Posted on Category:Roditeljstvo

Zaboravljene igare našeg detinjstva

10. Lastiš

lastis
Nekada najpopularnija igra među devojčicama, sa brojnim varijacijama u pravilima. Za ovu igru potreban je 1m lastiša duple širine čiji su krajevi vezani u čvor. Dve devojčice ulaze u krug i odmaknu se, zatežući traku tako da im se nalazi u visini kolena, devojčice su okrenute licem jedna prema drugoj, treća devojčica igra tako sto preskače dve linije lastiša na sredini između devojčica koje zatežu lastiš. Mada je zamišljen kao društvena igra, lastiš može da igra i jedna devojčica sama, ako uspe na odgovarajući način da zategle lastiš, npr. između dve stolice ili stabla. Igri se skoro svaki trag gubi krajem 90-ih, sa izuzetkom perioda bombardovanja jer tada nije bilo struje, pa samim tim ni blejanja ispred TV-a ili kompa.

9. Ćorave bake

corave-bake
Nezaobilazna igra na svim rođendanima tokom mlađih dana, idealna za samopovređivanje i lomljenje staklarije po kući. Dovoljna je jedna marama koja se detetu veže preko očiju tako da ništa ne vidi. Zatim se “ćorava baka” zavrti i pusti da po sobi ili dvorištu pokušava da uhvati ostale učesnike igre. Ako baka uhvati i prepozna bilo kog igrača, uhvaćeni postaje baka, i tako u krug.

8. Lozinka

deca
U svojoj osnovnoj verziji jako zabavna i zanimljiva igra, da bi prilikom ulaska svih nas u pubertet postajala izrazito nasilna i korišćena kao izgovor za premlaćivanje drugih. Deca se podele u dve grupe, prva grupa broji do 10, dok druga beži što dalje. Oni koji beže imaju smišljenu tajnu lozinku koju ne smeju odati. Zadatak grupe koja juri je da uhvati jednog člana iz protivničkog tabora i natera ga da kaže lozinku. Igra je veoma zabavna, ali je problem nastajao kada su dečaci sa podivljalim hormonima počinjali da premlaćuju jedni druge prilikom otkrivanja lozinke. Batine koje bi jedni dobili bile bi razlog za još žešću osvetu, i tako u krug. Najčešće igrana za vreme velikog odmora ili tokom časova u prirodi.

7. Gluvi telefoni

dete-telefon
Igra kojom su se vaspitačice služile kako bi nas umirile u obdaništu. Kada graja dece postane nepodnošljiva, vreme je za gluve telefone. Trik je u tome što za vreme igre treba da vlada kakva-takva tišina, pa eto i malo predaha za naše divne vaspitačice. Deca posedaju, jedno pored drugog, prvi u redu smisli kratku rečenicu i šapne sledećem, pa je on šapuće narednom, i tako dok se ne stigne do poslednjeg. Poslednji govori rečenicu naglas. Ukoliko nije tačna, on ispada i igra kreće iz početka.

6. Ledeni čika

ledeni-cika
Vežba okretnosti, brzine i strategije po principu sam protiv svih. Jedno dete je “ledeni čika”, i ono ima moć da zaledi svakoga koga dotakne. Sva ostala deca beže po dvorištu ili većoj prostoriji (ali je bolje igrati igru napolju, zbog silne jurnjave koja je neminovna). Koga “ledeni čika” dodirne, biva “zaleđen” i ne sme se pomeriti dokle god ga neko od druge dece ne odledi provlačeći mu se ispod nogu. “Ledeni čika” pobeđuje tek kada zaledi svu decu.

5. Janjine

janjine
Igra čudnog naziva koja je nekada bila nezaobilazan deo svakog odmora, malog ili velikog. Igrala se uglavnom u školi kao kratka razonoda, najčešće među dečacima. Igraju je po dvoje ili više prijatelja. Jedan od njih se savije unapred i stavi ruke na kolena. Posebno je važno da savije i glavu tako da bradom dodirne grudi (bezbednost je najvažnija). Ovaj drugi ga preskoči kao kozlić. Čim ga preskoči i on staje u isti položaj, a ovaj drugi se ispravlja i preskoči sad on njega. I tako redom… Još jedna u nizu igara koje se igraju samo igre radi, i nema pobednika.

