Tag: govor tela

 

“Uvek je najbolje da govorite istinu,  
sem, razume se, ako niste izuzetno dobar lažov.“

– J. K. Džerom



Naučite signale koji odaju da vas neko laže. To je najvažnija veština opažanja koju možete da znate, bilo da volite poker, spremate se da idete na glasanje, ili vam ortak priča šta je radio noćas. Zabavište izdvaja deset stvari zbog kojih bi trebalo da upalite crvenu lampicu.

10. Sakrivanje tela

I oni ljudi koji su profesionalni lažovi (svi znamo ko su: političari, advokati, glumci, TV spikeri…) i koji su naučili da dobro kontrolišu govor tela, ipak nesvesno čine „mikro-gestove“ koje možete registrovati. Iako oni nekad traju svega delić sekunde, izvežbanom posmatraču otkrivaju da čovek laže. Zato ćete najbolje lagati ako vas ljudi prosto ne vide, dakle telefonom ili imejlom. Sa druge strane, ako želite da utvrdite istinu, pozovite osobu da se vidite oči u oči, postavite je da na dobro osvetljeno mesto, i to tako da joj vidite celo telo.
Evo šta treba da tražite:

9. Pokrivanje usta

Kada dete laže, ono će jednom ili obema rukama pokriti usta, kao da sprečava da iz njih izađu laži. Kada dete odraste ovaj gest postaje brži i manje očigledan, ali se i dalje pojavljuje, makar sveden na dodirivanje usta samo jednim prstom.
Neki pokušavaju da maskiraju taj pokret, pretvarajući se da kašlju.
Ako osoba kojoj vi nešto pričate dodiruje usta, to može biti signal da misli da je lažete.
Kada čovek stavlja ispravljen kažiprst vertikalno preko usana, dešava se da želi nešto da prećuti ili sprečava sebe da kaže šta oseća.

8. Nos zaista raste!

Kada lažemo, dolazi do oslobađanja hemikalija koje se zovu kateholamini. One izazivaju oticanje tkiva u unutrašnjosti nosa. Namerno laganje dovodi i do povišavanja krvnog pritiska, pa je usled ubrzane cirkulacije dotok krvi u nos povećan. Tako se naš nos za vreme laganja povećava (što se naravno ne vidi golim okom) i – svrbi. Lažov zato trlja nos, ili makar sitnim pokretom blago dodirne neki predeo na licu koji je u blizini nosa. U tome su posebno suptilne dame koje se plaše da ne razmažu šminku… ali, pokret je ipak i kod moguće registrovati.

– Ali, šta ako neko prosto ima kijavicu?
Naučite da razlikujete pravo češkanje od češkanja pri laganju. Kada osobu zaista zasvrbi nos, ona će ga protrljati ili počešati snažno i bez zaziranja, dok će onaj koji laže napraviti samo lagani pokret dodirivanja nosa. Obično češanje je izolovan pokret, i van konteksta razgovora.

7. Čak ni uši nisu tako naivne

Simbolični pokušaj slušaoca da „ne čuje zlo“ je hvatanje za uvo: stavljanje dlana u blizinu uha ili preko njega, povlačenje ušne resice, češkanje iza uha, čačkanje uha vrhom prsta, savijanje uha preko otvora slušnog kanala… Dakle, ako šef kaže radniku da su plate svima snižene za 40%, on će reći: „To je odlično, firma će sad stati na noge, a ja zadržavam posao. Hvala, šefe!“ – i počešati se po uvetu. Kakav će gest napraviti kada šef okrene leđa, to već znate.
(Ovaj gest hvatanja za uvo može da znači i da je osoba čula dovoljno ili da želi nešto da kaže. Osim ako ste u Italiji. Tada dodirivanje uha prosto znači da je neko feminiziran ili gej.)

6. Povlačenje okovratnika

Ubrzana cirkulacija i pojačan dotok krvi u mozak usled laganja dovode i do znojenja vrata. Zato lažovu postaje vrućina i on povlači okovratnik dalje od vrata kako bi propustio svež vazduh.
To se dešava i kada je osoba ljuta. Zato, kada vidite da sagovornik ovo radi, zamolite ga da ponovi ili detaljnije objasni to o čemu priča. Tako ćete ga zbuniti i povećati šansu da oda istinu… bar ako je u pitanju neki lažov početnik.

