Tag: ljudsko telo

10. Metali

Kad bi se pokupilo svo gvožđe iz tela jednog čoveka, mogao bi da se napravi ekser duži od 7 centimetara. Osim toga, iako se u našim kostima nalazi 31% vode, njihova struktura je snažnija od čelične. Da biste bili toliko snažni, jedite što više spanaća! 🙂

9. Hrana

Kako bi se spanać i sva ostala hrana lepo svarili, želudac proizvodi kiselinu koja je toliko jaka da bi, da kapne na našu kožu, progorela rupu u njoj.

8. Energija

Budan čovek stvara dovoljno elektriciteta da napaja električnu sijalicu. Samo srce u toku jednog dana proizvede onoliko energije koliko je potrebno kamionu da pređe 32 kilometra.

7. Srce

Kad smo kod srca, da li ste znali da kuca u ritmu muzike koju slušate? Setite se toga kad odete na sledeću žurku 🙂 Ono može da kuca čak i onda kada se odvoji od tela, jer ima sopstveni električni impuls.
I još nešto, srce uopšte nije u obliku srca, i ne nalazi se na levoj strani grudi. Na sredini je. Najozbiljnije.

6. Grozno

Jedan jedini čovek u toku života proizvede dovoljno pljuvačke da napuni dva olimpijska bazena. Mada nismo baš sigurni da postoji neko ko bi voleo da zapliva u takvom bazenu. Fuj. Naša odvratna tela takođe proizvode oko litar sluzi dnevno.
Kao da to nije dovoljno, u ljudskim ustima se nalazi više bakterija nego što ima ljudi na Zemlji. Da, i u tvojim ustima!

5. Ćelije

U jednu glavu čiode bi moglo da se upakuje čak deset hiljada ljudskih ćelija. Sa druge strane, kada bi se odmotale sve DNK ćelije samo jednog čoveka, protegle bi se na 10 milijardi milja i mogle bi da stignu od Zemlje do Plutona i nazad.

4. Mozak

Međutim, DNK ipak ne putuje na Pluton nego određuju naše karakteristike. Čak polovina gena učestvuje u građi mozga, dok druga polovina organizuje ostalih 98% tela. Taj zahtevni mozak sam potroši 20% kiseonika i krvi koje imamo. Nije ni čudo, kad dugoročna memorija mozga u toku života uspeva da sačuva čitav kvadrilion (1 milion milijardi) različitih informacija.

3. Uši i nos

Za razliku od mozga, koji se razvija negde do četrdesete godine, uši i nos nikada ne prestaju da rastu. Ne, nikada. Koliko god bili klempavi i nosati, do kraja života ćete samo biti sve klempaviji i nosatiji, i klempaviji i nosatiji…

2. Oko

Da je ljudsko oko digitalna kamera, imala bi 576 megapiksela! To isto oko je u stanju da razlikuje impresivnih 10 miliona boja (naravno, ako ne pripada jednom daltonisti). Nije ni čudo što se oči toliko umaraju i što često trepćemo. Zapravo, trepćemo toliko često da su nam 10% vremena koje provedemo budni oči u stvari zatvorene.

1. KOLIKO SVE TO KOŠTA I KO ĆE TO DA PLATI?!

Kada bi se naše telo rasturilo na pojedinačne hemijske elemente, oni bi svi zajedno koštali oko 150 evra. Na sreću, jednog čoveka čini mnogo više od hemijskih elemenata.