Posted on Category:Istorija

Kafane starog Beograda

Beograd je prvu kafanu imao pre Pariza, Beča i ostalih evropskih metropola. Još 1522. godine Turci su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili – kafu.

10. „Dardaneli“

dardaneli
Kafana „Dardaneli“ je postojala sve do 1901. godine na mestu gde je zatim podignuta palata Uprave fondova, koja kasnije postaje Hipotekarna banka. To je današnji prostor između Čika Ljubine i Vasine ulice, a imala je i pogled na Obilićev venac. Na tom prostoru je danas Narodni muzej. Godine 1870. ju je uzeo pod zakup kafedžija Mita Ristić, zvani „Ćira“. Pod njim su „Dardaneli“ postali ono što ih karakteriše sve vreme dok su postojali. Mita Ristić je kafanu obnovio i preuredio. Prvo je okrečena, postavljen je novi pod, stavljene nove stolice, stoljnjaci, čak i dva ogledala. Tada su glumci beogradskog Narodnog pozorišta, koji su i ranije tu zalazili, počeli sve češće i sve više da se zbiraju kod „Dardanela“, provodeći tu vreme pre i posle probe, pre i posle predstave, pa čak i pauze između činova. Društvo glumaca počelo je privlačiti i sav ostali svet, koji se rado hoće da vidi glumce i sastane se sa njima, te kafana „Dardaneli“ na taj način poče uveliko da menja svoju fizionomiju i da postaje sastajalište intelektualnoga Beograda. Kafanu je od Mite preuzeo i proširio izvesni Ljuba Kafedžija. Za kariranim stolnjakom upravo ove kafane je Vojislav Ilić  „za jednu banku“ uredniku đačkog lista napisao svetosavsku pesmu „Ko udara tako pozno“. Kraj književnika i glumaca, kod „Dardanela“ je bilo zborište i svih ostalih boema, kakvih je bio pun Beograd toga doba, te ne čudi što su prilikom njenog rušenja 1901. izbili pravi protesti.

9. „Hamburg“

naslovna
Kafana „Proleće“, kasnije je nazvana „Hamburg“, mora biti spomenuta u tekstu jer je u njoj, davne 1881. godine, zasijala prva sijalica u Beogradu! Nalazila se na uglu Kneza Miloša i Masarikove. Zanimljivo je pomenuti da se tu danas nalazi zgrada „Elektrodistribucije“. Vlasnik kafane Petar Jovanović, kupio je „lokomobilu“ sa generatorom u proleće 1881. godine i postavio ju je u dvorište zgrade preko puta, u kojoj se u to vreme nalazila Narodna skupština, a odatle je postavio sprovodnik preko ulice od svog lokala do električnih svetiljki. Naredne godine, i Narodno pozorište dobilo je osvetljenje. Oduvek su nam kafane bile važnije od pozorišta.

8. „Kod Kočijaša“

sedamsvaba
Ova kafana se nalazila u današnjoj ulici Džordža Vašingtona i nije bila poznata po svom sjaju i ugledu, u njoj se nisu kovali planovi za svrgavanje i postavljanje vladara, ona nije bila stecište beogradske elite. Ali u njoj je voleo da pije Đura Jakšić. Kako je uvek imao problema sa novcem, vremenom je vlasniku kafane dugovao popriličnu sumu. Da bi mu vratio dug, naslikao je sedam radnika, po nacionalnosti Nemaca, koji su preko puta kafane gradili tadašnju Gradsku bolnicu. Ova slika odmah je nazvana „Sedam Švaba“, pa je novo ime po njoj ubrzo dobila i ta kafana, koja, kao i mnoge iz ovog teksta, više ne postoji. Kafana je srušena krajem pedesetih, da ustupi mesto „Vidincu“.

7. „?“

znakpitanja
Kafana „Znak pitanja“ nastala je davne 1823. i do danas radi na gotovo identičan način.
Malo je poznato da je knez Miloš bio vlasnik kafane „?“, iako je kuću u kojoj je osvanula kafana podigao jedan od glavnih organizatora Prvog srpskog ustanka Naum Ičko. Baš je i knez zabranio da se puše lule i cigare ispred kafane, jer, kako je odmah do Saborne crkve, to nije bilo baš prikladno mesto. Prvobitno nazvana „Kod Saborne crkve“, zbog blizine hrama, ona će ostati „?“ sve do današnjih dana, jer su crkvene vlasti smatrale da je ime uvredljivo, pa je tadašnji vlasnik kao svojevrstan protest umesto imena ostavio samo znak pitanja. „Oni koji ne nađu utehu kod nas, pređu kod vas“, priznao je konobarima jedan sveštenik. Zanimljivo je da u skladu sa tradicijom, tokom uskršnjeg, božićnog, velikogospojinskog i petrovskog posta, kuhinja sprema isključivo posebnu, posnu hranu. Zanimljiv je i podatak da je baš ovde, davne 1834. godine, odigrana prva partija bilijara u Beogradu, a redovan gost kafane „Znak pitanja“ je svojevremeno bio i Vuk Stefanović Karadžić.

