Posted on Category:Umeće

10 malih vinarija Srbije

10. Podrum vina Todor

todor1
U Župi, nadomak Aleksandrovca u selu Vitkovo braća Predrag i Nenad Ćosić proizvode vino po starim receptima svoga deda Todora, u čiju čast je i nazvan njihov podrum. Tamjaniku i Rizling podruma Todor imali smo zadovoljstvo da probamo što u samom podrumu u društvu ogromnih hrastovih bačvi, što ispred podruma u predivnom ambijentu uređenom za posetioce. Da proizvodnja vina nije posao za svakoga, braća Ćosići objasnili su nam kroz priču da proizvodnja vina nikako ne može biti posao, time ili volite ili ne volite da se bavite, ili ste spremni da se posvetite nečemu toliko zahtevnom kao što je proizvodnja idealnog ukusa ili niste. Pred Rizlinga i Tamjanike podrum Todor može se pohvaliti i sjajnom Pitomom Ružicom i kvalitetnim crnim vinima koja sa razlogom nose naziv Ponos. I, naravno, gde je vino dobro tu ni lozovoj rakiji nema mane… I mogli smo mi proveravati deda Todorove recepte još dugo, ali šta bismo onda vama ostavili da radite?
Mesto: Vitkovo (Aleksandrovac)
tel: 062 276070
email: podrumvinatodor@gmail.com

9. Vinarija Janko

janko
Vinarija Janko iz Smedereva je osnovana 2006-te godine. Prvobitni zasadi su iznosili 3.5 ha, da bi se tokom godina, uz mnogo truda i rada proširivali i došli do sadašnjih 14 ha . Akcenat je od samoga početka bačen na Smederevku, kao autohtonu vrstu toga podneblja, da bi se iste godine (2006) proizveo i Zapis Beli. Ova vinarija je primer posvećenosti i predanosti proizvodnji vina, te se veoma brzo razvila, i od skoro pa improvizovanog podruma došla do prelepog funkcionalnog objekta od 1000 m/2. Ozbiljniju pažnju na sebe skrenuli su posle 2011. i Decanterove nagrade za vino Zavet Stari. Vinarija Janko i dalje širi svoje zasade, održavajući vrhunski kvalitet proizvodnje — kako bi uspešno zadržali izvoz koji su ostvarili u mnogim evropskim zemljama, ali, što je još bitnije, oni nastavljaju da šire lepu i pozitivnu energiju, i trude se da kroz turističke obilaske što više edukuju vinsku publiku na ovim prostorima.
Mesto: Smederevo
tel: 026/613-340
web: http://www.podrumjanko.com/
email: office@podrumjanko.com

8. Vinarija Bajilo

podrum-bajilo
U Sremske Karlovce se često dolazi slučajno ili pak sa namerom da se obiđu kulturno-istorijski spomenici, na primer da se vidi čuvena česma Četiri lava. A onda vam u samom srcu ovog gradića pogled zaluta preko puta, i tu se nalazi se vinarija Bajilo. Porodica Bajilo ima dugu tradiciju vinogradarstva i vinarstva, i kao takva širom je otvorila vrata vinskom turizmu, na zadovoljstvo ljubitelja vina, kako domaćih tako i inostranih. Cilj čitave priče nije samo predstavljane njihovih vina već i prezentovanje čitave jedne kulture proizvodnje, pa i ispijanja vina koju današnji život, zbog svoje brzine, ne poznaje dovoljno. Lagum u kome se nalazi podrum datira iz davne 1864. god. Temperatura unutar podruma je prijatnih 11 stepeni, prirodna i konstantna, bez ikakvih rashladnih uređaja. U podrumu svoje ljubitelje čekaju Italijanski rizling, Rajnski rizling, Neoplanta, Sila, Cabernet sauvignon, Portugizer, Vranac i nadaleko čuveni Bermet, aromaticno desertno vino, posebno omiljeno kod pripadnica lepšeg pola. Ukoliko ste ljubitelj dobrih vina, svratite u Sremske Karlovce i osetite tradiciju proizvodnje vina na delu.
Mesto : Sremski Karlovci
tel: 021 881365
email: podrumbajilo@open.telekom.rs

