Nikada nisam umela da upakujem poklon. Stalno sam molila prodavačice da to urade umesto mene ili odlazila u prodavnice u kojima se prodaju i pakuju pokloni (to su vam oni tzv. Gift shopovi) i onda čekala da mi zapakuju poklon, koji će neko uzeti, smaknuti taj ukrasni papir s njega, a onda ga baciti u kantu. Tužno je, ali je tako. Svi se toliko trudimo da pakovanje izgleda lepo, a zapravo ostaje samo poklon.
Ne, ova kesa, moram neku lepšu, pa onda krenemo da brljamo po silnim kesama koje imamo u kući, tj. po onoj jednoj u kojoj se nalaze sve ostale. Naravno, kada god nam treba cela, čitava kesa, mi je nemamo, pa jurnjava, trčanje po kući, nervoza…
Najgore mi bude kad mi prodavačica zapakuje poklon u onaj sjajni papir, sa sve balonima i medvedima na njemu, pa kad još na njega natakne zelenu traku, a ispod viri selotejp. Ma, predivno!
Da li je u redu?, pita me.
Jeste, jeste, kažem i šta ću, odnesem tako upakovan poklon, jer bolje ne umem.
Međutim, Nevena je tu. Ona to, srećom, zna da radi. Kada sam videla koliko je lako, lepo i jednostavno, reših da to podelim s vama. Trebaće vam sigurno sada pred praznike.
Pre toga, još samo nešto da vam kažem. Nemojte preterivati u kićenju i pakovanju poklona. Poklon je sam po sebi dovoljan. Francuzi to rade najbolje. Koriste običan beli papir za cveće, papirnatu kesu za poklon, možda neku tračicu i to je to.
Sada vam predstavljam tri načina pakovanja poklona. Izaberite onaj koji vam se najviše svidi.
1. Potreban materijal: kesa, makaze, kanap (konac, vunica), lepak ili selotejp
Isecite kesu u koju ćete upakovati poklon. Veličinu odredite sami. Mi smo uzele najobičniju kesu, ali ona može biti i u boji.
Presavijte gornji deo kese. Izbušite rupice na jednom kraju kese i kroz njih porvucite konac, a onda ga zavežite.
Zvezdice napravite od papira u boji ili od običnog belog papira. One se prave od papira u obliku jednakostraničnog trougla. Na koji način, pogledajte OVDE.
2. Potreban materijal: kesa, makaze satenska traka, raznobojne salvete, gumica.Uzmite običnu kesu ili kesu u boji i presavijte je baš kao kod prvog načina pakovanja poklona.
Salvetu presavijte nekoliko puta i napravite mašnu tako što ćete salvetu uvezati gumicom, i to tačno po sredini.
Isecite jednu stranicu mašne kako biste lakše odvojili slojeve salvete.
Savet: Možete spojiti više salveta da biste dobili gušću pufnu – cvet, a možete spojiti i više raznobojnih cvetova.
Na kraju prikačite traku na upakovan poklon.
Više o tome kako da napravite cvet od salvete, saznajte OVDE.
3. Potreban materijal: kesa, običan papir ili papir u boji.Uzmite običnu kesu i savijte njen gornji deo (baš kao u prethodna dva slučaja), a onda napravite zig-zag papir. Kako se pravi zig-zag papir, saznajte OVDE.
Na kraju čitavu tu papirnu konstrukciju zalepite na jedan kraj kese i to je to. Minimalistički, na francuski način, zašto da ne… Možete izabrati i neku ukrasnu kesu ako volite šareniš.
Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Međutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći. Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine. (Dušan Radović)
Želim vam lep provod … ma gde bili…
Ovde u Lisabonu je već krenulo ludilo. Odoh da probam da ga sustignem. I njega, i predstojeću godinu. Ona ide ponosno, uspravno, graciozno svojim putem, a ja ka njoj i za njom. Možda me i sačeka…
Autor fotografija: Nevena Antić
Baci pogled na haljine Aleksandre Lekić
Pišem vam iz Lisabona. Koristim ovo malo slobodnog vremena što imam (dok ne prođe još jedan pljusak) da napišem koju reč i bacim pogled na svoj blog.
Drago mi je što o ovoj temi pišem iz drugog grada, u prazničnoj atmosferi, dok slušam zvuke nacionalne portigalske muzike s terase porodice koja uveliko slavi Božić. Drugačije je nego kod nas, ali prija. Gledam ih kroz prozor, vesele se, čak i igraju, osećam miris začinjene hrane.
