Posted on Category:Putovanja

10 jezera Srbije koje treba posetiti

10. Bovansko jezero

panoramio.com
panoramio.com

Na putu za Sokobanju, na desetak kilometara pre Sokobanje iz pravca Aleksinca, nalazi se Bovansko jezero. To je veštačko jezero dugo 10 km, sa najvećom dubinom od preko 30 m na pojedinim mestima. Pošto je to akumulacija za snabdevanje vodom susednog Aleksinca, zabranjena je vožnja motornim čamcima, ali je zato ovo jezero dom dve jedriličarske regate tokom godine. Dok je lokalna industrija radila bilo je prijavljivanja povećane koncetracije teških metala u vodi, ali se taj problem nije javljao već godinama. Bogato je ribom i pravo je uživanje za pecaroše koji u svojim pričama tvrde da se ovde mogu upecati somovi i do 60 kilograma. Verujemo im na reč.

9. Jezero Ćelije

kostickopaonik.rs
kostickopaonik.rs

Jezero Ćelije takođe je veštačko i nalazi se na reci Rasini, jugoistočno od Aleksandrovca. Formirano je 1979. godine da bi se zaustavio nanos koji reka nosi. Dužina jezera je 12 km a širina 450 m, dok najveća dubina iznosi 48 m. Voda iz akumulacije koristi se za navodnjavanje industrije u Kruševcu i okolnih poljoprivrednih površina. Jezero je prelepo, ušuškano iznad Aleksandrovačke župe, brana predstavlja most na samom jezeru kojim prolazi lokalni put i važi za odlično mesto za pecaroše, ali i za kampere, koji ga sve više posećuju u poslednje vreme.

8. Zlatarsko jezero

zlatarinfo.rs
zlatarinfo.rs

Zlatarsko jezero, poznatije kao jezero Kokin brod, veštačko je jezero, nastalo u dolini reke Uvac izgradnjom brane za potrebe hidroelektrane i pregrađivanjem reke Uvac kod mesta Kokin Brod. Zlatarsko jezero ima površinu od 7.25 km2, dužinu od 21 km, dok je prosečna dubina jezera 75 m. Jezero je okruženo planinama Zlatar i Muretnica. Brana izgrađena na jezeru je najveća kamena brana u Evropi. Zlatarsko jezero se nalazi na putu Beograd-Crnogorsko primorje i predstavlja popularnu destinaciju za putnike koji žele da zastanu i odmore se od napornog puta. Obale Zlatarskog jezera nisu uređene, tako da su zastupljene samo divlje plaže. Jezero je najvećim delom plovno, što pruža mogućnosti za vožnju čamcima i potpuno uživanje u svim prirodnim lepotama koje jezero nudi. Česti gosti Zlatarskog jezera su i biciklisti, planinari, lovci i ribolovci. U blizini jezera se nalazi i stanište beloglavnog supa.

7. Zaovinsko jezero

destinacijeusrbiji.rs
destinacijeusrbiji.rs

Zaovinsko jezero se nalazi na kod mesta Zaovine, na planini Tari, u granicama Nacionalnog parka Tara, u zapadnoj Srbiji. Takođe je veštačko, ima dubinu od 110 m i hrani se vodom preko pritoka Konjske reke i Belog Rzava. Jezero je izgrađeno u funkciji hidroelektrane „Bajina Bašta” i prazni se usled niskog vodostaja reke Drine kako bi se dobila voda za pokretanje turbina u hidroelektrani, dok se u slučaju visokog vodostaja voda iz reke prepumpava u jezero. Kristalno čiste vode, ono predstavlja pravi biser za sve ljubitelje prirode koji se zadese na Tari. Oko celog jezera ide lokalni asfaltirani put koji je pogodan za obilazak okoline, ali ga ipak preporučujemo u letnjim mesecima, jer je sneg na Tari često nemilosrdan kada jednom zaveje.

