Posted on Category:Istorija

Ko su ljudi čija imena nose ulice Beograda

10. Uzun Mirkova – Stari grad

uzun-mirko
Mirko Apostolović, zbog svog visokog rasta nazvan ’’Uzun’’ (visok na turskom), bio je bimbaša (vojni zapovednik) i jedan od viđenijih ustanika Karađorđa. Posebno se istakao u borbama za oslobađanje Beograda 1806. godine. Možda baš iz tog razloga, ulica sa njegovim imenom vodi iz pravca nekadašnjeg velikog pijaca i starog centra grada na Kalemegdan.

9. Pop Lukina – Stari grad

Luka_Lazarevic_()
Pop Luka Lazarević spada među najhrabrije i najčestitije junake i vojvode Prvog ustanka. On je, inače, bio i svešteno lice. Na Mišaru je komandovao konjicom, i najzaslužniji je za veliku pobedu. Udar njegovog konjičkog odreda s boka na Turke razbio je protivničku vojsku. Kada je Šabac pao, Karađorđe ga postavi za komandanta grada (upravnika tvrđave). Kada je ustanak ugušen, pobegao je “preko vode” u Srem, i proveo je više od jedne decenije u izgnanstvu. Kada se vratio, Srbijom su već vladali Obrenovići, a i starost je uzimala svoj danak, te se nije vraćao državnim i vojničkim poslovima. Njegova ulica takođe vodi na Kalemegdan, od Brankovog mosta ka Sabornoj crkvi .

8. Gospodar Jovanova – Stari grad

jovan-obrenovic
Jovan Teodorović Obrenović, u narodu poznatiji kao gospodar Jovan, bio je upravnik rudničkog i požeškog regiona i rođeni brat Miloša i Jevrema Obrenovića. U Drugom srpskom ustanku se istakao u borbama na Ljubiću 1815. godine. Kasnije biva proglašen za vojnog komandanta moravsko-podrinjske oblasti. Učestvovao je u gušenju Đakove bune, a u Austrougarsku beži 1842. godine, posle Vučićeve bune. Ulica se nalazi ispod PMF-a, paralelno sa ulicom Strahinjića Bana i Gospodar Jevremovom.

7. Gospodar Jevremova – Stari grad

jevrem-obrenovic
Jevrem Obrenović bio je najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića i dugogodišnji obor-knez šabačke nahije. Bio je jedan od najpoznatijih Šapčana. U Šapcu je proveo 15 godina, koje mnogi smatraju ’’zlatnim periodom’’ za ovaj grad, i udario je temelje potonjeg ’’malog Pariza’’. Šabac je zbog njegovih savremenih shvatanja među prvima imao apotekare, lekare, otvarao nove škole… Godine 1831. postaje načelnik beogradske nahije, a zanimljivo je što je upravo u to vreme osnovana prva biblioteka u Beogradu.

6. Dobračina – Stari grad

ljubivу
Jovan Dimitrijević – Dobrača bio je bogati trgovac koji je pomagao ustanike. Kao i Luka Lazarević, istakao se u borbama na Ljubiću, a u Drugom srpskom ustanku je učestvovao sa oko 500 svojih ljudi, koje je, kako se pričalo, oružjem i hranom opremio novcem iz sopstvenog džepa. Kroz ulicu koja nosi njegovo ime često prolazimo na putu ka starom Dorćolu, a o njemu i ne znamo mnogo. U ovoj ulici se nalazi i čuvena Čukur-česma. Iako je Dobrača učestvovao i u Prvom i u Drugom ustanku, u kojima je potrošio sav svoj imetak (čak je planirao da otvori i školu o svom trošku), umro je u siromaštvu – primajući malu državnu penziju.

