Posted on Category:Istorija

Ko su ljudi čija imena nose ulice Beograda

10. Uzun Mirkova – Stari grad

uzun-mirko
Mirko Apostolović, zbog svog visokog rasta nazvan ’’Uzun’’ (visok na turskom), bio je bimbaša (vojni zapovednik) i jedan od viđenijih ustanika Karađorđa. Posebno se istakao u borbama za oslobađanje Beograda 1806. godine. Možda baš iz tog razloga, ulica sa njegovim imenom vodi iz pravca nekadašnjeg velikog pijaca i starog centra grada na Kalemegdan.

9. Pop Lukina – Stari grad

Luka_Lazarevic_()
Pop Luka Lazarević spada među najhrabrije i najčestitije junake i vojvode Prvog ustanka. On je, inače, bio i svešteno lice. Na Mišaru je komandovao konjicom, i najzaslužniji je za veliku pobedu. Udar njegovog konjičkog odreda s boka na Turke razbio je protivničku vojsku. Kada je Šabac pao, Karađorđe ga postavi za komandanta grada (upravnika tvrđave). Kada je ustanak ugušen, pobegao je “preko vode” u Srem, i proveo je više od jedne decenije u izgnanstvu. Kada se vratio, Srbijom su već vladali Obrenovići, a i starost je uzimala svoj danak, te se nije vraćao državnim i vojničkim poslovima. Njegova ulica takođe vodi na Kalemegdan, od Brankovog mosta ka Sabornoj crkvi .

8. Gospodar Jovanova – Stari grad

jovan-obrenovic
Jovan Teodorović Obrenović, u narodu poznatiji kao gospodar Jovan, bio je upravnik rudničkog i požeškog regiona i rođeni brat Miloša i Jevrema Obrenovića. U Drugom srpskom ustanku se istakao u borbama na Ljubiću 1815. godine. Kasnije biva proglašen za vojnog komandanta moravsko-podrinjske oblasti. Učestvovao je u gušenju Đakove bune, a u Austrougarsku beži 1842. godine, posle Vučićeve bune. Ulica se nalazi ispod PMF-a, paralelno sa ulicom Strahinjića Bana i Gospodar Jevremovom.

7. Gospodar Jevremova – Stari grad

jevrem-obrenovic
Jevrem Obrenović bio je najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića i dugogodišnji obor-knez šabačke nahije. Bio je jedan od najpoznatijih Šapčana. U Šapcu je proveo 15 godina, koje mnogi smatraju ’’zlatnim periodom’’ za ovaj grad, i udario je temelje potonjeg ’’malog Pariza’’. Šabac je zbog njegovih savremenih shvatanja među prvima imao apotekare, lekare, otvarao nove škole… Godine 1831. postaje načelnik beogradske nahije, a zanimljivo je što je upravo u to vreme osnovana prva biblioteka u Beogradu.

6. Dobračina – Stari grad

ljubivу
Jovan Dimitrijević – Dobrača bio je bogati trgovac koji je pomagao ustanike. Kao i Luka Lazarević, istakao se u borbama na Ljubiću, a u Drugom srpskom ustanku je učestvovao sa oko 500 svojih ljudi, koje je, kako se pričalo, oružjem i hranom opremio novcem iz sopstvenog džepa. Kroz ulicu koja nosi njegovo ime često prolazimo na putu ka starom Dorćolu, a o njemu i ne znamo mnogo. U ovoj ulici se nalazi i čuvena Čukur-česma. Iako je Dobrača učestvovao i u Prvom i u Drugom ustanku, u kojima je potrošio sav svoj imetak (čak je planirao da otvori i školu o svom trošku), umro je u siromaštvu – primajući malu državnu penziju.

5. Skendar begova – Stari grad

skenderbeg(1)
Možda se neko, u svetlu novije istorije, zapitao otkud nacionalni heroj Albanije u srcu Beograda, te evo nekih podataka koje sigurno niste znali. Njegovo ime je Đurađ Kastriotić, od oca Jovana i majke Vojislave. Rođen je na severu današnje Albanije 1404. godine. Njegova porodica je materijalno pomagala Hilandar i često odlazila na Svetu Goru. Sa 18 godina odveden je u janjičare i punih 20 godina ratovao je na strani Turaka, da bi kasnije sa svojom vojskom prebegao i nastanio u svom rodnom kraju. Odbacio je islam i ponovo preuzeo pravoslavlje. Do kraja života se borio protiv Turaka i bio zaštitnik hrišćanstva na tim prostorima.
A kako je istorija Đurađa Kastriotića pretvorila u Đerđ Kastriota… nećemo komentarisati. Barem ne ovom prilikom.