7. Vinarija Bogunović

bogunovic
Oduvek se govorilo da vršačkim krajem teku samo dve stvari, a to su reka Karaš i vino. Reku Karaš nismo pili, ali smo zato svratili u vinariju Bogunović da probamo nešto drugo. A šta drugo do vina. Vršački region je nadaleko čuven po svojim vinarijama. Ovdašnja vina su oduvek bila na glasu među poznavaocima i sladokuscima, pa je tako zabeleženo da su se služila i na trpezama ugarskih kraljeva. I dan-danas se gotovo svaki treći stanovnik ovog kraja bavi vinogradarstvom. Nismo smeli baš sve da ih posetimo, ali za ovu priliku zadržali smo se u selu Gudurici, koje se može podičiti sa skoro trećinom atara pod vinovom lozom, kao i sa čak 16 različitih nacija koje žive u slozi, okupljene oko ljubavi prema vinu. Vinarija Bogunović je mlada i moderna vinarija nastala na viševekovnoj tradiciji i iskustvu vinogradara guduričkog vinogorja. Vinogradi su smešteni na severnim i južnim padinama Gudurice, na nadmorskoj visini koja se odlikuje idealnim mikroklimatskim uslovima za odgajanje vinove loze. Opredelili su se za sorte Italijanski Riesling, Chardonnay, Muscat Otonel, Rajnski Riesling, Pinot Blanc, Pinot Noir i Muscat Hamburg. Teško je reći koja je od koje bolja, a i nismo mi došli ovde da ocenjujemo nego da uživamo. Domaćini su nam se pohvalili da godišnje proizvedu i do 60.000 litara vina.
Mesto: Gudurica, Vršac
Prodaja:Ugrinovački put 11, 11080 Zemun
tel: 062/553-331
web: http://vinarijabogunovic.com/

6. Vinarija Milijan Jelić

jelić
„Kada dođeš u bilo koji grad, a u bilo koji grad se obično stiže kasno, i ako taj grad bude Valjevo…“ Priznajemo da nismo očekivali da se valjevski kraj nađe u našem tekstu o malim vinarijama, ali smo pogrešili. Porodica Jelić vinsku priču započinje 2002. godine. Na obroncima valjevskih planina sa najlepšim ekspozicijama, na idealnoj nadmorskoj visini i u specifičnim mikroklimatskim uslovima, više nego odgovarajućim za uzgoj vinove loze, zasađeno je 20 hektara vinograda. Iz priče domaćina saznajemo da su vinogradi nekada prekrivali okolna brda, ali da je poslednjih decenija taj trend napušten da bi se sada polako vraćao na staro mesto. Velika želja porodice Jelić da se slava vina vrati u Pocerski region, blizu je ostvarenja. Nakon prvih velikih uspeha vina iz podruma Milijana Jelića, nekoliko ljubitelja vina počinje sa investicijama u podrume i vinograde u Pocerini, što treba da bude satisfakcija svim dobronamernim ljudima vinskog sveta. Na ukupnoj površini od preko 20 hektara u vinogradima Jelić dominiraju sorte: Morava, Chardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Grigio i Petka od belih i Prokupac, Pinot Noir i Merlot od crnih sorti grožđa. Nakon eksperimentisanja sa ostalim čuvenim svetskim sortama, u početku se Milijan Jelić ipak opredeljuje da glavnu reč u vinogradu vode Morava i Prokupac. Već posle prvih odličnih rezultata u 2004. godini, nije bilo sporno da Morava može pružiti svetski kvalitet i za vrlo kratko vreme postala je neobično popularna kod domaćih i inostranih poznavalaca vina. Ako je do sada niste probali, eto prilike.
Mesto: Bujačić, Valjevo
tel: 014 291 144
email: http://www.milijanjelic.com

5. Podrum Tošići

tošić
Tradicija gajenja vinove loze i pravljenja vina u porodici Tošić iz sela Trnavci kod Aleksandrovca postoji više od dva veka. Nakon dugogodišnjeg porodičnog iskustva Miroslav Mogorović osnovao je vinariju Podrum Tošići 2015. godine, sa ciljem da neguje pravljenje vina pre svega od autohtonih sorti (tamjanika i prokupac) ali i internacionalnih (sauvignon blanc, chardonnay, merlot i caberne sauvignon). Sudeći po ukusu Nesanice (tamjanika) nije pogrešio. I inače, kada ste u ovom kraju nemojte propustiti da okušate tamjaniku, naravno ako volite belo vino sa malo jačim „šmekom“. Zanimljiva je priča domaćina da Barrique vina odležavaju u buradima od srpskog hrasta, napravljenim kod župskog pintera Đorića iz sela Zleginje. Sve u svemu, spoj modernih tehnologija i starih zanata u ovom primeru dao je odličan rezultat.
Mesto: Trnavci, Aleksandrovac
tel: 011 2672 004
email: kostic@tosici.rs
web: http://tosici.rs/

