Posted on Category:Roditeljstvo

20 misli Uroša Petrovića koje će roditeljima i nastavnicima otvoriti oči

  • “Sve što uradite umesto svog deteta, uradili ste protiv njega”
  • “Uvažavajte i podržavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze!”
  • “Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom. Prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve potaman, izostaju stimulansi za razvoj.”
  • “Ako pristupanje gradivu nije makar malo zanimljivo, obrazovanje se ne događa. U suprotnom, nema granice u tome šta, koliko brzo i uspešno dete može da savlada.”
  • “Dečja radoznalost je neograničeni izvor obnovljive energije. Da li umemo da je pridobijemo za željene ciljeve i tu moćnu silu iskoristimo za napredak?”
  • “Otkrivanje je važnije od otkrića. Trenutak otkrića pravog odgovora nije ni blizu toliko važan koliko put do njega.”
  • “Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.”
  • “Kad utihne igra, sve ostalo izgubi boju. Mislim da onaj ko prestane da se igra, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.”
  • “Samo jedna vrsta inteligencije ne znači mnogo. Jako su važni i drugi vidovi inteligencije, a ima ih puno. Šta znači jedna savršeno naštimovana žica na gitari? Ako su ostale loše, akord će zvučati nesnosno.”
  • “Paradoksalno, u vreme ekspanzije 3D tehnologije, avanture odrastanja dece svode se sve više na 2D, na ekrane. Mi smo imali 3D detinjstvo, ekrani su tada bili sputani. Analogijom, možda je ovo danas sputano detinjstvo!”
  • “Nema iskoraka bez date mogućnosti da se on napravi, i nema velikih avantura bez prvog koraka.”
  • “Najveća avantura koja može da se dogodi je ona koja se dogodi u mozgu. Dete koje ne čita u ranom detinjstvu, u nižim razredima osnovne škole, neće imati bogat rečnik. Dete koje nema bogat rečnik, neće moći da obavlja mnoga zanimljiva i lepa zanimanja u životu.”
  • “Ono zbog čega sam tužan je što deca danas imaju vrlo malo igre napolju, što retko vidim razbijena kolena, što nestaju stare igre… Dete koje ne hoda po ivičnjaku neće razviti centar za ravnotežu, dete koje je skroz zaštićeno neće napredovati.”
  • “Odrasli imaju mnogo više obrazovanja i iskustva, ali imaju mnogo manje mašte i hrabrosti.”
  • “Ja nisam protiv toga da se deca upoznaju sa računarima i tehnologijom, ali je umerenost jedna velika veština i vrlina. Pola sata do 45 minuta – je najviše što dete sme da provede pred ekranom.”
  • “Baviti se svojim detetom – može li se na pametniji i smisleniji način uopšte provoditi vreme? Ne postoji važniji posao od bavljenja decom.”
  • “Jedan sat igranja video igrica – to je nekoliko hiljada pokreta manje. A svaki pokret manje koji dete napravi jeste gubitak za razvoj mozga.”
  • “Mozak razume samo jedan jezik – ono što dete radi. Dete mu svjom delatnošću saopštava šta da razvije”
  • “Mi se kao roditelji polomimo da nam deca što brže prohodaju i progovore, a onda im govorimo – ćuti, sedi i budi miran.”
  • “Sve u životu vredi upravo onoliko koliko si se pomučio da do toga dođeš.”
Posted on Categories:Pesmice za decu, Roditeljstvo

Ima jedno pile – Dečija pesmica

“Ima jedno pile” je dečija pesmica nastala u periodu 2005. godina – 2010. godina. Za kratko vreme je postala popularna medju najmladjima zbog svog ritma i laganog teksta. Na programu je mnogih baletskih i plesnih škola, te su zabeležene brojne koreografije, scenografije, kostimi i izvedbe za ovu muzičku temu. Jedno je sigurno: Pile je pesmica koja će se slušati u godinama koje dolaze.

Pesmicu “Ima jedno Pile” smo obradili i snimili iz želje da sačuvamo jedan deo detinjstva naše ćerke koja obožava ovu pesmu. Za animaciju smo se posebno potrudili te vam sa zadovoljstvom predstavljamo spotić – plod našeg višemesečnog rada. Ako vam se svidja: Like and Subscribe!