6. Gružansko jezero

zanimljivasrbija.rs
zanimljivasrbija.rs

Gružansko jezero je akumulaciono jezero koje opštinu Kragujevac, od koje je udaljeno 20 kilometara, napaja pijaćom vodom. Širina jezera iznosi od 300 do 2800 metara. Dužina jezera je 10 km. Površina jezera je skoro 900 hektara, dok je prosečna dubina između 3 i 30 metara. Nastalo je pregrađivanjem reke Gruže, koja je jezeru i glavna pritoka. Jezero važi za svojevrstan ribolovački raj i dom je mnogim takmičenjima i druženjima pecaroša. U jezeru žive štuka, som, šaran, jezerska pastrmka itd. Ako vas put navede u ove krajeve, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

5. Borsko Jezero

turizamiputovanja.com
turizamiputovanja.com

U podnožju planine Crni Vrh, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotoci su 1959. godine zarobljeni branom. Na nadmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara ogledalo je za slikovitu i raskošnu lepotu okolnih predela. Leti temperatura vode dostiže 25 stepeni, te je ovo jezero idealna lokacija za sve koji žele da letnji odmor provedu u Srbiji. Veliki broj neuređenih i nekoliko uređenih plaža su na raspolaganju svima koji se odluče za Borsko jezero. Tu su i brojne staze za šetnju i rekreaciju. Čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem za veliki broj ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa i svih vrsta bele ribe. Nisu retki i kapitalni ulovi pojedinih vrsta, pa je otud ovo jezero veoma popularno među ribolovcima.

4. Vlasinsko jezero

serbia.com
serbia.com

Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulice. Vlasinska visoravan se nalazi na 1230 m, a samo jezero na 1210 m nadmorske visine. Jezero je dugačko 9 km, najveća širina je 3,5 km, prosečna dubina je 10 m, a najveća dubina kod brane je 22 m. Prema nadmorskoj visini i površini od 16,5 km², Vlasinsko jezero je najveće veštačko planinsko jezero u Srbiji i jezero koje je na najvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima. Ima nekoliko zaliva koji su pogodni za plaže, sportove na vodi i smeštaj čamaca, a najveći je Biljanin zaliv. Poluostrva su popularna kod ljubitelja kampovanja, a istaknutija poluostrva su: Bratanov Del, Dugi Del i Pejčinov Klad. Spada u prohladna jezera, jer je srednja godišnja temperatura vode 9⁰C, a maksimalna srednja mesečna u avgustu je 18⁰C, te je pogodnije za klizanje zimi nego za kupanje leti. Jezero je veoma bogato ribom: ohridska, potočna, kalifornijska pastrmka, amur, šaran i grgeč samo su neki od stanovnika Vlasinskog jezera. Najzanimljiviji turistički motiv su ploveća ostrva sa potpunom vegetacijom koja se nalaze na jezeru, a pokreću ih vetrovi. Ova pojava, jedinstvena u svetu, i ostali pejzaži koje ćete ovde sresti su dovoljan razlog da svratite u okolinu Surdulice.

3. Srebrno jezero

srebrnojezero.biz
srebrnojezero.biz

Srebrno jezero jedno je od najpoznatijih izletišta u Srbiji. Po vrsti pripada grupi veštačkih akumulacionih jezera. Jezero je zapravo rečni rukavac Dunava koji je 1971. godine pregrađen nasipom u gornjem toku i nalazi se u opštini Veliko Gradište (udaljenost od Beograda 120 km, od Požarevca 34 km, od Smedereva 60 km). Ima površinu od 4,5 kilometra kvadratnih, dugo je 14 km, duboko 7-14 m (najdublja tačka je takozvana Glava vrbnika dubine 16,5 metara), i široko od 380-450 m. Zahvaljujući snažnim pumpama, u jezeru je nivo vode stalno niži od nivoa Dunava, tako da je stalno obezbeđen dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine, što omogućava da jezero bude besprekorno čisto i bistro. Srebrno jezero je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. Ribolovcima je poznato po ulovljenom šaranu težine 44 kg. U jezeru su zastupljene sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik…

