Tag: vrste ljudi

10. PUTNICI

Putnici u pravom smislu te reči, ili ljudi koji nisu iz Beograda. Prepoznaćete ih po začuđenom licu kada ulaze na prednja vrata (u slučaju da su iz manje sredine), odnosno po izrazu gađenja i čuđenja (u slučaju da su iz inostranstva i da nikada nisu bili u Indiji). Osim toga, lako se prepoznaju i po tome što ne umeju da drže dobro ravnotežu tokom vožnje, naročito kod vozača koji imaju više od 30 godina za volanom i nisu više tako meki na kočnici. Pogled im često luta kroz prozor u potrazi za nekim lepšim Beogradom, te je ova vrsta putnika idealna za džeparoše. Takođe, pogodni su za penzionere koji traže društvo za priču, a na koje se ostali putnici više ne obaziru, zahvaljujući prethodno stečenom iskustvu. Budite ljubazni prema njima i pomozite im, ali posle druge ili treće vožnje adaptacije to više neće biti potrebno. Borba za goli opstanak će učiniti svoje kod ove vrste ljudi.

9. ZAUZIMAČI PROSTORA

I u ionako skučenom i nehumanom ambijentu gradskog prevoza, zauzimači prostora se ipak sreću češće od Putnika. Zauzimači prostora su:
1) Osobe koje gradski prevoz koriste umesto kombi ili pikap prevoza – prevoze najčešće korpe sa cvećem, pakovanja toalet papira, kese iz Rode ili Disa, kao i različite druge oblike potrepština za kuću.
2) Ekstremno gojazne osobe. Sede na dva mesta i kilažom po kvadradnom metru dodatno otežavaju vuču autobusa, što uslovljava i veću potrošnju goriva, a time i gupitke GSP-a.
3) Fensi i kul žene koje nose po 10 kul ekstra firmiranih kesa iz Ušća, Delte ili Stadiona.
4) Nekulturne i nevaspitane osobe koje kada sednu – zauzmu 2 mesta prekrštajući noge, koje se ljube u autobusu uz „cmakanje“ te se ljudi pomeraju od njih, zatim oni koji smrde toliko da ljudi prelaze u drugi kraj autobusa, itd.
Sve ove grupe navedene vrste zauzimača pošteno troše energiju ostalih putnika koji pošteno plaćaju JEDNU KARTU u gradskom prevozu. Navedena vrsta ljudi je poprilično povlašćena, jer se po ceni jedne karte rašire po prevozu, te autor smatra da bi bilo pošteno da plate po 2-3 prosečene karte. Ipak, GSP još nije registrovao ovaj problem.

8. FIRMIRANA I SLUŽBENA LICA

Ova vrsta ljudi su: vojnici, policajci, GSP radnici u civilu, kontrolori i ostale osobe koje se izdvajaju po tome što svojom pojavom najčešće (ne i nužno) izazivaju smanjenje žamora u autobusu i nešto kulturnije ponašanje ostalih putnika. Uvek kulturni, najčešće obrijani ili našminakani, ovi putnici su uglavnom fizički dobro obučeni muškarci koji zauzimaju minimalno prostora i ne lete po autobusu kada zakoči, odnosno žene koje dobro poznaju svoje mogućnosti i događaje u prevozu, te se lako adaptiraju na aktuelnu situaciju. Ova grupa ljudi bi po svom broju trebalo da se nađe na 9. mestu liste, ali, iz poštovanja prema njima, odnosno mržnji prema Zauzimačima, zauzeli su tek skromno 8. mesto.

7. MIRNI PENZIONERI

Naizgled brojna, ali nakon razmišljanja i ne toliko brojna vrsta. Mirni penzioneri ne traže da im ustanete u autobusu, poštuju ostale putnike bez obzira na to kojoj drugoj vrsti pripadaju, održavaju redovnu higijenu i poštuju silom nametnutu hijerahiju u gradskom prevozu i neće, ponavljamo NEĆE razgovarati samoinicijativno sa Vama. Ovo su najčešće retki primeri ostatka komunizma i ranog socijalizma, ljudi koji su vredno radili i zaradili penziju, odnosno oni koji imaju toliko pameti i poštovanja da svojim prisustvom ne ometaju druge sapatnike u gradskom prevozu. Ukoliko im ustanete, najčešće će odbiti da sednu, ali će na kraju sesti i uljudno se zahvaliti. Svaka čast.