Uskoro ćemo svi slaviti. Koliko je to ostalo? Manje od nedelju dana. Neko bi, neko drugi baš i ne bi, ali slavi nam se svima. Za mene je slavlje i uz TV, uz čaše dobrog vina, s ljudima pred kojima ne moram da se snebivam i pravim grimase.
Bitno mi je da imam dobru haljinu za doček! Mislim, dešavalo se da ostanem i kod kuće, ali haljina je morala biti na meni. I, nekako sam baš sada, pred ova silna slavlja, želela da sašijem priču o svojim omiljenim haljinama, o haljinama Aleksandre Lekić.
Možda i vi poželite da imate neku za novogodišnju noć, ali i ako se odlučite da te noći budete u carevom novom odelu (o kom sam pričala u jednom od prethodnih postova) neće smetati. Potpuno vas podržavam.
Da nisam upoznala kreatorku Aleksandru Lekić, ne bih imala šta da obučem ni na jednu od jedanaest svadbi, na koliko sam tačno bila prošle godine!
Prva u nizu svadbi bila je pre malo više od godinu dana. Sećam se da sam, sva izmorena i izbezumljena, tog četvrtka posle posla trčala od radnje do radnje u nadi da ću pronaći neku svečaniju haljinu, jer takvu svadbenu nisam imala ili sam mislila da je nemam. 🙂
Međutim, nije mi polazilo za rukom. Čim bih ušla u radnju i rekla da mi treba haljina za svadbu, prodavačice bi počele da izvlače neke satene, cirkone, jeftine žipone, karnere, nekakve plaštove, korsete, rozikasta čudovišta, narandžaste nakaze i zelene monstrume. Besno sam trčala od radnje do radnje u nadi da će me bar jedna prodavačica razumeti. Najgore od svega bilo je to što neko ko poznaje skoro svaku beogradsku radnju nije mogao da pronađe jednu običnu, doduše svadbenu haljinu. Dignem ja ruke od kupovine i rešim da pokušam ponovo u petak. U petak posle posla krenem da preturam po ono malo radnji što je ostalo da obiđem, ali ne. Neće me, pa neće.
Svadba u subotu, petak je veče, a ja i dalje nemam haljinu. Bes, nervoza, znoj, drhtavica. Ma, neću ni da idem, progovara kaćiperka iz mene, ali ide mi se da vidim društvo, da osetim i isprobam svadbene čari, kaže ona normalnija strana ženske lude glave.
Poslednji tržni centar u koji sam nameravala da uđem bio je Milenijum. Rekoh sebi: Da vidim još ovde, pa da sednem negde kao čovek i popijem kafu. Opet trčim iz radnje u radnju već na ivici nerava. Znate onaj osećaj kad dignete ruke i kad ste se već predali, ali ostaje ta nada, pa kažete sebi: Ajde još samo ovo. Prvi sprat, negde na sredini niza raznoraznih bitika, ugledam jedan mali retro butik, izlog kao u francuskim filmovima, lampe, crteži, prigušeno svetlo. A haljine? Zaletim se kao dete. Ulećem u butik, ne znam šta pre da probam. Odakle se stvori ova radnja?! Pa, kako nisam do sada bila?!
To su vam dizajnerske haljine, sve su unikatne, kaže mi Aleksandra, vlasnica radnje i dizajnerka.
Probam nekoliko haljina, odaberem jednu uz telo, gola leđa, čipkana, bež, do kolena! I dalje mi je omiljena!
Spadam u grupu žena koje nikada ničim nisu potpuno zadovoljne . Takva sam i na poslu, i u kući, i na ulici, i u vezi. Takva sam bila i na fakultetu. Takva sam i kada je oblačenje u pitanju. Cepidlaka, smaračica, nikad zadovoljna, uvek spremna da popravi i izgovori čuveno ALI.
Međutim, ta haljina! Stvarno je i dalje bez premca.
Od tada vrlo često posećujem Aleksandrin butik. Ona mi daje savete i neretko mi osmišljava odevne kombinacije. Volim da je priupitam za predlog, jer želim da eksperimentišem, a desi se da ne smem. 🙂
Pitala sam je da mi ispriča nešto o sebi pre objavljivanja ovog posta. Haljine će reći sve, kaže mi. Prvu haljinu kreirala pre tačno trinaest godina. Pored haljina, u njenom butiku ćete naći i kaftane, sakoe, kaiševe, pa i odevne komade drugih dizajnera. Trenutno je u mom ormanu šest Aleksandrinih haljina, njena četiri sakoa i dva kaiša.