4. Podrum Šukac

sukac
Na obroncima Fruške Gore, na samo nekoliko kilometara od Novog Sada, u Sremskoj Kamenici, nalazi se mala, porodična vinarija, “Podrum Šukac”. U ovoj porodici se neguje tradicija gajenja vinove loze stara preko 150 godina, od 1854. godine, kada je podignut prvi vinograd u vlasništvu porodice Savić.
I danas, kao i pre mnogo godina, u proizvodnji grožđa i vina učestvuju svi članovi porodice, negujući tradiciju i ulažući u ovaj lep posao svu svoju ljubav.
Ova vinarija se može pohvaliti proizvodnjom vina od grožđa iz sopstvenih zasada, koristeći savremenu tehnologiju a pritom ne odstupajući od kvaliteta, jer je kvalitet ono što je najvažnije.
U ponudi se nalaze bela vina, Talijanski rizling i Sauvignon blanc, Rose, i crvena vina, Frankovka i Merlot. Takođe, u našoj ponudi nalazi se i Bermet, aromatizovano desertno crveno ili belo vino napravljeno posebnom tehnologijom uz dodatak 24 različite mirišljave trave, posebno omiljeno kod dama.
Mesto: Sremska Kamenica
tel: 021 4755132
email: podrumsukac@hotmail.com

3. Vinarija Vinik

viniik
Stara švapska kuća u centru grada Vršca, zidana 1900 godine, sa velikim podrumom od 200 kvadratnih metara, u kome se nekada proizvodilo vino, povratila je 2004. godine svoju prvobitnu namenu, odnosno registrovana je porodična vinarija Vinik. Ovo je danas jedini registrovani, proizvodni podrum u gradu od 980 podruma, koliko ih je bilo pre 100 godina. Opremljen je najsavremenijom enološkom opremom i sudovima kapaciteta 60.000 litara, u kojima se vrši kontrolisana fermentacija i čuvanje vina. Pored proizvodnog dela u kome se proizvodi i odležava vino, u autentičnom podrumskom ambijentu, uređena je i dekorisana vinska sala, koja za svojim hrastovim stolovima može da primi 50 ljubitelja vina. Pravi ambijent za prepuštanje uživanju. Pored Vržole i Bermeta, ovde smo se prvi put sreli Medovinu i na prvi poljubac se zaljubili u nju. Sjajno prirodno vino proizvedeno od livadskog meda. Tačan recept nam, naravno, nisu otkrili, ali im to posle par čaša nismo mogli ni zameriti.
Mesto: Vršac
tel: 013/834-169
email: vrzole@hemo.net
web: http://www.dobrovino.com/

2. Vinarija Milutinović

milutinovic
Vinarija Milutinović je porodična vinarija koja se bavi restauracijom i oživljavanjem postupka pravljenja čuvenih i traženih vina iz Sremskih Karlovaca, sa vinorodnih obronaka Svete Fruške Gore. U sklopu vinarije nalaze se dva laguma iz XVIII veka (Sremski Karlovci) i najveća privatna Arhiva vina, sa optimalnim uslovima za odležavanje i negovanje vina, kao i ekskluzivna Vinoteka. Vinarija Milutinović proizvodi specijalna aromatična i desertna vina Ausbruch, i Schiller, kao i snažno alkoholno piće Rozolija. Sva pića sačinjena su po starim receptima koje je u nasleđe ostavio znameniti prosvetitelj i vinar Zaharije Orfelin, uz primenu iskustava savremene enologije. Proizvodnja je standardizovana i ograničena na 1.000 buteljki od 0,5 l po vrsti vina.
Mesto : Novi Sad/Sremski Karlovci
tel: 021/425-976
web: http://www.antiquinarium.com/

