Sačekala sam da prođu te tri čuvene nedelje od kada sam prestala da pušim, pa da lepo u jednom postu napišem sve ono što me je mučilo svih tih dana i da vam otrkrijem neke tzv. cake kojima sam se služila samo da ne bih zapalila.
Moj prvi dan bez cigareta detaljno sam opisala u jednom od prethodnih postova. Sada je vreme da ispričam kako mi je bilo posle toga.
Treći dan bez cigareta naplatio mi je ceh koji sam napravila prvog i drugog dana! Opelješio me je!
Tog trećeg dana od kada sam prestala, negde posle podne, krene da me drma kriza, mozak mi opet podvaljuje. Ima iskustva u tome, osećam to. I ne primetiš da ti podvaljuje, misliš da ti se zaista traže cigarete! Osećam se kao kad mi padne šećer. Treba da krenem na jogu, ne znam kako ću stići do tamo, a ne želim da propustim čas. Uzimam jednu bonžitu i krećem. Tresem se, zuji mi u ušima. Pijem vodu i jedem bonžitu. Dišem duboko, na nos.
Stižem na čas i opuštam se. Tako je uvek kada uđem u sobu za vežbanje. Uradim prvu vežbu i osetim olakšanje. Pored mene je i voda, za svaki slučaj. Već posle pola sata se osećam fenomenalno!
Krećem kući, sve je kako treba. Ulazim u kuću i počinjem da cmizdrim. Dakle, ja znam da me rođeni mozak namerno stavlja u lošu situaciju da bih uzela cigarčinu. Pošto sam toga svesna, ne pristajem da igram po njegovim pravilima. Uzimam Feel cigaretu i pokušavam da zavaram želju tako što uvlačim voćni dim, uspeva mi. Govorim sebi da je to samo trenutak i da će proći. Objašnjavam sebi da će jutro biti lepše, bolje, razboritije. Jer … jutro uvek promeni sve!
Tih dana mi je bilo veoma loše. Da nisam imala obaveze, mislim da bih sigurno zapalila. Težak je bio i sedmi dan. Izašla sam uveče i naručila belo vino. Rešila sam da ponovo iskušam sebe. Naravno, mozak je to saznao i rešio je da mi opet smesti. Napravio je pravu zvrčku. Te noći sam gledala sve te ljude oko sebe kako slasno uvlače dimove i još slasnije ih izbacuju napolje, kako srču svoja alkoholna pića, igraju. Osećala sam svaki njihov pokret, zavidela sam im na tome što smeju da puše. Maštala sam kako pijem vino i pušim cigarete i patila što to ne smem da radim. Posle pola sata mučenja rešila sam da krenem kući i da prespavam krizu.
Sutradan sam otišla na nedeljni ručak i naručila, posle ko zna koliko vremena, čašu crnog vina. Želela sam da popijem nešto što me neće podsećati na cigaretu. I, zaista, nije mi se pušilo dok sam ga pila. Tada sam odlučila da pređem na crno vino, a da belo zaboravim … bar dok ne prođu ovi prvi, crni dani. Crne dane treba zalivati crnim vinom!
Na putu do kuće sam kupila štampano izdanje knjige Najlakši način da ostavite pušenje, jer mi je elktronsko bilo naporno za čitanje. Pročitala sam nekoliko poglavlja knjige i nešto mi je kvrcnulo u glavi. Kao da se namestilo. Osetila sam veliko olakšanje.
Danima posle toga nisam mislila o cigaretama. Koža je počela da mi se čisti, pa su mi izašle sitne bubuljice po licu, koje zaista nikada nisam imala. Kašalj je postajao sve učestaliji. Dublje sam disala, kapacitet pluća mi se povećao. Imala sam osećaj, i imam ga i dalje, da izgledam svežije nego dok sam purnjala… kao da sam se vratila u onaj period svog života pre nego što sam počela da pušim. Taj osećaj je neverovatan!
