Posted on Category:Svakodnevica

Uspomene iz SFRJ

Obdanište

obdanište
Verovali ili ne, ta monstruozna država, ta tvorevina komunista koji su sve nas držali u mraku i ispirali nam mozgove – ili kako god je danas neki još nazivali – imala je veoma posvećen odnos prema porodici i njenim potrebama. Ako bi vam roditelji bili zaposleni (a to tada baš i nije bio redak slučaj) nije bilo dileme, mesto u obdaništu vas čeka. Vas, vašeg brata, sestru… Jer je to bila obaveza društva, da se obezbede uslovi u kojima stanovništvo normalno funkcioniše. Jeste da smo sve zarazne bolesti, vaške i druge parazite donosili kući odatle, ali, kao što vidite, svi smo preživeli.

Posao

fabrika
Kao što smo već pomenuli, imati posao bila je veoma uobičajena pojava. OK, bilo je tek svršenih studenata koji nisu nalazili posao u struci, ali to je bilo povezano i sa besplatnim studiranjem i još po nečim, ali običan KV radnik sa zanatom u rukama mogao se zaposliti bez neke prevelike muke. Plate su bile kakve su bile, moglo se od njih živeti i to sasvim pristojno. Princip osnivanja industrijskih giganata koji će zapošljavati po 10-ak hiljada radnika doprineo je razvoju cele zemlje. Zamislite kako je cvetala trgovina na Novom Beogradu kada desetog u mesecu po 30.000 ljudi iz IMT-a, FOB-a, IMEL-a primi platu istog dana. Šta god bi se tih dana našlo u izlogu bilo bi prodato.

Školovanje

Rektorat_Beogradskog_univerziteta
Osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje bilo je besplatno. Ne za sve, ali ko god bi prošao famoznu „crtu“ na listi prijema, imao je besplatno studiranje. A da ne pričamo o tome kako su menze bile skoro pa besplatne za sve studente, kako su domovi bili dostupni ljudima iz unutrašnjosti, kako je student sam po sebi bio uvažavan član društva jer su se obrazovani ljudi, kao i oni koji su na putu da to postanu, bili veoma cenjeni, a kasnije i dobro plaćeni na svom poslu.

Letovanja

letovanje
OK, nije se išlo na grčka ostrva ili u Španiju, Portugaliju i na slične destinacije, ali se za Paraliju ili radničko odmaralište u Makarskoj uvek imalo. I išlo se u tzv. paradajz varijanti, gde su naše majke kuvale hranu koju su ponele od kuće, ali je letovanje bilo neizostavni deo svakog odmora. Treba li napominjati da se pred odmor isplaćivao regres, koji bi u prevodu bio: dodatni novac isplaćen radniku za odlazak na odmor. Voleli bismo da pitamo sve one koji sa podozrenjem gledaju na taj period gde su i kako proveli ovo leto.

Stan

1195px-Bežanijski_Blokovi_EDIT
Nisu postojali potrošački i stambeni krediti u ovom današnjem smislu – pozajmiš čačkalicu, vraćaš dva metra drva – ali su postojale čuvene rang-liste. Lepo se zaposliš u društvenom preduzecu, od plate ti se odbija 1% za stambeni fond, uđeš na rang-listu kao poslednji i čekaš. Živiš kao podstanar – 2 boda, svaka godina staža – 1 bod, oženjen – 2 boda, svako dete po 2 boda, bolest – od 2 do 5 bodova i tako redom. Čekaš i ne brineš se, jer se iz tog stambenog fonda godišnje sazida po 100 stanova, pa će i tvoj red doći. A danas… Ne bismo komentarisali.

Radno vreme

https://i.ytimg.com/vi/W9o4cSdw49M/maxresdefault.jpg
https://i.ytimg.com/vi/W9o4cSdw49M/maxresdefault.jpg

Radilo se u dve, a negde i u tri smene, ali su smene bile usaglašene sa dečijim smenama u školi, te su radna vremena bila najčešće od 07 do 15; od 15 do 22 i od 22 do 06, tako da je decu uvek imao ko da čuva. Prekovremeni rad se uredno evidentirao i još urednije plaćao.