1. Podrum Botunjac

botunjac2
Možda najjači celokupni utisak na nas ostavila je mala vinarija Botunjac u selu Donje Zleginje, nadomak Aleksandrovca. Vina Botunjac se rađaju u vinogradima koji se prostiru na zemljištu Hrašnjaci (iskrčena hiljadugodišnja Hrastova šuma), koje vinu i grožđu daje jedinstven i poseban kvalitet. Iako smo već bili impresionirani ovom informacijom, Kosta Botunjac (najbolji vinar među slikarima i najbolji slikar među vinarima) uz čašu Pino-a ispred podruma nam pripoveda kako je deda Dragomir, daleke 1942, iz zarobljeništva poslao dopisnicu sa receptom kako da porodica proizvede vino iz te berbe. Što bi Balašević rekao :“Nije paor za soldata stvoren“. Isti recept se i danas čuva i koristi za proizvodnju Pino Botunjac. Proizvodnja ovog Burgundca je bila svojevrstan izazov, jer je sorta nežna i zahtevna i izuzetno se teško uzgaja. Vino se neguje i čuva od 18 do 24 meseci u hrastovim ovinjenim bačvama (ne barik). Od belih vina tu je Rasplet (najbolje vino za muškarce — ali kada ga piju žene), i nama mnogo zanimljivija, Jagoda. Ovo vino nastalo je od istoimene plemenite sorte vinove loze rodom iz Župe u Srbiji, a iz sopstvenog vinograda koji je zasadio Kosta Botunjac i na taj način tu sortu spasio od zaborava. Ljubitelji slatkih vina će mnogo propustiti ako na probaju ovu poslasticu.
Mesto : Donje Zleginje/Aleksandrovac
tel: 063 103 75 51
web: http://www.vinabotunjac.rs/

Svideće vam se i Vino za početnike

Posted on Category:Umeće

Vino za početnike

10. Aroma i ukus – i kako nastaje buké?

buke
Ukus i aromu vina kreiraju tri faktora: izbor grožđa, čuvanje u buretu i zatim čuvanje u boci.
Pored same sorte grožđa, na ukus vina utiče i stepen njegove zrelosti. Zato se od iste sorte grožđa mogu dobiti različita vina.
Burići u kojima se čuva vino su najčešće napravljeni od hrastovine. Dok vino zri u buretu, ono utiče na razvijanje različitih aroma i ukusa.
Konačno, čuvanje vina u boci doprinosi razvijanju vinskog bukéa (bouquet). Kod crvenih vina dolazi do omekšavanja tanina, i ona mogu da imaju korist od čuvanja u boci određen broj godina.

9. Suva ili slatka vina, citrusna ili ne – zavisi od loze

photo-3-3
Što je duže grožđe bilo na suncu, to će više šećera imati u soku, pa su vina koja se prave od njega jača i bogatija alkoholom. Vina sa malo šećera (dakle, iz one godine kada je baš bilo oblačno) su suva, a vina sa više šećera su polusuva, poluslatka ili, logično, slatka vina.
Kada je loza gajena na hladnijim terenima, od nje se prave vina sa ukusom citrusa, dok loza sa toplijih podneblja daje ukus na tropsko voće, na primer ananas.

8. Miris. Ili: otkud u vinu voće, i još malo o tom bukéu, ako vam malopre nije bilo baš jasno

Copa-Jerez-y-Nariz-Catedrales-del-Vino
Kad smo kod voća, zanimljivo je da vino koje nikad nije ni prošlo pored limuna može da miriše na njega. To je zato što vino nikad ne miriše kao grožđe od kog je napravljeno, a često ima arome drugog voća – a te arome u stvari proizilaze iz samog grožđa, koliko god to sve bilo šašavo.
Voćne arome u vinu su najuočljivije i nazivaju se primarne. Osim njih, u mirisu vina postoje i sekundarne i tercijalne arome, koje se zajedničkim imenom nazivaju buké. One nastaju vrenjem vina (u buretu i boci, što smo već naučili) i znatno su složenije od primarnih. Najpoznatije sekundarne arome su mirisi kvasca, putera, vanile, prepečenice, hrastovine i drugi, a tercijalne, koje se teže prepoznaju, su mirisi meda, benzina, petroleja… Da, benzina i petroleja.