6. „Šaran“

saran
Kafana „Šaran“ osnovana je davne 1896. godine, u Zemunu, koji je tada bio grad za sebe, ali je zbog izuzetne tradicije ekipa Zabavišta mora svrstati i u društvo tadašnjih „beogradskih“ kafana. O tome ko je bio prvi vlasnik ove kafane postoji nekoliko verzija priče, a najverovatnije je reč o uglednom građaninu Arkadiju Bokaliću, koji je u svojoj kući prizemljuši, ispod Gardoša, na mestu gde je bilo pristanište, otvorio kafanu „Zlatni šaran“. Uz peć bubnjaru, prvi gosti kafane bili su alasi i seljaci koji su čekali skelu da ih preveze u bašte na Červenki, na banatskoj obali Dunava. Dugo je „Šaran“ bio na glasu kao kafana u koju dolaze veseljaci, pijanci i kavgadžije, ali i kafana u kojoj je riba direktno iz Dunava „uskakala“ u tiganj. Decenijama su „Šaran“ održavali visoki gosti, kao što su bili Mika Alas, princ Đorđe Karađorđević, dr Jovan Subotić, ali pre svih boemi, ljudi kojima je kafana zaista bila druga kuća. Malo je poznato da su baš u ovoj kafani nastali stihovi „Dunav, Dunav tiho teče, vratiti se ona neće“. Šaran postoji i danas, malo izmenjen, malo modernizovan i našminkan, i dalje druguje sa Dunavom, prkosi vremenu i priča svoje priče onima koji svrate na riblju čorbu i čašicu razgovora.

5. „Ruski car“

ruski-car
Kada je 1890. godine Maksa Antonijević, vlasnik jedne od najpoznatijih juvelirnica u gradu, kupio plac sa kafanom na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca, nadenuo joj je ime „Ruski car” po Aleksandru II Romanovu. Ovaj naočiti gospodin ni slutio nije da će ova zgrada ubrzo postati simbol prestonice. Kafana nije bila ništa naročito ni u arhitektonskom niti u bilo kom drugom pogledu. Dve-tri decenije kasnije, u Beogradu počinju da se grade prve višespratnice. Na takav potez odlučuje se i Maksin sin Milutin i na mestu stare kafane gradi palatu. Tako 1926. godine Beograd dobija velelepno zdanje na kojem se nije štedelo. Nameštaj je bio od masivnog drveta, zavese od svile i čipke, a svi lusteri od kristala. „Ruski car” postao je stecište državnika, trgovaca, juvelira, poeta, glumaca… Negde pred Drugi svetski rat u „Ruskom caru” nastupala je i famozna plesačica Žozefina Beker, ali uskoro rat zatvara i vrata „Ruskog cara”. I tako je bilo sve do 1958. godine, kada je u tim prostorijama otvoren ekspres-restoran „Zagreb”. Godinama je „Zagreb” bio sinonim za jeftin ručak, a čuven je bio i po sutlijašu s cimetom. Preko puta ove kafane je „Žućkovo ćoše“, mesto na korzou na kojem je najčešće stajao legendarni košarkaš Radivoj Korać.

4. „Tri šešira“

tri-sesira
„Tri šešira“ je najstarija kafana Skadarlije, glavne boemske ulice starog Beograda. Iako nam je sada ovo uži centar grada, ne tako davno (npr. 1830) Skadarlija je bila cigansko sokače, a u opisu sahrane Đure Jakšića 1878, koji je tu prebivao, navedeno je da je pesnik živeo „na obodu grada“. Kafana je otvorena 1864. godine, u zgradi u kojoj se prethodno nalazila zanatska radionica za izradu šešira, te je na ulazu imala tri plehana šešira koji su ostali i posle zatvaranja radnje. Kada je, na žalost beogradskih boema, srušena kafana Dardaneli, centar noćnog života se preselio u Tri šešira. Mnoga poznata imena boemskog života Beograda su u ovoj kafani stvarala, pevala i pisala. Izmedju ostalih Bora Stankovic, Zanka Stokic, već pomenuti Đura Jaksic…

3. „Bermudski trougao“

stari-grmec
Bermudski trougao nije kafana, tako se nazivao prostor između tri kafane: „Šumatovac“, „Grmeč“ i „Pod lipom“, u kojem su ljudi u kasnim večernjim satima veoma često umeli da se zagube. Sve tri kafane su bile u vlasništvu firme „Tri grozda“, koja je ugašena. Nijedna od ovih kafana centra Beograda (oblast između zgrade Politike, Makedonske i Kondine ulice) više ne radi , bar ne u tom smislu… Šumatovac jeste i dalje ugostiteljski objekat, ali sa kafanom tu svaka sličnost prestaje. „Pod lipom“ je jedno vreme bila i picerija, a danas je na tom mestu – prodavnica kozmetike.

