Posted on Category:Vitalnost

Neverovatne činjenice o ljudskom telu!

10. Metali

ekser
Kad bi se pokupilo svo gvožđe iz tela jednog čoveka, mogao bi da se napravi ekser duži od 7 centimetara. Osim toga, iako se u našim kostima nalazi 31% vode, njihova struktura je snažnija od čelične. Da biste bili toliko snažni, jedite što više spanaća! 🙂

9. Hrana

gastroenterologija
Kako bi se spanać i sva ostala hrana lepo svarili, želudac proizvodi kiselinu koja je toliko jaka da bi, da kapne na našu kožu, progorela rupu u njoj.

8. Energija

biba
Budan čovek stvara dovoljno elektriciteta da napaja električnu sijalicu. Samo srce u toku jednog dana proizvede onoliko energije koliko je potrebno kamionu da pređe 32 kilometra.

7. Srce

plisani-meda-sa-srcem-na-beloj-pozadini
Kad smo kod srca, da li ste znali da kuca u ritmu muzike koju slušate? Setite se toga kad odete na sledeću žurku 🙂 Ono može da kuca čak i onda kada se odvoji od tela, jer ima sopstveni električni impuls.
I još nešto, srce uopšte nije u obliku srca, i ne nalazi se na levoj strani grudi. Na sredini je. Najozbiljnije.

6. Grozno

felps
Jedan jedini čovek u toku života proizvede dovoljno pljuvačke da napuni dva olimpijska bazena. Mada nismo baš sigurni da postoji neko ko bi voleo da zapliva u takvom bazenu. Fuj. Naša odvratna tela takođe proizvode oko litar sluzi dnevno.
Kao da to nije dovoljno, u ljudskim ustima se nalazi više bakterija nego što ima ljudi na Zemlji. Da, i u tvojim ustima!

5. Ćelije

dnk
U jednu glavu čiode bi moglo da se upakuje čak deset hiljada ljudskih ćelija. Sa druge strane, kada bi se odmotale sve DNK ćelije samo jednog čoveka, protegle bi se na 10 milijardi milja i mogle bi da stignu od Zemlje do Plutona i nazad.

4. Mozak

mozak
Međutim, DNK ipak ne putuje na Pluton nego određuju naše karakteristike. Čak polovina gena učestvuje u građi mozga, dok druga polovina organizuje ostalih 98% tela. Taj zahtevni mozak sam potroši 20% kiseonika i krvi koje imamo. Nije ni čudo, kad dugoročna memorija mozga u toku života uspeva da sačuva čitav kvadrilion (1 milion milijardi) različitih informacija.

3. Uši i nos

bobi-marjanovic
Za razliku od mozga, koji se razvija negde do četrdesete godine, uši i nos nikada ne prestaju da rastu. Ne, nikada. Koliko god bili klempavi i nosati, do kraja života ćete samo biti sve klempaviji i nosatiji, i klempaviji i nosatiji…

2. Oko

oko
Da je ljudsko oko digitalna kamera, imala bi 576 megapiksela! To isto oko je u stanju da razlikuje impresivnih 10 miliona boja (naravno, ako ne pripada jednom daltonisti). Nije ni čudo što se oči toliko umaraju i što često trepćemo. Zapravo, trepćemo toliko često da su nam 10% vremena koje provedemo budni oči u stvari zatvorene.

1. KOLIKO SVE TO KOŠTA I KO ĆE TO DA PLATI?!

novac0
Kada bi se naše telo rasturilo na pojedinačne hemijske elemente, oni bi svi zajedno koštali oko 150 evra. Na sreću, jednog čoveka čini mnogo više od hemijskih elemenata.

Posted on Category:Životinje

Stvari koje niste znali o životinjama Srbije

10. Prepelica

prepelica
Plašljiva ptičica koja naraste do 20 centimetara je aktivna samo noću. Vrlo je plašljiva i ne baš pametna. Ako primeti da je neko prati, glupava prepelica sakrije glavu, misleći da je onda ne vide. Inače, prepelica je zapravo – vrsta kokoške. To je najmanja koka, i jedina kokoška selica.

