- “Sve što uradite umesto svog deteta, uradili ste protiv njega”
- “Uvažavajte i podržavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze!”
- “Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom. Prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve potaman, izostaju stimulansi za razvoj.”
- “Ako pristupanje gradivu nije makar malo zanimljivo, obrazovanje se ne događa. U suprotnom, nema granice u tome šta, koliko brzo i uspešno dete može da savlada.”
- “Dečja radoznalost je neograničeni izvor obnovljive energije. Da li umemo da je pridobijemo za željene ciljeve i tu moćnu silu iskoristimo za napredak?”
- “Otkrivanje je važnije od otkrića. Trenutak otkrića pravog odgovora nije ni blizu toliko važan koliko put do njega.”
- “Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.”
- “Kad utihne igra, sve ostalo izgubi boju. Mislim da onaj ko prestane da se igra, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.”
- “Samo jedna vrsta inteligencije ne znači mnogo. Jako su važni i drugi vidovi inteligencije, a ima ih puno. Šta znači jedna savršeno naštimovana žica na gitari? Ako su ostale loše, akord će zvučati nesnosno.”
- “Paradoksalno, u vreme ekspanzije 3D tehnologije, avanture odrastanja dece svode se sve više na 2D, na ekrane. Mi smo imali 3D detinjstvo, ekrani su tada bili sputani. Analogijom, možda je ovo danas sputano detinjstvo!”
- “Nema iskoraka bez date mogućnosti da se on napravi, i nema velikih avantura bez prvog koraka.”
- “Najveća avantura koja može da se dogodi je ona koja se dogodi u mozgu. Dete koje ne čita u ranom detinjstvu, u nižim razredima osnovne škole, neće imati bogat rečnik. Dete koje nema bogat rečnik, neće moći da obavlja mnoga zanimljiva i lepa zanimanja u životu.”
- “Ono zbog čega sam tužan je što deca danas imaju vrlo malo igre napolju, što retko vidim razbijena kolena, što nestaju stare igre… Dete koje ne hoda po ivičnjaku neće razviti centar za ravnotežu, dete koje je skroz zaštićeno neće napredovati.”
- “Odrasli imaju mnogo više obrazovanja i iskustva, ali imaju mnogo manje mašte i hrabrosti.”
- “Ja nisam protiv toga da se deca upoznaju sa računarima i tehnologijom, ali je umerenost jedna velika veština i vrlina. Pola sata do 45 minuta – je najviše što dete sme da provede pred ekranom.”
- “Baviti se svojim detetom – može li se na pametniji i smisleniji način uopšte provoditi vreme? Ne postoji važniji posao od bavljenja decom.”
- “Jedan sat igranja video igrica – to je nekoliko hiljada pokreta manje. A svaki pokret manje koji dete napravi jeste gubitak za razvoj mozga.”
- “Mozak razume samo jedan jezik – ono što dete radi. Dete mu svjom delatnošću saopštava šta da razvije”
- “Mi se kao roditelji polomimo da nam deca što brže prohodaju i progovore, a onda im govorimo – ćuti, sedi i budi miran.”
- “Sve u životu vredi upravo onoliko koliko si se pomučio da do toga dođeš.”
Automobili puteva SFRJ
Automobil je od svog nastanka više bio stvar prestiža nego neophodno prevozno sredstvo, a u bivšoj nam državi svaki radnik/udarnik koji je njivu I livadu zamenio fabričkom halom, želeo je da se u rodni kraj vrati na četiri točka.
Ovo je priča o nekim automobilima toga vremena, o automobilima pravljenim da traju, o automobilima koji su imali dušu I bili članovi porodice.
Fića (Zastava 750)
Da se razumemo , ovaj auto je obeležio auto-industriju SFRJ. Svako je želeo Fiću I svako je nekada seo u Fiću. Počeli smo ga proizvoditi u pogonima Crvene zastave 1962. godine, kao vernu kopiju Fiata 600 D.
Generacije su odrastale uz ovaj automobil, koji je po današnjim merilima tehnički dinosaurus ali u to vreme bio je više manje pristupačan jednostavnom narodu, da ne kažemo radničkoj klasi. Ostao je zabeležen podatak da je 1971. za kupovinu ovog automobila bilo potrebno izdvojiti 13 prosečnih plata a prodavao se I na kredit.
Nije bio bezgrešan po pitanju kvarova, ali se lagano popravljao I svako ko se razumeo u mehaniku I motore mogao je čačnuti ili čuknuti nešto pod haubom (motor mu se nalazio pozadi kao što svi naravno znate) I vožnja se mogla nastaviti.
Zastava 750 proizvodila se sve do 1985. godine, a u standardnoj verziji razvijala je 25 konja, što je bilo sasvim dovoljno za najveću brzinu od 110 km/h. To je bilo vreme paklenih vozača.
Reno 4
Popularni “cipelić” vazio je za domaći auto jer se proizvodio I u Novom Mestu u Sloveniji kao I u raznim drugim zemljama. Proizvodnja je trajala od 1973. do 1992. godine, a proizvedeno je oko 575.000 primeraka. Često se sretao na putevima bivše nam države a malo koga je ostavljao ravnodušnim, dok su se jedni hvalili njegovom pouzdanošću I prostranošću drugi su se smejali njegovom dizajlu I takozvanom “kišobran” menjaču. Važio je za veoma izdržljiv auto koji je mogao da savlada razne terene I preveze veliki teret bez ikakvih problema iako mu to nikako nije bila prvobitna namena.
Osnovni model je imao motor od 750 kubika I 27 konjskih snaga a maksimalna brzina bila mu je oko 120 km/h. Kada se pojavio Renault je mnogo pažnje posvetio reklamnoj kampanj I samoj pristupačnosti ovog modela pa je tako prema nekim proračunima u današnjoj valuti cena novog modela bila oko 5 hiljada evra. Kao njegov naslednik znatno kasnije promovisan je Renault Twingo.