2. Belocrkvanska jezera

jelenadilber.com
jelenadilber.com

Bela Crkva se nalazi u južnom Banatu, sto kilometara istočno od Beograda. Uz sam grad smeštena su i Belocrkvanska jezera: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara… Jezera su nastala iskopavanjem šljunka, pa je voda prozirno zelena, a plaže su peščane. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Pored uređenih delova obale, posetiocima su na raspolaganju i male uvale sa potpuno prirodnim ambijentom za kupanje. Šaransko jezero je jedino neurbanizovano, i predstavlja potpuno prirodan ambijent, bogat ribom (amur, smuđ, šaran, som), i pogodan za organizovanje ribolova. Ako ste ljubitelj takvog odmora, ovde ćete naći i idealno mesto za kampovanje koje nikako ne smete propustiti.

1. Palićko jezero

youtube.com
youtube.com

Jednostavno je od početka pisanja teksta mesto broj jedan bilo rezervisano. Palićko jezero je veštačko jezero koje zbog različitih sadržaja i prirodnih bogatstava predstavlja popularnu turističku destinaciju. Temperatura vode u jezeru je između 18 i 25°C, što ga čini pogodnim za kupanje u letnjim mesecima, ali i idealnim mestom za odmor u zimskom periodu. Obala jezera je dugačka oko 17 km i uređena je celom dužinom. Zbog svojih prirodnih karakteristika i značaja sa ekološkog aspekta, Palićko jezero je proglašeno za Park prirode. Životinjski svet jezera čine ribe (štuka, čikov, smuđ, šaran, sivi i beli tolstolobik) i ptice, od kojih se pet vrsta nalazi na listi ugroženih ptica u svetu. Biljni svet karakterišu akvatične vrste, a najznačajnija je retka vrsta orhideja – močvarni kacun. Prema legendi, jezero je ostatak Panonskog mora, dok je mnogo verovatnije i prihvaćenije mišljenje da je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Biser prirode zemlje Srbije koji vam preporučujemo da obiđete prvom prilikom.

 

Svideće vam se i naši tekstovi: Planine Srbije i Najlepša mesta za posetiti u Srbiji!

Posted on Category:Putovanja

10 Najlepših mesta za posetiti u Srbiji

10. Arheološki lokalitet Belo brdo, Vinča

vinca
Arheološki lokalitet Belo brdo, Vinča, nalazi se oko 15km od Beograda u istoimenom selu na desnoj obali Dunava. Prvi ostaci naselja su nađeni sasvim slučajno, početkom 20. veka. Do sada je istraženo oko 4% površine naselja, a dosadašnja iskopavanja otkrila su različite predmete, među kojima su: oruđe i oružje od kamena, roga i kosti, posuđe, vaze, nakit, statue… Značaj lokaliteta jeste u tome što su ovde pronađeni ostaci neolitskog naselja iz perioda oko 5.500-5.000 godina pre naše ere. U mlađem neolitu (4.500-3.500 p.n.e.), Vinča je postala veliki privredni, verski i kulturni centar, koji je uticao na kulturu svih zemljoradničkih zajednica na tlu srednje i jugoistočne Evrope. Nakon pronalaska bakra, Vinča je izgubila značaj. Ipak, ovde možete videti ostatke neolitske civilizacije koja je imala kulturu stanovanja razvijeniju od srednjevekovne. Nalazište je ponovo otvoreno za posetioce.