4. Žorža Klemensoa – Stari grad

spomenik-francuskoj
Žorža Klemensoa je bio istaknuti francuski političar sa početka XX veka. Vrlo brzo je shvatio da je sukob sa nemačkom neminovan, te je kritikovao one političare koji su bili spremni na kompromise i popuštanja. Pri kraju rata, od 1917. godine, bio je i premijer i ministar rata Francuske. Tada se istakao kao vrhunski organizator fronta i pozadine. Bio je učesnik mirovnog skupa u Versaju, gde je insistirao na što strožim uslovima protiv poražene Nemačke.

3. Maršal Birjuzova – Stari grad

miting_belgrad1
Sergej Birjuzov je bio general Sovjetske Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Ranjavan je čak četiri puta. Za svoje mesto u srcu Beograda se izborio u oktobarskim borbama 1944. godine, kada je sa svojom oklopno-motorizovanom brigadom oslobađao od Nemaca ulicu po ulicu. Ironičnom igrom sudbine, način na koji je general napustio ovaj svet se takođe vezuje za ovaj grad. Njegov avion se 1964. godine srušio nadomak Beograda, u predelu Avale, na putu ka proslavi dvadesetogodišnjice oslobođenja grada.

2. Venizelosova – Stari grad

eleftherios-venizelos
Elefterios Venizelos je možda najistaknutiji političar Grčke u njenoj novijoj istoriji. Bio je veliki protivnik grčkog princa Đorđa, što je kasnije izazvalo veliku podelu u celom narodu. Bio je premijer vlade Grčke u godinama pre i za vreme Balkanskih ratova, i u toku Prvog svetskog rata. Zbog pobeda koje je u tim ratovima Grčka izvojevala, ostao je upamćen kao nacionalni heroj.

1. Tadeuša Košćuška – Stari grad

Kosciuszko_Monument_in_Krakow
Puno ime mu je bilo Andrej Tadeuš Bonaventura Košćuško, i u pitanju je poljski i litvanski nacionalni heroj koji je bio vođa njihovog ustanka protiv Rusije 1794. godine. Borio se i u Američkom ratu za nezavisnost u činu pukovnika, a bio je na strani severa i generala Vašingtona. Za učešće u tom ratu dobio je čin generala. Jedan veoma zanimljiv lik istorije, koji je čitav život proveo ratujući za slobodu, bilo svog naroda bilo nekog drugog. Slobodarski duh koji je imao ga u Beogradu tesno povezuje sa još jednim junakom, Rigom od Fere, čiji se spomenik nalazi baš u ulici Tadeuška Košćuška.

Posted on Category:Svakodnevica

Baci pogled na trenutak

Nekako se uvek ispostavi da dobijem želju da ovde dođem kada god sam na nekom dužem odmoru ili kada dobijem prehladu, što je sasvim ok. Prihvatljivo je naročito zbog toga što se moj posao, između ostalog, sastoji od pisanja, pa mi je nekada stvarno jako mučno da posle minimum 8 sati rada otvorim kućni laptop i ponovo sednem da pišem. Ipak, 23. decembra 2015, u trenucima dok je sat potpuno nonšalantno otkucavao 7.50, kao da ga zabole što punim trideset, rekla sam sebi da ću se ozbiljno – ovoga puta profi – naoružana svakojakim reklaminim ludilima – vratiti održavanju kondicije i jačanju čitave figure ovoga što se zove Bacipogled! Ono što sam sebi obećala kada je sat otkucao 7.51 bile su još neke vrlo važne stavke i nekako sam sigurna da ću ih ispuniti.

Dok se instant maska ovog bloga potpuno ne oformi, pisaću malo o trenucima, koje traćimo po ceo bogovetni dan.

Ako malo bolje pogledate ovaj nesretni prvi pasus moga teksta, videćete kako se ja jadna koprcam u vrtlogu svega onoga što nam nameće neko ili nešto što se i dalje naziva modernim društvom. Tačnije, savremenim društvom – ako ćemo pratiti sociološke definicije. Ako uzmemo u obzir sve definisano, savremeno društvo o kojem govorim jeste potrošačko – pre svega, a onda u uslužno. Pod naletom informatičke revolucije, ono je proprimilo nove oblike, koji, kao što znamo, nisu stalni, već se neprekidno menjaju, baš kao i mi.

promene

Ok – jesu socijalne mreže umešale svoje prljave prste u sve to što želimo da postanemo u očima drugih koji se istovremeno trude da budu što bolji u našim očima, ali da se ne lažemo (a lažemo se po ceo dan) – Svi mi koji se vodimo ovakvim načelima i dalje smo čist estradni plod i nosimo haljine koje mirišu na maline. Ipak, hajde da sve to nazovemo modernim društvom koje nameće nekakve postulate. Da ih ne nameće, možda ne bismo ni vi, a ni ja sada džuprili ovde.

