Posted on Category:Putovanja

Ohridsko jezero

U poslednje vreme Ohridsko jezero je ponovo postalo jedna od omiljenih destinacija turista, kako iz Srbije tako i sa čitavog Balkana. Bilo da tamo provodite čitav svoj odmor ili samo par dana na putu ka morima Grčke, Ohridsko jezero će vas očarati svojom lepotom i još uvek nepokorenom prirodom.

Ohridsko jezero – geografski položaj

Ohridsko jezero se nalazi u južnom delu Makedonije na granici sa Albanijom, tačnije sama granica deli jezero na makedoski i albanski deo. Basen jezera je tektonskog porekla i nalazi se između planina Galičice i Jablanice. Jovan Cvijić tvrdi da se pre izdizanja i spustanja terena, usled kojeg je ovaj bazen i nastao, na tom potezu nalazila rečna dolina koja je kasnije ispunila bazen vodom.

Površina jezera je 349 km kvadratnih i po površini je na drugom mestu na ovim prostorima, odmah iza Skadarskog. Od toga 230km pripada Makedoniji a 119km Albaniji. Dugačko je 30km a široko 14km i idealno je za kraća krstarenja na kojima možete sagledati čitavu njegovu lepotu. Ono što je interesantno kod Ohridskog jezera jeste da se nalazi na nadmorskoj visini od 695m, te je voda prilično hladna i u najtoplijim letnjim periodima. Najveća poluostrva su: Trepet, Učakalja, Gorica i Gradište koje je posebno popularno među mladim kamperima i turistima jer pored divnog i uređenog kampa ovde možete naći možda i najlepše plaže na celom jezeru.

Photo: Google Maps

Prosečna dubina jezera iznosi oko 145m a naveća izmerena jeste 285.7m čime se ubraja u najdublja jezera ne samo Balkana već i čitave Evrope. Kako bi vam slikovito opisali ogromnu površinu i akumulaciju vode koja ispunjava ovo jezero, reći ćemo vam da bi Savi trebalo čitavih godinu dana da napuni Ohridsko jezero. Mislite o tome.

Ohridsko jezero – dubina i izvori

Ako posetite Ohrid, nemojte propustiti priliku da obiđete i njegove izvore, koji su opevani u narodnoj pesmi “Biljana platno beleše” a koji se nalaze na severnoj strani jezera. Isto tako, na južnoj strani, u blizini manastira sveti Naum, nalaze se izvorišta Crnog Drima koji jezero u svakoj sekundi puni sa 6 do 10 kubnih metara vode. Samo najhrabriji se mogu kupati na ušću ove reke u jezero jer je voda ovde izrazito hladna ali i toliko čista da se može piti bez ikakve bojazni za zdravlje.

Photo: Google Maps

Bitan izvor vode Ohridskog jezera čini i odliv vode iz Prespanskog jezera koje se nalazi u blizina ali leži na 158m većoj visini. Kako nema svoju površinsku otoku, najveći deo vode gubi poniranjem kroz krečnjačke pukotine, koje ga vode sve do Ohridskog jezera.

Meštani znatiželjnim turistima pričaju kako se u pojedinim danima sa Galičice može videti kako Crni Drim sa svojom tamnijom vodom teče kroz svetliju vodu jezera , od sv Nauma sve do struge odakle nastavlja ka Jadranskom moru. Iako zvuči divno, ova priča nema uporišta u nauci. Kod Struge zaista ističe Crni Drim, kao glavna otoka jezera ali sve ostalo ćemo morati pripisati legendi.

Photo: Google Maps

Ohridsko jezero – Turizam

O čistoći vode je zaista izlišno govoriti, ali ono što zaista začuđuje jeste njena prozirnost koja u julu iznosi i do 22m čime se ubraja u sam vrh među svim jezerima na svetu.

