Posted on Category:Istorija

10 srpskih običaja na Božić i Badnji dan

10. Božićni post

10 pasulj
Priprema za Božić, najradosniji hrišćanski praznik, počela je već 28. novembra (po novom kalendaru) – velikim božićnim postom koji traje čitavih 40 dana. Kako je Božić obeležavanje dana Hristovog rođenja, post je simbolično čišćenje i priprema tela i duše za rađanje Hrista u srcu vernika. Velika božićna trpeza, na kojoj se posle 40 dana posta konačno nalazi meso, svakako je radost već i sama po sebi. Ovaj post je veoma strog: po pravilu bi trebalo postiti na vodi ponedeljkom, sredom i petkom, a utorkom i četvrtkom su dozvoljeni ulje i vino, dok se vikendom sme jesti i riba. Poslednjih pet dana se posti na vodi, a najstroži je post na Badnji dan, kada ne bi trebalo jesti ništa sve do povratka iz crkve sa večernje službe. Međutim, ne treba zaboraviti na to da se post ne odnosi samo na uzdržavanje od mrsne hrane nego i od svih grehova i grešnih misli.

9. Badnjak

9 badnjak
Po našim starim običajima, dan uoči Božića je najavljen pucanjem iz pušaka u zoru i počinje odlaskom muškaraca u šumu, gde se seče badnjak. To je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo, a sečenje grane hrasta, svetog drveta starih Slovena, vezuje se za slovenskog boga Svetovida. U hrišćanstvu badnjak simboliše drvo koje je pravedni Josif založio u pećini u kojoj se rodio Isus. Domaćin se, kada nađe odgovarajuće drvo, koje na ramenu može da odnese kući, prvo okreće ka istoku, prekrsti tri puta i pomene svoju slavu i sutrašnji praznik. Trebalo bi oboriti badnjak sa najviše tri udarca sekirom, i paziti da padne na zemlju. Badnjak se ostavlja ispred kuće do uveče.

8. Badnje veče

8 paljenje badnjaka
Ovo je veče između Badnjeg dana i Božića. Kada padne mrak, domaćin unosi u kuću badnjak i slamu, čestitajući Božić i Banje veče ukućanima, koji ga posipaju pšenicom i otpozdravljaju mu. Badnjak se loži na ognjištu ili peći, a jedna grana se stavlja uz istočni zid kuće, gde se nalaze ikone i kandilo.
Zatim na red dolazi nešto što deca najradije čekaju.

7. Pijukanje

7 pijukanje
Božić je pre svega praznik dece, jer se na Božić rodilo najsvetije dete. Običaj koji najviše raduje decu o Božiću je pijukanje. Naime, dok se unosi slama kojom se pokrivaju podovi, neko od starijih kvoca, a za njim idu deca i pijuču. Domaćin pritom „hrani svoje piliće“ tako što im baca slatkiše, voće, sitne poklone, pa i poneku paricu u slamu, a deca zatim to skupljaju. Simbolika ovog običaja je sasvim jasna: kao što kvočka prikuplja svoje piliće pod krila, gde ih greje i čuva, tako isto roditelji brinu o svojoj deci, a Hrist o svim ljudima.

Decu je nekada posećivao i Božić Bata – za više o njemu kliknite ovde!

6. A kako u gradu?

foto: TANJUG
foto: TANJUG

U urbanim sredinama je svakako nemoguće sečenje badnjaka u šumi i spaljivanje na ognjištu. Ipak, moguće je sačuvati ostale običaje, a ove prilagoditi uslovima u kojima živimo. Badnjak se obično kupuje, i to je nekoliko hrastovih grančica i nešto slame uvezenih crvenom vrpcom. Tradicija ognjišta se poštuje okupljanjem porodice za trpezom. Ispod stola za kojim se večera se stavi malo slame i grančica badnjaka. Umesto paljenja badnjaka na ognjištu, u Srbiji se ustalilo zajedničko paljenje badnjaka pred crkvom.

