10. Zaštita verskog i kulturnog nasleđa

Zato što je to objekat od kulturnog i verskog značaja za mnoge stanovnike ovoga grada. Ne može se srušiti carinarnica kao što se ne može srušiti ni Narodni muzej (mada se ne može ni renovirati godinama) ili Savezna skupština (probali, stvarno ne može). U cilju sprečavanja rušenja, pravi se predlog da se Carinarnica (žuta kuća ili kako god je ko zove) uvrsti na UNESKO listu kulturnih dobara i tako stavi pod zaštitu. Ako ne kao dobro ove zemlje, onda kao dobro bilo koje druge (a mnoge bi ovih dana u UNESKO), jer ispred Carinarnice nije bitno ko su vam preci i odakle dolazite, ona prihvata sve ljude oznojenog i nasmejanog lica.

9. Spašava živote

Svako je barem jednom na +35 krenuo u neku ambicioznu vožnju biciklom ili rolerima po Adi i umesto da napravi pauzu odlučio se na put ka SC “25. maj”. I ta kobna greška bi nekoga koštala i života da nije imao mesto poput ovog da stane, odmori se i okrepi. Ako pogledate rutu od tih 8-9 km između Ade i 25. maja, videćete da tu nema nikakvog objekta ovog tipa (Savanovu ne računam). Čak i Nada Macura svako jutro ukazuje vozačima na neophodnost redovnih pauza tokom vožnje. Srušiti Carinarnicu bilo bi kao da zatvorite sva stajališta na auto-putu od Horgoša do Dimitrovgrada.

8. Pomoć na putu

Pored carinarnice koja služi da okrepi dušu i telo nalazi se veoma dobar bicikl servis gde možete pored redovnog servisa računati na pomoć u bilo kom trenutku dana i kasne večeri. U obrazovanje majstora nemam uvid, ali sam više o biciklima tamo naučio nego što bih u bilo kojoj školi. Još jedan objekat koji doprinosi strateškoj važnosti ovog mesta za sve bicikliste našeg grada.

7. Dom penzionera

OK, nije dom penzionera u klasičnom smislu, ali dobar deo starije populacije Bara Venecije i okoline večernje sate provodi bas ispred Carinarnice. Tu se ljudi okupljaju da uz flašicu ovoga ili onoga razmene po koju pametnu ili ne bas toliko pametnu reč. Pored reke je, vrućine se lakše podnose, a neretko se u kasnijim satima i zapeva. Ama ljudi, pa i gitara je okačena na banderi, šta mislite zašto? Sasvim slučajno, tamo sam jednom prilikom upoznao vremešnog gospodina koji dolazi čak sa Dorćola i to peške. Voli da se druži, to je sve što mi je rekao kada sam ga pitao kako ga ne mrzi da pešači dovde.

6. Okupljalište mladih

Smena generacija koje sede ili stoje naslonjene na ogradu ispred ovog kultnog stajališta uslovljena je vremenom koje prolazi. Kako veče prelazi u noć, nama dragi stariji sugrađani odlaze, a prikuplja se mlađi svet. I to vrlo raznolik. Ima tu okasnelih biciklista koji su odlučili da ovde završe vožnju za danas, ima i lokalnih stanovnika, a ima i nekog mladog sveta koji je samo došao da popije piće ili dva pre izaska u grad. Neretko, taj izlazak se i završi baš ovde, pošto je radno vreme Carinarnice prilično klizno 

5. Najbolja pivnica

Svedoci smo da su pivnice i kafane u modi. Otvaraju se širom Beograda. Ali su nekako plastične, isuviše čiste i neiskrene. Ovo je jedno od retkih mesta gde možete popiti Valjevsko ili Jagodinsko pivo, i to po veoma pristupačnim cenama (pošto ovo i jeste maloprodajni trgovinski objekat). Pa da nije Carinarnice, mislio bi čovek da je BIP ugasio svoju proizvodnju. Držeći korak sa vremenom i trendom, postoji i širok izbor stranih piva i ostalih hladnih napitaka. Oni iskusniji posetioci znaju da ovde ne važi pravilo da su flaše u dnu frižidera hladnjie od drugih, jer se police pune prilično haotičnim principom, pa tako ono što svugde jeste logično – ovde baš i nije.

4. Retka roba

Verovali ili ne, Žuta kuća se i prozvala Carinarnicom zbog širokog spektra robe koju u njoj možete nabaviti. Kako ona tu dolazi, većinu nas nije briga. Ali ima tu svega. Od hleba i mleka, preko već pomenutog piva i biciklističke opreme, pa do posuđa ili prvoklasne kineske robe. Ko je imao vremena i lagano razgledao sve, shvatio je koliki je u stvari prostor koji zauzima ovo mesto. Cene variraju, od extra povoljnih pa i do nerealno skupih. Zbog neminovnog zatvraranja, trenutno vam je tamo opšta rasprodaja, pa se Eurokrem od 300 grama može naći i za 150 dinara.

3. Idealno mesto za sladoled

Pošto ovo nije mesto gde se okupljaju ljudi samo radi ispijanja piva, navodimo i ovaj razlog. Tik ispod Starog železničkog mosta, ako krenete ka ređe posećenom delu keja, tamo prema Sajmu, nalazi se idealno mesto za sladoled. Dok u polumraku šetate sa voljenom osobom, držeći se za ruke gledate zalazak Sunca pored reke, jedući sladoled. E pa kada se čitav ovaj kompleks sruši, neće više biti gde da se kupi sladoled!!! Možda će i biti, ali to neće više biti ova ista slika. Ako neko želi da zna kako će izgledati, neka pogleda projekat Beograd na vodi. Siguran sam da neće naći ništa lepše.

2. Relikvija Beograda kojeg više nema

Ako već svi koračamo u tu budućnost i prosperitet, i ako je Beograd na vodi stvarno toliko dobar projekat koji će svima doneti mir u svetu i blagostanje – OK. Ali, zar u svom tom prosperitetu nema mesta za malo istorije. Malo ko zna da je posle oslobođenja od Turaka materijal dobijen rušenjem Stambol kapije korišćen za nasipanje ovog dela i njegovo utvrđivanje od reke. A dve trouglaste građevine, jedna preko puta Palate pravde, a druga bliže Savi? To su nemački bunkeri iz Drugog svetskog rata koje ovih dana vredne ruke neimara modernog Beograda sa mukom ruše. I još je mnogo priča o ovom delu koje će pasti u zaborav rušenjem Carinarnice, izmeštanjem vagon naselja i raseljavanjem žitelja koji nam te priče uredno prepričavaju sedeći ispred Žute kuće.

1. Zadiviti hipstere

Ta subkultura, kultura, družina mladih koji silne novce troše kako bi izgledali kao da novaca nemaju i koji se oduševljavaju svime što je retro, kao da nisu stigli da spoznaju ovaj deo. Zamislite da treba da izvedete devojku koja je u tom fazonu, a para u džepu nemate ni za sve skuplje kafiće u Savamali ni za još skuplje žurke i dešavanja tog tipa. A vi lepo devojku za ruku i pred Carinarnicu vikendom uveče. Otkrivate joj nešto njoj verovatno potpuno nepoznato a ujedno i nešto što ona bezuspešno ne uspeva da nađe u ovom gradu, a pomenuto je u svim razlozima gore navedenim. Jedno je sigurno – vreme (i buldožeri) će u ime progresa pregaziti i Carinarnicu i biciklističku stazu koja do nje vodi, a mi ćemo moći samo da se sećamo svih onih lepih dana i noći koje smo tu provodili.