5. Skendar begova – Stari grad

skenderbeg(1)
Možda se neko, u svetlu novije istorije, zapitao otkud nacionalni heroj Albanije u srcu Beograda, te evo nekih podataka koje sigurno niste znali. Njegovo ime je Đurađ Kastriotić, od oca Jovana i majke Vojislave. Rođen je na severu današnje Albanije 1404. godine. Njegova porodica je materijalno pomagala Hilandar i često odlazila na Svetu Goru. Sa 18 godina odveden je u janjičare i punih 20 godina ratovao je na strani Turaka, da bi kasnije sa svojom vojskom prebegao i nastanio u svom rodnom kraju. Odbacio je islam i ponovo preuzeo pravoslavlje. Do kraja života se borio protiv Turaka i bio zaštitnik hrišćanstva na tim prostorima.
A kako je istorija Đurađa Kastriotića pretvorila u Đerđ Kastriota… nećemo komentarisati. Barem ne ovom prilikom.

4. Žorža Klemensoa – Stari grad

spomenik-francuskoj
Žorža Klemensoa je bio istaknuti francuski političar sa početka XX veka. Vrlo brzo je shvatio da je sukob sa nemačkom neminovan, te je kritikovao one političare koji su bili spremni na kompromise i popuštanja. Pri kraju rata, od 1917. godine, bio je i premijer i ministar rata Francuske. Tada se istakao kao vrhunski organizator fronta i pozadine. Bio je učesnik mirovnog skupa u Versaju, gde je insistirao na što strožim uslovima protiv poražene Nemačke.

3. Maršal Birjuzova – Stari grad

miting_belgrad1
Sergej Birjuzov je bio general Sovjetske Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Ranjavan je čak četiri puta. Za svoje mesto u srcu Beograda se izborio u oktobarskim borbama 1944. godine, kada je sa svojom oklopno-motorizovanom brigadom oslobađao od Nemaca ulicu po ulicu. Ironičnom igrom sudbine, način na koji je general napustio ovaj svet se takođe vezuje za ovaj grad. Njegov avion se 1964. godine srušio nadomak Beograda, u predelu Avale, na putu ka proslavi dvadesetogodišnjice oslobođenja grada.

2. Venizelosova – Stari grad

eleftherios-venizelos
Elefterios Venizelos je možda najistaknutiji političar Grčke u njenoj novijoj istoriji. Bio je veliki protivnik grčkog princa Đorđa, što je kasnije izazvalo veliku podelu u celom narodu. Bio je premijer vlade Grčke u godinama pre i za vreme Balkanskih ratova, i u toku Prvog svetskog rata. Zbog pobeda koje je u tim ratovima Grčka izvojevala, ostao je upamćen kao nacionalni heroj.

1. Tadeuša Košćuška – Stari grad

Kosciuszko_Monument_in_Krakow
Puno ime mu je bilo Andrej Tadeuš Bonaventura Košćuško, i u pitanju je poljski i litvanski nacionalni heroj koji je bio vođa njihovog ustanka protiv Rusije 1794. godine. Borio se i u Američkom ratu za nezavisnost u činu pukovnika, a bio je na strani severa i generala Vašingtona. Za učešće u tom ratu dobio je čin generala. Jedan veoma zanimljiv lik istorije, koji je čitav život proveo ratujući za slobodu, bilo svog naroda bilo nekog drugog. Slobodarski duh koji je imao ga u Beogradu tesno povezuje sa još jednim junakom, Rigom od Fere, čiji se spomenik nalazi baš u ulici Tadeuška Košćuška.

Posted on Category:Svakodnevica

Saveti za Beer fest

10. Stil oblačenja

kraljevski-par
Kako je u tim danima i noćima u Beogradu veoma vruće, valja se obući lagano, eventualno neki duks vezati oko struka. Mada su oni iskusniji često u šteku nosili i kabanicu ako bi prognoza najavljivala kišu. Kako je po sredi u stvari jedan veliki vašar čak i sa ringišpilom i roštiljem, valja voditi računa i o stajlingu. Naš savet vam je da se obučete opušteno, kao za bleju po kraju, pa nijansu svečanije. Možete se i vrhunski skockati, pustiće vas da uđete, ali ćete se u svoj onoj gomili ljudi i prašine osećati prihvaćeno kako svinjče u Teharanu.