Na svim fotografijama nosim haljine iz njene jesenje kolekcije.Ukoliko želite da pogledate haljine iz ostalih Aleksandrinih kolekcija, kliknite OVDE ili posetite njenu radnju Shock Look (TC Milenijum, prvi sprat, lokal 88).
Svečano obećavam i post o njenim haljinama iz mog ormana. Jedva čekam da ih ponovo sve obučem!
P.S. Ponela sam jednu za lisabonske ulice, nek poprimi malo od ove gradske opuštencije, ali i neka je ošacuju na Bairro Altu.
U skladu sa svim tim, puštam i sebi i vama pesmu, pa odoh u provod.
Očekujem i vaše predloge.
Autor fotografija: Nevena Antić
Zahvaljujem se Sandri na pesmi koju mi je poslala.
Baci pogled na vrhunske serije
Bila sam i ostala veliki filmofil, nisam bila, ali sam postala i veliki ljubitelj serija.
Desilo se to ovoga leta. Moja dobra drugarica Sandra mesecima me je nagovarala da počnem da gledam seriju Mad men, slala mi je mejlove s linkovima, fotografije, pričala mi je o toj seriji, ushićeno govorila o glumcima, radnji, stilu, o atmosferi kojom serija odiše. Ali, nisam se davala nikako. I dalje sam se uspavljivala uz filmove, svaki svoj slobodan trenutak odvajala za neki novi, pa i za ponovno gledanje onih svojih omiljenih.
Međutim, ovoga leta reših da pogledam Mad men. Hajde da pogledam bar tu prvu epizodu serije, kažem sebi, pa nije žena valjda luda da me toliko nagovara da počnem da je gledam da ne misli da će mi se svideti! Legnem ja u krevet oko deset uveče, pustim prvu epizodu i potpuno se raspametim! Te noći sam odgledala celu prvu sezonu! Zaspala sam kada je svanulo! Treba li još nešto da vam kažem? 🙂
Baš zbog tog svog preokreta, da ne kažem preobražaja, odlučila sam da na svom blogu odvojim prostor za serije i tako im se odužim i izvinim što sam ih toliko dugo zapostavljala i ignorisala, pa i bila nepravedna prema njima.
Moja drugarica Sandra je novinar po zanimanju, a veliki ljubitelj i poznavalac serija po hobiju. 🙂 Zbog toga sam baš nju pozvala da vam preporuči serije koje možete pogledati za vreme predstojećih prazničnih dana ili kada uhvatite neki slobodan sat za to.
Pogledajte koje vam serije ona predlaže i bacite se na gledanje neke od njih čim se probudite tog 1. januara. Mislim, ako nemate pametnijeg posla. Nećete valjda ponovo gledati milionitu reprizu Hajde da se volimo!
Nedavno je jedna francuska televizija počela da reklamira sopstvenu kafu pod sloganom „Zašto da spavate kada možete gledati serije bez prestanka“. Nakon nekoliko dobro ugođenih večeri, koje neretko vode i u neprospavane noći, odgovorno tvrdim da vreme provedeno uz dobre serije nije izgubljeno vreme.
Serijama se pristupa sve ozbiljnije, produkcijski već bez problema mogu da pariraju filmovima, a često ih i pobeđuju kada je reč o scenariju i režiji. „Volim kada serije traju 13 epizoda, a onda dođe nova sezona i novih 13 epizoda”, rekao je nedavno čuveni režiser Bernardo Bertoluči, dodavši da je razočaran savremenom filmskom produkcijom: “Osim nekoliko nezavisnih produkcija, mislim da je sve što sada dolazi iz Holivuda tužno. A to i mene čini tužnim.”
1. Publika je tražila sadržaj kvalitetniji od holivudskog filmskog blokbastera, a oni koje je Holivud otpisao pre vremena imali su šta da ponude. Tako je u leto 2007. mala američka kablovska TV mreža AMC počela da prikazuje seriju punu autsajdera – Mad Men. Osmislio ju je Metju Vajner (Matthew Weiner), s kojim, i pored toga što je bio deo tima serije The Sopranos, popularni i bogati HBO nije hteo da sarađuje na seriji Mad Men. Ostalo je istorija – skrajnuti autor bira neafirmisane glumce poput Džona Hema (Jon Hamm) i Kristine Hendriks (Christina Hendricks) za uloge u seriji kojoj svi predviđaju propast, a postaje jedna od najkvalitetnijih i najuspešnijih, višestruka dobitnica nagrade Emmy i, najvažnije, iznova postavlja standarde za one koji žele da prave smislene i uspešne TV projekte.
Ako do sada niste počeli da gledate Mad Men, učinite to sada, dok se sedma (i poslednja) sezona uveliko snima.