4. Između dve vatre

izmedju-dve-vatre
Ne sasvim zaboravljena igra. Zbog svoje dinamičnosti još uvek se mestimično može sresti u nižim razredima osnovnih škola, gde se praktikuje na časovima fizičkog vaspitanja. Za ovu igru nam je potrebna lopta. Igra se tako što dva deteta loptom gađaju ostale učesnike, koji se nalaze između njih. Kada nekoga pogode i lopta padne na zemlju, pogođeni ispada. Međutim, ako on uspe da uhvati loptu, menja mesto sa onim koji ga je gađao, i tako sve dok ima nekog između dve vatre. Postoji nekoliko varijanti ove igre, jedna od njih je između četiri vatre, ali je princip isti. Sjajna igra za takmičenja među odeljenjima ili između dečaka i devojčica.

3. Školica

devojcica-skolica
Pravila ove igre zaista nije lako objasniti, ali ne zato što je igra komplikovana. Naprotiv, toliko je jednostavna i na prvi pogled uzaludna da ju je veoma teško shvatiti ako niste dete. Od rekvizita su potrebni kreda i kamenčić. Kredom se nacrta mreža na asfaltu, sa brojevima od 1 do 8. Mreža ima svoj raspored polja po principu 1-2-1-2. Kada je mreža spremna za igranje, kamenčić se baca redom od prvog do poslednjeg polja, a deca skakuću na jednoj nozi po poljima do polja 8 i nazad. U povratku treba pokupiti i kamenčić i bez greške (pada) doći na mesto odakle ste krenuli. Ako pogrešite ponavljate razred. Treba li dalje objašnjavati zašto se ova igra zove “školica”?

2. Šuga

suge
Najlepši izgovor za bezglavo trčanje po dvorištu. Igra je vrlo jednostavna. Liči na Ledenog čiku, ali samo u domenu “specijalnih moći” i jurnjave. Jedan igrač ima “šugu” i juri sve ostale da ih dodirne i tako im prenese “šugu”, tj. ulogu onoga koji juri. Ništa jednostavnije ni ništa lepše nikada nije smišljeno.

1. Žmurke

zmurka
Bez imalo dvoumljenja na prvom mestu ovih top 10. Ova igra ne poznaje granice, igrala se u celome svetu pod različitim imenima i uz manje promene pravila. Danas skoro sasvim iščezla, valjda će neko napraviti verziju za komp i tako je spasiti od zaborava. Najbolje je da učestvuje što više dece, a igra se tako što se izabere jedan koji će da žmuri na određenom mestu, dok se ostali skrivaju. Igrač koji žmuri broji npr. do 15 i onda kreće u potragu za ostalima. Prvi koga nađe ide na njegovo mesto, i tako u krug… E, ali ima još. Ako želite da osigurate svoje mesto među onima koji se skrivaju, potrebno je da se “zapljunete”, tj. da dođete do mesta na kome se žmuri pre traganja i glasno viknete: “PU JA”! Bilo je tu i drugih pravila, tipa PU SPAS ZA SVE NAS ili POBRKANI LONČIĆI, ali to su finese. Definitivno igra koja nam je svima obeležila detinjstvo.

Posted on Categories:Roditeljstvo, Svakodnevica

Uspomene na odrastanje u Srbiji

10. Šta su klikeri i lastiš?

klikeri
Prve, najjednostavnije i najzabavnije igračke. Verovali ili ne, koristile su se napolju, i potpuno je šokantno što je bilo obavezno fizičko prisustvo više dece da bi igra funkcionisala. Zahvaljujući lastišu, devojčice nisu bile debele. Zahvaljujući klikerima, dečaci su naučili da pogađaju rupu (ne rupe, u klikerima postoji samo jedna rupa).I još mnogo je prelepih zaboravljenih igara

9. Šta su zvoncare i biciklističke?

zvoncare
Uske pantalone koje su se bez ikakvog smisla, a protivno zdravom razumu, ispod kolena pretvarale u dva šatorčića (možda da bi sakrili ogavne cipele). Sa druge strane, postojale su i izuzetno uske i rastegljive, kratke pantalone ili duge gaće, od sintetičkih materijala drečavih boja.Namenjene vožnji bicikla, njihova upotreba se zbog sjajnog isticanja zadnjice širi i u sve ostale sfere života. Na veliku radost ili podjednako veliko zgražavanje slučajnih prolaznika.

8. Šta je mini-val?

mini-val
Apsurdno ogromna masa kose napravljena frćkanjem kiselinom, koja građi žene (ili muškarca) koji je nosi daje oblik mikrofona. Kao alternativa, kod mlađih osoba ženskog pola, mogle su se pojaviti i paž frizure sa natapiranim šiškama, koje su dobijale oblik i čvrstinu šlema zahvaljujući kancerogenom, ozonski-proždrljivom i izuzetno smrdljivom laku za kosu.

