10 srpskih običaja na Božić i Badnji dan

Koji su naši najlepši običaji o najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću? Koje im je značenje i poreklo?

10. Božićni post

10 pasulj
Priprema za Božić, najradosniji hrišćanski praznik, počela je već 28. novembra (po novom kalendaru) – velikim božićnim postom koji traje čitavih 40 dana. Kako je Božić obeležavanje dana Hristovog rođenja, post je simbolično čišćenje i priprema tela i duše za rađanje Hrista u srcu vernika. Velika božićna trpeza, na kojoj se posle 40 dana posta konačno nalazi meso, svakako je radost već i sama po sebi. Ovaj post je veoma strog: po pravilu bi trebalo postiti na vodi ponedeljkom, sredom i petkom, a utorkom i četvrtkom su dozvoljeni ulje i vino, dok se vikendom sme jesti i riba. Poslednjih pet dana se posti na vodi, a najstroži je post na Badnji dan, kada ne bi trebalo jesti ništa sve do povratka iz crkve sa večernje službe. Međutim, ne treba zaboraviti na to da se post ne odnosi samo na uzdržavanje od mrsne hrane nego i od svih grehova i grešnih misli.

9. Badnjak

9 badnjak
Po našim starim običajima, dan uoči Božića je najavljen pucanjem iz pušaka u zoru i počinje odlaskom muškaraca u šumu, gde se seče badnjak. To je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo, a sečenje grane hrasta, svetog drveta starih Slovena, vezuje se za slovenskog boga Svetovida. U hrišćanstvu badnjak simboliše drvo koje je pravedni Josif založio u pećini u kojoj se rodio Isus. Domaćin se, kada nađe odgovarajuće drvo, koje na ramenu može da odnese kući, prvo okreće ka istoku, prekrsti tri puta i pomene svoju slavu i sutrašnji praznik. Trebalo bi oboriti badnjak sa najviše tri udarca sekirom, i paziti da padne na zemlju. Badnjak se ostavlja ispred kuće do uveče.

8. Badnje veče

8 paljenje badnjaka
Ovo je veče između Badnjeg dana i Božića. Kada padne mrak, domaćin unosi u kuću badnjak i slamu, čestitajući Božić i Banje veče ukućanima, koji ga posipaju pšenicom i otpozdravljaju mu. Badnjak se loži na ognjištu ili peći, a jedna grana se stavlja uz istočni zid kuće, gde se nalaze ikone i kandilo.
Zatim na red dolazi nešto što deca najradije čekaju.

7. Pijukanje

7 pijukanje
Božić je pre svega praznik dece, jer se na Božić rodilo najsvetije dete. Običaj koji najviše raduje decu o Božiću je pijukanje. Naime, dok se unosi slama kojom se pokrivaju podovi, neko od starijih kvoca, a za njim idu deca i pijuču. Domaćin pritom „hrani svoje piliće“ tako što im baca slatkiše, voće, sitne poklone, pa i poneku paricu u slamu, a deca zatim to skupljaju. Simbolika ovog običaja je sasvim jasna: kao što kvočka prikuplja svoje piliće pod krila, gde ih greje i čuva, tako isto roditelji brinu o svojoj deci, a Hrist o svim ljudima.

Decu je nekada posećivao i Božić Bata – za više o njemu kliknite ovde!

6. A kako u gradu?

foto: TANJUG

foto: TANJUG

U urbanim sredinama je svakako nemoguće sečenje badnjaka u šumi i spaljivanje na ognjištu. Ipak, moguće je sačuvati ostale običaje, a ove prilagoditi uslovima u kojima živimo. Badnjak se obično kupuje, i to je nekoliko hrastovih grančica i nešto slame uvezenih crvenom vrpcom. Tradicija ognjišta se poštuje okupljanjem porodice za trpezom. Ispod stola za kojim se večera se stavi malo slame i grančica badnjaka. Umesto paljenja badnjaka na ognjištu, u Srbiji se ustalilo zajedničko paljenje badnjaka pred crkvom.