2. „Tri lista duvana“

hamburg
Zgrada na uglu Bulevara kralja Aleksandra i ulice Kneza Miloša podignuta je davne 1882. godine, a već iste godine je Kosta Lazarević otvorio i kafanu „Tri lista duvana“. Etimologijom naziva Beogradskih kafana je gotovo nemoguće baviti se ozbiljno, te nastanak i ovog imena ostaje misterija. Iz zgrade gde je bila kafana „Tri lista duvana“, na prvom spratu, davne 1883. godine, obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. Ministar vojni Teša Nikolić bio je kraj telefona u „Tri lista duvana“, odakle je razgovarao sa inženjerijskim kapetanom Kostom Radosavljevićem, koji je istovremeno bio na vezi u nekadašnjoj inženjerijskoj kasarni na Paliluli, gde se danas nalazi Rudarsko-geološki fakultet. Zgrada u kojoj se nalazila kafana je srušena 1991. radi izgradnje hotela „Hilton“, ali je taj projekat propao usled izbijanja građanskog rata u SFRJ.

1. „Albanija“

albanija
O ovoj kafani odmah na početku moramo izneti jedan zanimljiv podatak. Plac na kome se nalazila je državnom fondu prodat za 8 miliona tadašnjih dinara. Poređenja radi, izgradnja Belog Dvora na Dedinju od temelja do krova, koštala je 14 miliona. Branislav Nušić je o ovoj kafani pisao: „…jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana ‘Albanija’, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika“. Na mestu današnje višespratnice „Albanija“, najverovatnije 1840. godine je podignuta kuća u kojoj se nalazila kafana „Kod Albanije”. Negde posle prvog svetskog rata kafana menja naziv u „Albanija”. Ova kafana je bila na odličnom mestu, jer je u blizini bio hotel „Moskva“, a svako ko je hteo da pođe ka Kalemegdanu morao je proći pored nje i čuvenog sata koji je Beograđanima oduvek bio neka vrsta orijentira, i mesto za sastanke. Zabavište saznaje da je, prema izveštaju vlasti iz 1938. godine, kafana bila uglavnom izgrađena od blata, trošnog drveta, i da je imala ogromnih problema sa ventilacijom. Kafana je postojala sve do 1938. godine, kada je za plac na kojem se nalazila plaćena već pomenuta suma. Kolika je vernost njenih gostiju bila, svedoči podatak da se pivo ispred kafane pilo i kada joj je isečena struja i skinut crep sa krova.
Slobodno možemo da kažemo da su mehane, bircuzi, birtije, gostionice odnosno kafane, godinama kod nas uživale visok status. Prvi beogradski bal održan je u kafani 1827. godine. Prva pozorišna predstava je odigrana u gostionici „Kod engleske kraljice“. Prvi strani violinista zasvirao je klasičnu muziku 1896, te iste godine održana je prva bioskopska predstava, a dvanaest godina kasnije, 1908. godine, osnovana je prva opera.

Svideće vam se i Kako su delovi Beograda dobili imena
Ko su ljudi čija imena nose ulice Beograda

Posted on Category:Putovanja

10 ideja kuda na izlet u Beogradu

10. Avala

avala11
Avala je jedno od omiljenih beogradskih izletišta, udaljeno od grada 16 kilometara. Do nje možete stići autobusom broj 402 koji kreće sa Banjice. Ne zna nas mnogo da je Avala jedan od najstarijih rudnika na svetu, ni da postoji mineral koji je na celom svetu nađen jedino ovde! I zove se avalit, vrlo logično. Na Avali se nalazi izvor Sakinac, koji doduše izgleda kao obična česma u kamenu, ali ipak dobija na impresivnosti time što je Vajfert koristio njegovu vodu za spravljanje svog piva. Zatim, na Avali možete da obiđete spomenik Rusima, planinarski dom Čarapićev brest, pa spomenik Neznanom junaku… Malo ko zna da se do izgradnje spomenika Neznanom junaku na Avali nalazio srednjovekovni grad-utvrđenje Žrnov, čiji su ostaci skoro sasvim uništeni prilikom izgradnje spomenika. Priču o Avali ćemo zaokružiti čuvenim TV tornjem, simbolom Avale i jednim od simbola Beograda. Toranj je srušen u NATO bombardovanju i zatim ponovo izgrađen 2010. godine. Platite ulaznicu i popnite se na toranj liftom koji ide toliko brzo da ćete se osećati kao na rolerkosteru… Bar nekom malom. Na vrhu se nalazi restoran sa fantastičnim pogledom u kome ćete uživati. Čim vas prođe vrtoglavica.

