Posted on Category:Umeće

10 Traktora IMT-a

10. IMT – 542

542
Modeli 542 i 539 imaju isti motor, nema razlike nikakve ni u klipovima, motori su jednaki i imaju 29.5 kW snage. Mnogi bi rekli da je model 542 kopija Fergusona i to poprilično loša. Teži je od modela 539 za nekih 300 kg, tako da se u brdu ne propinje tek tako već ume dobro odraditi posao. Sporiji je u prvoj brzini od 539, pa se dolazi do zaključka da za sat vremena oranja pređe manje, tj. da za istu površinu oranja potroši više goriva. Takođe im se zamera to što pod teretom umeju da izbace iz četvrte, pogotovo na uzbrdici. Sve u svemu, IMT se ovim modelom nije baš proslavio.

9. IMT – 549

549
Veoma dugo se proizvodio, sa određenim izmenama, uglavnom u udobnosti kabine i njene preglednosti . Kasnije od njega nastaje model 550 koji je imao motor perkins. Ko god ga je imao hvalio ga je, što se može reći za skoro sve „lakše“ traktore IMT-a. Težak oko 2.3 tone, dobar za oranje pre sađenja voća, po suvom, po mokrom zemljištu, po blatu… Peta brzina dolazi do izražaja prilikom transporta. Sve u svemu dobar traktor, jednostavan i pouzdan. Za te pare, uvek je bio jedan od boljih u ponudi.

8. IMT – 560

560
Sjajan orač, to će vam svi reći. Mi moramo biti iskreni, pa reći da ima svojih mana. Održavanje je uvek bilo komplikovano, jer je IMT u ovom modelu dosta odstupao od standardnih Fergusona. Ratari su se najčešće žalili na kočnice, koje su suviše brzo propadale. Ulje je umelo da curi i cilindri nisu bili savršeni, ali se ovaj model vozi još uvek širom ex- YU, a i šire. Bitnijih razlika u odnosu na 558, osim kabine naravno, zaista nema.

7. IMT – 540

540
Ko je imao sreće da nabavi ovaj model sa fiatovim motorom, taj je pametno potrošio svoje pare. Do 1979. su u njih stavljani fiat motori, zatim je bilo nekoliko serija sa rakovičkim, da bi na kraju taj rakovički motor ubacili u 533 i dobili 539. Delovi za fiat motor jesu skuplji, ali vam retko kada zatrebaju. Oni sa rakovičkim motorom su vidno lošiji. Prvi modeli imali su 3 brzine, ali su radili bez greške mnogo godina. Ponosni vlasnici bi ponovo kupili nove da mogu.

6. IMT – 577

577
Možda i najbolji traktor po odnosu cena – kvalitet. Izdržljiv i pouzdan, pravi radnik. Ljudi su se uglavnom žalili na kočnice i naravno na buku u kabini. Nekako 577 najviše hvale oni koji imaju nešto slabije traktore, a kude ga oni što svaki dan moraju sedeti u toj bučnoj kabini po par sati. Ono u čemu se svi slažu jeste KO RADI TAJ SE I ČUJE.

5. IMT – 5106

5106
O ovome modelu mišljenja su veoma podeljena, što za nas Srbe i nije toliko neobično, ali ovde je baš došlo do izražaja. Dok jedni hvale jednostavnost mašine gde su sve popravke i delovi prilično jeftini i dok mu hvale besprekoran motor, drugi ga pljuju zbog preslabog diferencijala koji ne odgovara ovoj veličini traktora i prevelike lenjosti koja je tu kao posledica velike težine traktora i ne tako jakog motora. Ono u čemu se svi slažu jeste da je odličan orač, pogotovo u četvrtoj sporoj, dok se u šumi i nije proslavio.

4. IMT – 5360

5360
Ovaj i model 5500 su dva traktora o kojima smo najmanje podatka našli. Retko se može naći u privatnom vlasništvu pojedinca, prvenstveno zbog cene koju je svojevremeno imao, a i zbog činjenice da običan ratar retko za njima ima potrebe. Prejak V12 motor u ovom divu imao je za cilj da ore nepregledne njive ravnice, poput onih koje su posedovali PKB i slični kombinati.

3. IMT – 5500

5500
Svojevremeno najjači traktor u Evropi u serijskoj proizvodnji. Razlikovao se od 5360 u samom motoru. Dok je 5360 imao 12v motor, 5500 je imao 12v bi turbo (za svaku stranu motora po jedan), i koliko smo čuli, ti motori su bili Mecedesove proizvodnje. Ono što se zameralo kod oba modela, jeste da su bili idealni za oranje po suvom, a da im je blato predstavljalo problem zbog njihove težine, i da snaga diferencijala nije pratila snagu motora, te su sami motori bili dužeg veka od ostatka traktora. Pitanje je i koliko su bili obučeni ljudi upravljali njima, ali o tome tek nismo stručni da govorimo. Sve u svemu, kada su ovi gorostasi proizvođeni na linijama teških traktora, IMT je bio na svom vrhuncu.

2. IMT – 533

533
Legendarni 533 model je postao ikona seoskih imanja širom ex-Yu, jer je bio osnovna alatka svakog domaćina. Uklopio se u koncept širenja industrijalizacije u drugoj polovini 20. veka. Rađen je po licenci Masi Ferguson, dok su motori rađeni po Perkins licenci, i vrlo brzo je ovaj laki traktor postao opšteprihvaćen u narodu. Imao je motor od 35 KS, veoma pouzdan i dugotrajan traktor, koji je neretko dostizao 4000 radnih sati, a bilo je slučajeva sa 6000, pa i više.