5. Večera

5 vecera
Posle unošenja badnjaka i slame, ukućani se pomole oko stola i sedaju za trpezu. Večera je posna, ali bogata, da bi godina bila puna izobilja. Obavezno se jedu med, beli luk, pasulj, kupus, riba, orasi, jabuke, suve šljive, smokve, vino, badnji kolač… Postoji verovanje da broj jela treba da bude neparan. Obeduje se u miru i tišini, jer se nekad smatralo da te večeri kuću posećuju „domaći pokojnici“, pa su ukućani tihi da ih ne bi oterali. Sledeća tri dana se sa trpeze ne prikuplja nego se na nju samo donosi, i ne čisti se po kući. Slama tako ostaje na podu do Svetog Stefana.
(Za više o pravoslavnim svecima, klik ovde!)

4. Česnica

4 cesnica
Prvi dan Božića je uvek 25. decembar (7. januar novog kalendara). Tog dana domaćica mesi pogaču koja se zove česnica jer se mesi u čast Hrista, i u nju se umesi i jedan novčić. Odozgo se bode grančicom badnjaka. Pečena česnica se iznosi na trpezu, pa se, posle kađenja kuće i ukućana tamjanom i molitve, ona lomi. Prvo se okreće kao slavski kolač, a zatim se česnica izlomi na onoliko časti (delova) koliko ima ukućana. Smatra se da će onaj koji dobije deo sa novčićem imati sreće cele godine, pa se obično taj deo česnice „slučajno“ okrene ka najmlađem članu porodice. 🙂

3. Položajnik

3 polozajnik
Prvi gost koji uđe u kuću na Božić se zove položajnik. Pošto je on simbol Mudraca koji su pratili zvezdu Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje, njegov dolazak je mali obred. Položajnik ulazi u kuću na desnu nogu, prosipa pšenicu po podu, pa se približava ognjištu, odnosno šporetu ili peći, i, džarajući vatru, govori zdravicu:
„Koliko varnica, toliko zdravlja,
koliko varnica, toliko sreće i veselja,
koliko varnica, toliko parica!“
Domaćica poslužuje položajnika i daruje ga poklonom, jer je on za celu narednu godinu doneo sreću u kuću. Poželjno je da položajnik bude mlad muškarac. Obično je unapred dogovoreno ko će to biti, pa i on kod svoje kuće spremi darove koje donosi i preskoči doručak, jer će obedovati sa svojim domaćinima.

2. Kako se čestita

2 zdravljenje
Na božićno jutro zvone crkvena zvona, i odlazi se u crkvu na jutrenje i božićnu liturgiju. Po izlasku iz crkve, pozdravlja se tradicionalnim pozdravom: „Hristos se rodi“, na šta je otpozdrav: „Vaistinu se rodi“. Umesto sa „zdravo“ ili „dobar dan“, ovako bi se trebalo pozdravljati od Božića sve do Bogojavljenja.

1. Započeti stvari

1 poklon
Veruje se da se ono što se radi na Božić produžuje na celu godinu. Zato je dobro ovog dana početi neki posao, jer ćemo tako cele godine imati uspeha i biti vredni i radni. Dobro je i ponoviti se na Božić, makar novim parom vunenih čarapa. Čak i ako ne verujete u ove običaje, možete na Božić bar posaditi neku biljku, pošto kažu da će se lepo primiti. Đaci i studenti mogu malo da uče, valja se izmiriti sa onima sa kojima ste se posvađali… Šta vi započinjete o Božiću? Koji poklon poklanjate, a šta darujete najdražima?

Zabranjeno preuzimanje i kopiranje sadržaja bez dozvole autora.
Kontakirajte nas na office@zabaviste.com ako želite da postavite naš text na vašem sajtu.

Ako želite još ovakvih textova - podržite naš rad.

zabavistance

Autori B.B. & D.U.

2 Responses

  1. Lepa Mara says:

    Uvek sam najviše volela pijukanje :))))

  2. etnograf says:

    Po badnjak treba da ide domacin sa sinom prvencom. Ako ne uspe da ga obori iz tri udarca sekirom, badnjak se onda uvrce dok se ne pokida. Taj deo badnjaka se zove “brada”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Izabrani textovi