10 Zanimljivosti o Deda Mrazu

10. Koreni u paganskoj mitologiji

Današnji internacionalni Deda Mraz je rezultat preplitanja mnogih tradicija i legendi raznih naroda. Među prvima je bio dugobradi Odin, jedan od glavnih germanskih bogova. On je jahao osmonogog konja, za koga su deca u čizmama ostavljala šargarepe, slamu i šećer. Odin je bio srećan što deca hrane njegovog konja (konj sa osam nogu je verovatno imao i dobar apetit), pa im je zauzvrat u čizmama ostavljao poklončiće i slatkiše.

9. Zla strana Deda Mraza

Danas deci samo kažemo da ako ne budu dobri neće dobiti poklone (u Italiji će ih umesto poslastica u čarapama čekati ugalj), ali ih nekad nisu zastrašivali samo izostajanjem nagrade već pravom kaznom. U legendama alpskih oblasti je pre Deda Mraza živeo Krampus, demon koji je kažnjavao bezobrazne klince. Tamo se i danas početkom decembra mladići oblače u kostime Krampusa i plaše decu, hodajući ulicama, zveckajući zarđalim okovima. Verovatno su deca koja tamo žive malo poslušnija od naše, makar u decembru.
Hmmm, ceo taj princip da se na kraju jednog perioda sravnjuju računi, dobri budu nagrađeni, a loši kažnjeni, kao da pomalo podseća na neke principe iz religije…

8. Sveti Nikola

Dakle, mnoge od tih prethrišćanskih legendi su se stopile sa likom Svetog Nikole u jednog fenomenalnog debeljka koji deci donosi poklone, Deda Mraza. Nikola u stvari nije izmišljen, živeo oko 300. godine nove ere. Bio je bogati episkop, i anonimno je pomogao trima devojčicama koje je otac zbog siromaštva hteo da pošalje u javnu kuću, pa ih je tako spasao prostitucije. Nidža je dva puta u toku noći krišom ulazio kroz prozor i ostavljao zlatnike, a treći put je otac motrio na prozor, pa je Nikola ušao kroz dimnjak. Kako su devojke sušile svoje čarape pored kamina, Nikola im je ostavio zlatnike u čarapama. Zvuči poznato?
Što se tiče Nikole, on je posle smrti kanonizovan i postao svetac koji je zaštitnik dece. Kako ga danas slave pravoslavni Srbi možete pogledati ovde.

7. Božić Bata i ostale varijacije

Deca širom planete tako veruju u likove koji su nastajali od Svetog Nikole: u Britaniji je to „Father Christmas“, u Francuskoj „Pere Noel“, u Nemačkoj „Cris Kind“, dok u SAD „Kris Kringl“ prvo postaje „Sinterklaas“ da bi se na kraju pretvorio u „Santa Clausa“. Svi oni dolaze na Dan Svetog Nikole ili na Božić.
Jedino je srpskoj deci poklone dugo donosio jedan bata, koji je radovao mališane o Božiću, pošto mi Svetog Nikolu imamo pa imamo. Božić Bata i danas ponegde postoji, uglavnom na zabačenim srpskim selima, iako se polako ali sigurno zaboravlja. A otkud nam onda Deda Mraz koji dolazi za Novu godinu?

6. Deda Mraz je iz Rusije

Lik slovenskog Deda Mraza je stvoren u Rusiji u 19. veku. Zli starac Mraz je bio demon, donosio je zimu i mraz i odnosio sa sobom nevaljalu decu u džaku. Vremenom je postao dobar dekica „Djed“ ili „Deduška Maroz“ koji umesto da džak koristi za kidnapovanje dece u njemu donosi poklone koje ostavlja ispod jelke. Dolaskom komunista na vlast, „Djed Maroz“ je bio obuhvaćen suzbijanjem religije, pa umesto na Božić, čije je svetkovanje bilo zabranjeno, Deda Mraz menja kalendar i stiže u Novogodišnjoj noći. Kao komunistička i socijalistička figura, Deda Mraz je nametnut u svim zemljama koje su u tom trenutku bile pod sovjetskim uticajem, što znači i u bivšoj Jugoslaviji. Naš Božić Bata tako menja ime i noć u kojoj donosi poklone srpskoj deci.

(Osim Deda Mraza, šta smo još dobili od komunizma? Kliknite ovde!)