7. Šta su pez bombonice i šok žvake?

shock-žvake
Pez su šarene bombonice koje su se skladištile u plastičnoj životinjici, koja bi pljuvala slatke, tvrde zalogajčiće tačno iz svojih u dečja usta. Šok žvake su bile izuzetno kisele i služile su za iznenađivanje naivčina koje ne bi prepoznale omot kada im poklonite žvaku.

6. Šta su mirišljavi papirići i salvete?

mirisljavi-papirici-50-komada-set-br-4-_slika_o_93322731
Idealni za širenje žutice i sličnih bolesti po školi, naparfemisani papirići sa bledim odštampanim slikama su se bespomučno skupljali, razmenjivali i trljali da bi snažnije mirisali. Onim vrednijim ste mogli da podmitite nekoga da Vam napiše domaći ili šapne tačnan odgovor na kontrolnom, a, osim žutice, stvarali su začetke bolesti hordinga, skupljanja i nagomilavanja bespotrebnih predmeta. Slično i salvete.

5. Šta su audio-kaseta i vokmen?

walkkman
Posle glomaznih ploča i gramofona, pojavljuje se čudo tehnike, plastična kockica u koju je spakovana namotana traka na kojoj je snimljena muzika. Braon traka se premotavala olovkom, lepila selotejpom kad pukne, i gužvala se uvek na najboljim mestima. Vokmen (“čovek koji hoda”) je bio prastara verzija mobilnog i kompaktnog muzičkog plejera, pružao je mogućnost da audio-kasetu slušate van kuće, kao i da se bezgranično šepurite u školi jer posedujete isti. Bar dok se ne iskida mekani sunđer sa slušalica, pa počne da žulja.

4. Šta su ponika, BMX i rošule?

pionika
Sportovi na točkovima i ujedno prevozna sredstva, jer se GSP pojavljivao retko, a niko nije imao novca za benzin. Ponika je bicikla koju smo svi dobijali negde od 7. do 9. rođendana Bila je neuništiva, I generacije su se na njoj učili vožnji. Danas se termin Ponika koristi za prvu ženu sa kojom ste imali sexualno iskustvo a izvorno značenje je gotovo I zaboravljeno. Kao modernija i fensija verzija, kasnije se javio BMX. Neki su ga zvali i VMH, jer su čitali samo ćirilicu. Rošule su preteča rolera, a zbog drugačijeg rasporeda točkića dosta stabilnije od njih. Iako bi bilo savršeno logično da sa 4x više točkića idu 4x brže od bajsa, to nažalost nije istina. Verujte da ćete izgubiti ako se budete trkali.

3. Šta je tetris?

tetris
Naše prvo elektronsko blago. Genijalna ruska igrica, zarazna zbog angažovanja kreativnosti i stvaralačkog principa pri sklapanju kockica koje padaju, ali je ipak umela da probudi i agresiju. Roditelji su je kupovali deci, da bi ubrzo deca u suzama molila roditelje da im je vrate pre nego što je polome o zid kad sledeći put ponovo ne pređu level.

2. Šta su bela majica i triko?

fizičko
Obavezna oprema za časove fiskulture. Devojčice su nosile pripijene trikoe, nešto kao jednodelne kupaće za nošenje van bazena, da im ništa ne bi smetalo dok se bave gimnastikom. O da, nosile su ih čak i u srednjoj školi.

1. Šta je Tehnodrom?

tehnodrom
Cele generacije mladih naraštaja delile su masovnu opčinjenost Nindža kornjačama, Splinterom i Ejpril Onil, i iskonsku mržnju prema njihovim neprijateljima: Sekaču, Krangu, Bibopu, Rokstediju, robotima Nindža stopalima… koji žive u Tehnodromu! Svi smo znali napamet uvodnu špicu, iako niko nije znao engleski. I voleli smo svim srcem sve nevidljive ljude iz odjavne špice: Nikolu Simića, Nadu Blam, Vladimira Đuzu Stoiljkovića, Miodraga Ž. Vučkovića, Slavka Tatića…

Svideće Vam se i:
Pesmice našeg i vašeg detinjstva
Zaboravljene igre našeg detinjstva

Posted on Categories:Istorija, Svakodnevica

Top 10 simbola 90-ih

10. Pornići na TV Palma

palma
Danas je tu internet pa kablovska (ja da sam imao Spice platinum nikada školu ne bih završio), pa 101 način da se utoli mladalačka radoznalost. Nije nekada bilo lako ljubiteljima pornografije. Ako izuzmemo eminentne časopise tipa Erotski dodir i sl, gde je većina nas prvi put upoznala Vendi, imali smo samo VCR i video klubove. Ali onda se u tom sivilu pojavila TV Palma sa emitovanjem hard core porno filmova… Joj radosti. Nažalost, sa promenom totalitarnog režima, promenila se i Palma.