Pre nego što napišem neka svoja osnovna zapažanja o cigaretama, moram da vam kažem da sam noćas prvi put sanjala da sam zapalila i plakala sam u snu. Bila sam presrećna kada sam se probudila! Jer, zamislite, toliko odricanja i kriza! Pa ko je lud da se ponovo vrati! Za mene je to isto kao vraćanje u zagrljaj nekom bivšem partneru. Završiš ljubavnu vezu iz određenih razloga i onda se posle nekoliko meseci vratiš u tu vezu iako znaš da nije dobra. Pa koji đavo si bacao te mesece truda?! I sama sam tako nekoliko puta pogrešila. Sa cigaretama neću! 🙂
Evo mojih zapažanja posle više od dvadeset dana bez cigareta:
1. Mislim da nema povremenih pušača. Za mene je pušač i onaj koji puši samo kada izađe. Jednostavno, nema sredine. Nemojte se zavaravati tom tzv. jednom cigaretom uz alkoholno piće ili npr. kafu. Ona vam život neće učiniti boljim.
2. Kada osetite bezrazložnu glad, nemojte jesti. Kada god osetim glad u neadekvatnim trenucima, uzimam jabuku ili pijem mlaku vodu. Ukoliko vas kriza zatekne kod kuće, napunite kadu i opustite se, idite pod tuš ili lezite u krevet na stomak, s rukama pored tela.
3. Ako se dogodi da vas kriza napadne dok ste u društvu, nemojte naglas govoriti da vam se puši. Sami se izborite s crnim detetom koje vas vreba. Objasnite sebi da će kriza za koji minut proći.
4. Svaki minut, svaki sat bez cigarete je nova pobeda! Može vam biti samo lakše!
5. U knjizi Alena Kara pročitah da pušači, ustvari, zavide nepušačima i da to bivši pušači treba da objasne sebi. I sam Alen Kar kaže: Koliko ste puta čuli pušača kako vam govori: Jao, moram odmah da prestanem da pušim, smeta mi. I zaista je tako!
6. Počela sam da igram jednu igru. Pogađam ko je pušač, a ko nije. Promašila sam samo jednom. Razlika između pušača i nepušača se primećuje. S godinama sve više…
7. Čulo mirisa i ukusa su mi se izoštrili! Iako ne razumem baš najbolje šta znači to! 🙂
8. Shvatićete da ste potpuno slobodni, da možete da budete bilo gde, u bilo kojoj prostoriji. Ako ste zaposleni, nećete morati da silazite na pauzu da biste popušili jednu brzinsku. O drugim situacijama da ne govorim.
9. Obavezno odvajajte novac kojim ste kupovali cigarete na stranu. Posle svega desetak dana ćete shvatiti koliko ste trošili na cigarete. Nagradite sebe nečim lepim na kraju meseca ili na kraju cele godine. Moj tata je bivši pušač. Godinu dana je odvajao novac kojim je kupovao cigarete i od tog novca je kupio kartu za San Francisko. Čekajte, zar to nije korisnije od paklice koja nestane brzinom svetlosti, pa je morate zameniti novom?
10. Drago mi je što sve veći broj mojih drugarica bataljuje cigarete. Moja mama je prestala pre nekoliko dana. Nadam se da će bivših pušača biti sve više i da ću još nekom uspeti da pomognem.
11. Kada se rešite cigareta i istrajete u toj odluci, mnogo ćete lakše donositi i ostale odluke. Bićete istrajniji i naučićete da trpite. Za one koji biju bitku s kilogramima, to naročito važi. Ako ste se izborili s cigaretama, izborićete se i sa hranom.
Očekujete još postova o ovoj temi, jer ću tek pisati o njoj. Srećna sam što sam uspela da ostavim to đubre i želim da zabeležim ono kroz šta prolazim … da se ne zaboravi.
I jutra su, zaista, sve lepša…
Autor fotografija: Nevena Antić
Zašto ne opišeš još neku situaciju? Volim ove postove.
Mico, biće još ovakvih postova! Čekam pravi trenutak. Veliki pozdrav
Svega sam svesna ali ne mogu da batalim. Ja obozavam cigarete i zivim za njih. Vidi mi se na licu da sam pusac i po zubima ali ja ne odustajem
Draga Sabry, ne možeš ni prestati dok ne odlučiš. Ja ovde na neki način vodim dnevnik odvikavanja. Nekako se nadam da ću pomoći ljudima koji žele da prestanu, Međutim, odluku ne može doneti niko osim tebe. Ovi tekstovi su ovde samo da pomognu. Pozdrav i srećno!