Author: zabavistance

Obdanište

Verovali ili ne, ta monstruozna država, ta tvorevina komunista koji su sve nas držali u mraku i ispirali nam mozgove – ili kako god je danas neki još nazivali – imala je veoma posvećen odnos prema porodici i njenim potrebama. Ako bi vam roditelji bili zaposleni (a to tada baš i nije bio redak slučaj) nije bilo dileme, mesto u obdaništu vas čeka. Vas, vašeg brata, sestru… Jer je to bila obaveza društva, da se obezbede uslovi u kojima stanovništvo normalno funkcioniše. Jeste da smo sve zarazne bolesti, vaške i druge parazite donosili kući odatle, ali, kao što vidite, svi smo preživeli.

Posao

Kao što smo već pomenuli, imati posao bila je veoma uobičajena pojava. OK, bilo je tek svršenih studenata koji nisu nalazili posao u struci, ali to je bilo povezano i sa besplatnim studiranjem i još po nečim, ali običan KV radnik sa zanatom u rukama mogao se zaposliti bez neke prevelike muke. Plate su bile kakve su bile, moglo se od njih živeti i to sasvim pristojno. Princip osnivanja industrijskih giganata koji će zapošljavati po 10-ak hiljada radnika doprineo je razvoju cele zemlje. Zamislite kako je cvetala trgovina na Novom Beogradu kada desetog u mesecu po 30.000 ljudi iz IMT-a, FOB-a, IMEL-a primi platu istog dana. Šta god bi se tih dana našlo u izlogu bilo bi prodato.

Školovanje

Osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje bilo je besplatno. Ne za sve, ali ko god bi prošao famoznu „crtu“ na listi prijema, imao je besplatno studiranje. A da ne pričamo o tome kako su menze bile skoro pa besplatne za sve studente, kako su domovi bili dostupni ljudima iz unutrašnjosti, kako je student sam po sebi bio uvažavan član društva jer su se obrazovani ljudi, kao i oni koji su na putu da to postanu, bili veoma cenjeni, a kasnije i dobro plaćeni na svom poslu.

Letovanja

OK, nije se išlo na grčka ostrva ili u Španiju, Portugaliju i na slične destinacije, ali se za Paraliju ili radničko odmaralište u Makarskoj uvek imalo. I išlo se u tzv. paradajz varijanti, gde su naše majke kuvale hranu koju su ponele od kuće, ali je letovanje bilo neizostavni deo svakog odmora. Treba li napominjati da se pred odmor isplaćivao regres, koji bi u prevodu bio: dodatni novac isplaćen radniku za odlazak na odmor. Voleli bismo da pitamo sve one koji sa podozrenjem gledaju na taj period gde su i kako proveli ovo leto.

Stan

Nisu postojali potrošački i stambeni krediti u ovom današnjem smislu – pozajmiš čačkalicu, vraćaš dva metra drva – ali su postojale čuvene rang-liste. Lepo se zaposliš u društvenom preduzecu, od plate ti se odbija 1% za stambeni fond, uđeš na rang-listu kao poslednji i čekaš. Živiš kao podstanar – 2 boda, svaka godina staža – 1 bod, oženjen – 2 boda, svako dete po 2 boda, bolest – od 2 do 5 bodova i tako redom. Čekaš i ne brineš se, jer se iz tog stambenog fonda godišnje sazida po 100 stanova, pa će i tvoj red doći. A danas… Ne bismo komentarisali.

Radno vreme

Radilo se u dve, a negde i u tri smene, ali su smene bile usaglašene sa dečijim smenama u školi, te su radna vremena bila najčešće od 07 do 15; od 15 do 22 i od 22 do 06, tako da je decu uvek imao ko da čuva. Prekovremeni rad se uredno evidentirao i još urednije plaćao.

Kultura i umetnost

Komunizmu i socijalizmu je zapad često prigovarao kako ispira mozak građanima i guši slobode. Kao odgovor na to, onaj deo vlade SFRJ koji je bio zadužen za kulturu radio je punom parom. Muzeji su otvarani i renovirani, otvarani su bioskopi i pozorišta, građen je jedan novi svet u kome je kultura imala bitno mesto. Umetnici su bili poštovani i uvažavani kao neko ko svetu može da prikaže drugu, lepšu sliku o našem društvu. Budžeti za filmska ostvarenja su bili beskrajni, pa je tako jedan Pikaso crtao plakat za film „Bitka na Neretvi“. Danas sve ovo deluje malo neverovatno.

Sport

Sport, kako kolektivni tako i individualni, bio je među najvišim prioritetima. Fizičko vaspitanje je bio obavezan predmet čak i na fakultetu. Osnivana su sportska društva u svim gradovima, masovna učešća na svim svetskim i evropskim takmičenjima, pregršt medalja, kvalitetna domaća takmičenja… U fudbalu je postojala zabrana odlaska igrača u inostranstvo sve dok ne napune 28 godina, što je bitno popravilo kvalitet same igre. Bili smo velesila u košarci, rukometu, odbojci, šahu, rvanju, atletici… Nekad bilo, sad se spominjalo.

Vaspitanje vojničko

Na stranu to što su svi punoletni muškarci imali obavezu da u trajanju od 12 meseci (mornarica 18 meseci) služe vojni rok. Od malih nogu postojalo je nešto što se zvalo kućno vaspitanje. Vaspitanje koje je značilo da se poštuju stariji, da se ustaje u autobusu, da se komšijama kaže „Dobar dan“, da se pomogne starijima, da se đubre baca u kantu… Bilo je i vaspitnih ćuški od strane roditelja, nije da nije, ali je najčešće i strogi pogled bio dovoljan. U školama su postojale predvojničke obuke i civilne zaštite koje su obučavale stanovništvo za vanredne situacije. U svakom trenutku, ta država je opštom mobilizacijom mogla doći do 1.000.000 obučenih vojnika. Zato je niko i nije razorio… spolja.

Politička sloboda

Političke slobode nije bilo. Molim lepo, nema tu šta običan građanin da se pita o odlukama partije. Ali, kada pogledate sve gore navedeno, recite nam da li vam je ta politička sloboda toliko neophodna.