Kultura i umetnost

Muzej_savremene_umetnosti_u_Beogradu
Komunizmu i socijalizmu je zapad često prigovarao kako ispira mozak građanima i guši slobode. Kao odgovor na to, onaj deo vlade SFRJ koji je bio zadužen za kulturu radio je punom parom. Muzeji su otvarani i renovirani, otvarani su bioskopi i pozorišta, građen je jedan novi svet u kome je kultura imala bitno mesto. Umetnici su bili poštovani i uvažavani kao neko ko svetu može da prikaže drugu, lepšu sliku o našem društvu. Budžeti za filmska ostvarenja su bili beskrajni, pa je tako jedan Pikaso crtao plakat za film „Bitka na Neretvi“. Danas sve ovo deluje malo neverovatno.

Sport

KK_Metalac_Valjevo_1977_78
Sport, kako kolektivni tako i individualni, bio je među najvišim prioritetima. Fizičko vaspitanje je bio obavezan predmet čak i na fakultetu. Osnivana su sportska društva u svim gradovima, masovna učešća na svim svetskim i evropskim takmičenjima, pregršt medalja, kvalitetna domaća takmičenja… U fudbalu je postojala zabrana odlaska igrača u inostranstvo sve dok ne napune 28 godina, što je bitno popravilo kvalitet same igre. Bili smo velesila u košarci, rukometu, odbojci, šahu, rvanju, atletici… Nekad bilo, sad se spominjalo.

Vaspitanje vojničko

josip-tito)
Na stranu to što su svi punoletni muškarci imali obavezu da u trajanju od 12 meseci (mornarica 18 meseci) služe vojni rok. Od malih nogu postojalo je nešto što se zvalo kućno vaspitanje. Vaspitanje koje je značilo da se poštuju stariji, da se ustaje u autobusu, da se komšijama kaže „Dobar dan“, da se pomogne starijima, da se đubre baca u kantu… Bilo je i vaspitnih ćuški od strane roditelja, nije da nije, ali je najčešće i strogi pogled bio dovoljan. U školama su postojale predvojničke obuke i civilne zaštite koje su obučavale stanovništvo za vanredne situacije. U svakom trenutku, ta država je opštom mobilizacijom mogla doći do 1.000.000 obučenih vojnika. Zato je niko i nije razorio… spolja.

Politička sloboda

sfrj
Političke slobode nije bilo. Molim lepo, nema tu šta običan građanin da se pita o odlukama partije. Ali, kada pogledate sve gore navedeno, recite nam da li vam je ta politička sloboda toliko neophodna.

Posted on Category:Automobilizam

Zanimljivosti o automobilima i vozačima

10. Isus za volanom

isus-hrist
U Kaliforniji je do sada izdato najmanje 6 vozačkih dozvola na ime Isusa Hrista. Pobožan narod.

9. Praktični ženski mozak

brisači
Brisače je izmislila žena. E sad, da li ih je ona i stavila pored prekidača za migavce ili je to muško šovinističko maslo, to ne znamo

8. Ima se – može se

rr
Grad sa najviše rols rojsova po glavi stanovnika je Hong Kong. Zna Kinez šta valja, te smo sigurni da je i jugo pri vrhu liste.

7. Koliko ferarija dnevno nam treba?

ferari
Fabrika Ferari u proseku proizvede oko 14 automobila na dan. O cenama je neumesno razgovarati na ovom govornom području.

6. Neka crknu komšije

Bugati
Najskuplji auto ikada prodat je bugati rojal kelner kupe, njegova cena bila je 8.700.000 dolara. Prava sitnica.

5. Stvar ukusa

Trabant
Najveća i najteža limuzina na svetu je “Ponoćni jahač” i teži 23 tone. Može da primi do 40 osoba. Neka žurka počne!

4. Spas ili ne?

Air_Bag)
Vazdušni jastuci na svakih 22 života koje spasu ubiju u proseku jednu osobu.

3. Operi me!!!

operi-me
Dok 53 posto vlasnika svoj automobil opere bar jednom mesečno, njih 16 posto to ne uradi baš nikada. Ne zna se ko je luđi.

