koju ne nosim u Crveni krst

3Raspremiću ormar i izbaciću sve stvari koje nisu obučene dve godine, i pritom učiniti nešto humano. Čak i ovu majicu koja je bila sa mnom na prvom dejtu sa nesuđenom ljubavlju mog života, evo je sačuvana i ona flekica od maskare na njoj. Čak i ovu trenerku koja je nošena u skloništu za vreme bombardovanja, e to su bili dani… Čak i ove ćaletove pantalone koje će se za 15 godina sigurno nositi kad se zvoncare vrate u modu. Čak i svaki komad udobnog donjeg veša koji ima više od 10 rupa. Ove godine sve ima da ide! Sem možda one majice… ipak je bila na prvom dejtu… a realno ko bi to ikad uzeo iz Crvenog krsta?

2. Zaposliću se

2
Pročitaću svaki oglas sa infostuda. Slaću hiljade i hiljade CV-eva i propratnih pisama! Telefon će mi toliko zvoniti da neću stizati da odem na sve razgovore za posao do kraja ove godine! Naravno, čim se stvore hiljade i hiljade konkursa za apsolvente sa desetogodišnjim stažem na fakultetu i praznom radnom knjižicom. Ne, ne, ne deset godina rada na fakultetu, nego pohađanja fakulteta.
(A možete zaraditi i ovako.)

1. Konačno ću startovati kolegu / koleginicu / komšiju / komšinicu / druga / drugaricu…

1
Samo napred. Svi znamo kako će se to završiti.

Posted on Category:Svakodnevica

10 Zanimljivosti o Deda Mrazu

10. Koreni u paganskoj mitologiji

10 odin
Današnji internacionalni Deda Mraz je rezultat preplitanja mnogih tradicija i legendi raznih naroda. Među prvima je bio dugobradi Odin, jedan od glavnih germanskih bogova. On je jahao osmonogog konja, za koga su deca u čizmama ostavljala šargarepe, slamu i šećer. Odin je bio srećan što deca hrane njegovog konja (konj sa osam nogu je verovatno imao i dobar apetit), pa im je zauzvrat u čizmama ostavljao poklončiće i slatkiše.

9. Zla strana Deda Mraza

9 krampus
Danas deci samo kažemo da ako ne budu dobri neće dobiti poklone (u Italiji će ih umesto poslastica u čarapama čekati ugalj), ali ih nekad nisu zastrašivali samo izostajanjem nagrade već pravom kaznom. U legendama alpskih oblasti je pre Deda Mraza živeo Krampus, demon koji je kažnjavao bezobrazne klince. Tamo se i danas početkom decembra mladići oblače u kostime Krampusa i plaše decu, hodajući ulicama, zveckajući zarđalim okovima. Verovatno su deca koja tamo žive malo poslušnija od naše, makar u decembru.
Hmmm, ceo taj princip da se na kraju jednog perioda sravnjuju računi, dobri budu nagrađeni, a loši kažnjeni, kao da pomalo podseća na neke principe iz religije…

8. Sveti Nikola

8 nikola
Dakle, mnoge od tih prethrišćanskih legendi su se stopile sa likom Svetog Nikole u jednog fenomenalnog debeljka koji deci donosi poklone, Deda Mraza. Nikola u stvari nije izmišljen, živeo oko 300. godine nove ere. Bio je bogati episkop, i anonimno je pomogao trima devojčicama koje je otac zbog siromaštva hteo da pošalje u javnu kuću, pa ih je tako spasao prostitucije. Nidža je dva puta u toku noći krišom ulazio kroz prozor i ostavljao zlatnike, a treći put je otac motrio na prozor, pa je Nikola ušao kroz dimnjak. Kako su devojke sušile svoje čarape pored kamina, Nikola im je ostavio zlatnike u čarapama. Zvuči poznato?
Što se tiče Nikole, on je posle smrti kanonizovan i postao svetac koji je zaštitnik dece. Kako ga danas slave pravoslavni Srbi možete pogledati ovde.

7. Božić Bata i ostale varijacije

www.pismodedamraza.rs
www.pismodedamraza.rs

Deca širom planete tako veruju u likove koji su nastajali od Svetog Nikole: u Britaniji je to „Father Christmas“, u Francuskoj „Pere Noel“, u Nemačkoj „Cris Kind“, dok u SAD „Kris Kringl“ prvo postaje „Sinterklaas“ da bi se na kraju pretvorio u „Santa Clausa“. Svi oni dolaze na Dan Svetog Nikole ili na Božić.
Jedino je srpskoj deci poklone dugo donosio jedan bata, koji je radovao mališane o Božiću, pošto mi Svetog Nikolu imamo pa imamo. Božić Bata i danas ponegde postoji, uglavnom na zabačenim srpskim selima, iako se polako ali sigurno zaboravlja. A otkud nam onda Deda Mraz koji dolazi za Novu godinu?