Princ
NSU Princ 1000 se proizvodio od 1963 , a u Sarajevu se od 1967. do 1972. proizvodio model NSU Princ 1200. Nemački auto (verzija 1000) je za to vreme imao zavidne pervormanse kao što su motor do 1000 kubika, 43 konjske snage , maksimalnu brzinu od 135 km/h I potrošnju od 8 do 9 litara. Motor mu je bio smešten pozadi, imao je vazdušno hlađenje ali je bio I nešto nestabilniji zbog dosta lakšeg prednjeg dela automobila, te su snalažljivi vozači često stavljali dodatni teret u prednji prtljažnik.
Ono što je manje poznato jeste činjenica da je nakon bankrota NSU kupljen od strane „Folksvagena“ i spojen sa „Audijem“ a oznaka koju je NSU koristio za svoje sportske modele TT („Tourist Trophy“) se I danas koristi na Audijevim modelima. Pričalo se da su prvi nacrti za Golf-a takođe pronađeni u razvojnom odeljenju fabrike NSU.
Posebno je ostao zapamćen i na našim prostorima, zbog toga što se pored NSU motocikala, proizvodio u Sarajevu, tačnije Vogošći u okviru fabrike Pretis (Preduzeće Tito Sarajevo), što je bio svojevrsni uvod u nastanak mnogo poznatije Volkswagenove proizvodne trake pod imenom TAS (Tvornica automobila Sarajevo).
Wartburg
Legendarni auto koji je grupa Atheist Rap opevala u svojoj pesmi Wartburg limuzina proizvodio se u Istočnoj Nemačkoj I za svoje vreme ( tačnije za vreme u kome su se pojavili prvi modeli ) važio je za prilično ozbiljan auto. Mi svi najviše pamtimo model 353 W koji se još uvek sreće po putevima našeg regiona. Svi koji imaju ne tako lepo mišljenje o dizajnerskim rešenjima ove fabrike , mogli bi da pronađu slike modela 311 I uvere se da su u zabludi. Elem, model 353 W se proizvodio kao limuzina I kao karavan.
Zapremina prtljažnika limuzine bila je 525 l a karavana sa oborenim sedištima čak 1600 l što je bilo za svako poštovanje.
Prema fabričkim podacima pri brzini od 90 km/h trošio je 7.4 litara benzina a potrošnja u gradskoj vožnju kretala se oko 10 litara.
Podmazivanje motora rešeno je tako što je ovaj auto sagorevao mešavinu benzina I 2 % ulja što ga je obeležilo za čitav vek postojanja jer je za sobom ostavljao oblak plavičastog dima I ne tako prijatnog mirisa.
Trabant
Jedan od simbola Istočne nemačke proizvodio se od 1957. pa sve do 1991. I za to vreme je stigao do neverovatne brojke od 3,4 miliona proizvedenih primeraka.Prema nekim podacima od trenutka naručivanja vozila do isporuke čekalo se I po godinu dana. Uprkos velikoj popularnosti u tadašnje vreme sam kvalitet izrade je bio više nego sporan.
Pokretao ga je nedovoljno efikasan dvotaktni motor koji je trošio previše goriva a šasija mu je bila izrađena od vrste plastike (osim krova I haube) što je bilo veoma korisno protiv korozije ali nije pružalo nikakvu zaštitu od svaštojeda kakav je na primer jedna prosečna svinja. (Situacija koja je takođe opevana od strane grupe Atheist Rap).
Pred sam kraj proizvodnje modeli Trabanta su izrađivani sa motorima od 26 KS sa maksimalnom brzinom od 100km/h.
Uprkos svemu rečenom o ovom automobilu, on I danas ima mnogo poklonika kako u zemljama Istočne Evrope tako I na našim prostorima. Ljubav je ponekad zaista slepa.
Ima jedno pile – Dečija pesmica
“Ima jedno pile” je dečija pesmica nastala u periodu 2005. godina – 2010. godina. Za kratko vreme je postala popularna medju najmladjima zbog svog ritma i laganog teksta. Na programu je mnogih baletskih i plesnih škola, te su zabeležene brojne koreografije, scenografije, kostimi i izvedbe za ovu muzičku temu. Jedno je sigurno: Pile je pesmica koja će se slušati u godinama koje dolaze.
Pesmicu “Ima jedno Pile” smo obradili i snimili iz želje da sačuvamo jedan deo detinjstva naše ćerke koja obožava ovu pesmu. Za animaciju smo se posebno potrudili te vam sa zadovoljstvom predstavljamo spotić – plod našeg višemesečnog rada. Ako vam se svidja: Like and Subscribe!
Text pesmice:
Ima jedno pile oci su mu mile, perje mu je zuto i nikad nije ljuto,
Ima jedno pile pijuce na stazi, voli da se igra, voli da se mazi,
Piju-pi piju-pi pijucemo redom svi, pijucemo veseli, piju-piju-pi”
tekst : Boro Majdanac
originalna kompozicija : Boro Majdanac
Sjajan tekst, realan i urnebesno duhovit. :) Osim liste, mada je i ona duhovita, ali moja bi izgledala ovako: 3,…
Valjevsko pivo u samom vrhu danas, sve ostalo je cista hemudza i reklama a kvalitet nula
Ja vas samo pozdravljam i ovo mi se Svidja
Zna li neko kako se zvala kafana/restoran koji je srušen(a) a na kome mestu je sada Tržni centar Futura na…
Фотографија код прилога о Жани Меркус није њена. Особа на слици је Ребека Вест.