5. Večera

5 vecera
Posle unošenja badnjaka i slame, ukućani se pomole oko stola i sedaju za trpezu. Večera je posna, ali bogata, da bi godina bila puna izobilja. Obavezno se jedu med, beli luk, pasulj, kupus, riba, orasi, jabuke, suve šljive, smokve, vino, badnji kolač… Postoji verovanje da broj jela treba da bude neparan. Obeduje se u miru i tišini, jer se nekad smatralo da te večeri kuću posećuju „domaći pokojnici“, pa su ukućani tihi da ih ne bi oterali. Sledeća tri dana se sa trpeze ne prikuplja nego se na nju samo donosi, i ne čisti se po kući. Slama tako ostaje na podu do Svetog Stefana.
(Za više o pravoslavnim svecima, klik ovde!)

4. Česnica

4 cesnica
Prvi dan Božića je uvek 25. decembar (7. januar novog kalendara). Tog dana domaćica mesi pogaču koja se zove česnica jer se mesi u čast Hrista, i u nju se umesi i jedan novčić. Odozgo se bode grančicom badnjaka. Pečena česnica se iznosi na trpezu, pa se, posle kađenja kuće i ukućana tamjanom i molitve, ona lomi. Prvo se okreće kao slavski kolač, a zatim se česnica izlomi na onoliko časti (delova) koliko ima ukućana. Smatra se da će onaj koji dobije deo sa novčićem imati sreće cele godine, pa se obično taj deo česnice „slučajno“ okrene ka najmlađem članu porodice. 🙂

3. Položajnik

3 polozajnik
Prvi gost koji uđe u kuću na Božić se zove položajnik. Pošto je on simbol Mudraca koji su pratili zvezdu Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje, njegov dolazak je mali obred. Položajnik ulazi u kuću na desnu nogu, prosipa pšenicu po podu, pa se približava ognjištu, odnosno šporetu ili peći, i, džarajući vatru, govori zdravicu:
„Koliko varnica, toliko zdravlja,
koliko varnica, toliko sreće i veselja,
koliko varnica, toliko parica!“
Domaćica poslužuje položajnika i daruje ga poklonom, jer je on za celu narednu godinu doneo sreću u kuću. Poželjno je da položajnik bude mlad muškarac. Obično je unapred dogovoreno ko će to biti, pa i on kod svoje kuće spremi darove koje donosi i preskoči doručak, jer će obedovati sa svojim domaćinima.

2. Kako se čestita

2 zdravljenje
Na božićno jutro zvone crkvena zvona, i odlazi se u crkvu na jutrenje i božićnu liturgiju. Po izlasku iz crkve, pozdravlja se tradicionalnim pozdravom: „Hristos se rodi“, na šta je otpozdrav: „Vaistinu se rodi“. Umesto sa „zdravo“ ili „dobar dan“, ovako bi se trebalo pozdravljati od Božića sve do Bogojavljenja.

1. Započeti stvari

1 poklon
Veruje se da se ono što se radi na Božić produžuje na celu godinu. Zato je dobro ovog dana početi neki posao, jer ćemo tako cele godine imati uspeha i biti vredni i radni. Dobro je i ponoviti se na Božić, makar novim parom vunenih čarapa. Čak i ako ne verujete u ove običaje, možete na Božić bar posaditi neku biljku, pošto kažu da će se lepo primiti. Đaci i studenti mogu malo da uče, valja se izmiriti sa onima sa kojima ste se posvađali… Šta vi započinjete o Božiću? Koji poklon poklanjate, a šta darujete najdražima?

Posted on Category:Svakodnevica

10 Zanimljivosti o Deda Mrazu

10. Koreni u paganskoj mitologiji

10 odin
Današnji internacionalni Deda Mraz je rezultat preplitanja mnogih tradicija i legendi raznih naroda. Među prvima je bio dugobradi Odin, jedan od glavnih germanskih bogova. On je jahao osmonogog konja, za koga su deca u čizmama ostavljala šargarepe, slamu i šećer. Odin je bio srećan što deca hrane njegovog konja (konj sa osam nogu je verovatno imao i dobar apetit), pa im je zauzvrat u čizmama ostavljao poklončiće i slatkiše.