9. Komarac

komarac
Mužjaci su dobričine i hrane se sokovima biljaka. Njihove drage i nisu neke domaćice i kuvarice, a nisu baš ni ljupke. One umesto usta imaju pipak sa pet bodlji, kojima bodu kožu i sisaju krv. Kao da im to nije dovoljno, ove proklete krvopije dok jedu izbacuju pljuvačku koja sprečava zgrušavanje krvi, pa nam zato mesto uboda pocrveni, otekne i svrbi nas.

8. Veverica

veverica-na-grani
Spretna i pametna veverica je odličan arhitekta. Gnezdo u rupi drveta ume da napravi tako da unutra ne može da upada kiša, ostavi jednu rupu za bekstvo, a često napravi i vrata – poklopac, pa nepozvani gost ne ume da izađe dok se nemilosrdna i više nimalo slatka veverica ne vrati i – ubije ga. Dugačak rep ume da raširi bočno, pa joj pri izvođenju velikih skokova služi kao kormilo i padobran. Zato deluje kao da ume da leti.

7. Roda

rode
Osim što donosi decu, rodu karakteriše još jedna porodična osobina. One su među najvernijim pticama. Ceo život provedu u parovima. Istraživači su zabeležili da je jedna ženka 11 godina čekala mužjaka koji je uginuo, i za to vreme je oterala sve druge koji su pokušavali da joj se približe.

6. Zec

zec
Ne kaže se džabe …… kao zečevi. Krajem 1859. godine, u Australiju su doneta 24 zeca i puštena u prirodu. Posle šest godina, njihov broj se procenjivao na više od dva miliona. Zahvaljujući dugim ušima odlično čuju, ali je manje poznato da plašljive oprezne zekonje spavaju – otvorenih očiju! Bukvalno, kapci su im previše kratki da bi mogli da ih zatvore.

5. Hrčak

kineski-hrcak
Velika štetočina koja se rani žitaricama. Ono što ne pojede prenosi u kesicama sa obe strane vrata do svoje jazbine. Kada pripremi obilne zalihe, spava zimski san. Samo u jednoj podzemnoj jazbini, hrčak može da prikupi i do stotinu kilograma ukradenog žita!

4. Svinja

prase
Veoma su korisne životinje, ljudi ih gaje od kamenog doba. Ipak, veoma su neprijatne i ružno vaspitane. Žive u blatu, uživajući u tome. Materinski instinkt im nije baš najrazvijeniji, krmače su u stanju da pojedu poneko od svojih prasića, kada im dosadi. Neverovatno su bučne i kada skviče proizvode zvuk glasniji od mlaznog aviona pri uzletanju.

3. Som

som
Kažu da je som među ribama kao svinja među domaćim životinjama. To je zato što se som, kada mu je hladno, zavuče u mulj i tu prezimi. U mulju im se nalaze i gnezda, u koja ženke polažu milione jaja, koje mužjak zatim čuva. Ipak, plemenitiji od svinja, somovi svoje mlade stavljaju u usta, ali ne kako bi ih progutali nego da ih zaštite od opasnosti.

2. Krava

krava-na-livadi
Velikoj i tromoj kravi je dnevno potrebno 10 do 12 kilograma hrane. Možete je naterati da se popne uz stepenice, ali ne i da niz njih siđe. Bikovi zapravo ne razlikuju boje, u koridi ga ne razdražuje crvena marama, već to što toreador stalno mrda sa njom.

1. Bubašvabe

bubasvaba
Vrlo odvratne, štetne i nažalost izuzetno izdržljive bubetine. Kada ostane bez glave, bubašvaba je u stanju da živi još 15 dana. Mogla bi i duže, samo joj je problem što bez glave nije smislila kako da jede, tako da na kraju umire od gladi. Naravoučenije: smrskajte gada do kraja, otkidanje glave ne pomaže.