Posted on Category:Istorija

Kafane starog Beograda

Beograd je prvu kafanu imao pre Pariza, Beča i ostalih evropskih metropola. Još 1522. godine Turci su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili – kafu.

10. „Dardaneli“

dardaneli
Kafana „Dardaneli“ je postojala sve do 1901. godine na mestu gde je zatim podignuta palata Uprave fondova, koja kasnije postaje Hipotekarna banka. To je današnji prostor između Čika Ljubine i Vasine ulice, a imala je i pogled na Obilićev venac. Na tom prostoru je danas Narodni muzej. Godine 1870. ju je uzeo pod zakup kafedžija Mita Ristić, zvani „Ćira“. Pod njim su „Dardaneli“ postali ono što ih karakteriše sve vreme dok su postojali. Mita Ristić je kafanu obnovio i preuredio. Prvo je okrečena, postavljen je novi pod, stavljene nove stolice, stoljnjaci, čak i dva ogledala. Tada su glumci beogradskog Narodnog pozorišta, koji su i ranije tu zalazili, počeli sve češće i sve više da se zbiraju kod „Dardanela“, provodeći tu vreme pre i posle probe, pre i posle predstave, pa čak i pauze između činova. Društvo glumaca počelo je privlačiti i sav ostali svet, koji se rado hoće da vidi glumce i sastane se sa njima, te kafana „Dardaneli“ na taj način poče uveliko da menja svoju fizionomiju i da postaje sastajalište intelektualnoga Beograda. Kafanu je od Mite preuzeo i proširio izvesni Ljuba Kafedžija. Za kariranim stolnjakom upravo ove kafane je Vojislav Ilić  „za jednu banku“ uredniku đačkog lista napisao svetosavsku pesmu „Ko udara tako pozno“. Kraj književnika i glumaca, kod „Dardanela“ je bilo zborište i svih ostalih boema, kakvih je bio pun Beograd toga doba, te ne čudi što su prilikom njenog rušenja 1901. izbili pravi protesti.

9. „Hamburg“

naslovna
Kafana „Proleće“, kasnije je nazvana „Hamburg“, mora biti spomenuta u tekstu jer je u njoj, davne 1881. godine, zasijala prva sijalica u Beogradu! Nalazila se na uglu Kneza Miloša i Masarikove. Zanimljivo je pomenuti da se tu danas nalazi zgrada „Elektrodistribucije“. Vlasnik kafane Petar Jovanović, kupio je „lokomobilu“ sa generatorom u proleće 1881. godine i postavio ju je u dvorište zgrade preko puta, u kojoj se u to vreme nalazila Narodna skupština, a odatle je postavio sprovodnik preko ulice od svog lokala do električnih svetiljki. Naredne godine, i Narodno pozorište dobilo je osvetljenje. Oduvek su nam kafane bile važnije od pozorišta.

8. „Kod Kočijaša“

sedamsvaba
Ova kafana se nalazila u današnjoj ulici Džordža Vašingtona i nije bila poznata po svom sjaju i ugledu, u njoj se nisu kovali planovi za svrgavanje i postavljanje vladara, ona nije bila stecište beogradske elite. Ali u njoj je voleo da pije Đura Jakšić. Kako je uvek imao problema sa novcem, vremenom je vlasniku kafane dugovao popriličnu sumu. Da bi mu vratio dug, naslikao je sedam radnika, po nacionalnosti Nemaca, koji su preko puta kafane gradili tadašnju Gradsku bolnicu. Ova slika odmah je nazvana „Sedam Švaba“, pa je novo ime po njoj ubrzo dobila i ta kafana, koja, kao i mnoge iz ovog teksta, više ne postoji. Kafana je srušena krajem pedesetih, da ustupi mesto „Vidincu“.