9. Ada Ciganlija

Ada-Ciganlija11
Najkomercijalnije izletište Beograda, mesto gde možete da se okupate, plivate, osunčate, vozite pedalinu, roštiljate (na mestu gde su roštilji, česma, klupe i stolovi), igrate košarku, odbojku, golf, bejzbol, veslate, skijate na vodi, vozite se vozićem, merite vreme koje vam je potrebno da prođete kroz avantura park, skačete bandžijem, pojedete sladoled i krofnice, pokažete najnoviji kupaći, trbušnjake i markirane naočare, vozite rolere, bicikl ili nešto slično stazom oko jezera dugom 7.5 kilometara, pijuckate pivo, limunadu ili kafu na plaži nekog od kafića, ili posetite te iste kafiće uveče, kada postanu pravi klubovi sa različitim vrstama muzike. Možete doći sa porodicom, peškirima i hranom u rancu, ali možete i potrošiti mnogo novca na apsurdno skupo piće i obrok u ležaljkama nekog od pomenutih plažnih barova. Mora da bude skupo, kad je Ada najuređenija plaža Beograda, i kad, kada kažemo: „Na Adi sam“, ne mislimo ni na Međicu, ni na Huju, već na Ciganliju. Kada se umorite od gužve, svratite do Ade Safari, malo zavučenijeg i mirnijeg dela Ade, gde možete da pecate, popijete pivo, pojedete roštilj i posetite mini zoološki vrt.

7. Miljakovačka šuma

www.panoramio.rs
www.panoramio.rs

Jedna od čak 19 parkovskih šuma Beograda je i Miljakovačka. Nalazi se, logično, iznad naselja Miljakovac, 10 kilometara od centra grada. Lako ćete stići do nje nekom od gradskih linija: 37, 47, 48, 50, 54 ili 59. Miljakovačka šuma je u stvari posed Srpske pravoslavne crkve, a nalazi se u blizini manastira Rakovice, u čijoj porti je sahranjen i patrijarh Pavle (da pročitate 10 zanimljivosti o patrijarhu Pavlu klik ovde!). Miljakovačka šuma je od 2010. godine zaštićen spomenik prirode, prostire se na skoro 85 hektara, i tu je odlučilo da živi čak 284 životinjskih vrsta. Dobro, i kad oduzmete 184 vrste insekata (mada se među njima nalazi i prelepi leptir beli admiral, koji je bio zaštitni znak ove šume), opet ostaje impozantan broj životinja, među kojima je čak 31 vrsta sisara. Kroz Miljakovačku šumu se prostire zemljana pešačka staza dužine 6 km, i još dve kraće od 2 i 3 kilometra. Piknik zona je opremljena klupama i stolovima, ali je paljenje vatre, naravno, strogo zabranjeno.

8. Zvezdarska šuma

dverizvezdara
Nekada davno, na vrhu jednog beogradskog brda koje se zvalo Veliki Vračar, podignuta je astronomska opservatorija. Kasnije je ceo ovaj deo grada po »zvezdarnici« i dobio ime. (Kako su delovi Beograda dobili svoja imena? Klik!) Danas možete posmatrati zvezde i uživati u romantičnoj šetnji kroz Zvezdarsku šumu. Ona se nalazi sa obe strane Volgine ulice, samo 5 kilometara od Trga Republike. Prostire se na oko 140 hektara, od čega je 21 hektar uređen kao park, odnosno piknik-zona sa klupama. Planirano je širenje Zvezdarske šume ka severu i jugu, kako bi se stvorio zeleni obruč oko Beograda. Astronomska opservatorija je i dalje tu, zaštićena kao kulturni spomenik. U šumi se nalazi zemljana staza pogodna za pešačenje, trčanje i biciklizam, trim staza sa drvenim spravama, dečje igralište, teren za boćanje… Samo je potrebno da sednete na autobus 65 ili trolejbuse 28 i 40, i stigli ste u prirodu!