 

Text pesmice:

Ima jedno pile oci su mu mile, perje mu je zuto i nikad nije ljuto,
Ima jedno pile pijuce na stazi, voli da se igra, voli da se mazi,
Piju-pi piju-pi pijucemo redom svi, pijucemo veseli, piju-piju-pi”

tekst : Boro Majdanac
originalna kompozicija : Boro Majdanac

Posted on Category:Roditeljstvo

Vakcina ili ne, odlučite sami

Iako mnogi mediji o ovom pitanju pričaju više kao o fenomenu koji se pojavio medju roditeljima, nije baš tako. Ovo pitanje je na veliku žalost postala ozbiljna dilema u kojoj svaka strana ima svoje argumente. Ko i kako da mirne duše odluči da li je potrebno da vakciniše svoje dete ili ne? Nema lakog odgovora . Ono što nas je malo iritiralo u pripremi ovog teksta jeste situacija da svi ozbiljni mediji koji su pisali na ovu temu , pišu samo o tome kako su roditelji koji ne vakcinišu decu u velikim zabludama i kako će oni sad da im sve potanko objasne.To nam nije delovalo kao ravnopravan odnos prema ova dva stanovništa. Zato smo odlučili da u ovom tekstu ne zauzimamo strane kako bi bili što objektivniji i navedemo i prokomentarišemo najjače argumente obe strane.

1) Vakcinacijom su zaustavljene mnoge bolest!


Sa ovim argumentom nema rasprave! Velike boginje, dečija paraliza , rubeole, veliki kašalj… Sve su to bolesti koje su gotovo iskorenjene zahvaljujući vakcinama. U tom pogledu , život je daleko kvalitetniji zvog redovne vakcinacije, barem u delu sveta koji je svima nama poznat, jer po Africi i ko zna još gde izbijaju zaraze o kojima pojma nemamo.

2) Vakcine sadrže sumnjive supstance


Ni sa ovim argumentom nema rasprave. Znam da ima onih koji će reći da su svi sastojci više nego bezazleni i bezbedni i koji će se pozivati na studije, doktore, akademike, papu i koga sve još ne. Činjenica je da prosečan roditelj ni uz pomoć interneta i ko zna još čega ne može da pohvata sve sastojke vakcine, i to govorimo o onima za koje znamo da su tu. A izvinite molim vas, ko meni, u ovoj zemlji garantuje da su svi sastojci bezbedni. Koja institucija meni to u ovoj zemlji, a i u celom društvu moze da garantuje. Jednostavno je sve toliko urušeno da ne postoji autoritet koji će me ubediti u suprotno i već godinama se iznova i iznova potvrđuje da vodeći ljudi kod nas , a i u svetu, vode računa samo o sopstvenom interesu.

3) I mi smo se vakcinisali kao deca


Tačno tako. I ne poznajem nikoga ko je imao neke veće probleme zbog toga. Nekome je bila muka , nekome se „nije primila“ pa je morao opet , nekome su ožiljci nešto veći i to je to. Ako neko misli da grešim i da je sve to zbog dostupnosti informacijama koja je sada daleko veća nego li pre 30 godina , slobodno neka navede primer ali da je njemu lično poznat. Nije bilo prijatno ali se u mom okruženju niko nije razboleo od vakcine.

4) I mi smo se vakcinisali kao deca


Pa ovaj argument možemo gledati i na drugi način. U doba kada smo se mi vakcinisali, Galenika i Torlak su bile institucije u punoj snazi, država je bila jaka , zdravstvena zaštita nije bila nešto sa čim se bilo ko smeo igrati. Postojao je neki red u ovoj oblasti kao i u mnogim drugim i ljudi su imali poverenje u taj red. Danas toga zaista nema, znamo samo da se u industriji lekova obrće ogroman novac i da taj novc može da uradi svašta. Pa setite se onih silnih miliona datih za vakcin protiv ptičijeg gripa pre nekoliko godina, opšte panike , nabavke i onda ništa…. Mogu samo da pretpostavim da niko nije uzeo procenat .