2. Ukoliko ste propustili klasik poput Will and Grace, potrudite se da propušteno nadoknadite tokom prazničnih dana i, za razliku od usiljeno nasmejane većine, budite zaista nasmejani.
3. Humoristička serija koja se na BBC-ju prikazivala više od decenije je urnebesna My Family – popularni projekat koji je okupio vrhunske britanske (pre svega pozorišne) glumce i publici uspeo da priredi laku i pristupačnu, a kvalitetnu zabavu, nešto što je domaćim stvaraocima poslednji put pošlo za rukom pre 20 godina.
Da ne biste preterali sa reprizama (za koje će se svakako pobrinuti naše TV stanice), bacite pogled na izbor aktuelnih noviteta, koji će vam pomoći da se snađete u savremenoj televizijskoj produkciji:
4. Masters of Sex – obavezna lektira. Počela je da se prikazuje krajem septembra ove godine. Prva epizoda je obećavala, svaka sledeća bila je bolja, a na kraju sezone smo sigurni da je serija odlična. Nije neophodno da nam renomirani kritičari potvrde da je reč o najboljoj seriji ove sezone, ali nije na odmet. Ukratko, serija koja uspešno odoleva stereotipima i serija koja se ne propušta. Urađena prema knjizi Masters of Sex: The Life and Times of William Masters and Virginia Johnson, the Couple Who Taught America How to Love, prati živote doktora Vilijama Mastersa i Virdžinije Džonson, koji su hladnim naučnim metodama istraživali ljudsku seksualnost. Da nije bilo njih, ne bismo znali ni ovo što sada znamo. Mislite da je dosadno? Proverite.
5. A Young Doctor’s Notebook – serija urađena prema kratkim pričama Mihaila Bulgakova. Radili su je ljudi koji razumeju njegovu literaturu i njene protivrečnosti. Remek-delo „spakovano“ u dve sezone od po četiri epizode. Igraju Džon Hem (Mad Men) i Danijel Redklif (Daniel Radcliffe), obojica fantastični. Bizarno, duhovito, crnohumorno, briljantno.
6. Girls – Sve isto kao Seks i grad, samo što ne liči uopšte. Umesto četiri bogate žene s Menhetna koje baš i ne znaju šta bi sa sobom, teturajući se od lake patetike do još lakšeg humora, četiri devojke iz Bruklina stvarno ne znaju šta bi sa sobom, malo šta im ide od ruke, snalaze se kako znaju i umeju, nemaju mnogo love, momaka i živaca, a ni na poslu im nije baš najbolje. Nisu savršene, ne traže princa na belom konju, ne čekaju da se ostvare kao majke; ponekad ogorčene, uvek sarkastične. Prve dve sezone bile su dobre, treća bi trebalo da bude odlična. Videćemo već u januaru.
7. A Place to Call Home – Idealna za praznike. Australijska porodična saga smeštena u pedesete godine. Prati život savremene žene koja posle Drugog svetskog rata dolazi u malu sredinu. Zanimljiv zaplet, dobra produkcija, odlični glumci. Prva sezona prikazana je 2013, a budući da je serija u Australiji doživela veliki uspeh, uskoro očekujemo i drugu.
8. Citizen Khan – odličan sitcom iza kojeg stoji BBC. Komedija koja izaziva kontroverze, ali ipak miri dve kulture koje naizgled nemaju sličnosti. Autoironija će spasiti svet.
Koju god seriju da odaberete, potrudite se da izbegnete domaću savremenu produkciju, bar dok za nju ne dođu neki bolji dani ili zahtevnija publika i kritičari. Novca, kako vidimo, imaju. Vi u međuvremenu skuvajte kafu i, za početak, nađite pedesetak minuta za epizodu neke dobre serije – šanse da se razočarate svedene su na minimum. Za aktuelne pozorišne i filmske tendencije ne garantujem.
Fotografije nisu autorske. Dovoljno je da kliknete na svaku od njih. Tako ćete otići na sajt s kog su preuzete.
Sjajan tekst, realan i urnebesno duhovit. :) Osim liste, mada je i ona duhovita, ali moja bi izgledala ovako: 3,…
Valjevsko pivo u samom vrhu danas, sve ostalo je cista hemudza i reklama a kvalitet nula
Ja vas samo pozdravljam i ovo mi se Svidja
Zna li neko kako se zvala kafana/restoran koji je srušen(a) a na kome mestu je sada Tržni centar Futura na…
Фотографија код прилога о Жани Меркус није њена. Особа на слици је Ребека Вест.