6. Ada Huja

www.panoramio.rs
www.panoramio.rs

Iako nekako deluje dalje, Ada Huja se nalazi samo 4 kilometra od centra grada. Nizvodno od Pančevca, ovo priobalje se prostire sve do Višnjice. Eko-sistem Ade Huje je nažalost ugrožen jer je decenijama služila kao deponija. Međutim, zbog odličnog položaja i lepote ovog mesta, smeće je premešteno, i radi se na obnovi Ade Huje. Planiran je razvoj ugostiteljstva i sporta, a sada se ovde nalaze najveća karting staza na Balkanu, teren za odbojku na pesku, teniski tereni… Ostaje da vidimo da li će Palilula od ovog mesta napraviti oazu kakva može da bude ili neki novi Beograd na vodi. Do tada, obiđite Huju i uživajte u nekom od ljupkih i autentičnih rečnih restorančića, ograđenih trskom, u kojima možete ručati ribu koja je upecana tog jutra.

5. Bojčinska šuma

bojčin
U bloku 45 na Novom Beogradu sedite na 605 i odvezite se do jugozapadne granice Beograda, u Srem, gde se između naselja Boljevaca, Progara i Ašanje, na skoro 630 hektara, prostire močvarna Bojčinska šuma. Zaštićeni je spomenik prirode još od 1965. godine. Zanimljivo je da je ovde registrovano 108 vrsta ptica, što je trećina ukupnog broja vrsta ptica koje žive u Srbiji! Njima ne smeta to što se u Bojčinskoj šumi nalazi letnja pozornica, i mesto je organizovanja raznih manifestacija, poput Bojčinskog kulturnog leta, zatim tradicionalne Parade fijakera… Kad smo kod fijakera, konjički klub Bojčin ovde drži ponije koje možete jahati. Ukoliko više od vožnje i jahanja volite šetnje kroz prirodu, čeka vas pešačka staza od 5,6 kilometara, i baš je zgodno što je na kraju te staze etno restoran gde posle šetnje možete da se osvežite, tačnije da dođete sebi, ako ste u kondiciji koliko i mi 🙂  A za one koji su pravi sportisti, postoji i staza od 2 kilometra sa raznim preprekama, odnosno napravama za vežbanje.

4. Lido

Lido
Na severu Velikog ratnog ostrva, na teritoriji Zemuna, nalazi se mala peščana plaža Lido. Ime je dobila po Lidu iz Venecije. Kako je ostatak Velikog ratnog ostrva zaštićen zakonom, Lido nema gde da se širi i do sada investitorima nije bio posebno zanimljiv. Tu se nalazi svega nekoliko restorana. Ranije se do Lida dolazilo samo čamcima i brodićima, a od 2000. godine naša Vojska u letnjim mesecima postavlja pontonski most kojim stižete direktno na plažu, pa se dešava da na Lidu bude prava gužva i obilje kupača. Ipak, Lido još čuva svoj divlji šarm, i, bar dok se ne izgrade most, kompleks restorana i apartmana, ovde možete roštiljati, uživati u prirodi, pa čak i kampovati. Samo ne zaboravite sredstva protiv komaraca.

3. Košutnjak

kosutnjak-11
Košutnjak je park, šuma, izletište i deo grada. Ime je dobio zbog košuta koje su nekada živele ovde. Knez Miloš Obrenović je usred divnih košutnjačkih šuma sagradio svoj konak, ogradio šumu ogradom i napravio dvorsko lovište. Od 1903. godine je ponovo otvoren za javnost, ograda je sklonjena pre početka Prvog svetskog rata, ali su tada nestale i košute. Od 2014. godine Košutnjak je zaštićeno područje i spomenik prirode – što znači da je roštiljanje zabranjeno. Danas je ovo pre svega rekreativni centar, tu se nalaze bazeni, igrališta za razne sportove, ski-staza, atletske staze, i naravno da je upravo ovde smešten i sam Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Burna istorija je u Košutnjaku ostavila brojne spomenike: braniteljima Beograda, srpskim ratnicima 1915. godine, nemačkim vojnicima, beogradskim studentima, a najpoznatija je Hajdučka česma (mesto raznih okupljanja, pa i održavanja čitavih festivala poput Supernaturala).