9. Antička palata Felix Romulijana, u blizini Zaječara, u istočnoj Srbiji

romulijana
U eri digitalizacije, nekadašnja rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija (293- 311. n. e.) još uvek budi znatiželju domaćih i inostranih turista. U veličanstvenoj palati rimskog imperatora Gaja Maksimilijana, koji se istakao kao sposoban vojnik rimskog cara Dioklecijana (244-313. n. e .), koji ga je i oženio ćerkom Valerijom U blizini Romulijane na lokalitetu Magvra, sahranjeni su Galerije i njegova majka Romula, po kojoj je Romulijana i dobila ime. Na Magri se mogu videti dve grobne humke – tumuli sa lomačama na kojima je izvršeno spaljivanje imperatora i njegove majke. Tada se verovalo u zagrobni život, pa su mrtvi sahranjivani sa ličnom imovinom i spaljivani. Danas posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Galerija Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila…

8. Rezervat prirode Uvac – na jugozapadu Srbije

uvac
Prostire se na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš, a zaštićen je od 1971. godine.Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri istoimene reke koji se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici.Meandri koji su mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji (uz kanjon reke Trešnjica). Kaže se da je prvi susret sa neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista jedinstvena ako imate sreće, kao neki od mnogobrojnih turista koji dolaze u ovaj kraj, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja (lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad) Jednom rečju – neverovatno.Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka 2.5 kilometra) koja vas privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezerom. Ako vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…

7. Belocrkvanska jezera

Bela_Crkva_jezera
Nalazi se blizu granice sa Rumunijom i obuhvata celinu od više desetina jezera od kojih se izdvaja sedam. Najpoznatije su Vračevgajsko i Šljunkara, a najveće kupalište predstavlja gradska plaža. Uz jezero nalazi se i vikend naselje kamp prikolica, ali i nekoliko manjih hotela i vila pogodnih za odmor. Belocrkvanski biser možda nije mesto pogodno za žurke i provode, ali je itekako preporučljivo za porodični odmor i otklanjanje stresa. Ko bude išao na ovogodišnji Egzit, može da skrene malo jugoistočno i da na miru presabere utiske ili samo da se presabere.

6. Spomenik prirode Đavolja varoš

Đavolja_Varoš
Đavolja varoš nalazi se ispod planine Radan, 27 km jugoistočno od Kuršumlije. Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor od oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekovnim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve “mahale”- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta. Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh. Kako zbog svog izuzetno neobičnog izgleda, tako i zbog legendi koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta, a nominovana je i za svetsko čudo prirode.

5. Manastir Studenica

studenica
Manastir Studenica važi za jedan od najlepših srpskih manastira zbog prefinjene arhitekture vizantijsko–raške škole, ali i zbog prelepog ambijenta u kome je smešten. Nalazi se na listi UNESCO-a od 1986. godine. Studenicu je u XII veku podigao Stefan Nemanja, čije mošti se i danas nalaze u ovom manastiru. U Studenici se nalaze i mošti Stefana Prvovenčanog. Nekada se u kompleksu manastira nalazilo 14 crkava, a do danas su sačuvane samo tri: Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva i Crkva Sv. Nikole. Na 8km od manastira, uklesana u litici, nalazi se isposnica Svetog Save, u kojoj je on pisao Studenički tipik i Žitije Sv. Simeona Nemanje.

4. Oplenac – u neposrednoj blizini Topole.

oplenac
Mesto koje odiše lepotom listopadno-četinarskih šuma i istorijum jedne od najznačajnijih srpskih dinastija, Karađorđevća. Na ovom mestu je izgrađen mauzolej dinastije koji je započeo kralj Petar I Karađorđević, a zatim i čitav istorijsko-memorijalni kompleks, koji kasnije postaje njihova zadužbina. Danas se u okviru ovog kompleksa mogu videti Crkva Sv. Đorđa, Mauzolej srpske kraljevske porodice, kraljevi vinogradi, muzej (Vinogradareva kuća), kuća kralja Petra, kraljeva vila, kraljičina vila, Karađorđeva crkva, spomenik Karađorđu i hotel.

