10 Traktora IMT-a

Kao i bivša država i IMT, koji je bio njen biser metalske industrije, otišao je u istoriju. Ovim tekstom odajemo mu izvesnu poštu i njemu kao fabrici i svima koji su u njemu radili.

10. IMT – 542

542
Modeli 542 i 539 imaju isti motor, nema razlike nikakve ni u klipovima, motori su jednaki i imaju 29.5 kW snage. Mnogi bi rekli da je model 542 kopija Fergusona i to poprilično loša. Teži je od modela 539 za nekih 300 kg, tako da se u brdu ne propinje tek tako već ume dobro odraditi posao. Sporiji je u prvoj brzini od 539, pa se dolazi do zaključka da za sat vremena oranja pređe manje, tj. da za istu površinu oranja potroši više goriva. Takođe im se zamera to što pod teretom umeju da izbace iz četvrte, pogotovo na uzbrdici. Sve u svemu, IMT se ovim modelom nije baš proslavio.

9. IMT – 549

549
Veoma dugo se proizvodio, sa određenim izmenama, uglavnom u udobnosti kabine i njene preglednosti . Kasnije od njega nastaje model 550 koji je imao motor perkins. Ko god ga je imao hvalio ga je, što se može reći za skoro sve „lakše“ traktore IMT-a. Težak oko 2.3 tone, dobar za oranje pre sađenja voća, po suvom, po mokrom zemljištu, po blatu… Peta brzina dolazi do izražaja prilikom transporta. Sve u svemu dobar traktor, jednostavan i pouzdan. Za te pare, uvek je bio jedan od boljih u ponudi.

8. IMT – 560

560
Sjajan orač, to će vam svi reći. Mi moramo biti iskreni, pa reći da ima svojih mana. Održavanje je uvek bilo komplikovano, jer je IMT u ovom modelu dosta odstupao od standardnih Fergusona. Ratari su se najčešće žalili na kočnice, koje su suviše brzo propadale. Ulje je umelo da curi i cilindri nisu bili savršeni, ali se ovaj model vozi još uvek širom ex- YU, a i šire. Bitnijih razlika u odnosu na 558, osim kabine naravno, zaista nema.

7. IMT – 540

540
Ko je imao sreće da nabavi ovaj model sa fiatovim motorom, taj je pametno potrošio svoje pare. Do 1979. su u njih stavljani fiat motori, zatim je bilo nekoliko serija sa rakovičkim, da bi na kraju taj rakovički motor ubacili u 533 i dobili 539. Delovi za fiat motor jesu skuplji, ali vam retko kada zatrebaju. Oni sa rakovičkim motorom su vidno lošiji. Prvi modeli imali su 3 brzine, ali su radili bez greške mnogo godina. Ponosni vlasnici bi ponovo kupili nove da mogu.

6. IMT – 577

577
Možda i najbolji traktor po odnosu cena – kvalitet. Izdržljiv i pouzdan, pravi radnik. Ljudi su se uglavnom žalili na kočnice i naravno na buku u kabini. Nekako 577 najviše hvale oni koji imaju nešto slabije traktore, a kude ga oni što svaki dan moraju sedeti u toj bučnoj kabini po par sati. Ono u čemu se svi slažu jeste KO RADI TAJ SE I ČUJE.

5. IMT – 5106

5106
O ovome modelu mišljenja su veoma podeljena, što za nas Srbe i nije toliko neobično, ali ovde je baš došlo do izražaja. Dok jedni hvale jednostavnost mašine gde su sve popravke i delovi prilično jeftini i dok mu hvale besprekoran motor, drugi ga pljuju zbog preslabog diferencijala koji ne odgovara ovoj veličini traktora i prevelike lenjosti koja je tu kao posledica velike težine traktora i ne tako jakog motora. Ono u čemu se svi slažu jeste da je odličan orač, pogotovo u četvrtoj sporoj, dok se u šumi i nije proslavio.

4. IMT – 5360

5360
Ovaj i model 5500 su dva traktora o kojima smo najmanje podatka našli. Retko se može naći u privatnom vlasništvu pojedinca, prvenstveno zbog cene koju je svojevremeno imao, a i zbog činjenice da običan ratar retko za njima ima potrebe. Prejak V12 motor u ovom divu imao je za cilj da ore nepregledne njive ravnice, poput onih koje su posedovali PKB i slični kombinati.