7. „?“

znakpitanja
Kafana „Znak pitanja“ nastala je davne 1823. i do danas radi na gotovo identičan način.
Malo je poznato da je knez Miloš bio vlasnik kafane „?“, iako je kuću u kojoj je osvanula kafana podigao jedan od glavnih organizatora Prvog srpskog ustanka Naum Ičko. Baš je i knez zabranio da se puše lule i cigare ispred kafane, jer, kako je odmah do Saborne crkve, to nije bilo baš prikladno mesto. Prvobitno nazvana „Kod Saborne crkve“, zbog blizine hrama, ona će ostati „?“ sve do današnjih dana, jer su crkvene vlasti smatrale da je ime uvredljivo, pa je tadašnji vlasnik kao svojevrstan protest umesto imena ostavio samo znak pitanja. „Oni koji ne nađu utehu kod nas, pređu kod vas“, priznao je konobarima jedan sveštenik. Zanimljivo je da u skladu sa tradicijom, tokom uskršnjeg, božićnog, velikogospojinskog i petrovskog posta, kuhinja sprema isključivo posebnu, posnu hranu. Zanimljiv je i podatak da je baš ovde, davne 1834. godine, odigrana prva partija bilijara u Beogradu, a redovan gost kafane „Znak pitanja“ je svojevremeno bio i Vuk Stefanović Karadžić.

6. „Šaran“

saran
Kafana „Šaran“ osnovana je davne 1896. godine, u Zemunu, koji je tada bio grad za sebe, ali je zbog izuzetne tradicije ekipa Zabavišta mora svrstati i u društvo tadašnjih „beogradskih“ kafana. O tome ko je bio prvi vlasnik ove kafane postoji nekoliko verzija priče, a najverovatnije je reč o uglednom građaninu Arkadiju Bokaliću, koji je u svojoj kući prizemljuši, ispod Gardoša, na mestu gde je bilo pristanište, otvorio kafanu „Zlatni šaran“. Uz peć bubnjaru, prvi gosti kafane bili su alasi i seljaci koji su čekali skelu da ih preveze u bašte na Červenki, na banatskoj obali Dunava. Dugo je „Šaran“ bio na glasu kao kafana u koju dolaze veseljaci, pijanci i kavgadžije, ali i kafana u kojoj je riba direktno iz Dunava „uskakala“ u tiganj. Decenijama su „Šaran“ održavali visoki gosti, kao što su bili Mika Alas, princ Đorđe Karađorđević, dr Jovan Subotić, ali pre svih boemi, ljudi kojima je kafana zaista bila druga kuća. Malo je poznato da su baš u ovoj kafani nastali stihovi „Dunav, Dunav tiho teče, vratiti se ona neće“. Šaran postoji i danas, malo izmenjen, malo modernizovan i našminkan, i dalje druguje sa Dunavom, prkosi vremenu i priča svoje priče onima koji svrate na riblju čorbu i čašicu razgovora.

5. „Ruski car“

ruski-car
Kada je 1890. godine Maksa Antonijević, vlasnik jedne od najpoznatijih juvelirnica u gradu, kupio plac sa kafanom na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca, nadenuo joj je ime „Ruski car” po Aleksandru II Romanovu. Ovaj naočiti gospodin ni slutio nije da će ova zgrada ubrzo postati simbol prestonice. Kafana nije bila ništa naročito ni u arhitektonskom niti u bilo kom drugom pogledu. Dve-tri decenije kasnije, u Beogradu počinju da se grade prve višespratnice. Na takav potez odlučuje se i Maksin sin Milutin i na mestu stare kafane gradi palatu. Tako 1926. godine Beograd dobija velelepno zdanje na kojem se nije štedelo. Nameštaj je bio od masivnog drveta, zavese od svile i čipke, a svi lusteri od kristala. „Ruski car” postao je stecište državnika, trgovaca, juvelira, poeta, glumaca… Negde pred Drugi svetski rat u „Ruskom caru” nastupala je i famozna plesačica Žozefina Beker, ali uskoro rat zatvara i vrata „Ruskog cara”. I tako je bilo sve do 1958. godine, kada je u tim prostorijama otvoren ekspres-restoran „Zagreb”. Godinama je „Zagreb” bio sinonim za jeftin ručak, a čuven je bio i po sutlijašu s cimetom. Preko puta ove kafane je „Žućkovo ćoše“, mesto na korzou na kojem je najčešće stajao legendarni košarkaš Radivoj Korać.