Ako još jednom malo bolje pogledate ovaj prvi nesretni pasus, videćete da po ko zna koji put obećavam i sebi i onima koji čitaju ove postove da ću se definitivno vratiti pisanju, ali neprekidno mi ponestaje #ternutaka da to uradim… Da li zaista treba da prevršiš svaku moguću meru ne bi li nešto rešio, sa sve čuvenom rečenicom koja počinje konstrukcijom: Od danas…? Mora se izgleda uložiti neka određena količina love ne bi li se rešilo da se krene u nešto. Ili je dovoljno da nešto stvarno želiš?

Iskrena da budem, muka mi je i od jedne i od druge konstatacije. Kad čujem ove konstrukcije Od danas…, stvarno mi se digne kosa na glavi, a tek ovo da je samo i isklučivo ljubav dovoljna za sve u životu. Ipak, ne… Nemojte samo to, molim vas! Stvarno se ne slažem sa svima njima koji kažu da ih je ljubav održala, dok vrte svoje tek ondulirane lokne i prolaze prstima kroz stanjene šiške.

tea

Može ljubav, ali ne samo ona. U mom slučaju, nikako samo ljubav… organizacija mi je pomagala da ostvarim isplanirano i stvarno mi nije bilo strano da u februaru planiram april, a u aprilu mislim o decembru. Čudili su se svi oko mene toj količini želje da organizujem svaki korak, ali nekako mi je taj odokativni plan pomagao da ostvarim gotovo sve što sam želela. E sada, ima jedna začkoljica – Meni se vrlo često događalo da prekršim plan. U tome i jeste fora, svim tim sitnim prekršajima prethodila je velika odlučnost, koju ne ispoštujem, jer, kako ono beše: Jedan je život! Potom se vratim na staru stazu i nastavim još bolje. Na ovaj način uspevala sam da uhvatim životne trenutke, da ih okamenim, uslikam (bez objave na mreže), jer nisu reprezentativni :), pa onda idem ponovo onuda gde ne piše: Samo za pešake.

Da nisam kršila planove, mogla bih slobodno reći da je ono gde sam do sada živela bila sterilisana soba sa pokojim detaljem, bez cveća, kaktusa, mirišljavih sveća, ponekog indijskog štapića, otvorenih i naravno netaknutih knjiga, neurednog kreveta… svega onoga što smo mi sve dok se ne razbudimo i shvatimo da nešto treba uraditi. Odmah!

Nije lako da sedneš i staviš sve te zatrpane stvari na sto. Bude ponekad stvarno mučno kada shvatiš da za godinu dana nisi uradio ništa specijalno! Ipak, to specijalno moje nije isto što i tvoje. Ko me je to naučio da zbrajam životne događaje, a potom ocenjujem sebe nekakvim bodovima, na osnovu kojih merim je li godina bila plodna? Odavno je, bre, prošlo to vreme tromesečja i nekakvih zbrajanja, glupog bolonjskog programa. Dobro, sad ni školski raspusti ne idu više u cugu.

Gledam te žene koje su zaista srećne kad izbroje 30 dana bez gaziranog i šećera! Stvarno su srećne! Bude mi drago, ali znam da će u maju, tamo oko Uskrsa, da cvile, jer su opustile kaiš, baš kao i režim, pa im bude frka kad hoće da se uvuku u Leviske iz srednje. Ti podočnjaci i taj enormno tanak struk dok cepamo po režimu daje nam zaista lažnu nadu da će tako zauvek ostati, sve dok ne kažemo: E sad je vreme da se opustim! Taman sam se lepo doterala!

dijeta

Onda se krene rke-koke po svemu i taman kad treba da se folira tim tzv. #summerbody telom, frka! Pihtije na butine izlaze, onda oni jadni treneri ginu da stanje ta čuda od nogu, ali džaba. Kreće se da se vadi na godine, ode se na to nesretno more, malo se pocrni trećeg dana i onda zaluđivanje kako je ipak sve kako valja… Ako je svetlo najveća tužibaba (rekao mi jedan arhitekta), onda ono ima i svoju sjajnu sunčanu stranu – koja ume da prekrije nedostatke.