2. Gužva u kolima

smart
Najveći broj ljudi koji je stao u jedan Smart automobil je 19. Iako nemamo podatak ko je došao na tu ideju, sigurni smo da je u pitanju pijana studentarija u nekoj američkoj zabiti.

1. Vozili ste prebrzo

Policija
Najveća kazna za prekoračenje brzine ikada izrečena iznosi 1.000.000 dolara. Napisana je čoveku koji je u Švajcarskoj vozio preko 260 km/h. U ovoj zemlji se visina kazne određuje na osnovu težine prekršaja, ali i visine plate onog koji se kažnjava – tako da smo prilično sigurni da ovaj čovek nije bio na minimalcu.

Posted on Category:Roditeljstvo

Deca genijalci

U svakom društvu ima 0,03% onih koji su toliko inteligentni da mogu da promene svet. To znači da u Srbiji ima 450 takve dece. Evo šta briljantni mladi umovi u svetu uspevaju da postignu…

 

10. Prijanši Somani (Priyanshi Somani)

10. Prijansi

Prijanši Somani je devojčica iz Indije koja ume brzo da računa napamet. Izuzetno brzo. Znate one genije iz filmova kojima treba pola sekunde da izvuku kvadratni koren iz 294089? Pa, to je ona. Ali u stvarnosti. Prijanši je sa 11 godina bila najmlađi učesnik Svetskog prvenstva u računanju napamet 2010. godine – i osvojila je titulu. Prijanši je jedina osoba u istoriji ovog takmičenja koja je sa stopostotnom tačnošću sabirala, množila i računala kvadratni koren. Genijalna devojčica je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. Godine 2012. je postavila novi svetski rekord, izračunavši napamet kvadratni koren iz 10 šestocifrenih brojeva za 2 minuta i 43 sekunde.
Hmmm, nju sigurno nijedna kasirka ne može da zezne za kusur.

9. Gregori Smit (Gregory Smith)

9. Gregori

Gregori Smit je sa 14 meseci uspevao da zapamti i odrecituje cele knjige. Sa 10 godina je krenuo na univerzitet, koji je uspešno završio kao najmlađi diplomac u istoriji Virdžinije. Ovaj mladić danas putuje svetom, boreći se za mir i dečja prava. Sa 12 godina je bio nominovan za Nobelovu nagradu. Prvi put. A posle toga je nominovan još 3 puta. Trinaestogodišnjak Gregori je bio ne samo dečačić plave kose ošišane na pečurku, on je iza sebe već imao karijeru motivacionog govornika i advokata. Osnivač je Internacionalnih Mladih advokata, organizacije koja promoviše principe mira i razumevanja među mladima sveta. Upoznao je Bila Klintona i Mihajla Gorbačova i pričao pred Ujedinjenim Nacijama. Njegovo najskorije dostignuće je – vozačka dozvola.

8. Akim Kamara (Akim Camara)

8.2akim

Akim je mladi violinista iz Berlina. Ovaj dečak je počeo da svira violinu kada je imao dve godine! Bio je u stanju da prepozna muziku koju je jednom čuo dok je još bio u pelenama i umeo samo da guguče. Pošto su primetili njegov dar, roditelji unajmljuju profesora muzike, a posle 6 meseci vežbe je već imao svoj prvi nastup. Kada je čuo za njega čuveni holandski kompozitor i violinista Andre Rieu počinje da ga obučava, i trogodišnji Akim nastupa na Božićnom koncertu. Publika je bila šokirana i oduševljena njegovim muzičkim umećem i potpuno raspilavljena slatkoćom malenog violiniste.
Danas Akim ima 14 godina. Međutim, mladi muzički genije je daleko od žiže javnosti. Njegovi fantastični roditelji, isti oni koji su prepoznali talenat i unajmili mu profesora muzike kada je imao dve godine, insistirali su na tome da nastavi da živi normalnim životom i bude dete. U međuvremenu, Akim i dalje radi sa Rieuom. On sada može da odsvira bilo koji muzički komad posle samo jednog slušanja. Možda u ovom trenutku vi zapravo čitate o jednom novom Mocartu ili Betovenu… Kada Akim odraste, svakako ćemo tek slušati o njemu. Do tada, nastupe možete pogledati na njegovom kanalu na Jutjubu.