5) Nemate pravo uskratiti detetu vakcinu


Jeste, Vi ste roditelj koji želi samo najbolje svom detetu i sve to stoji ali sta ako grešite? Šta ako stvarno samo padate pod neku propagandu i svom detetu, iz najbolje namere, uskratite zdravstvenu zaštitu za koju se ispostavi da mu je bila preko potrebna. Daleko bilo možete shvatiti jednoga dana kako ste krivi za bolest najmilijih. Vakcinaciju ne smemo gledati kao druge stvari. Da li ćete dete krstiti ili ne , to je malo drugačija situacija morate priznati.

6) Niko nema pravo da me natera


I ovo mislim da stoji. Obavezna vakcinacija znači da je država (koja je kod nas više nego nesposobna za bilo šta) određuje mom najmilijem detetu da se mora vakcinisati vakcinom o kojoj kruže svakakve priče. Odakle joj pravo za takvu odluku. Ko je bre ta država?! Mora da se pokazala odlično na svim poljima pa ima kredibilitet da mi kaže šta da radim! Ne znam zašto ali mi to liči na oblik fašizma. Ubedite me da je sve ok sa vakcinom, sa njenim kvalitetom i neželjenim dejstvom pa neka i bude obavezna. Ovako se osećam kao da nas neko tera da se kockamo sa zdravljem naše deca pa kako koga zapadne, neće valjda baš moje dete da ima posledice….. Ne prihvatam!

7) Bolesti protiv kojih se vakcinišemo su iskorenjene


Ne, to nij tačno. Samo nama laicima tako deluje. Iako su bolesti koje vakcine sprečavaju postale izuzetno retke u mnogim zemljama, infektivni agensi koji ih izazivaju i dalje cirkulišu u nekim drugim delovima sveta. U svetu u kome smo svi globalno povezani, ovi agensi mogu da pređu geografske granice i zaraze svakoga ko nije zaštićen. Tako da opasnost od ovih bolesti jeste značajno umanjna ali i dalje postoji. (Setite s filma Variola vera koji govori o istinitom događaju u Beogradu 70 ih godina).

8) Nevakcinisano dete ne može u školu


Ko je ovo smislio molim vas da sam podnese ostavku na svaku funkciju i ne progovara do daljnjeg. Ajmo logično da razmišljamo. Samo moje dete nije vakcinisano. Vakcina je zdrava i čuva vas zaštićenim od mnogih bolesti. Moje nevakcinisano dete predstavlja opasnost za drugu decu koja jesu vakcinisana zdravom vakcinom koja ih štiti od svih bolesti koje moje nevakcinisano dete može imati. Moje dete se ne može upisati u školu da bi se od njega zaštitila deca koja su zaštićena vakcinom. Logike nema ama ni trunke. Ovo opet podseća na fašizam i mere kojima će neko naterati roditelja da radi onako kako mu se kaže.

9) Epidemija malih boginja u Rumuniji


Ovaj problem se može gledati na dva načina. Prvi je taj da je u Rumuniji pokret protiv vakcinacije jeste jak, da je procenat vakcinisane dece dosta opao u poslednjih 10 godina i kao logična posledica jeste izbijanje epidemije. Ruku na srce , stvarno nema šta dalje da pričamo na tu temu.
Ali sa druge strane pazite ovo, ta epidemija je izbila na granici ka Srbiji u nedelji kada su kod nas najavljeni skupovi roditelja koji su protiv vakcinacije u stilu VIDITE KAKO SU ONI PROŠLI. Ne treba ići u teorije zavere ali toliko nas lažu i spinuju preko medija da ništa nije nemoguće.

10) Informišite se


Nema tačnog odgovora , morate pričati međusobno, razmenjivati iskustva sa prijateljima, roditeljima, rođacima, sa svima od kojih možete saznati nešto. Koristite internet ali ne padajte na priče koje idu u ekstreme, ništa ne uzimajte zdravo za gotovo jer je zdravlje najmilijih i najmlađih u pitanju. Razmislite o svakom razlogu ZA i PROTIV, izvagajte dobro pa tek onda odlučite. Zdravo mi bili!