Sećam se moje prve spoznaje svoga debeloga tela pre više od 8 godina. Nije bilo lako suočiti se sa viškom. Morala sam dobro da se pogledam u ogledalo ne bih li videla ko sam (u fizičkom smislu). Nije bilo lako to suočavanje, ali mi je zaista pomoglo da rešim. Eto, moralo je da dotera do kraja da bih kampanjski rešila. Bilo je teško, ali sad sam navučena. Ta prva godina nikad teža. Počni-stani… Ali, da nisam kršila, bilo bi dosadno. U svakom slučaju, počela sam da se bavim sportom, a i da manje žderem i kad sam videla te tzv. rezultate, mogla sam dokle hoćeš i to još traje. Kršila sam ja ponovo, ali to sam i htela, mada bez oscilacija koje sam pomenula u prethodnom pasusu.

Koliko teksta o prokletoj kilaži! Ode jedno 10 minuta pisanja na #trenutke haosa u našim ženskim glavama, dok od #trenutka kada pojedemo 200 gr ovoga i 200 gr onoga ne dođe trenutak kada se pokolebamo, odemo u teratnu i ponovo crkenmo.

I tako mi se ponekad čini da mi se dani sastoje od konstantnog kršenja i odluke da se više ne krši zacrtano. Kao da iznova pišem po zidu čuvenu rečenicu, koja je, setiće se Kragujevčani koji ovo čitaju, stajala na jednoj erdoglijskog pumpi, a glasi: Džaba ste krečili!

I kada god sednem s nekim da razgovaram – smisleno, ispadne da se i taj smisleni čovek naspram mene stalno nešto kaje, on stalno krši pravila, počinje ispočetka, kasni iako je rekao da više neće, zaspi kada treba da spremi prezentaciju, ode u izlazak kada treba u pozorište, otputuje iako mu stan vapi za krečenjem, kupi sat i kada mu ne treba. Ponekad se pitam mogu li provesti bar jedan jedini dan da ne radim ništa i da ne zbrajam po svojoj tako teškoj glavi: Šta treba, šta je trebalo i šta će trebati! Odgovor je lak i vrlo kratak: Ne! Što bi se reklo u nekim citatima po otrovnim društvenim mrežama: Nauči da kažeš ne, a da se ne pitaš zbog čega si to rekao!

razgovori

Ponekad poželim da zbrojim sve te zaleđene #trenutke u jedan film, odgledam ga, odživim, isplačem se, odsmejem se i pustim ponovo, ali samo još jednom. Pitam se samo da li je moguće da bi se na tom mom nekom filmu našli #trenuci koji nisu planirani, već oni prekršeni, oni improvizovani, nespremljeni. Tužno je. Tolike godine provedosmo planirajući i onda se taj trenutak ipak svede na onaj neplanirani.

A može i ovako… Šta ako su ti neplanirani #trenuci posledica svega onoga što smo radili da bi se oni dogodili, a dogode se u nekom promenjenom obliku, maskirani u tzv. slučajne #trenutke. Možda smo ih mi sve vreme planirali, a oni se dogodili baš onda kada želimo, pod maskom i izgovorom da su trenutni i da su deo prekršenih planova.

Jer svaki plan i svaka prekršena odluka istiniti su za svaku kombinaciju parametra životne formule. Jednostavnije, i plan i prekršaj su izrazi koji su uvek tačni, bez obzira na okolnosti. #Vitgenštajn je o ovome pisao još 1921. godine. Ako ovo moje napisano pretvorimo u račun, biće da smo svi mi u pravu.

To što ćemo dok zbrajamo šta smo mislili, šta smo rekli, šta je broj, a šta slovo, izgubiti #trenutke, nema veze… Ionako je ovaj odavno prošao, a sledeći zasigurno, paniran ili prekršen – stiže ili nas čeka.

Ja se sad pitam hoću li ostvariti planirano ili prekršiti zacrtano. U svakom slučaju biću u pravu.