9. Zla strana Deda Mraza

9 krampus
Danas deci samo kažemo da ako ne budu dobri neće dobiti poklone (u Italiji će ih umesto poslastica u čarapama čekati ugalj), ali ih nekad nisu zastrašivali samo izostajanjem nagrade već pravom kaznom. U legendama alpskih oblasti je pre Deda Mraza živeo Krampus, demon koji je kažnjavao bezobrazne klince. Tamo se i danas početkom decembra mladići oblače u kostime Krampusa i plaše decu, hodajući ulicama, zveckajući zarđalim okovima. Verovatno su deca koja tamo žive malo poslušnija od naše, makar u decembru.
Hmmm, ceo taj princip da se na kraju jednog perioda sravnjuju računi, dobri budu nagrađeni, a loši kažnjeni, kao da pomalo podseća na neke principe iz religije…

8. Sveti Nikola

8 nikola
Dakle, mnoge od tih prethrišćanskih legendi su se stopile sa likom Svetog Nikole u jednog fenomenalnog debeljka koji deci donosi poklone, Deda Mraza. Nikola u stvari nije izmišljen, živeo oko 300. godine nove ere. Bio je bogati episkop, i anonimno je pomogao trima devojčicama koje je otac zbog siromaštva hteo da pošalje u javnu kuću, pa ih je tako spasao prostitucije. Nidža je dva puta u toku noći krišom ulazio kroz prozor i ostavljao zlatnike, a treći put je otac motrio na prozor, pa je Nikola ušao kroz dimnjak. Kako su devojke sušile svoje čarape pored kamina, Nikola im je ostavio zlatnike u čarapama. Zvuči poznato?
Što se tiče Nikole, on je posle smrti kanonizovan i postao svetac koji je zaštitnik dece. Kako ga danas slave pravoslavni Srbi možete pogledati ovde.

7. Božić Bata i ostale varijacije

www.pismodedamraza.rs
www.pismodedamraza.rs

Deca širom planete tako veruju u likove koji su nastajali od Svetog Nikole: u Britaniji je to „Father Christmas“, u Francuskoj „Pere Noel“, u Nemačkoj „Cris Kind“, dok u SAD „Kris Kringl“ prvo postaje „Sinterklaas“ da bi se na kraju pretvorio u „Santa Clausa“. Svi oni dolaze na Dan Svetog Nikole ili na Božić.
Jedino je srpskoj deci poklone dugo donosio jedan bata, koji je radovao mališane o Božiću, pošto mi Svetog Nikolu imamo pa imamo. Božić Bata i danas ponegde postoji, uglavnom na zabačenim srpskim selima, iako se polako ali sigurno zaboravlja. A otkud nam onda Deda Mraz koji dolazi za Novu godinu?

6. Deda Mraz je iz Rusije

www.bankoboev.ru
www.bankoboev.ru

Lik slovenskog Deda Mraza je stvoren u Rusiji u 19. veku. Zli starac Mraz je bio demon, donosio je zimu i mraz i odnosio sa sobom nevaljalu decu u džaku. Vremenom je postao dobar dekica „Djed“ ili „Deduška Maroz“ koji umesto da džak koristi za kidnapovanje dece u njemu donosi poklone koje ostavlja ispod jelke. Dolaskom komunista na vlast, „Djed Maroz“ je bio obuhvaćen suzbijanjem religije, pa umesto na Božić, čije je svetkovanje bilo zabranjeno, Deda Mraz menja kalendar i stiže u Novogodišnjoj noći. Kao komunistička i socijalistička figura, Deda Mraz je nametnut u svim zemljama koje su u tom trenutku bile pod sovjetskim uticajem, što znači i u bivšoj Jugoslaviji. Naš Božić Bata tako menja ime i noć u kojoj donosi poklone srpskoj deci.

(Osim Deda Mraza, šta smo još dobili od komunizma? Kliknite ovde!)

5. Deda Mrazovo odelo i legenda o Koka-koli

5 cola
Nekada je Deda Mraz mogao da se oblači kako god je hteo. Imao je kape i ogrtače raznih boja: zelene, ljubičaste, plave… Međutim, krajem 19. veka on je zavoleo crveno-belo odelo i u njemu pozira za božićne čestitke 1885. godine – posle čega više ne nosi druge boje. Tek nakon toga Koka-kola počinje da koristi lik Deda Mraza u svojim reklamnim kampanjama. Pošto su crvena i bela zaštitne boje ovog brenda, nastaje urbana legenda da je Koka-kola uticala na formiranje modernog imidža Deda Mraza – što u stvari nije istina. Umetnik Hadon Sandblom je samo oblikovao lik već poznatog identiteta, iskoristivši jednog starog, penzionisanog putujućeg prodavca Koka-kole kao model.
(Za šta se sve može koristiti ta Koka-kola? Možda ne baš za piće…)