2. Nautičko selo Biser (Boljevci)

panoramio.boljevci
Sećate se onog autobusa 605 kojim se stiže do Bojčinske šume? Njime se dolazi na još jedno divno mesto za provođenje dana u prirodi. Na levoj obali Save, 40 km uzvodno ušća, na teritoriji opštine Surčin nalazi se naselje Boljevci. Veoma je interesantno to što ovo naselje postoji još od doba neolita, dakle 6 hiljada godina! A na jednoj od Savinih okuka, na mestu gde je reka šira, nalazi se jedan pravi biser, malo nautičko selo od 16 kućica na vodi. Sve kućice su povezane stazom, koja je zapravo marina, a na sredini se nalazi brod–restoran. Uzvodno od sela se nalazi prirodna plaža, a napravljene su dečja igraonica, česme, teren za odbojku u pesku, klupe, biciklistička i šetačka staza. Ukoliko želite da ovog leta neku noć prespavate na talasima, i da se ujutru razbudite skakanjem u reku direktno sa svoje terasice, ne zaboravite da unapred rezervišete svoj termin, pošto kućica ipak ima samo 16.

1. Iza zgrade

izkuce
U kom god delu grada da živite, uvek se može naći neko poljanče, neki parkić iza zgrade, u kom možete kvalitetno provesti nekoliko sati i zaboraviti da u stvari niste nigde otputovali. Ako nema uređene zelene površine, bar nađite neku slobodnu površinicu i uredite je sami, isplati se! Roštilj iza zgrade, zašto da ne!? Ako imate klince, mogu vam poslužiti kao dobar izgovor za puštanje zmaja, igranje badmintona ili za fudbal, onako najslađe, sa dva kamena umesto stativa. Potreban je samo dan bez kiše i jedna klupa (ili ponesite stolice iz stana, ko vam brani), i možete sa komšijama igrati karte ili jamb napolju, umesto da provodite vreme ispred TV-a… Ili ovog kompjutera u koji upravo zurite. Zašto zurite u kompjuter? Izađite napolje!
(Pa makar ponesite taj laptop na klupu ispred zgrade!)

Ako ipak imate malo više vremena i novca, i voleli biste da otputujete dalje od Beograda, ekipa Zabavišta vam predlaže domaći turizam:

10 Mesta za posetiti u Srbiji
10 Jezera Srbije koja treba posetiti
10 Planina Srbije
10 manje poznatih dešavanja u Srbiji za posetiti

Posted on Category:Istorija

Kako su delovi Beograda dobili svoja imena

10. Ada Ciganlija

Ada_Ciganlija
Svi znamo da je Ada naziv za rečno ostrvo, pa tako imamo Huju, Međicu, Adu Kale… Najpoznatija ada za stanovnike Beograda jeste Ada Ciganlija. Ono što malo ljudi zna jeste odakle „moru Beograda“ naziv Ciganlija. On  verovatno potiče od keltskih reči „singa” i „lia”, koje znače „ostrvo” i „podvodno zemljište”. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save – pri niskom vodostaju, to je bila „Singa”, a pri visokom „Lia”. Ada „Singa-lija” se vremenom pretvorilo u Ada Ciganlija. Danas najbitnije izletište grada je ranije bio kraj u koji se retko zalazilo, osim u ratnim vremenima, kada je zbog svog položaja bio na granici između Turske ili kasnije Srbije na jednoj strani, i Austro-Ugarske na drugoj.

9. Dorćol

skyscrapercity-com
skyscrapercity-com

Ako pitate nekog Zemunca kako je nastao Dorćol, dobićete odgovor : „Pa Zemunac preplivao Dunav, pa ga mrzelo da se vraća“. Istina je ipak malo drugačija. Dorćol je jedna od najmanjih gradskih četvrti i prostire se između Beogradske tvrđave, Studentskog trga, Bulevara Despota Stefana Lazarevića i reke Dunav. Deli se na donji i gornji deo, međutim, stari Dorćolci pravim Dorćolom smatraju isključivo donji deo koji se nalazi između ulice Cara Dušana i Dunava. Dorćol je ime dobio po turskom izrazu Dörtyol, što znači četiri puta. Gle čuda, u vreme Turaka, tu negde na uglu ulica Kralja Petra, Cara Dušana i Dubrovačke, nalazila se velika raskrnica četiri trgovačka puta koji su vodili ka Istanbulu, Vidinu (Bugarska), Beču i Dubrovniku. Shodno tome, Dorćol se razvio u centar trgovine u regionu. Deo je grada pun mitova, legendi i istorije. Ovde se nalazi i najstarija kuća u gradu, sagrađena 1727. godine – u današnjoj ulici Cara Dušana 10, a postoji i legenda kako se negde iz njenog podruma može ući u lagum koji vodi skroz do Zemuna. Možda onaj Zemunac nije ni morao da pliva?