Ako vas put navede na ovo jezero nemojte propustiti priliku da probate čuvenu ohridsku pastrmku koja se može loviti samo u određenim delovima godine jer je zaštićena vrsta. Ribolov ovde ima dugačku tradiciju sve do perioda antičke Grčke. Nekada je jezero bilo poznato i po brojnim vrstama jegulja ali se njihov broj danas drastično smanjio. Brojne vrste riba i biljaka nastanjuju jezero, te je ono pravi biser prirode ali se zato nemojte iznenaditi ili uplašiti ako u nekom trenutku zaplivate pored kakve vodene zmije. Nemojte se bojati, potpuno su bezopasne a i ne previše druželjubive te će gledati da vam se što pre sklone sa puta.

Ribarskih čamaca i sela sve je manje na Ohridskom jezeru, zamenili su ih neki veći brodovi čiji putnici ne nose štapove za pecanje već uz glasnu muziku do kasno u noć krstare jezerom. Turisti sve češće posećuju ovaj kraj, uglavnom odsedajući u Ohridu koji se nalazi na severnoj strani jezera.

Photo: Google Maps

Pristupačne cene, odličan noćni život, gostoljubiv narod i prebogata istorija, više su nego dovoljni razlozi da posetite ovo mesto. Kažu da na potezu Ohridskog jezera ima 365 crkava – za svaki dan u godini po jedna. Nezaobilazni manastir sveti Naum, iako danas poprilično komercijalizovan i podređen posetama turista, do pre samo desetak godina bio je oaza mira i duhovnosti. Ako izuzmemo sporove pravoslavnih crkava na ovom području, hramovi Ohrida su mesta na kojima zaista možete razumeti veru, slušati priče o Ćirilu i metodiju, o Klimentu i Naumu, o staroj srednjevekovnoj tvrđavi koja na brdu iznad grada i danas budno motri na čitav predeo. Naravno priče su daleko lepše uz čašicu hladne mastike koja svaku legendu učini živopisnijom. Tu su i Titove vile, u kojima on nikada nije odsedao a o čijem se luksuzu uglavnom samo nagađa.

Nemojte misliti da je Ohridsko jezero lepo samo leti. Najlepša krstarenja jesu ona zimska kada zneg lagano pada po jezeru a vi u toplom brodu pijete kuvanu rakiju i slušate priče najčešće iz doba SFRJ kada je sve nekako bilo lepše i bolje kroz oči sada već ostarelog kapetana koji je sto puta imao priliku da napusti Ohrid ali naravno da nikada to nije učinio. Jer, koje je to mesto lepše od Ohrida i njegovog jezera.

Ohridsko jezero – Mapa

Posted on Category:Putovanja

10 jezera Srbije koje treba posetiti

10. Bovansko jezero

panoramio.com
panoramio.com

Na putu za Sokobanju, na desetak kilometara pre Sokobanje iz pravca Aleksinca, nalazi se Bovansko jezero. To je veštačko jezero dugo 10 km, sa najvećom dubinom od preko 30 m na pojedinim mestima. Pošto je to akumulacija za snabdevanje vodom susednog Aleksinca, zabranjena je vožnja motornim čamcima, ali je zato ovo jezero dom dve jedriličarske regate tokom godine. Dok je lokalna industrija radila bilo je prijavljivanja povećane koncetracije teških metala u vodi, ali se taj problem nije javljao već godinama. Bogato je ribom i pravo je uživanje za pecaroše koji u svojim pričama tvrde da se ovde mogu upecati somovi i do 60 kilograma. Verujemo im na reč.

9. Jezero Ćelije

kostickopaonik.rs
kostickopaonik.rs

Jezero Ćelije takođe je veštačko i nalazi se na reci Rasini, jugoistočno od Aleksandrovca. Formirano je 1979. godine da bi se zaustavio nanos koji reka nosi. Dužina jezera je 12 km a širina 450 m, dok najveća dubina iznosi 48 m. Voda iz akumulacije koristi se za navodnjavanje industrije u Kruševcu i okolnih poljoprivrednih površina. Jezero je prelepo, ušuškano iznad Aleksandrovačke župe, brana predstavlja most na samom jezeru kojim prolazi lokalni put i važi za odlično mesto za pecaroše, ali i za kampere, koji ga sve više posećuju u poslednje vreme.