4. Irvasi

4
Deda Mrazovi irvasi se prvi put javljaju relativno kasno, tek 1823. godine, u poemi koja je anonimno objavljena pod naslovom Poseta Svetog Nikole (ili Noć pre Božića).Tada je Deda Mraz došao u kočiji koju je, umesto dotadašnjeg krilatog konja, vuklo osam malenih irvasa. Današnji Deda Mraz je u društvu irvasa Rudolfa sa crvenim nosem. Ako se pitate otkud mu crveni nos, zar vama nos ne bi bio crven da po celu noć galopirate po snegu? (Za savete protiv prehlade – klik!) Rudolf ima drugare koji se zovu: Dašer, Danser, Pranser, Viksen, Komet, Kupid, Doner i Blicen. Ipak treba dosta snage da se sanke-kočije dovuku iz… sa…

3. Gde živi Deda Mraz?

3 gde zivi
To bar svi znaju, na Severnom polu. Verovatno niste znali da je on pre toga, u belgijskoj i holandskoj legendi, dolazio iz Španije. Kako mu sanke ne bi mnogo pomogle za ovu putanju, njihov Deda Mraz je dolazio parobrodom 🙂
Vratimo se na Severni pol (ne brinite, samo figurativno). Smatra se i da je domovina Deda Mraza Finska, preciznije Laponija, glavni grad Finske. Tu se nalazi njegov aerodrom (ozbiljno). I njegova fabrika igračaka (nadamo se). Ako želite da pišete Deda Mrazu, adresa je:

Santa Claus
Santa Claus Main Post Office
FI-96930 Arctic Circle

2. Pisma Deda Mrazu

mail
Procenjuje se da je Deda Mraz od 1985. godine primio više od 12,000,000 pisama i 700,000 čestitki. Iako je otvaranje pisama koja nisu adresirana na vas težak prekršaj, ipak je uobičajno da roditelji čitaju pisma svoje dece upućena Deda Mrazu. Tako je otkriveno da se na prvom mestu rang-liste željenih novogodišnjih poklona nalaze brat ili sestra. Na drugom mestu je irvas, zatim su tu razni kućni ljubimci kao što je pas ili konj (sasvim uobičajni kućni ljubimac, konj), neka neskromna deca žele automobile, neka skromna traže samo lizalicu, romantična i razigrana deca od Deda Mraza traže sneg, a jedna od najdriljivijih želja je: tata, koji se nažalost previše često nalazi na ovim spiskovima.

1. Surova stvarnost: Deda Mraz, fizika i statistika

1
Na svetu danas živi oko 846,000,000 dece koja veruju u Deda Mraza. Sva sreća što, zahvaljujući vremenskim zonama, Deda Mraz ima čak 31 sat da dostavi sve poklone. Dobro je pa ne mora toliko da žuri? Uglavnom, da bi stigao, on mora da putuje 1900 puta brže od zvuka. Maleni irvasi stvarno treba da se pomuče, posebno jer su saonice Deda Mraza sa svim poklonima teške oko 844,000 tona… Ali ne muče se samo oni, kad bi se sabrali svi dimnjaci kroz koje Deda Mraz treba da se spusti i popne, to bi bila visina 273,000 Mont Everesta. Svaka čast starom debeljku! Kad on sve to može da uradi za nas, možemo i mi makar da budemo dobri cele godine i da zaslužimo svoj paketić 😉

Da li ste okitili jelku!?

Padaju, padaju sa neba bele zvezde

Posted on Category:Istorija

Svadbarski običaji u Srba

10. Materina pogača

Pogacha(1)
Mladina majka (u nekim krajevima umesto majke to čini tetka) trebalo bi da ispeče pogaču, koja se tako i zove – materina pogača. Mladencima se uručuje pre svečanog ručka da je lome zajedno. Ko odlomi veće parče pogače, biće gazda u kući. Nešto poput onog modernijeg običaja kada se mladenci takmiče ko će koga pre zgaziti pred matičarem.

9. Bacanje sita

Sito-za-svadbu
Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka. Jabuku baca sebi iza leđa preko krova kuće za sreću. U nekim krajevima običaj je da se jabuka napuni novčićima kako bi mladence pratilo blagostanje. Sito se baca na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu – i mlada će se zadržati u kući. U istom trenutku pred svojim novim domom, mlada tri puta podiže najmlađe dete  iz mladoženjine porodice koje se naziva nakonjče. Podiže ga tri puta i okreće, a u narodu se veruje da ovaj običaj  priziva zdravo potomstvo mladencima.