8. Zemun

zemun
Vanzemunci ne vole ovaj deo grada, uglavnom jer ga ne poznaju i ne razumeju. Gardoš kula (južna Milenijumska kula, po jedna je podignuta na svakom kraju carstva), Kalvarija, Muhar (nazvan tako po kući poznatog trgovca Ivana Muhara) samo su neki od delova Zemuna o kojima se može napisati tekst za sebe. Taurunum je svoje slovensko ime Zemun dobio po reči zemlin, koja je označavala zemljani grad, i po zemunicama koje su tu bile izgrađene. A šta radi Čak Noris u Zemunu? Sklekove 🙂

7. Palilula

wikipedia-org
wikipedia-org

Zamislite da živite na Paliluli, a kao mali niste išli kod logopeda i ne znete da kažete slovo L. Pa to je horor. Elem, Ovča, Borča, Krnjača (ča,ča,ča) su naselja koja, iako udaljena od ostatka ove opštine, pripadaju njoj. Ima nekoliko teorija o tome kako je Palilula dobila ime, ali je nama najmilija ona po kojoj je knez Miloš Obrenović, pokušavajući da urbanizuje područje užeg jezgra Beograda i prilagodi ga potrebama novog srpskog društva, naredio da se stari zanati koji su opasni za život u zbijenim oblastima, poput puškarskog zanata i proizvodnje baruta, izmeste iz gradskih zona. Oni su tako izmešteni na prostor današnjeg Tašmajdana, koji se u to vreme zvao FIŠETIJA (po fišeku u koji se pakovao barut). U Fišetiji je bilo zabranjeno pušenje zbog opasnosti od eksplozije (a ne zbog zakona o zastiti stanovništva od duvanskog dima), i tek se po izlasku odatle nailazilo na jednu postavljenu tablu u obliku lule, koja je označavala da je na tom mestu dozvoljeno pušenje, tj. paljenje lule. I, gle čuda, tu je danas Palilula.

6. Braće Jerković

panoramio.com
panoramio.com

Da li se još neko nekada zapitao ko su braća Jerkovići? Do pisanja ovog teksta, nikada mi to pitanje nije palo na pamet. Znam za braću Mitroviće, koji maltretiraju malog Necu iz Srećnih ljudi na RTS-u iz godine u godinu. Naselje Braće Jerković jedan je od simbola Voždovca, nije previše naseljeno, a autobuskim linijama 18, 50, 26 i trolejbuskom linijom 29 povezano je sa gotovo svim delovima grada. Naselje se zbog ruže vetrova koji neprestano duvaju ranije zvalo Ledeni breg. Današnji naziv dobilo je po braći Dušanu i Nebojši Jerkoviću. Dušan je bio predratni učitelj, a posle rata komandant Užičkog odreda NOP. Poginuo je 1941. godine na Kadinjači i proglašen je za narodnog heroja. Nebojša je bio komandant Mačvanskog NOP odreda. Inače, obojica su rođena u malom mestu u Sremu pored Putinaca. Kada smo već kod Voždovca, valjalo bi reći da je on dobio naziv po Voždu Karađorđu, kao mesto odakle je on poveo ustanike u oslobađanje Beograda 1806. godine.

5. Zvezdara

mapio.net
mapio.net

Deo ove opštine se nalazi na brdu koje se nekada zvalo Veliki Vračar (Vračar nije dobio ime po babama vračarama nego po vrapčijim poljima koja su se to nalazila). Krajem osamdesetih godina XIX veka, odlučeno je da se tu podigne opservatorija, ili kako se po srpski govorilo – zvezdarnica. Veliku zaslugu za njenu izgradnju imali su Mihajlo Petrović i Milutin Milanković. Ovaj kraj je ubrzo po njoj postao prepoznatljiv, pa je tako i prozvan Zvezdara. Zvezdarnica je teško oštećena u borbama za oslobađanje Beograda 1944. godine, ali je kasnije rekonstruisana. Celo ovo područje bilo je 1952. podeljeno na Stari Đeram i Zvezdaru, a osam godina kasnije njihovim spajanjem nastaje današnja Zvezdara.

4. Konjarnik

youtube.com
youtube.com

Konjarnik je naselje koje, poput Medakovića (koji je svoje ime dobio po novinaru Miloradu Medakoviću, Njegoševom biografu), pripada i Zvezdari i Voždovcu. Nakon Prvog svetskog rata i svrgavanja Romanovih u boljševičkoj revoluciji, ovaj kraj su naselili Kalmici (ako se pitate ko su oni, dovoljno će biti da kažemo Mongoli i da se ne pravimo pametni dalje). Kako su bili proganjani od novih vlasti u Rusiji, utočište su našli ovde. Na prostoru današnjeg Konjarnika, oni su napasali svoje brojne konje koje su koristili za rad. Otuda i naziv. Ono čime se u Beogradu može podičiti samo Konjarnik jeste činjenica da se ovde, u Kozarčevoj ulici, od kraja dvadesetih godina, pa do Drugog svetskog rata, nalazio budistički hram koji je izgrađen za potrebe molitve novih stanovnika. Postoje priče da će Stiven Sigal i ekipa da ponovo pokrenu inicijativu za izgradnju budističkog hrama u Beogradu, ali ne znamo gde će se on nalaziti.

