10. Radmilo Mišović

Na desetom mestu, samo zbog naše neinformisanosti i mišljenja da srpska košarka počinje 1995. Čovek za koga je Dragan Kićanovoć izjavio: “JA MOŽDA JESAM PRVI U EVROPI ALI SAM DRUGI U ČAČKU!” E pa, prvi je u Čačku bio Radmilo Mišović. Proglašen je za najboljeg sportistu 20. veka grada Čačka. A kako i ne bi, kada je 20 sezona nosio dres KK Borac, a 12 godina bio i kapiten. U ligi SFRJ je postigao 7456 koševa.

9. Dragan Kićanović

Jedan od pripadnika košarkaša koji su 70-ih uspeli da prekinu reprezentativnu dominaciju SSSR-a. Košarkom je počeo da se bavi sa 13 godina, iz Borca 1972. prešao u Partizan, za koji je nastupao do 1981. Za reprezentaciju igrao od 1973. do 1982. osvojivši zlato na EP 1973, 1975, 1977, srebro 1981, bronzu 1979. godine. Zatim zlato na SP 1978, srebro 1974. i brojna Balkanska prvenstva. Osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980, ali je nije primio lično jer ga je nekoliko sekudni pre kraja finalne utakmice teško povredio Dino Menegin. Ukupno za reprezentaciju odigrao 211 mečeva, postigavši 3290 poena. Inače, malo je poznato da je, iako igrajući za Partizan, važio za navijača Crvene zvezde.

8. Zoran Slavnić

Zoran Moka Slavnić, viđeniji beogradski mangup i ženskaroš, ali pre svega jedan od prvih plejmejkera koji su uveli dodatne driblige u vođenju lopte, doprineli atraktivnosti igre, i jedan od najboljih igrača Crvene zvezde (za koju je igrao od 1963. do 1977.) svih vremena. Sezonu 1981/82. odigrao za KK Partizan, a jedinom mu je pošlo za rukom da bude trener i u Crvenoj zvezdi i u Partizanu. Za reprezentaciju odigrao 179 utakmica i postigao 1456 poena. Potezi koji su mu obeležili karijeru jesu koš unazad, preko glave protiv Španije 1975. i “odbojka” sa Draganom Kićanovićem protiv SSSR-a 1976.

7. Predrag Danilović

Legenda kaže da je košarku počeo da trenira tek sa 15 godina. Igrao za mnoge timove, a najdublji trag ostavio je u KK Partizanu, za koji je igrao od 1989. do 1992, i u italijanskoj klupskoj košarci. U sezoni 1994/95. prešao je u Majami, gde je 3. Decembra 1996. na jednoj utakmici do kraja treće četvrtine šutirao trojke 7 od 7 (rekord NBA je 8 od 8), da bi potom bio izveden iz igre. Mnogi su u tome videli zaveru protiv srpskog košarkaša. Jedan od članova neprikosnovene dinastije košarkaša koji su za reprezentaciju igrali u periodu između 1995. i 2002. godine. Ostaće upamćeno njegovo zakucavanje preko 20 cm višeg Sabonisa u finalu Evropskog prvenstva 1995. u Atini, i izjava prilikom povlačenja iz aktivnog igranja košarke: “Ma ne mogu više svaki dan da ustajem i idem na merenja, treninge, da bandažiram kolena… Dosta je.”

6. Žarko Paspalj

Po nepotvrđenoj priči sa početka 80-ih, kada je Žarko bio junior, Cibona je protiv njegove Budućnosti igrala utakmicu odluke za Podgoričane (da li će ostati u ligi ili ne). Priča kaže da je pao dogovor da Cibona izgubi taj meč, a da će zauzvrat ljudi iz Cibone moći da gledaju utakmice juniora Budućnosti i uzeti bilo koga ko im se svidi. Znajući da je Paspalj najbolji mladi igrač koji će uskoro mnogo vredeti, uprava Budućnosti mu nije dala da trenira nekoliko dana, što je značilo da ga Zagrepčani nikada nisu ni videli. Prešao je u Partizan 1986, a 1989. je bio jedan od prvih evropskih igrača koji je prešao u NBA, i to u San Antonio. Nije se baš naigrao tamo (svega 181 minut za celu sezonu), pa se vratio u Partizan, a kasnije otišao u Grčku, gde ga i danas gledaju kao u Boga (proglašen je za najboljeg stranog igrača koji je ikada igrao u njihovoj ligi). Sa reprezentacijom osvojio gotovo sve što se osvojiti može, a pamti se finale protiv SAD-a u Atlanti 1996, kada je tokom utakmice iz igre imao šut 8 od 8. Zanimljivo je da je jedan od retkih stanovnika olimpijskog sela koji je sa sobom nosio cigarete.

