Category: Životinje

10. Pedigre pasa

Pre čak 27 do 40 hiljada godina, ljudi su pripitomili vukove, od kojih su nastali psi. Pošto su počeli da žive u zajednici sa ljudima, bili su zaštićeni i život za njih više nije bio toliko surov, pa su se vukovi nekako opustili, i pretvorili u pse. Odrasli psi se u principu ponašaju kao vučji mladunci: mašu repićem, laju dok odrasli vukovi zavijaju itd. Psi su otprilike kao vukovi koji nikad ne odrastu. Da ne kažemo kao mali, slatki, malo zaostali vukovi.

9. Svemoćna njuška

Čulo njuha kod pasa je jače od našeg od 10 do 100 hiljada puta. Pas liže svoju vlažnu njušku jer se mirisne čestice lepe na nju, a nozdrve mogu da pomeraju nezavisno jednu od druge i utvrđuju pravac iz kog stižu mirisi. „Namirisao sam šargarepu sa desne strane. To ne volim. Idem levo, levo njuškam neko meso!“
Pas na osnovu mirisa može da shvati mnogo toga, pa i šta je neko jeo i kako je raspoložen. Postoje psi koji umeju da nanjuškaju određene bolesti kod ljudi, poput kancera, dijabetesa i epilepsije.

8. Pseći bonton

Koliko god vi bili ponosni na svog psa, on nakon vršenja nužde ne zakopava mesto zločina zemljom jer je lepo vaspitan. Baš suprotno, psi u stvari na ovaj način mirisnim žlezdama koje se nalaze na šapama dodatno obeležavaju teritoriju.
Sa druge strane, kada vaš pas njuška drugom psu zadnjicu, on nije stašno nekulturan i ne morate se stideti. Njemu to znači: “O, dobar dan, uvaženi drugi psu, ko ste beše vi?” Naime, miris iz pomenutog područja je specifičan za svakog psa, i služi im za identifikaciju. Kada uplašeni pas savije rep između zadnjih nogu, on u stvari prikriva taj miris. Ovo ponašanje bi u ljudskom bilo ekvivalent pokrivanja lica rukama.

7. Pseći vid

Nije tačno da su psi daltonisti. Oni vide plavu, zelenkasto-žutu i razne nijanse sive boje (crvenu vide kao sivu). Iskreno, nije nam baš najjasnije kako su veterinari ovo saznali, osim ako im neki pametni pas nije to nekako rekao.
Vratimo se na pseće oči. Malo je poznato da noćni vid nije rezervisan samo za mačke. Psi imaju posebnu očnu membranu, zahvaljujući kojoj odlično vide u mraku. Verovatno niste primetili ni da imaju čak tri očna kapka, od kojih jedan služi za vlaženje oka.

6. Ko to tamo… laje?

Iako se rađaju gluvi, psi nakon dvadesetak dana počinju da čuju, i od tada detektuju zvuke četiri puta udaljenije nego ljudi, a u stanju su da čuju i zvuke na višim frekvencijama od nas. Upravo se u tome krije tajna večnog neprijateljstva između pasa i usisivača – psi stalno laju na njih jer usisivači, osim uobičajne buke, ispuštaju i uznemirujuće zvuke više frekvencije – koje mi uopšte ne čujemo.
Na kraju pesme „A day in the life“, Pol Makartni je snimio ultrazvučni zvižduk koji mogu da čuju samo psi, za svog ljubimca škotskog ovčara.
Pseće uši su pravi radari, pomeraju ih pomoću 18 različitih mišića i lociraju izvor zvuka za svega šest stotinki. Osim ovoga, psi pomeranjem ušiju prave većinu od 100 različitih izraza lica.

5. Najmanji i najveći

Ako ste mislili da su maltezeri mali, pričekajte malo. Najmanji pas na svetu bio je jorkširski terijer iz Blekburna u Engleskoj. Za svoj drugi rođendan, ovo kučence je bilo visoko sedam centimetara, dugačko deset, a bilo je teško čitavih 110 grama. Pa, joj.
Najveći pas na svetu je bila jedna danska doga, simboličkog imena Zevs, iz Mičigena. Zevs je ušao i u Ginisovu knjigu zahvaljujući svojoj zadivljujućoj visini od 112 centimetara. Kad bi se podigao na zadnje šape, njegova visina bi dosegla 2,25 metra!
Iako, pošto su pripadnici iste vrste, teoretski bilo koji mužjak i bilo koja ženka mogu da se pare, za neke je to zaista prosto nemoguće. Od 339 različitih rasa, pojedini psi su pravi džinovi, a drugi su stvarno sićušni.

4. Pametan kao pas

Pseća inteligencija je na nivou dvogodišnjeg deteta. Pas može da razume oko 200 reči, čak i da reši neke matematičke zadatke. Najinteligentnija rasa pasa je border koli. Jedna izuzetna pripadnica ove rase, Časer, razumela je čak 1000 reči, pa i neke strukture rečenica. Fasciniran ovom kerušom, njen vlasnik, psiholog Džon Pajli, napisao je knjigu o njoj.

3. Pasja vrućina

Dobro je što će vlasnici pasa uštedeti na kupovini psećeg dezodoransa, pošto isti ni ne postoji. Psima se telo ne znoji, samo jastučići na šapama. Termoregulaciju psi vrše putem dahtanja. Kada mu je vruće, pas može da napravi između 300 i 400 udaha u vremenskom intervalu u kom obično udahne 30 do 40 puta. Takođe, kada mu je vruće, pas ume i da nađe hlad, da se zakopa u zemlju, da bućne u vodu, da legne na hladne pločice u kupatilu…

2. Čeljust

Pljuvačka psa ne samo što je 4 puta čistija od ljudske, već je naučno potvrđeno da je antiseptična. Psi to instinktivno znaju, jer uvek ližu svoje rane, a isto tako i rane onih koje vole. Sledeći put nemojte terati psa koji je prišao da vam poliže posekotinu. Umesto toga, pustite ga i nagradite ga nekim keksićem. A kakvog je ukusa taj keksić za njega?
Psi imaju oko 1700 receptora za ukus, dok ljudi imaju 9000. To donekle objašnjava zašto pojedini psi zaista nisu probirljivi i mogu stvarno svašta da pojedu. Opet, mačke imaju 473 ta receptora, a ipak ne jedu bilo šta. Biće da je to ipak stvar karaktera.

1. Ljubav ljudi i pasa

Pas je odavno čovekov najbolji prijatelj. Ušle su u legendu priče o izuzetno vernim psima koji su nakon smrti vlasnika godinama odlazili na njihov grob. I ljudi umeju da uzvrate tu ljubav, a poneki malo i preteruju.
Tako je Leona Helmsi, vlasnica lanca hotela, svom ljubimcu maltezeru testamentom ostavila 12 miliona dolara, hotele, zavidne nekretnine i vozni park – mnogo više nego svojim unucima. Ovaj srećni maltezer je živeo u raskoši još tri godine nakon gazdaričine smrti. Stvarno ima ekscentričnih bogataša!
A čovek koji je posedovao najviše pasa je bio Kublaj Kan, mongolski car koji je vladao u XIII veku. Taj čovek je zaista obožavao pse. Imao ih je pet hiljada! Doduše, verovatno nije svaki od njih imao ime…

Za još zanimljivosti o životinjama, pogledajte ovde i ovde!