7. Čuvanje

tor2
Postoji svega par vrlo jednostavnih uputstava za čuvanje vina. Prvo, boce držite položene, a zatvarač treba uvek da bude vlažan. Zatim, vina moraju biti udaljena od izvora toplote, i u prostoriji mora da bude stabilna temperatura. Zato držite vino na severnoj strani prostorije kako biste izbegli visoke temperature u leto i izbegavajte kuhinju, držite vina dalje od frižidera i svih mašina koje vibriraju, i nedajbože da ga stavite blizu šporeta ili rerne. Čuvajte vino dalje od lakova, boja i supstanci jakog mirisa, jer one mogu da oštete vino čak i kad je ambalažirano. Vino je potrebno čuvati u tamnoj prostoriji, jer svetlost može da dovede do oksidacije. Konačno, vina koja ćete duže čuvati, postavite bliže podu.
Sve u svemu, nije ni čudo što postoje „vinski podrumi“.

6. Vino i hrana

salumi-vino-lodozo.com
Kažu da ne postoje određena pravila za kombinovanje vina i hrane, ali da postoje određeni principi. Dakle, da, postoje pravila.
Prava je umetnost izabrati najprikladnije vino uz obrok, kako bi vino i hrana uzajamno jedno drugom poboljšavali ukus i vaš užitak.
Osnovno pravilo je da uz meso ide crveno, a uz ribu belo vino. Ipak, treba uskladiti težinu vina sa težinom hrane. Vina dobre kiselosti idu sa svakom hranom. Začinjena i jaka hrana traži ekstraktivnija vina, a tanin u crnim vinima ide dobro uz pečena mesa. Vino uz desert treba da bude nešto slađe od deserta.
Kombinacija hrane i vina treba da zavisi od načina spremanja, a ne od vrste hrane. Uz srednje pečeno meso izaberite Pinot Noir ili Merlot. Za dobro pečeno i začinjeno meso Cabernet Sauvignon, a ako se uz meso služi sos, vino punog tela kao što je T’ga za jug ili Vranec. Uz ribu probajte i crveno vino, dovoljno kiselo da joj pročisti ukus, na primer Pinot Noir uz pastramku.

5. Kako se služi vino

maxresdefault
Kada izaberete idealno vino i donesete ga iz svog vinskog podruma, savršeno očuvano, grehota bi bila da ga ne služite na odgovarajućoj temperaturi i u prikladnoj čaši, kako bi mu se poboljšali ukus i miris. Hlađenjem se vinu smanjuje osećaj slatkoće, a pojačava osećaj kiselosti, pa dobija svežinu. Izbegavajte obojene i gravirane čaše da biste mogli pravilno da ocenite boju vina. Čaša u formi lale je najbolja za crno, a čaša sa dugom drškom i blago zatvorena prema vrhu je dobra za belo vino. Posle hlađenja, a pre otvaranja, dajte vinu desetak minuta da se stabilizuje.

Idealne temperature za služenje različitih vrsta vina:
Crveno: Između 16 i 18 sepeni. Vina sa voćnim bukeom se služe na nižoj temperaturi.
Belo: Između 12 i 14 stepeni. Što je vino slađe, hladnije se služi. Orošena čaša znači da ste ga previše ohladili.
Roze: Između 12 i 14 stepeni. Poluslatka roze vina se služe hladnija.

Čašu držite isključivo za dršku, kako ne biste zagrejali vino.

4. Degustacija: jedan, dva i tri!

three_wines
1. Oči: Gledajte boju vina, nakrenite čašu ispred bele pozadine. Treba da bude idealno bistro, a mlada vina imaju čistiju boju od starih. Mlado belo vino je zelenkasto-žuto, a vremenom dobija zlatnožutu boju. Crvena vina su prvo purpurnocrvena, pa prelaze u tamnorubin boju. Smeđi rubovi su tragovi zrenja i starenja. Zatim zavrtite čašu i gledajte tragove na zidovima – to su tragovi alkohola. Što su veći i sporiji, to ćete se brže opiti, jer u vinu ima više alkohola.
2. Nos – za buké: Kada vrtite čašu, arome se lakše oslobađaju i jače ćete osetiti miris vina. Vino treba da miriše na voće, cveće, nekad i na povrće (Sauvignon). Mirisi vanile i dima dolaze od zrenja u buretu. Ali, tražite i nepravilnosti, osećate li mirise sirća ili buđi? Bljak. Buké otkriva 75% karakteristika vina. Navešće vas na ukus, ali neće otkriti koliko ukus traje.
3. Usta: Okusite vino celim ustima, promućkajte ga i dozvolite jeziku i nepcima da ga dodirnu celom površinom. Vrhom jezika osećate slatkoću, krajevima kislelost, a kod crvenih vina i gorčinu. To je tanin, komponenta crvenog vina koja vremenom sazreva i intenzivnija je kod mladih vina. Osetite težinu vina, što je više alkohola to je telo vina punije. Dok držite vino u ustima udahnite vazduh, osetićete mnogo više ukusa.
Dobra vina imaju harmoniju ukusa, arome, kiselosti, alkohola i tanina.