9 . Prašina

maska
Iako se organizatori trude da reše problem prašine koja se javlja kada hiljade pijanih ljudi skače u ritmu pesme koju najčešće i ne znaju i ne čuju, taj problem je sveprisutan na ovom vašaru, pardon, festivalu. Tako da, ako ćete poslušati naš savet o oblačenju, gledajte da te stvari koje nosite ne budu neke od novijih i skupljih. Takođe, ako ste jedan od retkih koji idu na fest zbog muzik, razmislite da ponesete neku maramu kojom ćete prekriti disajne puteve kada se nađete blizu bine. Žvaka u ustima, iako izgleda kul, ovde nije dobrodošla. Vrlo brzo shvatićete da se pretvorila u grudvu blata, pa koliko je to kul? A ionako ne morate brinuti o zadahu, jer će se svejedno svi osećati na pivo.

8. Mobilni ne rade

mobilni-telefon1
Bez obzira na to u kojoj mreži ste i koliko je vas operater dobar, na beer festu vam to nista neće koristiti. Era mobilnih telefona je u punom jeku i svako sa sobom nosi makar jedan, ako ne i dva aparata. E sad, zamislite da svi počnu međusobno da se zivkaju, pijani momci urlaju na telefon i puštaju pesme svojim draganama, šalju se slike, kače postovi na društvenim mrežama…. Pa tu je nemoguće uhvatiti signal. A čak i da uspete u tome, od silne buke i graje niko vas ništa neće čuti ni razumeti. Tako da budite spremni na ovo.

7. Gde se naći

kompas
Kako Dogovor mobilnim telefonom sa lica mesta odpada, treba pribeći alternativnim metodama. Verovali ili ne, ljudi su nekada funkcionisali i bez mobilnog telefona. Jednostavno se dogovorite sa društvom kod kog štanda se čekate, ili se nađite isred ulaza. A ako nekoga ne želite da sretnete tamo, samo mu recite: “MA NAĆI ĆEMO SE UNUTRA”, i problem je rešen.

6. Švercovanje žestine

vinjak2b
Kriza je, nema se para, MMF nas tera na štednju, plate kasne, penzije kasne, a pivo je sve skuplje. Kako biste se proveli za male pare, preporučujemo vam stari dobri šverc. Iz kućnog bifea ukradite pola litra domaće rakije koju je deda pekao jos prošle godine, sipajte u flašicu od vode i predajte je vašoj lepšoj polovini kako bi je sakrila u torbicu. Ako su kontrole pojačane, uvek flašicu možete prebaciti preko ograde, samo požurite po nju, da vas neko ne preduhitri. Kao što rekoh, kriza je.

5. Kako do piva

Stampedo
Večita enigma, poput one koji je red u Tempu najbrži ili koja kolona na granici će brže proći. Pravog odgovora nema. Iskustvo čini svoje, ali ono što vam može pomoći jesu godine provedene u GSP-u i otpornost na laktanje, gaženje i slično. Kad je pivo u pitanju, kavaljerstvo ne postoji, pa tako ne šaljite uzalud svoje devojke, sestre, majke ili drugarice u nadi da će ih neko propustiti. To se neće desiti, jednom su trudnicu u 8. mesecu sa detetom u naručju vratili na kraj reda jer nije imala sitno. Bolje je naoružati se strpljenjem, stati u red, i ako vidite da je neko dovoljno pijan da ga laganim manevrom zaobiđete u redu – samo napred. Vikanje je jako bitno, jer šankeri reaguju na zvuk bolje nego na sliku, tako da ako mu vikom privučete pažnju pola posla ste odradili.