5. Gleda me u oči, a laže!

Opet ćemo se setiti dece i njihovog pokreta kada ne žele da gledaju u nešto. Dete će pokriti oči rukom. Kada odrasla osoba želi da se distancira od nečega što joj je neprijatno, ona će verovatno protrljati oko. To je pokušaj mozga da blokira obmanu, sumnju, ili da izbegne gledanje u lice osobe kojoj se govori laž. Dok muškarci energično trljaju oči, žene se češće tek nežno dodirnu ispod oka. Ako je laž krupna, često je skretanje pogleda u stranu. To čine oba pola. „Telefon mi noćas nije bio dostupan jer je mu iscurela baterija“, plus gledanje u stranu… Pa… loše vam se piše.

– „Laganje kroz zube“ je skup gestova koji čine stisnuti zubi, lažni osmeh i trljanje oka. Ovo često čine „učtivi“ ljudi, koji retko kažu baš ono što misle.

4. Prsti na ustima

Kada je čovek pod pritiskom, on nesvesno pravi pokret koji mu vraća sigurnosti – u pitanju je osećaj koji ima dete dok sisa na majčinim grudima, koje kasnije zamenjuje palcem. Kasnije to postaje cigareta, olovka, prst, žvakanje žvake. Dodirivanje usta rukom može da se poveže sa laganjem ili obmanjivanjem, a prsti u ustima odaju potrebu za ohrabrenjem. (Dajte neku garanciju ili obećanje osobi kod koje to primetite.)

3. Češkanje vrata

Karakterističan je pokret češkanja vrata ispod ušne resice kažiprstom, obično kažiprstom one ruke kojom pišemo. Zanimljivo je da se pokret najčešće ponavlja tačno 5 puta. Signal je za sumnju ili nesigurnost, i primećuje se kada usmena izjava ne odgovara istini. Ako vam neko kaže: „Da, vratiću ti dug do sledećeg meseca, ne brini“, a pritom češka vrat, i ako još gleda u stranu… Pa… Ne računajte baš na te pare.

2. Gutanje knedle, menjanje teme

Važno je da ne tumačite navedene signale pojedinačno. Gledajte osobu u celini, posmatrajte pažljivo govor tela, veće gestove ali i mikro-gestove – trzaje lica, i naravno, pratite o čemu čovek uopšte priča. Kada neko menja visinu i ton glasa, guta knedle (pri laganju je pojačano lučenje pljuvačke), zamuckuje i koristi poštapalice, to takođe može biti znak da laže. On će često sam promeniti temu, obično koristeći humor i sarkazam, ili će vrlo rado prihvatiti vaše skretanje sa teme. Nasuprot tome, onaj ko govori istinu će želeti da se vrati i nastavi prethodnu priču, iako mu dajete priliku da je izbegne.

1. Ne zaboravite na logiku

I konačno, najočigledniji dokaz da neko laže je prosto odsustvo zdravorazumske logike u onome što priča. Naravno da nećete verovati čoveku koji kaže da će sutra ružičasti slonići padati sa neba, makar ne napravio nijedan „lažljivi“ gest!
Ili, na primer, ako vas neko ovako ubeđuje u rečenicu C:
А: Velika je nezaposlenost.
B: Kada mi dođemo na vlast, otvorićemo nova radna mesta.
>C: Ako glasate za nas, dobićete posao.
Koliko god bismo to voleli, u ovom slučaju premisi B nije utemeljena istinitost, i zato izvedeni zaključak C prosto nije automatski tačan. Možda nije ni pogrešan, ali iz A i B prosto ne sledi da je tačan.
Prvo dokažite B, pa ćemo rado glasati za vas.

Ne verujte u priče za malu decu! Pročitajte i: Kako najčešće lažemo svoju decu?

Svideće vam se i naš tekst: Šta položaj u kom spavate otkriva o vama?