4. „Tri šešira“

tri-sesira
„Tri šešira“ je najstarija kafana Skadarlije, glavne boemske ulice starog Beograda. Iako nam je sada ovo uži centar grada, ne tako davno (npr. 1830) Skadarlija je bila cigansko sokače, a u opisu sahrane Đure Jakšića 1878, koji je tu prebivao, navedeno je da je pesnik živeo „na obodu grada“. Kafana je otvorena 1864. godine, u zgradi u kojoj se prethodno nalazila zanatska radionica za izradu šešira, te je na ulazu imala tri plehana šešira koji su ostali i posle zatvaranja radnje. Kada je, na žalost beogradskih boema, srušena kafana Dardaneli, centar noćnog života se preselio u Tri šešira. Mnoga poznata imena boemskog života Beograda su u ovoj kafani stvarala, pevala i pisala. Izmedju ostalih Bora Stankovic, Zanka Stokic, već pomenuti Đura Jaksic…

3. „Bermudski trougao“

stari-grmec
Bermudski trougao nije kafana, tako se nazivao prostor između tri kafane: „Šumatovac“, „Grmeč“ i „Pod lipom“, u kojem su ljudi u kasnim večernjim satima veoma često umeli da se zagube. Sve tri kafane su bile u vlasništvu firme „Tri grozda“, koja je ugašena. Nijedna od ovih kafana centra Beograda (oblast između zgrade Politike, Makedonske i Kondine ulice) više ne radi , bar ne u tom smislu… Šumatovac jeste i dalje ugostiteljski objekat, ali sa kafanom tu svaka sličnost prestaje. „Pod lipom“ je jedno vreme bila i picerija, a danas je na tom mestu – prodavnica kozmetike.

2. „Tri lista duvana“

hamburg
Zgrada na uglu Bulevara kralja Aleksandra i ulice Kneza Miloša podignuta je davne 1882. godine, a već iste godine je Kosta Lazarević otvorio i kafanu „Tri lista duvana“. Etimologijom naziva Beogradskih kafana je gotovo nemoguće baviti se ozbiljno, te nastanak i ovog imena ostaje misterija. Iz zgrade gde je bila kafana „Tri lista duvana“, na prvom spratu, davne 1883. godine, obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. Ministar vojni Teša Nikolić bio je kraj telefona u „Tri lista duvana“, odakle je razgovarao sa inženjerijskim kapetanom Kostom Radosavljevićem, koji je istovremeno bio na vezi u nekadašnjoj inženjerijskoj kasarni na Paliluli, gde se danas nalazi Rudarsko-geološki fakultet. Zgrada u kojoj se nalazila kafana je srušena 1991. radi izgradnje hotela „Hilton“, ali je taj projekat propao usled izbijanja građanskog rata u SFRJ.

1. „Albanija“

albanija
O ovoj kafani odmah na početku moramo izneti jedan zanimljiv podatak. Plac na kome se nalazila je državnom fondu prodat za 8 miliona tadašnjih dinara. Poređenja radi, izgradnja Belog Dvora na Dedinju od temelja do krova, koštala je 14 miliona. Branislav Nušić je o ovoj kafani pisao: „…jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana ‘Albanija’, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika“. Na mestu današnje višespratnice „Albanija“, najverovatnije 1840. godine je podignuta kuća u kojoj se nalazila kafana „Kod Albanije”. Negde posle prvog svetskog rata kafana menja naziv u „Albanija”. Ova kafana je bila na odličnom mestu, jer je u blizini bio hotel „Moskva“, a svako ko je hteo da pođe ka Kalemegdanu morao je proći pored nje i čuvenog sata koji je Beograđanima oduvek bio neka vrsta orijentira, i mesto za sastanke. Zabavište saznaje da je, prema izveštaju vlasti iz 1938. godine, kafana bila uglavnom izgrađena od blata, trošnog drveta, i da je imala ogromnih problema sa ventilacijom. Kafana je postojala sve do 1938. godine, kada je za plac na kojem se nalazila plaćena već pomenuta suma. Kolika je vernost njenih gostiju bila, svedoči podatak da se pivo ispred kafane pilo i kada joj je isečena struja i skinut crep sa krova.
Slobodno možemo da kažemo da su mehane, bircuzi, birtije, gostionice odnosno kafane, godinama kod nas uživale visok status. Prvi beogradski bal održan je u kafani 1827. godine. Prva pozorišna predstava je odigrana u gostionici „Kod engleske kraljice“. Prvi strani violinista zasvirao je klasičnu muziku 1896, te iste godine održana je prva bioskopska predstava, a dvanaest godina kasnije, 1908. godine, osnovana je prva opera.