8. Zlatarsko jezero

zlatarinfo.rs
zlatarinfo.rs

Zlatarsko jezero, poznatije kao jezero Kokin brod, veštačko je jezero, nastalo u dolini reke Uvac izgradnjom brane za potrebe hidroelektrane i pregrađivanjem reke Uvac kod mesta Kokin Brod. Zlatarsko jezero ima površinu od 7.25 km2, dužinu od 21 km, dok je prosečna dubina jezera 75 m. Jezero je okruženo planinama Zlatar i Muretnica. Brana izgrađena na jezeru je najveća kamena brana u Evropi. Zlatarsko jezero se nalazi na putu Beograd-Crnogorsko primorje i predstavlja popularnu destinaciju za putnike koji žele da zastanu i odmore se od napornog puta. Obale Zlatarskog jezera nisu uređene, tako da su zastupljene samo divlje plaže. Jezero je najvećim delom plovno, što pruža mogućnosti za vožnju čamcima i potpuno uživanje u svim prirodnim lepotama koje jezero nudi. Česti gosti Zlatarskog jezera su i biciklisti, planinari, lovci i ribolovci. U blizini jezera se nalazi i stanište beloglavnog supa.

7. Zaovinsko jezero

destinacijeusrbiji.rs
destinacijeusrbiji.rs

Zaovinsko jezero se nalazi na kod mesta Zaovine, na planini Tari, u granicama Nacionalnog parka Tara, u zapadnoj Srbiji. Takođe je veštačko, ima dubinu od 110 m i hrani se vodom preko pritoka Konjske reke i Belog Rzava. Jezero je izgrađeno u funkciji hidroelektrane „Bajina Bašta” i prazni se usled niskog vodostaja reke Drine kako bi se dobila voda za pokretanje turbina u hidroelektrani, dok se u slučaju visokog vodostaja voda iz reke prepumpava u jezero. Kristalno čiste vode, ono predstavlja pravi biser za sve ljubitelje prirode koji se zadese na Tari. Oko celog jezera ide lokalni asfaltirani put koji je pogodan za obilazak okoline, ali ga ipak preporučujemo u letnjim mesecima, jer je sneg na Tari često nemilosrdan kada jednom zaveje.

6. Gružansko jezero

zanimljivasrbija.rs
zanimljivasrbija.rs

Gružansko jezero je akumulaciono jezero koje opštinu Kragujevac, od koje je udaljeno 20 kilometara, napaja pijaćom vodom. Širina jezera iznosi od 300 do 2800 metara. Dužina jezera je 10 km. Površina jezera je skoro 900 hektara, dok je prosečna dubina između 3 i 30 metara. Nastalo je pregrađivanjem reke Gruže, koja je jezeru i glavna pritoka. Jezero važi za svojevrstan ribolovački raj i dom je mnogim takmičenjima i druženjima pecaroša. U jezeru žive štuka, som, šaran, jezerska pastrmka itd. Ako vas put navede u ove krajeve, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

5. Borsko Jezero

turizamiputovanja.com
turizamiputovanja.com

U podnožju planine Crni Vrh, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotoci su 1959. godine zarobljeni branom. Na nadmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara ogledalo je za slikovitu i raskošnu lepotu okolnih predela. Leti temperatura vode dostiže 25 stepeni, te je ovo jezero idealna lokacija za sve koji žele da letnji odmor provedu u Srbiji. Veliki broj neuređenih i nekoliko uređenih plaža su na raspolaganju svima koji se odluče za Borsko jezero. Tu su i brojne staze za šetnju i rekreaciju. Čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem za veliki broj ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa i svih vrsta bele ribe. Nisu retki i kapitalni ulovi pojedinih vrsta, pa je otud ovo jezero veoma popularno među ribolovcima.