Sve fotografije su preuzete sa sajta: http://fuckyouverymuch.dk/

Posted on Category:Svakodnevica

10 NAJ BOT ODBRANA ”I.M. MATIJEVIĆ” NA FEJSU

Origalni text i komentare možete pronaći na ovom linku (da ne bude da smo nešto izmislili)

10. PO ŠABLONU

www.novojutro.rsbotovi-sns-internet
www.novojutro.rsbotovi-sns-internet

’’Ja sam iz Panceva, mnogo mi znaci sto ste snama podelili vase objekte, od prvog dana pazarim kod VAS!!! Imam dobra iskustva, Politika je cudo na zalost . VERUJEM U VAS podrzavam VAS Ne dozvolite da se menjate pod pritiskom ucenjivaca. Videla sam vase radne prostorije, vrko su moderne i pedatne. Vasa savet ce biti samo Vasa ,zato nemojte dozvoliti da vas uniste.!! Pozdravljam Vas i zelim sve najbolje:-) ’’

9. DECA ZNAJU NAJBOLJE

po šablonu
’’Moja deca nece da jedu ni jednu drugu salamu osim vase Posebne,moj muz obozava vas Svargl,a ja uvek nadjem neku zanimljivu vrstu sira.Ali i sve ostalo je fantasticno.Godinama pazarimo u vasim mesnicama.Samo napred’’

8. POHVALE IZ REGIONA

vozim
’’Poštovanje Živim i radim u Hrvatskoj vozim špediciju naročito Srbija i Kosovo odkada sam frižider kamiona napunijo u Kruševcu u prodavnici Matijević više se ništa drugo nepuni u taj frižider…….sve žive pohvale za Peperoni i kačkavalj Pastirski……..neznam čemu napad na industriju mesa Osobno sam vozio ambalažu za sirovo meso iz Osijeka za N.Sad prva Europska firma ušao nisam dok sve pod konac nije bilo i sa cmrom i sa papirima…. Svima mnogo sreće u budućem radu i neobazirite se na glupe napade i samo naprijed ljep pozdrav !!!’’

7. VOLIM I JA VAS

www.youtube.com
www.youtube.com

’’Sve pohvale za Industriju Matijevic, takodje i za malo prodaje Mesare Matijevic, iz ovih snimaka mogao sam doneti samo jedan zakljucak, da je Industrija jako velika, dobro opremljena i da je Higijena na prvom mestu, sve je na svome mestu i lepo sortirano kako to rade pravi profesionalci.. Svaka cast zelim, srecan i uspesan rad i dalje.. ’’

6. OBJEKTIVAN ČOVEK

www.blic.rs
www.blic.rs

’’Usudiću se da dam svoje mišljenje kao neutralna stranka u ovoj aferi Matijević… Neka je na kraju i nešto tačno od bivšeg radnika ali ja nisam još čuo da se neko otrovao i oboleo od Matijević proizvoda. U Srbiji se sve prašta osim uspeha. Ovo pišem i ako se bavim poslom gde ovu kompaniju imam kao konkurenciju,ali lojalnu i zdravu. Ako Vam nešto znači uz Vas sam.’’

5. PUTUJE 15 KM DO MATIJEVIĆA

www.pozadinezaracunar.weebly.com
www.pozadinezaracunar.weebly.com

’’TRBALI BI BAR JEDNU RADNJU DA OTVORITE I U JAKOVU .IONAKO NEMA NIJEDNE MESERE VERUJEM DA BIH VAM SE ISPLATILO .MI LICNO NAJBLIZU VASU PRODAVNICU IMAMO NA NOVOM BEOGRADU I STALNO KUPUJEMO OD VAS .POZDRAV’’

4. KOJI SAM JA MENI KRALJ

Fridgeinterior
’’IM Matijevic je bio i ostace gigant u proizvodnji mesa i mesnih preradjevina.Kvalitet i usluga je bez premca sto dokazuju brojni diskonti,sirom zemlje!Svako dobro firmi Matijevic i njenom rukovodstvu!’’

3. ISO 9001

viršle
’’mislim da su vam proizvodi odlicni i da je ovo samo necija prljava igra da bi se na trziste ubacio netko drugi jer danas su ljudi spremni da “gaze preko mrtvih” da dodju do cilja! POZDRAV I SAMO NASTAVITE SA OVIM KVALITETOM!’’

2. AMERIKA I ENGLESKA BIĆE ZEMLJA PROLETERSKA

engleska
’’Ja Sam u Sidu kupio nekoliko Matijevic kulenja i doneo sam u Engglesku Mogu vam reci da su Englezi odusevljeni Matijevic kulenom a naravno i ja Sam prezadovoljan Kako sa kvalitetom tako i sa ukusom. Pozdrav Matijevic Matijevic.’’

1. BUDIMO GOVEDA!

www.domaci.dejpeg
www.domaci.dejpeg

’’Matijevic je najbolja firma u Srbiji.Ja mnogo volim njihove vrisle to je 100% pilece belo meso i kulen ne suse za 5 min to se provetrava danima na bukovini.Ja mislim da vi svi pretererujete i da trebamo svi zajedno da odemo i kupimo po 10kg mesa kao znak podrske.BUDIMO GOVEDA!’’