3. Vlasinsko jezero na jugoistoku Srbije

Vlasinsko_jezero_leti
Njegova površina iznosi 16 km2, a dubina do 35 m. Jezero je okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik. Nalazi se na 1213 m nadmorske visine. U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka i Ljubotenska reka sa njihovim pritokama čine njegov sliv. Takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju vodostaja jezera su specifičnost Vlasinskog jezera. Ostrva su od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica. Ploveća ostrva sa svojom gustom vegetacijom plove po 16km2 velikom jezeru, i prava su atrakcija. Po jedinstvenosti u svetu, pravi su mamac za turiste. Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera. Ono što je karakteristično za floru je, svakako, vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja.

2. Šumarice, Kragujevac

šumarice
Ako volite prirodu, vodu, mirna mesta i istorijske znamenitosti, Šumarice su pravi izbor za Vas. Spomen park nastao je kao uspomena na tragediju iz Drugog svetskog rata, kada je 21. oktobra 1941. streljano oko sedam hiljada kragujevačkih đaka. Danas se na tom mestu nalazi spomenik odeljenju 5/3, međutim, park danas ima više turističku namenu. Najvažnija lokacija u letnjem periodu je svakako jezero. Dugačko je oko 175m, ima uređenu stazu, branu, a tu je i nekoliko kafića u kojima možete da se okrepite, ali i da ručate po pristojnoj ceni. Postoje i kupalište, skakaonica, i mogućnost vožnje pedalinom.

1. Resavska (Divljakovačka) pećina u istočnoj Srbiji

resavska_pećina
Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km. Za pećinu su znali samo čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je otkriva 1962. godine sa svilajnačkim planinarima. Detaljno su je ispitali novosadski speleolozi, na čelu sa dr. Jovanom Petrovićem. Radovi na uređenju pećine su trajali 10 godina. Pećina je zvanično otvorena za posetioce 22. aprila 1972. godine. Predstavlja jednu od najstarijih ispitanih pećina, stara je oko 80 miliona godina. Temperatura je konstantna i iznosi 7 °C, dok vlažnost vazduha varira od 80 do 100%. Nakit koji se nalazi u pećini procenjuje se na 45 miliona godina starosti. Unutrašnjost pećine je bogata brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Pećina je do sada detaljno istražena u dužini od 2830 m, a za posetioce je uređeno oko 800m. Kroz pećinu se posetioci kreću spiralnom betonskom stazom, koja prolazi kroz različite dvorane na dva nivoa (gornja i donja galerija). Najniža tačka do koje dolaze posetioci nalazi se na 405m nadmorske visine.

Van konkurencije Sopotnica

sopotnica
Selo Sopotnica je najpoznatije po svojoj reci Sopotnici, njenim vodopadima i slapovima. Iako mala, reka Sopotnica ima jedan visoki vodopad, puno manjih vodopada i slapova i duboke virove široke taman toliko da se u njima okupa dvoje-troje hrabrih ljudi (voda je veoma hladna). Uz rečicu i njene vodopade, zanimljiva arhitektonska i turistička atrakcija su i rekonstruisane stare vodenice i valjarice. Nekada je u ovom selu uz Sopotničke vodopade bilo 11 vodenica i 10 valjarica koje su mlele žito i valjale sukna. Od svih vodenica i valjarica koje su nekada postojale na rečici, ostalo ih je tri. U funkciji je ponekad samo jedna, ali je i ona u potpunosti izmenila svoj raniji izgled i oblik. Dve valjarice stoje na strmoj padini ispod litice i vodopada, i to su možda i najlepši primerci valjarica u ovoj zemlji. Od potpunog uništenja, vodenice i valjarice sačuvao je dr Dragiša Zarić, poreklom iz Gornjeg Milanovca, koji je dolaskom u ovo selo otkupio vodopade i hektar zemljišta sa vodenicama i valjaricama, koje je rekonstruisao i obnovio.

 

Pogledajte i naše liste:

10 saveta za put na Palić

Top 10 planina Srbije

Top 10 srpskih jezera

Srećan put! 🙂