4. Popišane patike

pisanje
Problem sa kojim se podjednako sreću i muški i ženski deo posetilaca ovog festivala. Toi – toi, pokretni klozeti su sveprisutni i tu nema greške, ali je mnogima mučno da ulaze u njih jer je narod ko narod najveća stoka, pa i ne ume da ih koristi. Mirisi i prizori koji se tamo sreću jesu priča za sebe. Zato se mnogi odlučuju da svoju malu nuždu lepo obave uz neko drvo, žbun ili slično. Problem koji se može javiti posle određene količine piva jeste održavanje ravnoteže prilikom uriniranja. Maksimalno se skoncentrišite, ako treba i pridržavajte se jednom rukom za neki čvrsti oslonac. U suprotnom ćete lepo zapišati svoje patike, pantalone, haljinu, a ako bas nemate sreće – i sebe. Pomoć prijatelja je takođe dobrodošla, ali samo u ekstremnim situacijama.

3. Muvanje

muvanje
Gde su mladi tu je i zabava. Idealno mesto za sresti svoju srodnu dušu jeste ovakav tip festivala. Negde oko 2 ujutru obiđite krug ili dva, pogledajte šta je u ponudi. Devojke treba da se koncentrišu na blago alkoholisane primerke, koji mogu samostalno da stoje a da pritom nisu trezni. Nikad ne verujte treznom čoveku na Beer festu, sigurno je manijak. Momci pak treba da oprobaju sreću kod žešće alkoholisanih dama, koje kriterijume gotovo da i nemaju, i čekaju nekoga sa kim će podeliti super romantičnu pesmu koju Bajaga trenutno peva. Mali savet. Ako vam sve krene na ruku, novonađenu srodnu dušu nemojte voditi u mračni deo festivala kako biste sedeli na travi i mazili se, ako je dovoljno skriveno neko je tu već popišao svoje patike.

2. Kako kući

noćni-prevoz
Vožnja naravno ne dolazi u obzir. Nismo mi ljudi koji vode računa o bezbednosti saobraćaja, ali zaista nikako nemojte voziti ako ste pripiti. Nema potrebe, policija je na svakom ćošku i jedva čeka da popuni budžet preko vašeg džepa. Oni imućniji neka pozovu taxi, srednji stalež će se opredeliti za noćni prevoz, dok sirotinji ostaje da se peške dotetura do pekare u kraju, pojede najmasniji burek koji nađe i ode na blaženi počinak.

1. Dobro raspoloženje

beer-fest-Belgrade
Kad već imate priliku da posetite ovaj festival, voleli ga vi ili ne, nemojte tamo odlaziti namrgođeni i neraspoloženi. To je samo još jedna prilika da kvalitetno izblejite sa vama dragim ljudima i popijete pivo po više-manje pristupačnim cenama. Budite raspoloženi i lepo se provedite. Ako ne znate od kog piva početi, sa kojim nastaviti, a kojim završiti, evo nekih naših analiza domaće proizvodnje u ovoj oblasti: https://zabaviste.com/top-10-piva-nasih/

Posted on Category:Svakodnevica

Baci pogled na jedan noćni izlazak

Čim vas na Internetu nema više od sedam dana (u mom slučaju tri nedelje), nestanete kao da vas nikada nije ni bilo. Tužno mi je sve to, posebno što mene, zbog silnih obaveza, nema ni u svome sopstvenom životu. Znam da nisam jedina, pa mi je još žalije.

Dok mi pozavršavamo neke tzv. tehničke stvari, suštinske ostaju da vise na našem čiviluku, sa sve zimskim jaknama koje nemamo vremena da spakujemo u kese iako je proleće već uveliko stiglo i opominje nas da je vreme za nove plave bluze i suknje, pa i novi ten.