7. Saul Aron Kripke (Saul Aaron Kripke)

7.saul

Kripki je vonderkid iz Njujorka, rođen 1940. godine. Njegov otac je bio rabin, a Saul je sam naučio starohebrejski jezik pre svog šestog rođendana. Potpuno opušteno, starohebrejski. Kao što je sasvim normalno za jednog devetogodišnjaka da je već pročitao sva Šekspirova dela. Uglavnom, pre nego što je završio osnovnu školu, naučio je sve o Dekartu i o geometriji. Sa 17 godina napisao je svoju prvu teoremu iz logike, i uskoro objavio naučni rad.  Tada je sa Harvarda primio poziv da predaje na katedri za matematiku. Kripki im je poslao odgovor: „Moja majka smatra da prvo treba da završim srednju školu i odem na koledž.“
Harvard je kasnije i završio, a danas se smatra najvećim savremenim filozofom.

6. Tajler Vilson (Taylor Ramon Wilson)

6.tajler

Tajlor je najmlađa osoba na svetu koja je uspela da napravi nuklearni fuzor. Tačnije, najmlađa osoba koja je napravila nuklearni fuzor koji radi. I to u svojoj rođenoj kući. Bombu je napravio sa 10 godina, a fuzor sa 14. Tajlor je posle toga osvojio mnoge nagrade i priznanja za naučna dostignuća i izume, jedna od najvažnijih je pobeda na Intelovom međunarodnom sajmu nauke i inženjeringa, za patent detektora radijacije. Od deteta koje je za nedelju dana zapamtilo celi Periodni sistem elemenata, Tajler je porastao u nuklearnog fizičara i advokata. Pre dve godine je naučnom svetu predstavio neke od svojih ideja, na primer onu o samoodrživom nuklearnom reaktoru. Dizajnirao je reaktor za koji tvrdi da sa jednim punjenjem može da generiše 50 mW energije 30 godina.
Elem, ukoliko vaše dete voli da glumi malog naučnika i pravi eksperimente, pustite ga i ne brinite. Ne uspe baš mnogo dece, igrajući se u svojoj sobi, da napravi stvari kao što su nuklearne bombe.

5. Adora Svitak

5.adora

Adora je naučila da čita sa tri godine, a od sedme predaje u školi. Kuca između 8 i 112 reči u minutu, čita dve knjige na dan (!) i godišnje napiše 330.000 reči. Svoju prvu knjigu objavila je kao sedmogodišnjakinja, a u pitanju je zbirka priča „Leteći prsti“, koja sadrži uputstva za pisce. Ona je učiteljica, pesnikinja i humanitarka. Sreća što su njeni roditelji od početka pružali talentovanoj devojčici punu podršku, te su i podrum porodične kuće preuredili u TV-studio, pa Dora ima gde da drži video-konferencije za decu, odrasle i učitelje. I da ih naplaćuje 300 dolara po predavanju. To se zapravo može smatrati njenim hobijem, jer se bavi i predavanjima o uticaju tehnologije na kreativne procese, koja naplaćuje po 10.000 dolara. Održala je jedno i u Majkrosoftu, o obrazovnom računanju. Ipak, Dora je jedna prepametna devojčica i literarni genije, samo što je američko društvo komercijalizovalo njen talenat. Neki je smatraju odraslom ženom u telu deteta, ali je njena tanana dečja duša veoma zabrinuta zbog ekonomije, globalnog zagrevanja, kolere u Zimbabveu, pada kvaliteta američkog obrazovanja i svetske gladi.