6. VEŽBAČI

Mladi naraštaji adrenalnih muškaraca koji autobus koriste da istreniraju. Nađe se i poneki stariji primerak. Možda po brojnosti zauzimaju 7. ili 8. mesto liste, ali iz straha za goli opstanak i da me ne pronađu, stavljam ih na 6. mesto. Nikada ne sede, osim u slučaju opšte nužde (ili dana kada su radili noge u teretani). Koriste svaku priliku da ponesu kese ili torbe starijim ljudima ili ženama, naravno nakon procene da li je kesa dovoljne težine da izazove adaptaciju mišića. Najčešće nose vodu, šejker ili neki „zdrav napitak“ koji mućkaju s vremena na vreme. Drže se uvek za više, horizontalne šipke, uz kontrakcije bicepsa drže ravnotežu. Kratki rukavi su poželjni. Kada vide da ih gledate dodatno udahnu vazduh i stegnu se, uz salvu zadovoljstva što ste ih primetili. Nađe se i poneki normalan primerak koji se vraća sa treninga, Ade, tenisa (njih ne volimo zbog velikih torbi i šljake koju ostavljaju za sobom) ili iz teretane, i koji samo gledaju svoja posla. Sve u svemu, interesantna vrsta koja razbija monotoniju.

5. FENSI RADNICI

Šminka. Suknje. Torbice na laktu. Štikle. Odela. Košulje. Savršeno podšišani i obrijani. Lakirane cipele. Parfem. Naočare. Iphone ili Samsung. Ne sede – prljavo je. Naslanjaju se – minimalno. Voze se – jer nemaju za kola ali nabaviće uskoro. Majke mi. Strani jezik često koriste (baj d vej, iskulraj, što si hejter i slično). Pućenje u slučaju da ih primetite, ili skretanje pogleda. Zavodnički pogled u slučaju muškaraca, ako ih primetite. Ne toliko iritantna vrsta koja izaziva smeh ostalih vrsta i dodatno razbija monotoniju, jer ipak odevna kombinacija mora biti unikatna. Uglavnom putuju sa periferije. Češće tramvajem ili BG vozom. Izlaze na Novom Beogradu ili u centru.

4. ĐACI, STUDENTI I OSTALA OMLADINA

Ova vrsta pripada grupi koja se najčešće švercuje, te je ujedno i najomraženija vrsta od strane čelnika GSP-a i kontrolora. Velike torbe i žamor često smetaju narednoj vrsti ljudi na listi, ili umornim radnicima. Jako interesantna vrsta ukoliko se obrati pažnja. Često su izvor neverovatnih informacija iz različitih sfera ljudskog znanja, u slučaju da putuju na kontrolni ili ispit. Sa druge strane, često su i izvor smeha u slučaju da su dovoljno opušteni i putuju u grupi. Često se mogu čuti i razgovori mladih kul huligana ili sponzorušica, koji aktiviraju sve nerve i izazivaju osećaj neverovatnosti da takva vrsta postoji! Tu su naravno i sajber klinci, koji pričaju o junacima iz WoW-a, ubistvima, misijama i herojima. Tu su i skejteri, metalci, pankeri, slušači glasne muzike itd. Sve u svemu, ne budite mrzovoljni prema njima, nisu toliko loši – samo su mladi.