5. Deda Mrazovo odelo i legenda o Koka-koli

Nekada je Deda Mraz mogao da se oblači kako god je hteo. Imao je kape i ogrtače raznih boja: zelene, ljubičaste, plave… Međutim, krajem 19. veka on je zavoleo crveno-belo odelo i u njemu pozira za božićne čestitke 1885. godine – posle čega više ne nosi druge boje. Tek nakon toga Koka-kola počinje da koristi lik Deda Mraza u svojim reklamnim kampanjama. Pošto su crvena i bela zaštitne boje ovog brenda, nastaje urbana legenda da je Koka-kola uticala na formiranje modernog imidža Deda Mraza – što u stvari nije istina. Umetnik Hadon Sandblom je samo oblikovao lik već poznatog identiteta, iskoristivši jednog starog, penzionisanog putujućeg prodavca Koka-kole kao model.
(Za šta se sve može koristiti ta Koka-kola? Možda ne baš za piće…)

4. Irvasi

Deda Mrazovi irvasi se prvi put javljaju relativno kasno, tek 1823. godine, u poemi koja je anonimno objavljena pod naslovom Poseta Svetog Nikole (ili Noć pre Božića).Tada je Deda Mraz došao u kočiji koju je, umesto dotadašnjeg krilatog konja, vuklo osam malenih irvasa. Današnji Deda Mraz je u društvu irvasa Rudolfa sa crvenim nosem. Ako se pitate otkud mu crveni nos, zar vama nos ne bi bio crven da po celu noć galopirate po snegu? (Za savete protiv prehlade – klik!) Rudolf ima drugare koji se zovu: Dašer, Danser, Pranser, Viksen, Komet, Kupid, Doner i Blicen. Ipak treba dosta snage da se sanke-kočije dovuku iz… sa…

3. Gde živi Deda Mraz?

To bar svi znaju, na Severnom polu. Verovatno niste znali da je on pre toga, u belgijskoj i holandskoj legendi, dolazio iz Španije. Kako mu sanke ne bi mnogo pomogle za ovu putanju, njihov Deda Mraz je dolazio parobrodom 🙂
Vratimo se na Severni pol (ne brinite, samo figurativno). Smatra se i da je domovina Deda Mraza Finska, preciznije Laponija, glavni grad Finske. Tu se nalazi njegov aerodrom (ozbiljno). I njegova fabrika igračaka (nadamo se). Ako želite da pišete Deda Mrazu, adresa je:

Santa Claus
Santa Claus Main Post Office
FI-96930 Arctic Circle

2. Pisma Deda Mrazu

Procenjuje se da je Deda Mraz od 1985. godine primio više od 12,000,000 pisama i 700,000 čestitki. Iako je otvaranje pisama koja nisu adresirana na vas težak prekršaj, ipak je uobičajno da roditelji čitaju pisma svoje dece upućena Deda Mrazu. Tako je otkriveno da se na prvom mestu rang-liste željenih novogodišnjih poklona nalaze brat ili sestra. Na drugom mestu je irvas, zatim su tu razni kućni ljubimci kao što je pas ili konj (sasvim uobičajni kućni ljubimac, konj), neka neskromna deca žele automobile, neka skromna traže samo lizalicu, romantična i razigrana deca od Deda Mraza traže sneg, a jedna od najdriljivijih želja je: tata, koji se nažalost previše često nalazi na ovim spiskovima.

1. Surova stvarnost: Deda Mraz, fizika i statistika

Na svetu danas živi oko 846,000,000 dece koja veruju u Deda Mraza. Sva sreća što, zahvaljujući vremenskim zonama, Deda Mraz ima čak 31 sat da dostavi sve poklone. Dobro je pa ne mora toliko da žuri? Uglavnom, da bi stigao, on mora da putuje 1900 puta brže od zvuka. Maleni irvasi stvarno treba da se pomuče, posebno jer su saonice Deda Mraza sa svim poklonima teške oko 844,000 tona… Ali ne muče se samo oni, kad bi se sabrali svi dimnjaci kroz koje Deda Mraz treba da se spusti i popne, to bi bila visina 273,000 Mont Everesta. Svaka čast starom debeljku! Kad on sve to može da uradi za nas, možemo i mi makar da budemo dobri cele godine i da zaslužimo svoj paketić 😉

Da li ste okitili jelku!?

Padaju, padaju sa neba bele zvezde