3. Banovo brdo

bg-invest-rs
Dobro, stara je vest da je Banovo brdo dobilo naziv po Matiji Banu, to sad svi znaju, ali znaju li svi ko je bio Matija Ban? Vrlo učen čovek, od najvećeg poverenja kneza Mihajla i vrha tadašnje države, Matija Ban bio je profesor Liceja i vrstan diplomata. Više puta je išao i na Cetinje i u Istambul kako bi obavljao tajne pregovore u ime kneza Mihajla. Ne sme se zaboraviti ni njegov nemali književni rad. Za vreme turske vlasti, na mestu ovog naselja se nalazilo takozvano Golo brdo, koje su nazivali i Ordija. Matiji Banu, kome se veoma dopadalo Golo brdo, koje je tada bilo nenaseljeno, za vernu službu državni vrh poklanja zemlju na kojoj će on izgraditi svoj letnjikovac. I tako je Golo brdo postalo Banovo brdo. Valjalo bi spomenuti još da se ovo naselje nalazi na teritoriji Čukarice, koja je svoj naziv dobila po drumskoj mehani Stojka Čukara iz 1850. godine, koja se nalazila u blizini ušća Topčiderske reke u Savu.

2. Žarkovo

wikipedia,com
wikipedia,com

Postoje dve priče o nazivu ovog kraja. Prva, daleko interesantnija, kaže da je na ovom prostoru nekada davno živeo zmaj koji je činio zla po okolnim selima. Njegova vlasnica je navodno bila baba Jula. Ne Mira Marković, već žena po kojoj je Julino brdo dobilo ime. Jednoga dana, kako je i red u svim bajkama, ovom zmaju se suprotstavio vitez Žarko, ubio ga i tako spasao selo. Mesto na kojem je pala glava zmaja dobilo je ime Zmajevac, gde je pao rep – Repište, a gde je otekla zmajeva krv nastaju Bele Vode (za one koji ne znaju ovaj kraj, sve su ovo mesta u široj okolini Žarkova). Druga verzija je manje interesantna, ali i te kako realnija. Na ovom mestu je u XVI veku živeo Promićur Žarko, a budući da turski poreski činovnici nisu znali naziv tog imanja, nazivali su ga prosto ”Žarkovo selo”. Meni je daleko draža ona priča sa zmajem.

1. Bežanija

Soliter-u-Bezaniji
Ovo je najstarije naselje na teritoriji Novog Beograda. Arheološka iskopavanja dokazuju da je područje bilo naseljeno još u neolitu. Divno sremačko selo je zadržalo svoju autentičnost među novobeogradskim blokovima, sve do pred kraj XX veka. Do ne tako davno, u Bežaniji se nalazila jedina crkva na teritoriji Novog Beograda, a od nje do pravoslavne crkve u Surčinu ili Zemunu ima po tačno 7 km. Zašto? Urbana (u ovom slučaju ruralna) legenda kaže da je 7 km norma koju austrougarski vojnik može da pređe za 1 sat marširanja. Elem, pod svojim današnjim imenom Bežanija je poznata od 1512. godine, kada je područje bilo naseljeno sa 35 srpskih porodica koje su pobegle preko reke Save u Srem posle pada srednjovekovne srpske države. Otuda i naziv. Inače, jedna kafana u Bežaniji koja se zvala „Novi Beograd“ kumovala je i nazivu opštine. Ako već pominjemo Bežaniju, mora se objasniti i toponim Tošin bunar. U Zemunu je u XIX veku živeo trgovac Teodor Toša Apstolović, koji je sa godinama skoro potpuno izgubio vid. Jedne noći, sanjao je kako ispod njegovih vinograda protiče lekovita voda. Narednog jutra odlazi na vrh svog imanja i, kako bi rešio gde će kopati bunar, donosi odluku: gurnuće bure s vrha imanja, a tamo gde se ono zaustavi – iskopaće bunar. Bure se zaustavilo u blizini današnjeg studentskog grada, gde je Toša iskopao bunar. Legenda kaže da je voda bila lekovita, te da je Toša progledao.

Ako vas zanima ko je kumovao ulicama kojima šetate, pročitajte i: Ko su ljudi čija imena nose ulice Beograda?

Svideće vam se i naša lista predloga: Kuda na izlet u Beogradu!