6. Deda Mraz je iz Rusije

www.bankoboev.ru
www.bankoboev.ru

Lik slovenskog Deda Mraza je stvoren u Rusiji u 19. veku. Zli starac Mraz je bio demon, donosio je zimu i mraz i odnosio sa sobom nevaljalu decu u džaku. Vremenom je postao dobar dekica „Djed“ ili „Deduška Maroz“ koji umesto da džak koristi za kidnapovanje dece u njemu donosi poklone koje ostavlja ispod jelke. Dolaskom komunista na vlast, „Djed Maroz“ je bio obuhvaćen suzbijanjem religije, pa umesto na Božić, čije je svetkovanje bilo zabranjeno, Deda Mraz menja kalendar i stiže u Novogodišnjoj noći. Kao komunistička i socijalistička figura, Deda Mraz je nametnut u svim zemljama koje su u tom trenutku bile pod sovjetskim uticajem, što znači i u bivšoj Jugoslaviji. Naš Božić Bata tako menja ime i noć u kojoj donosi poklone srpskoj deci.

(Osim Deda Mraza, šta smo još dobili od komunizma? Kliknite ovde!)

5. Deda Mrazovo odelo i legenda o Koka-koli

5 cola
Nekada je Deda Mraz mogao da se oblači kako god je hteo. Imao je kape i ogrtače raznih boja: zelene, ljubičaste, plave… Međutim, krajem 19. veka on je zavoleo crveno-belo odelo i u njemu pozira za božićne čestitke 1885. godine – posle čega više ne nosi druge boje. Tek nakon toga Koka-kola počinje da koristi lik Deda Mraza u svojim reklamnim kampanjama. Pošto su crvena i bela zaštitne boje ovog brenda, nastaje urbana legenda da je Koka-kola uticala na formiranje modernog imidža Deda Mraza – što u stvari nije istina. Umetnik Hadon Sandblom je samo oblikovao lik već poznatog identiteta, iskoristivši jednog starog, penzionisanog putujućeg prodavca Koka-kole kao model.
(Za šta se sve može koristiti ta Koka-kola? Možda ne baš za piće…)

4. Irvasi

4
Deda Mrazovi irvasi se prvi put javljaju relativno kasno, tek 1823. godine, u poemi koja je anonimno objavljena pod naslovom Poseta Svetog Nikole (ili Noć pre Božića).Tada je Deda Mraz došao u kočiji koju je, umesto dotadašnjeg krilatog konja, vuklo osam malenih irvasa. Današnji Deda Mraz je u društvu irvasa Rudolfa sa crvenim nosem. Ako se pitate otkud mu crveni nos, zar vama nos ne bi bio crven da po celu noć galopirate po snegu? (Za savete protiv prehlade – klik!) Rudolf ima drugare koji se zovu: Dašer, Danser, Pranser, Viksen, Komet, Kupid, Doner i Blicen. Ipak treba dosta snage da se sanke-kočije dovuku iz… sa…

3. Gde živi Deda Mraz?

3 gde zivi
To bar svi znaju, na Severnom polu. Verovatno niste znali da je on pre toga, u belgijskoj i holandskoj legendi, dolazio iz Španije. Kako mu sanke ne bi mnogo pomogle za ovu putanju, njihov Deda Mraz je dolazio parobrodom 🙂
Vratimo se na Severni pol (ne brinite, samo figurativno). Smatra se i da je domovina Deda Mraza Finska, preciznije Laponija, glavni grad Finske. Tu se nalazi njegov aerodrom (ozbiljno). I njegova fabrika igračaka (nadamo se). Ako želite da pišete Deda Mrazu, adresa je:

Santa Claus
Santa Claus Main Post Office
FI-96930 Arctic Circle

2. Pisma Deda Mrazu

mail
Procenjuje se da je Deda Mraz od 1985. godine primio više od 12,000,000 pisama i 700,000 čestitki. Iako je otvaranje pisama koja nisu adresirana na vas težak prekršaj, ipak je uobičajno da roditelji čitaju pisma svoje dece upućena Deda Mrazu. Tako je otkriveno da se na prvom mestu rang-liste željenih novogodišnjih poklona nalaze brat ili sestra. Na drugom mestu je irvas, zatim su tu razni kućni ljubimci kao što je pas ili konj (sasvim uobičajni kućni ljubimac, konj), neka neskromna deca žele automobile, neka skromna traže samo lizalicu, romantična i razigrana deca od Deda Mraza traže sneg, a jedna od najdriljivijih želja je: tata, koji se nažalost previše često nalazi na ovim spiskovima.

1. Surova stvarnost: Deda Mraz, fizika i statistika

1
Na svetu danas živi oko 846,000,000 dece koja veruju u Deda Mraza. Sva sreća što, zahvaljujući vremenskim zonama, Deda Mraz ima čak 31 sat da dostavi sve poklone. Dobro je pa ne mora toliko da žuri? Uglavnom, da bi stigao, on mora da putuje 1900 puta brže od zvuka. Maleni irvasi stvarno treba da se pomuče, posebno jer su saonice Deda Mraza sa svim poklonima teške oko 844,000 tona… Ali ne muče se samo oni, kad bi se sabrali svi dimnjaci kroz koje Deda Mraz treba da se spusti i popne, to bi bila visina 273,000 Mont Everesta. Svaka čast starom debeljku! Kad on sve to može da uradi za nas, možemo i mi makar da budemo dobri cele godine i da zaslužimo svoj paketić 😉

Da li ste okitili jelku!?

Padaju, padaju sa neba bele zvezde