Svideće vam se i Kako su delovi Beograda dobili imena
Ko su ljudi čija imena nose ulice Beograda

Posted on Category:Svakodnevica

Najbolja piva (Srbija)

10. Merak

merak
Pivo sumnjivog porekla, iako je potpisano sa Calsberg group. Pojavilo se 2009. godine i pažnju nam je privuklo svojom izuzetno niskom cenom (95 dinara u pojedinim kafićima u falaši od pola kile). Pije ga uglavnom studetarija, i to ona prefinjena, koja izbegava plastičnu ambalažu, na pauzama između predavanja ispred Filozofskog fakulteta.

9. BIP

bip
Pivo sa ukusom piva. Nekada slavni gigant bivše SFRJ, prestoničko pivo. Niste mogli da budete pivopija ako niste pili BIP. Avaj, nije sudbina bila naklonjena ovom proizvođaču, pa i pored sjanih ideja (prvi su pakovali pivo u plastičnu ambalažu od 1,5l) nije uspeo da posluje dobro. Očekujemo privatizaciju i opstanak ovog kultnog brenda.

8. Krugher & Brent

Krugher
Zvuči kao nemačko pivo kome bi Prle i Tihi bez dvoumljenja i po kratkom postupku presudili u nekoj beogradskoj kafani! Danas na Prleta i Tihog više ne možemo da se oslonimo, ali možemo na poveću armiju domaćih pivopija koja tamani ovo pivo svakim danom sve više i više. U pitanju je srpsko pivo sa stranim akcentom koje proizvodi privatna pivara “Krugher & Brent” Livijusa Laoja, nastala 1991. godine, i od tada je zaštitni znak sela Ritiševo, koje se nalazi nedaleko od Vršca, u pravcu ka Beogradu. Proizvodnja od tada nije prekinuta, a južni Banat i Beograd popiju sve što Livi proizvede. Vodite računa ako se opredelite za ovo pivo, ima malo više alkohola u sebi, pa vam dva – tri piva mogu doći glave (ili vozačke dozvole).

7. Valjevsko

valjevsko
Pivo koje je i sam Stevan Filipović pio. Nekada na veoma dobrom glasu, reklamirano od strane Vlada Divca, čuveno po svojim besprekorno čistim vodama. Danas je u BG slabo zastupljeno. Pije se jedino u valjevskom kraju, iz čisto lokal-patriotskih razloga. Sam kvalitet je vrlo diskutabilan i problematičan, pogotovo za razmažene stanovnike glavnog grada koji se teško osmele da u ruku uzmu jedno hladno Valjevsko.

6. Pećko

pećko
Pećko pivo je bilo među najcenjenijim pivima u bivšoj SFRJ, a danas je svakako jedno od najmisterioznijh piva za kojim žale mnoge pivopije. Pilo se sa uživanjem do 1989. godine u bivšoj Jugi, posle se u njemu neko vreme uživalo u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji, ali mu se od 1999. godine gubi i ukus i izgled. Umesto Pećkog piva, danas je tu novo Birra Peja. Iskusne pivopije koje su imale priliku da probaju ovog naslednika Pećkog piva tvrde da je daleko od kvaliteta slavnog prethodnika, ali svakako sve treba probati svojim stomakom, pa oceniti. Ako želite da probate ovo novo pivo iz Peći, morate se zaputiti na Kosovo i Metohiju, gde je trenutno najprodavaniji pivski brend, ali možete na njega naleteti i u severozapadnoj Grčkoj, Makedoniji, Albaniji ili Austriji.

5. Niško

nisko
Pravo domaćinsko pivo sa juga Srbije. U kuću se unosi isključivo u gajbama i čuva se u hladnom podrumu dok ne udari žeđ, a onda se vrlo lako prazni – što zahteva unošenje novih gajbi! Ima ga trenutno samo u “zidarskom” izdanju u flaši od 0,5l i najboljeg je ukusa kad se iscevči tako iz flaše, s nogu. To će vam potvrditi svaki Nišlija – meraklija.