9. Amiga 500

amiga_500
Ne, nije u pitanju model Honde iz tog doba. Amigu 500 imali su svi oni srećnici koji su prodali svoj Commodore 64, papagaja i dodali svoj godišnji džeparac da je kupe. Ozbiljan računar za to vreme, imao je i disk jedinicu, program za kucanje, a igrice… Luuudiiiloooo.

8. Sloba

slobodan
Nikada neprežaljeni naslednik druga Maršala, Slobodan Milošević. Nije se često pojavljivao na TV-u, nije nas mnogo lagao (imao je RTS Dnevnik za to), družio se sa drugarima iz više diktatorske (Kasrto, Sadam, Gadafi…), i niko iz sveta ga nije voleo. Malo je ratovao, malo je pričao da je za mir, poštovao je ekologiju, pa je obustavio rad privrede… I svi smo ga voleli.

7. Inflacija

inflacija
Zamislite da ta hiljadarka koju čuvate za petak uveče ima još 6 nula! Bili biste bogati. Ali, zamislite i da ništa ne vredi. E to vam je inflacija. Dobiješ platu ili penziju (koje tada niko nije smanjivao, jes’ da nisu vredele ništa ali opet…) odeš u poštu, izneseš džak para i u prodavnici za to kupiš oblandu…. Nefilovanu.

6. Gorivo na ulici

gorivo
Rumunski je crveni, a bugarski benzin je zelene boje (naravno da su ih bojili temperama i razblaživali vodom, ali smo svi verovali u ovo). Pošto nas svet nije voleo, nismo smeli da uvozimo i izvozimo ništa. Tako goriva na pumpama nije ni bilo. Dosetljiv narod išao je u Rumuniju i Bugarsk, tamo kupovao benzin i švercovao ga nazad ovamo, prodajući ga na sred ulice. Bilo je raznih trikova, pola voda pola benzin, prokuvaš kantu pa se ona smanji i vise u nju ne staje 10 već 9 litara, pa tvoj ćale kao prekaljeni mangup kupuje samo iz metalnih kanistera…

5. Jezda i Dafina

jezda
Banke koje su nudile mesečnu kamatu na štednju u markama i do 25 posto. Narod pokupio svu ušteđevinu, isprodavao stanove, ulozio sve u banke i čekao kamatu kao podstanar. A onda… nestadoše jedan dan Jezda i Dafina i sve pare… Ostade samo narod u kiriji. Vazda smo se voleli kockati.

4. Dizelaši

knele
Danas ih zovu omladinskom podkulturom 90-ih, mi smo ih tada zvali džiberi. Ošišani na kratko, nosili su Nike Air max 2 što šarenije (oni ozbiljniji su furali pandur plavu), lančane kaiševe i šuškave trenerke, koje su obavezno upasane u farmeke ili donji deo treše. Nosili su masivne zlatne lance, maštali da postanu mafijaši (čitaj sitni lopovi i muljare) i slušali turbo folk.

3. Turbo folk

folkn
Turbo folk vam je bio… Bio je… kako da objasnim… Pa, isto što i danas. I nema neke bitne razlike.

2. Besplatan GSP

bus
Usluge GSP-a nisu se naplaćivale. Jeste da je trebalo kupiti kartu ili markicu (mesečna karta), ali to čak ni penzioneri nisu praktikovali. Jednostavno smo se svi vozili za dž. Jeste da se bus čekao po sat vremena i da je bilo gotovo nemoguće ući u njega, ali molim lepo, postali smo fizički spremniji. Pošto je ova praksa isčezla, donosimo vam i savete za izbegavanje kontrolora

1. Skidaj patike

skidaj
Rečenica kojom su nas lokalni džiberi (dizelaši) sačekivali posle škole i oduzimali nam ličnu imovinu u vidu obuće. Oni finiji bi nam dali papuče, mada smo neretko dolazili kući bosi. Ko je imao starijeg brata, mogao ga je zovati u pomoć, pa bi i njemu skinuli patike, a kad dodjes kući ćale pametan umesto da vija njih prebije vas jer se niste čuvali. JEBITE SE DEVEDESTE!!!