Iz ovog posta nećete saznati Bog-zna-šta, ali će se možda neko u njemu pronaći. Ovaj post pisan je za one koji često pogreše u odabiru mesta za izlazak, ali ipak nastave da izlaze nadajući se nekim lepšim večerima i boljim danima…

baci pogled

Pošto preko nedelje nikada ne stižem da izađem, tog martovskog vikenda sam rešila da sa svojom drugaricom odem na neko mesto gde se kao može osatati do zore, ali da nije baš totalni treš, nego negde između. Išlo mi se u Radionicu, jer se tamo stvarno lepo osećam, ali kada smo shvatile da bi nam to bio možda peti ili šesti put, rešile smo da pronađemo nešto drugo.

Posle kraćeg lova na mesta po telefonskoj mapi ulovismo jedno. Dugo sam razmišljala da li da ga  imenujem u postu i rešila sam da to ipak ne uradim, jer je i negativan marketing marketing!

Šampanjac i izbor za najlepšu crnu haljinu, Poznati na otvaranju kluba, Život – Dolce Vita, Poznati ludovali u klubu … proteklog vikenda…

Sve su ovo opisi tog. tzv. urbanog beogradskog kluba. Šteta što ih nisam videla pre nego što sam otišla tamo.

U taj klub sam izlazila ranije, ali je on tada bio nešto drugačiji … to je jedino što sam o njemu znala.

Prvo, neprijatnosti pred sam ulazak… Ali, nekako smo sve navikle da ti subotnji muškarci i nemaju pametnijeg posla. Njima, valjda, izlazak nije izlazak dok ne prokomentarišu nešto, uz blagi urlik na kraju tog komentara. Još kad bi samo mogli i da taj komentar prilepe na Insragram, bilo bi fenomenalno. Ali, pošto su im tricepsi već na Instagram profilu, nije tako strašno.

Ispred kluba neki crveni tepih. Baš onako leeeep! Tu su, naravno, i momci na ulazu, ponosni, mnogo važni, sa prekopljenim rukama na stomaku. Očekivala sam da će pitati : Devojke, je l’ imate rezervaciju? Međutim, zamislite, nisu. Bez reči su nas pustili na zatvoreno poljanče. Na ulazu devojke za pultom traže jakne da ih obese o čiviluke. Ostavljaš im jaknu i ulaziš u vlažno i veoma trusno područje.

Noćni izlasci Beograd
noćni izlazak Beograd

Prihvatim to trusno područje. Mislim, za šta drugo služi nego za truskanje. Ljudi su poprilično uzrujani, nekako zbunjeni. Pomalo pometeni, ali dobro im je. David Guetta iz mlađih dana trešti u pozadini, dižu se ruke i uz Seven Nation Army, pa i na Another Brick in the Wall, kao da popeva Dado Polumenta.

Počinje da mi se manta ispred očiju, tražim konobara da se osvežim. Šank je kao hipodrom, pa moraš da urlaš i mašeš rukama da bi dozvao gospodina. Konobar ne ume da mi preporuči piće. Daje mi tzv. pićovnik da sama nabadam po njemu dok strob seva na sve strane, masa urla uz Avicii (Addicted To You). Iako inače volim tu stvar, u tom trenutku mi ne odgovara.

Malo sam se primirila, nekako privikla kad osetih lakat na svojoj plećki. Tip pored nas želi da bude primećen. Hoće da bude deo čitavog kluba, pa stoji u tzv. poluprofilu i zeva tamo-vamo dok svojim oštrim laktom snažno napada plećke devojaka u okolini. Obraćam mu se u nadi da će se umiriti. Međutim, on ne kapira. Sujetan je, pa se ljuti i šmrče kroz nozdrve. Ali, ostaje u poluprofilnom bestežinskom stanju. Pokušavam da ne reagujem na gluposti i okrećem ka drugarici. Prva ja ne volim kad ljudi izađu da bi mrzeli okolinu. Ako ti se ne sviđa, idi, uvek kažem. Ko mi je kriv što sam došla.

izlazak Beograd

Tako, reših da se stopim dok ne odem. Trudim se da ukapiram sve to oko sebe, ali teško mi je. S druge strane, znam da me čeka naporna i radna nedelja, pa tražim razlog da još malo ostanem.