3. PENZIONERI

U pravom smislu te reči. Neverovatno je koliko ova vrsta ima primeraka i koliko su u stanju da opstanu tokom celog dana – mogu se naći i u ranim jutarnjim, ranim poslepodnevnim i večernjim satima. Osnovna odlika ove vrste su PRIČANJE I GUNĐANJE. Pričanje nije toliko loše, samo traže pažnju i najčešće pričaju sa ostalim vrstama u slučaju da ne vide pripadnika svoje vrste. Sa druge strane, gunđanje je nešto što ne možete da svarite tako lako. „Tako nije bilo u moje vreme“, „Ne poštuju ti ni roditelje“, „Možeš li da ustaneš, ne oseća se baka najbolje“, „SVE ĆE DA NAS POBIJE!“, „Samo malo“ –najčešće su i najiritantnije rečenice koje ćete čuti od ove vrste. Petljaju se u sve što treba i ne treba, nemaju poštovanja prema ostalim vrstama, a traže poštovanje od istih. Ima ih mnogo. Ne zaslužuju komplimente i definitivno su grupa ljudi koja otežava i onako težak život i dan u glavnom gradu Srbije svim ostalim smrtnicima. Savet, nervirajte i Vi njih, barem izbacite negativnu energiju iz sebe, ne prema ostalim putnicima, nego baš prema izvoru nezadovoljstva. Oni će i onako to zaboraviti uskoro.

2. NORMALNI RADNICI

Imaju 18–65 godina. Ova vrsta je sasvim sigurno najbrojnija, ali ipak je stavljam na drugo mesto iz potrebe da se ovaj članak dodatno proda u medijima. U slučaju da vodite računa, primetićete ih svako jutro u isto vreme na stanici, stoje ili sede na istom mestu u autobusu i često imaju istu frizuru. Nisu previše sređeni. Jednostavno, odrađuju svoj posao i drže se rutine. Izuzetno su zahvalni za prazno mesto ili ukoliko im ga ustupite. Gledaju svoja posla, najčešće ne gunđaju, ali ipak nisu tako prijatni u poslepodnevnim časovima. A i ko bi bio posle celog danja rintanja za drugoga. Vrsta koja redovno plaća kartu. Vrsta vredna svakog poštovanja i vrsta koja omogućava ostalima da se voze po maloj ceni.

1. MOBILNA GENERACIJA

Ova vrsta ljudi je malo manje brojna nego prethodna, ali ipak se ističe drugim stvarima, te se čini kao da ih ima najviše. Odlikuju se po tome što poseduju osobine svih ostalih vrsta, ali ono što ih izdvaja su – mobilni telefon u ruci, pogrbljeni položaj, pogled usmeren prema telefonu, često slušalice u ušima itd. Da li je u pitanju dopisivanje, razgovor, igranje igrica, čitanje vesti ili nešto drugo, nije toliko ni važno, ova grupa koristi moderne uređaje i aparate kako bi prekratila surovi boravak u sredstvima gradskog prevoza. Ne ustaju drugima jer ne gledaju, dangube, troše život i vreme najčešće na gluposti i ukoliko budućnost počiva na njima – loše nam se piše. Autor se nada da će se ova grupa što pre osvestiti i početi da vreme u autobusu koristi na neke druge stvari poput čitanja knjiga, učenja, flertovanja i muvanja, posmatranja drugih ljudi i zabave ili još bolje – odmaranja mozga i tela od previše informacija koje upijaju svaki dan preko društvenih mreža, interneta i TV-a.

BEZ KONKURENCIJE – BOGOMOLJCI

Mogu pripadati bilo kojoj vrsti, tačnije, pripadnost bogomoljcima ne isključuje pripadnost nekoj od pomenutih vrsta. Sreće se isključivo u Srbiji, kao autohtona sujeverna odlika domaćih pravoslavaca. Tokom cele vožnje su prikriveni, ali ćete ih sasvim pouzdano detektovati na stanici u blizini lokalne crkve ili hrama. Tada na scenu stupa dobrouvežbani verski ritual: tamburica-krštenje (prekrste se brzinom okidanja po tamburi), bez obzira na položaj koji zauzimaju i na gužvu u autobusu. U tim trenucima, ova vrsta se na par sekundi odriče sopstvenih odlika – ne gledaju više u zgodne momke ili devojke, ne puće se, odlažu svoje mobilne, puštaju šipke, bacaju kese, i pogled usmeravaju ka vrhu kupole. Mogući propratni efekti: ljubljenje brojanice, vađenje i milovanje krstića, i fakultativno ponavljanje procesa tri puta. Za kralja i otadžbinu.