3. Kako u restoranu

pairing-red-wine-and-food
Potražite vinsku kartu, ako niste sigurni potražite savet konobara. Odaberite vino i berbu. Pregledajte zatvarač. Ukoliko miriše neprijatno ili je previše suv i drobi se, vino je verovatno oštećeno. Zatim zatražite da probate vino. Pomirišite ga, bez mešanja u čaši. Ako ima neprijatan ukus ili miris, to ćete lakše osetiti bez mešanja. Onda zavrtite čašu, pomirišite i okusite vino.

2. Šta je zaboga dekantiranje (?)

SOMMELIER500px
To je pretakanje vina iz originalne boce u drugu posudu, pri čemu talog ostaje u boci. Nije obavezan postupak pri služenju, ali može da mu poboljša ukus. Deknatiraju se zrela crvena vina, kao Vranec i Cabernet Sauvignon. Na ovaj način se dobija čistiji ukus. Mladim belim vinima dekantiranje pomaže da razviju buké i rafiniraju aromu.
Kako se to radi? Ostavite vino najmanje 12 sati da stoji uspravno ili pod uglom od 45 stepeni u korpi za dekantiranje. Usmerite grlić boce u pravcu dekantera i postavite izvor svetlosti (npr. zapaljenu sveću) ispod grlića. Pretačite polako i ravnomerno, dok talog ne dopre do grlića boce. Crvena vina ostavite na kiseoniku bar pola sata pre konzumiranja, a belima je dovoljno desetak minuta.

1. Rečnik

Wine_Barrels
Kiselost – Ukus citrusa, oštar i osvežavajuć.
After taste – Ostatak ukusa u ustima koji se oseća duže vreme.
Balans – Harmoničnost svih elemenata: ukus, alkohol, kiselost i tanin.
Gorčina – Ukus koji potiče od tanina, znači da je vino mlado ili nedozrelo.
Telo – Lako, srednje ili puno telo je direktan rezultat količine alkohola i ekstrakta grožđa u vinu.
Buké – Miris vina u čaši.
Čisto – Vino koje nema neprijatan miris ili ukus.
Elegantno – Dobro balansirano vino visokog kvaliteta.
Robusno – Vino punog tela i bogatog ukusa.
Finiš – Krajnji ukus vina, osećaj čula koji ostaje u ustima posle gutanja vina.
Oksidirano – Vino koje je dugo bilo u kontaktu sa vazduhom.
Tanin – Sastojak koji dolazi od ljuski, semenki i grančica grožđa, prisutan je i u drvetu bureta u kome se čuva vino.
Tupo – Vino bez karaktera, nedozrelo.
Nabijeno – Vino puno aroma i ukusa, nekad i previše.
Debelo – Jako, prekiselo vino.
Delikatno – Nežno, fino vino, dobro izbalansiranih sastojaka.
Bogato – Ističe se dubinom voćnog ukusa i drugih ukusa i tekstura.
Sveže / živo – Vino svežeg ukusa.
Zaokruženo – Vino spremno za degustiranje.
Ekstraktivno – Sadrži previše tanina.
Prevreno – Voćni ukusi nisu dovoljno sveži, vino je napravljeno od prezrelog, već fermentiranog grožđa.
Prazno – Označava vino izvetrelog voćnog ukusa bez naročitog kvaliteta.
Zeleno – Mlado, kiselo vino, premlado za degustaciju.
Slabo / oskudno – Vino bez tela i ukusa.
Ravno – Vino koje nije sveže.