4. Jagodinsko

jagodinsko
Ko još sa prostora bivše SFRJ nije čuo za čuvenog jagodinskog “Čiču”, kako ga od milja zovu sve pivopije! Ovo odlično pivo spoj je kvaliteta i tradicije stare 160 godina. Možda je upravo zahvaljujući ovom simpatičnom čičici koji krasi boce Jagodinskog piva i nastala ona poznata pretnja kojom se znatiželjna deca teraju od krigle: “Nemoj da piješ pivo da ti ne bi porasli brkovi!”

3. Jelen

jelen-pivo-kombi
Nekada ubedljivo najbolje pivo sa ovih prostora. Pola Apatina je kupilo kola kada se ova pivara privatizovala, ali mu se sa privatizacijom i kvalitet pogoršao. Trenutno je na glasu kod mnogih kao čista hemija, ali još uvek ima armiju svojih obožavalaca koja po slavama, svadbama, sahranama i vašarima pije isključivo “rogonju”. Najozbiljniji svetski pivolovci, kao što su recimo Beer Grylls, Bred Zna Pit, ili bilo koji drugi belosvetski pivopija, ne vraćaju se iz Srbije bez ozbiljnog i kapitalnog kafanskog ulova i još ozbiljnijih pivskih avanTura. U tim avanTurama uvek ima mesta za Jelen pivo, i to ne samo za jednu flašu već obično za krdo Jelena. Mnogo novca daje na reklamu kako bi opstalo u vrhu domaćih piva, i po svemu sudeći tu će još dugo i biti.

2. Lav

lav
Mogli bismo reći za srpskog Lava da je pravo trofejno pivo, ako bismo ga uporedili sa njegovim parnjakom iz životinjskog carstva. Razume se, za razliku od afričkog lava, ovaj srpski nije ugrožena vrsta, iako je konstantno na meti pivopija. Ako bi se nekad u budućnosti slučajno organizovao pivski safari u Srbiji, neizostavni deo cele te priče predstavljale bi i fotografije sa otcuganim Lavovima, koje bi obavezno išle u amanet naslednicima pivolovačke tradicije duge više od 120 godina. Tradicije koju je davno u malom vojvođanskom mestu Čelarevu započeo čuveni veleposednik, pivopija i šmeker Lazar Dunđerski. Ovo pivo prati sjajan slogan: “ILI JESI ILI NISI… LAV!”

1. Zaječarsko

zaječarsko
Do skora skoro nepoznato pivo u široj Srbiji. A od skora… BUM!!! Jednostavna reklama, svuda prisutna, sjajan blagi ukus i pristupačna cena lansirali su ovo pivo na vrh naše liste. Istočna Srbija je od davnina poznata po dobrim majstorima – zidarima i čistoj izvorskoj vodi, pa je bez ustručavanja možemo smatrati prapostojbinom kvalitetnog “zidarskog piva”! Zaječarsko je upravo to pivo, a priča se među pivopijama da je čak i poslužilo kao stimulans i inspiracija bendu “Kuguars” pri pisanju pesme “Zidareva ljubav”. Zaječarsko je pivo sa dugom tradicijom i nasleđem, a vrhunski kvalitet kojim se decenijama odlikuje stvorio je od njega brend koji predstavlja ponos regiona. Među pivopijama se u poslednje vreme priča da se pravo zidarsko Zaječarsko pivo može popiti samo u Zaječaru, dok se ostala Zaječarska piva koja se prodaju u trgovinama pune u Pivari MB u Novom Sadu, koja je deo “Ujedinjenih srpskih pivara” i Hajniken grupe. Iskusni srpski pivski znalci tvrde da je razlika u kvalitetu očigledna, ali mi zato imamo jedan mali savet. Kada god vam se ukaže prilika, ovo pivo konzumirajte samo iz stare flaše, a novu “fensi” ambalažu prepustite neukim turistima. ŠTA ZNA ŠVABA ŠTA JE PIVO!!!