8. Puškom u jabuku

tenk
Kada mladoženja ide po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Kapija od dvorišta ostaje zatvorena sve dok mladoženja ili stari svat ne obore jabuku pucnjem iz puške. Običaj je jako star i simbolizuje mladoženjinu sposobnost kao muškarca i lovca. Obaranjem jabuke dokazuje da je sposoban brinuti o svojoj budućoj ženi.

7. Kićenje mladine kapije

torta
Mladina kapija se kiti svežim cvećem ili tilom u obliku cvetova, a može i da se dekoriše raznim ukrasnim mašnama. Tako okićena kapija se dugo čuva posle venčanja i reprezentuje odlazak devojke iz kuće svojih roditelja. Dekoracija bi trebala da se čuva makar do mladenaca, poznatog verskog praznika koji je posvećen mladim bračnim parovima koji su u toj godini započeli zajednički život. Nekada je pojam Devojačko veče označavao veče prd svadbu kada bi se u mladinoj kuči skupile sve devojke i plele ovakav venac koji bi se ujutru stavljao na ulaz u dvorište.

6. Biseri

Lepa-biseri
Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere, jer oni simbolizuju suze. Predanje kaže da će, ako ih bude nosila, proliti mnogo suza tokom braka.

5. Biće muško

muško-dete
Pre odlaska na venčanje mlada prima blagoslov od roditelja i nazdravlja sa svatovima. Mlada pije iz staklene čaše, a zatim je baca. Ako se čaša razbije, rodiće muško dete, a ukoliko ostane cela – biće žensko. Običaj je da mlada pre odlaska sa svatovima iz svoje kuće, odigra kolo kako bi je pratila sreća u životu. Jedan od retkih običaja koji se praktikuje i danas na svadbama u gradu. Simbolika je jasna, mlada javno, pred svima, uz blagoslov roditelja odlazi iz kuće.

4. Prenošenje preko praga

mlada-preko-praga
Prenošenje mlade preko praga je opšte prisutan običaj svugde u svetu. U našem narodu se objašnjava verovanjem da svaka kuća ima svoju zmiju zaštitnicu koja živi ispod kućnog praga ( zmija simbolizuje duhove zaštitnike doma). Kako je nova osoba u kući (mlada) ne bi uvredila dok je zmija zaštitnica ne upozna mlada izbegava gaziti prag. Zato je mladoženja i prenosi preko njega i pritom snažno lupa šakom o štok kako bi duhove odobrovoljio i kako bi mladu što pre prihvatili.

3. Bokal s vodom

mladenci-običaji
Stari, skoro zaboravljeni običaj. Pre nego što mlada uđe u svekrvinu kuću, na prag se stavi bokal s vodom. Pri ulasku, mlada treba da ga obori nogom za dobrobit kuće. Običaj povezan sa paganskim verovanjem da se za putnikom prosipa voda za srećan put. Nekde smo pročitali da se umesto bokala, na pragu prosipa voda iz kabla a o kom kablu je reč pogledajte Idiomi i zašto se kaže…

2. Da se mlada lakše porodi

porodjaj
Mladi se nakon oblačenja venčanice vezuje tanak crven konac oko struka. Onog momenta kada se začuju sirene kola i dolazak svatova devojke brzo kidaju konac. Prema verovanju, s lakoćom kojim je pokidan konac, i mlada će se lako poroditi. Jedan od još čudnijih običaja vezan za porođaj jeste da se od mladine majke krije da je žena otišla u porodilište jer ako joj majka ne zna, porođaj će biti brži i lakši.

1. Ispraćaj kuma kući

kum
Pred kumovom kapijom i kapa se skida je izreka koja oslikava poštovanje koje uživa kum. Kada kum reši da krene kući, ne sme da dotakne zemlju. Zato se uzimaju dve stolice po kojima kum gazi naizmenično jednom pa drugom nogom, a da mu pri tom niko ne pomaže. Ne treba spominjati da je po starom srpskom običaju kum tada u najmanju ruku pripit te je ovaj običaj svojevrstan spektakl.

Svideće vam se i Zaboravljene srpske psovke