4. Ekrit Džazval (Akrit Jaswal)

4.akrit1

Mladi Indijac Ekrit je poznat kao najpametnija osoba njegovih godina u Indiji – u kojoj, inače, živi više od milijardu ljudi. Iako je propričao „tek sa 10 meseci“ (skandalozno kasno, zaista), njegov IQ je 146. Ipak, on nije postao poznat zbog suve inteligencije, već kada je izveo svoju prvu – operaciju! Ekrit je tada imao čitavih 7 godina, i uspešno je pomogao osmogodišnjoj devojčici bez zdravstvenog osiguranja čija je šaka bila pokrivena opekotinama, odvojivši joj prste. Ova medicinska procedura je izvedena u Ekritovoj kući, a on pre toga, naravno, nije imao nikakvog formalnog medicinskog znanja niti iskustva u hirurgiji. Kako je devojčica ponovo mogla da koristi šaku, javnost je bila šokirana i oduševljena, a Ekrit je postao poznat kao medicinski genije i najmlađi hirurg na svetu.
Odlučio je da se posveti ovoj nauci i sa 12 godina postao najmlađi student ikada koji je primljen na Medicinski univerzitet u Indiji. Sa 17 je dobio svoju master diplomu. Danas radi na leku za rak, i nadamo se da ćemo uskoro čuti više o njegovim dostignućima.

3. Taniš Metju Avram (Tanishq Matthew Abraham)

3.tanis

Taniš je sa 4 godine postao jedan od najmlađih članova Mense. Standardizovane Mensine IQ testove je uradio sa 99,9% tačnosti. Sa 5 godina je završio 5 nivoa Stendfordovog matematičkog kursa za nadarenu decu. Sve nivoe, za uzraste od vrtića do 5. razreda, prešao je za 6 meseci.
Taniš je prošle godine položio završne testove za srednju školu, a danas je jedanaestogodišnjak koji je završio koledž, uzevši diplome sa tri različita smera: Matematike i fizike, Opšte nauke i Jezika. Njegova osmogodišnja sestra je takođe talentovana, član je Mense i bavi se operskim pevanjem. Ako se pitate kako završe ovoliko talentovana deca, moraćete da se malo strpite, jer će samo vreme pokazati hoće li će Taniš uspeti da ostvari svoje ambicije. On želi da postane doktor, medicinski istraživač, i.. a da, predsednik Sjedinjenih Država.

2. Majkl Kevin Kerni (Michael Kevin Kearney)

2.majkl

Majklovo ime je zapisano u Ginisovoj knjizi rekorda, jer je on najmlađa osoba u istoriji koja je – diplomirala! Koledž je završio sa svega 10 godina. Da, d-e-s-e-t! To u stvari i nije toliko čudno, pošto je naučio da čita sa deset meseci, i završio srednju školu sa 6 godina. Rođen 1984. godine, Majkl je propričao sa 4 meseca. Kada je imao 6 meseci, rekao je svom pedijatru: „Imam upalu levog uha.“ Pedijatar se šlogirao, i… No, to sad nije važno. Majkl je bio sasvim dovoljno pametan da sa svojom pameću uradi nešto korisno, i ne mislimo na to što je sa 17 godina završio još jedan fakultet, počeo da predaje na koledžu i do tad postavio još nekoliko svetskih rekorda. Majkl se proslavio pojavljivanjem na TV-u. U kvizu „Želite li da postanete milioner?“ je osvojio 25000 dolara, ali mu ni milion nije izmakao – uspeo je da ga zaradi pobedom u rialitiju „Zlatna groznica“. Sveukupno, to uopšte nije loše za jedno dete kome je postavljena dijagnoza poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, ako smemo da primetimo.

1. Kim Ung-Jong (Kim Ung Yong)

1

 Kim je verovatno bio najgenijalnije dete na svetu, ikada. Rođen je u Koreji i ušao je u Ginisovu knjigu rekorda sa koeficijentom inteligencije od 210! Kao da nije dovoljno uopšte čitati sa 4 godine starosti, ovaj dečak je umeo da čita korejski, japanski, engleski i nemački. Takođe je rešavao komlikovane zadatke iz diferencijala i integrala. Od svoje treće do šeste godine je bio student univerziteta, a kada je imao 7 godina, NASA ga je pozvala u Ameriku. Radio je u NASI, doktorirao fiziku kao petnaestogodišnjak, i na kraju se vratio u Koreju gde je doktorirao inženjerstvo. Smatra se da je trenutno najpametniji čovek na svetu. Iznenađuje, ili ne, Kimova skromnost i to što je odbio poziv da radi na najprestižnijem korejskom univerzitetu, zaposlivši se na manjem univerzitetu u provinciji. Tvrdi da je kao dete bio jako usamljen, i ističe da se čovekov životni uspeh ne meri akademskim dostignućima.