5. Predrag Stojaković

Legendarni Šek je za njega rekao: “Stojaković je gospodin igrač. Divac, Veber i ja stalno nešto seremo i pričamo po terenu, a Peđa uđe u igru, postigne 20 poena i onda mirno sedne na klupu. Sjajan igrač.” Igrao je za Crvenu zvezdu, PAOK, Sakramento, Indijanu, Dalas. Dva puta pobeđivao u brzom šutiranju trojki u NBA ligi i definitivno jedan od njenih najboljih šutera svih vremena. Kako je u PAOK prešao sa svega 16 godina i dobio grčko državljanstvo, široke narodne mase u Srbiji nisu mnogo znale o njemu. Tek sa prelaskom u Sacremento u kojem je igrao sa Divcem, on postaje razlog zašto smo budni u 3 ujutru i gledamo prenose uz legendarnog Iliju kovačića. Njegov dres sa brojem 16 zauvek je povučen iz upotrebe u Sacramentu. To govori dovoljno o ovom igraču.

4.Dejan Bodiroga

Šta reći… Opevan u pesmama, skroman u nastupima, ne terenu neumoljiv… Mnogi kažu da je on najbolji košarkaš koji nije igrao u NBA ligi. Igrao za mnoge evropske klubove sa izuzetnim uspehom. Važio za lidera gde god je igrao, svojom inteligencijom i tehnikom pokazao je da može da igra na bilo kojoj poziciji na terenu. Brojne su titule i priznanja, brojni potezi karijere, ali se izdvaja jedan detalj. Bilo je to u finalu Svetskog prvenstva 2002. protiv Argentine, koja je vodila 74:66, 2 minuta i 17 sekudi pre kraja. Bodiroga je sam doneo produžetak postigavši u poslednja dva minuta 9 poena. Kad god je bilo teško lopta je bila kod njega.

3. Vlade Divac

Legenda naše košarke. Iz Partizana 1989. prešao u NBA u tom prvom talasu evropskih košarkaša koji idu “preko bare”, zajedno sa Kukočem, Rađom, Sabonisem, Paspaljom, Draženom Petrovićem… Igrao sa Mežik Džonsonom u LA Lejkersima, sa Glen Rajsom u Šarlotu, sa Kris Veberom u Sakramentu… Nema toga što ovaj čovek nije uradio u NBA (jedino nikada nije uzeo šampionski prsten). Duhovit i inteligentan igrač, bio je omiljen gde god bi igrao. U LA-u je prvih nekoliko sezona igrao košarku svog života. Bio je lider gde god bi se pojavio, čak je Kris Veber (tih godina veoma problematičan) pristao da pređe u Sakramento tek kada je saznao da je i Divac učinio isto. Jedan od retkih igrača koji je za 16 sezona u NBA ligi uspeo da postigne 13.398 poena, a spada među 6 (šest) igrača koji su ikada postigli više od 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada. Spisak svega osvojenog sa reprezentacijom je predugačak za ovaj tekst.

2. Dražen Dalipagić

Jedan od košarkaša koji su igrali i za Partizan i Za Crvenu Zvezdu. U Partizanu je proveo 10 sezona, imao prosek od 33.7 poena po utakmici, pa je i dan danas najbolji strelac u klupskoj istoriji. Bio je jedan od prvih evropskih igrača za koje je pokazano interesovanje u NBA. Bio je u kampu Boston Celtiksa i bio je ubedljivo najbolji igrač, ali je odustao od igranja u najjačoj ligi jer su tada NBA i FIBA bile nespojive, pa bi mu igranje “preko bare” trajno uskratilo pravo nastupa za reprezentaciju. Za reprezentaciju odigrao 243 utakmice, osvojivši brojne medalje i lična priznanja. Podatak da je 1984. na Olimpijskim Igrama u Los Anđelesu nosio zastavu SFRJ dovoljno govori o veličini ovog igrača.

1. Aleksandar Đorđević

Sale Nacionale, kako smo ga svi zvali. Mnogo je naših sjajnih košarkaša bilo i biće, ali je samo jedan pogodio trojku 1992. protiv Huventuda i proglasio Partizan prvakom Evrope, i samo je jedan igrač istom akcijom 1995. pogodio trojku protiv Hrvata i doneo beskrajnu radost čitavoj Srbiji. Možda je i bilo boljih od njega, neka mi oproste, ali je on moje detinjstvo učinio srećnijim u prilično nesrećnim vremenima. Neću vam nabrajati šta je sve osvojio, a osvojio je SVE. Nemojte ga pamtiti po statistici, pamtite ga po ova dva poteza, pamtite ga po broju 10 na leđima, pamtite ga kao jednog ljudskog diva od 188cm koji je imao veliko srce i mirnu ruku. Trenutno je selektor reprezentacije Srbije.