4. Vlasinsko jezero

serbia.com
serbia.com

Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulice. Vlasinska visoravan se nalazi na 1230 m, a samo jezero na 1210 m nadmorske visine. Jezero je dugačko 9 km, najveća širina je 3,5 km, prosečna dubina je 10 m, a najveća dubina kod brane je 22 m. Prema nadmorskoj visini i površini od 16,5 km², Vlasinsko jezero je najveće veštačko planinsko jezero u Srbiji i jezero koje je na najvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima. Ima nekoliko zaliva koji su pogodni za plaže, sportove na vodi i smeštaj čamaca, a najveći je Biljanin zaliv. Poluostrva su popularna kod ljubitelja kampovanja, a istaknutija poluostrva su: Bratanov Del, Dugi Del i Pejčinov Klad. Spada u prohladna jezera, jer je srednja godišnja temperatura vode 9⁰C, a maksimalna srednja mesečna u avgustu je 18⁰C, te je pogodnije za klizanje zimi nego za kupanje leti. Jezero je veoma bogato ribom: ohridska, potočna, kalifornijska pastrmka, amur, šaran i grgeč samo su neki od stanovnika Vlasinskog jezera. Najzanimljiviji turistički motiv su ploveća ostrva sa potpunom vegetacijom koja se nalaze na jezeru, a pokreću ih vetrovi. Ova pojava, jedinstvena u svetu, i ostali pejzaži koje ćete ovde sresti su dovoljan razlog da svratite u okolinu Surdulice.

3. Srebrno jezero

srebrnojezero.biz
srebrnojezero.biz

Srebrno jezero jedno je od najpoznatijih izletišta u Srbiji. Po vrsti pripada grupi veštačkih akumulacionih jezera. Jezero je zapravo rečni rukavac Dunava koji je 1971. godine pregrađen nasipom u gornjem toku i nalazi se u opštini Veliko Gradište (udaljenost od Beograda 120 km, od Požarevca 34 km, od Smedereva 60 km). Ima površinu od 4,5 kilometra kvadratnih, dugo je 14 km, duboko 7-14 m (najdublja tačka je takozvana Glava vrbnika dubine 16,5 metara), i široko od 380-450 m. Zahvaljujući snažnim pumpama, u jezeru je nivo vode stalno niži od nivoa Dunava, tako da je stalno obezbeđen dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine, što omogućava da jezero bude besprekorno čisto i bistro. Srebrno jezero je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. Ribolovcima je poznato po ulovljenom šaranu težine 44 kg. U jezeru su zastupljene sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik…

2. Belocrkvanska jezera

jelenadilber.com
jelenadilber.com

Bela Crkva se nalazi u južnom Banatu, sto kilometara istočno od Beograda. Uz sam grad smeštena su i Belocrkvanska jezera: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara… Jezera su nastala iskopavanjem šljunka, pa je voda prozirno zelena, a plaže su peščane. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Pored uređenih delova obale, posetiocima su na raspolaganju i male uvale sa potpuno prirodnim ambijentom za kupanje. Šaransko jezero je jedino neurbanizovano, i predstavlja potpuno prirodan ambijent, bogat ribom (amur, smuđ, šaran, som), i pogodan za organizovanje ribolova. Ako ste ljubitelj takvog odmora, ovde ćete naći i idealno mesto za kampovanje koje nikako ne smete propustiti.

1. Palićko jezero

youtube.com
youtube.com

Jednostavno je od početka pisanja teksta mesto broj jedan bilo rezervisano. Palićko jezero je veštačko jezero koje zbog različitih sadržaja i prirodnih bogatstava predstavlja popularnu turističku destinaciju. Temperatura vode u jezeru je između 18 i 25°C, što ga čini pogodnim za kupanje u letnjim mesecima, ali i idealnim mestom za odmor u zimskom periodu. Obala jezera je dugačka oko 17 km i uređena je celom dužinom. Zbog svojih prirodnih karakteristika i značaja sa ekološkog aspekta, Palićko jezero je proglašeno za Park prirode. Životinjski svet jezera čine ribe (štuka, čikov, smuđ, šaran, sivi i beli tolstolobik) i ptice, od kojih se pet vrsta nalazi na listi ugroženih ptica u svetu. Biljni svet karakterišu akvatične vrste, a najznačajnija je retka vrsta orhideja – močvarni kacun. Prema legendi, jezero je ostatak Panonskog mora, dok je mnogo verovatnije i prihvaćenije mišljenje da je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Biser prirode zemlje Srbije koji vam preporučujemo da obiđete prvom prilikom.

 

Svideće vam se i naši tekstovi: Planine Srbije i Najlepša mesta za posetiti u Srbiji!