3. IMT – 5500

5500
Svojevremeno najjači traktor u Evropi u serijskoj proizvodnji. Razlikovao se od 5360 u samom motoru. Dok je 5360 imao 12v motor, 5500 je imao 12v bi turbo (za svaku stranu motora po jedan), i koliko smo čuli, ti motori su bili Mecedesove proizvodnje. Ono što se zameralo kod oba modela, jeste da su bili idealni za oranje po suvom, a da im je blato predstavljalo problem zbog njihove težine, i da snaga diferencijala nije pratila snagu motora, te su sami motori bili dužeg veka od ostatka traktora. Pitanje je i koliko su bili obučeni ljudi upravljali njima, ali o tome tek nismo stručni da govorimo. Sve u svemu, kada su ovi gorostasi proizvođeni na linijama teških traktora, IMT je bio na svom vrhuncu.

2. IMT – 533

533
Legendarni 533 model je postao ikona seoskih imanja širom ex-Yu, jer je bio osnovna alatka svakog domaćina. Uklopio se u koncept širenja industrijalizacije u drugoj polovini 20. veka. Rađen je po licenci Masi Ferguson, dok su motori rađeni po Perkins licenci, i vrlo brzo je ovaj laki traktor postao opšteprihvaćen u narodu. Imao je motor od 35 KS, veoma pouzdan i dugotrajan traktor, koji je neretko dostizao 4000 radnih sati, a bilo je slučajeva sa 6000, pa i više.

1. IMT – 539

539
Najprodavaniji model IMT-a. Glavna razlika u odnosu na 533 jeste motor od 39 KS, te je bio nešto snažniji i nešto teži od 533, sa neznatnim razlikama u dimenzijama. Gde god da krenete, nailazićete na ovaj model – on je neprikosnoveni vladar srpskog sela, koji i pored svoje vremešnosti odbija da ode u penziju. Kako je IMT sada u stečaju i praktično njegova proizvodnja ne postoji, rezervni delovi i za ovaj i za svaki drugi traktor postajaće veliki problem.

Na kraju vas molimo da nam ne zamerite netačnost nekih tehničkih podataka. Ako na njih naiđete, slobodno ih u komentaru ispravite, jer kao što smo rekli ideja nam nije bila da se predstavimo kao vrsni poznavaoci traktora (što svakako nismo) već da jednim tekstom i kratkim pregledom istorije odamo počast ovom nekada uspešnom gigantu koji je zapošljavao i do 12.000 ljudi, u svojoj istoriji proizveo preko 800.000 traktora (od toga izvezao preko 110.000 komada) i 600.000 oruđa, a danas je samo deo istorije kao i država čiji je industrijski biser bio.

Zabranjeno preuzimanje i kopiranje sadržaja bez dozvole autora.
Kontakirajte nas na office@zabaviste.com ako želite da postavite naš text na vašem sajtu.

Ako želite još ovakvih textova - podržite naš rad.

zabavistance

Autori B.B. & D.U.

5 Responses

  1. Stojko says:

    Sjajan text! Svaka cast autoru na istrszivackom radu!

  2. dusan says:

    Mi smo u medjuvremenu zaglupeli.
    Ne znamo vise ovo da proizvedemo pa proizvodimo carape za Talijance…

  3. imt 539 says:

    hvala sto ste ovo napisali i napravili fali vam najbolji imt 558

  4. Radisa Janicijevic says:

    22g radio do generalne kolko je prešo ne znam? A oni ga gase a sada daju subvencije a na čije traktore italijanske a da su naši fergusoni u funkciji ni gume ne bi menjo već bi kupovo nov jer je subvencija 50%

  1. October 7, 2016

    […] Uz pretpostavku da su gradonosni oblaci zaobišli naš šljivak, pristupamo najnepopularnijem poslu u procesu proizvodnje rakije, a to je sakupljanje šljiva. Šljiva sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Najbolja sorta za rakiju jeste požegača ili kako je u narodu zovu „madžarka“. U tom periodu plod sam otpada sa grana, te je najbolje pomoći mu jednostavnim trešenjem drveta. Ako vas mrzi da to radite na tradicionalan način (najjači momak u domaćinstvu se uhvati za stablo i trese ga dok sve šljive ne popadaju) treba nabaviti mehanički tresač voća. Postoje i kombinacije sa upotrebom traktora i kaiševa, ali da vas ne zamaramo detaljima. (Ako se ipak odlučite za taj metod, nekada najbolje srpske traktore možete pogledati ovde.) […]

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Izabrani textovi