Nikada mi se nije sviđalo bacanje salveta po klubovima. To u turističkim mestima možda kao i ima svrhu, ovako baš i ne. Konobar je veoma razdragan i trudi se da pokrene već razuzdanu masu, pa baca salvete i urla, zviždi i podvriskuje. 

Nas dve se sve više stapamo sa okolinom. Pokušavam da budem deo priče (čak mislim da sam uspela i da uživam), da igram i ne razmišljam, da prihvatam i da se mirim. U tom trenutku shvatam da sam licemerna, jer i dalje stojim u klubu koji mi se uopšte ne sviđa.

Vidim grupicu tzv. frajera koji, uz najbolje hitove ovog proleća, čekaju na pivo u ledu. Pivo u ledu! Hajde vino, hajde ti šampanjci, ali Sol u ledu. Fali mu samo prskalica!

Odlazimo u toalet da se malo priberemo i sredimo pre nego što napustimo klub. Masa se već oko tri ujutro utišala i proredila, možda su nastavili dalje, možda su se prosto izludeli uz Rihannu iz 2009. godine. Ne znam.

U toaletu pijane devojke, natečene, potpuno izbezumljene puće se u ogledala, samo što ih ne izljube, mašu mokrim rukama, okreću se, zagledaju druge, očijukaju sa frajerima koji čekaju svoj red. Meni se vrti u glavi. Vrata su razvaljena, ali koga briga. Fensi je spolja, šta ima veze kako je unutra! Iz WC-a izlaze dve devojke. Jedna, pribranija i sa manje štrasa na farmerkama, nosi drugu koja posrće, ali se ipak zaustavlja da namaže sjaj na natečene usne. Ulazim i imam šta i da vidim. Prosto je nemoguće objasniti to što su ostavile za sobom. I ne bi to bilo tako strašno da klubu nisu prilepili etiketu i epitet urbanog. Ma dajte, dokle ćemo više urbanim zvati razglase, kilometarske šankove, rezedo veš, haljinice boje lila, konobarske salvete i pića u hledu?

Baci pogled

Zbog čega taj urbani klub nema konobara koji će gostima preporučiti piće, a ima separe od crnog skaja, a ima garderobu za jaknu koju možda ne želiš da skineš? Zašto taj urbani klub nema čistačicu klozeta ili goste koji za sobom npr. umeju da očiste đubre?

Zašto tretman nije full kada košta kao da je all inclusive? Zašto se kaže urbano, a misli se na zastupljeno, na ono što je opšte prihvatljivo?

Izlazim iz urbanog beogradskog kluba potpuno slomljena i izmorena … da udahnem malo svežeg martovskog vazduha i jedva čekam u uđem u svoju kuću, da se zabarikadiram i da sve zaboravim … da se očistim i ponovo pronađem nešto za šta ću da se uhvatim … neku osovinu o kojoj smo tako mnogo učili iz OTO-a :), a sada znam i zašto.

I bilo bi dobro da je ovo jedino mesto sa takvim vajbom. Znate i sami da ih ima koliko hoćete!

I bilo bi mi verovatno baš gorko tog marta da nisam bila na jednoj odličnojj žurki u klubu The Tube, kojeg sa slašću imenujem i uvek ću ga imenovati,  i na fenomenalnom Kerriju Chandleru (o njemu malkice više OVDE).

I možda bi mi baš bio gorak taj mart da jedne večeri slučajno nisam otišla na prihvatljiv bluz u Jazz Baštu.

A možda sam i te nesretne noći odabrala pogrešan urbani klub, jedini pogrešan u gradu. Verujem da je tako. A ako nije, misliću da jeste…

Za neke lepše i kulturnije noći, milije zvuke i finije osećaje … nova, bolja i čistija mesta…

Fotografije nisu autorske. Kada klikete na svaku od njih, otići ćete na sajt sa kog su preuzete.