1. IMT – 539

539
Najprodavaniji model IMT-a. Glavna razlika u odnosu na 533 jeste motor od 39 KS, te je bio nešto snažniji i nešto teži od 533, sa neznatnim razlikama u dimenzijama. Gde god da krenete, nailazićete na ovaj model – on je neprikosnoveni vladar srpskog sela, koji i pored svoje vremešnosti odbija da ode u penziju. Kako je IMT sada u stečaju i praktično njegova proizvodnja ne postoji, rezervni delovi i za ovaj i za svaki drugi traktor postajaće veliki problem.

Na kraju vas molimo da nam ne zamerite netačnost nekih tehničkih podataka. Ako na njih naiđete, slobodno ih u komentaru ispravite, jer kao što smo rekli ideja nam nije bila da se predstavimo kao vrsni poznavaoci traktora (što svakako nismo) već da jednim tekstom i kratkim pregledom istorije odamo počast ovom nekada uspešnom gigantu koji je zapošljavao i do 12.000 ljudi, u svojoj istoriji proizveo preko 800.000 traktora (od toga izvezao preko 110.000 komada) i 600.000 oruđa, a danas je samo deo istorije kao i država čiji je industrijski biser bio.

Posted on Category:Svakodnevica

Uspomene iz SFRJ

Obdanište

obdanište
Verovali ili ne, ta monstruozna država, ta tvorevina komunista koji su sve nas držali u mraku i ispirali nam mozgove – ili kako god je danas neki još nazivali – imala je veoma posvećen odnos prema porodici i njenim potrebama. Ako bi vam roditelji bili zaposleni (a to tada baš i nije bio redak slučaj) nije bilo dileme, mesto u obdaništu vas čeka. Vas, vašeg brata, sestru… Jer je to bila obaveza društva, da se obezbede uslovi u kojima stanovništvo normalno funkcioniše. Jeste da smo sve zarazne bolesti, vaške i druge parazite donosili kući odatle, ali, kao što vidite, svi smo preživeli.

Posao

fabrika
Kao što smo već pomenuli, imati posao bila je veoma uobičajena pojava. OK, bilo je tek svršenih studenata koji nisu nalazili posao u struci, ali to je bilo povezano i sa besplatnim studiranjem i još po nečim, ali običan KV radnik sa zanatom u rukama mogao se zaposliti bez neke prevelike muke. Plate su bile kakve su bile, moglo se od njih živeti i to sasvim pristojno. Princip osnivanja industrijskih giganata koji će zapošljavati po 10-ak hiljada radnika doprineo je razvoju cele zemlje. Zamislite kako je cvetala trgovina na Novom Beogradu kada desetog u mesecu po 30.000 ljudi iz IMT-a, FOB-a, IMEL-a primi platu istog dana. Šta god bi se tih dana našlo u izlogu bilo bi prodato.

Školovanje

Rektorat_Beogradskog_univerziteta
Osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje bilo je besplatno. Ne za sve, ali ko god bi prošao famoznu „crtu“ na listi prijema, imao je besplatno studiranje. A da ne pričamo o tome kako su menze bile skoro pa besplatne za sve studente, kako su domovi bili dostupni ljudima iz unutrašnjosti, kako je student sam po sebi bio uvažavan član društva jer su se obrazovani ljudi, kao i oni koji su na putu da to postanu, bili veoma cenjeni, a kasnije i dobro plaćeni na svom poslu.

Letovanja

letovanje
OK, nije se išlo na grčka ostrva ili u Španiju, Portugaliju i na slične destinacije, ali se za Paraliju ili radničko odmaralište u Makarskoj uvek imalo. I išlo se u tzv. paradajz varijanti, gde su naše majke kuvale hranu koju su ponele od kuće, ali je letovanje bilo neizostavni deo svakog odmora. Treba li napominjati da se pred odmor isplaćivao regres, koji bi u prevodu bio: dodatni novac isplaćen radniku za odlazak na odmor. Voleli bismo da pitamo sve one koji sa podozrenjem gledaju na taj period gde su i kako proveli ovo leto.

Stan

1195px-Bežanijski_Blokovi_EDIT
Nisu postojali potrošački i stambeni krediti u ovom današnjem smislu – pozajmiš čačkalicu, vraćaš dva metra drva – ali su postojale čuvene rang-liste. Lepo se zaposliš u društvenom preduzecu, od plate ti se odbija 1% za stambeni fond, uđeš na rang-listu kao poslednji i čekaš. Živiš kao podstanar – 2 boda, svaka godina staža – 1 bod, oženjen – 2 boda, svako dete po 2 boda, bolest – od 2 do 5 bodova i tako redom. Čekaš i ne brineš se, jer se iz tog stambenog fonda godišnje sazida po 100 stanova, pa će i tvoj red doći. A danas… Ne bismo komentarisali.

Radno vreme

https://i.ytimg.com/vi/W9o4cSdw49M/maxresdefault.jpg
https://i.ytimg.com/vi/W9o4cSdw49M/maxresdefault.jpg

Radilo se u dve, a negde i u tri smene, ali su smene bile usaglašene sa dečijim smenama u školi, te su radna vremena bila najčešće od 07 do 15; od 15 do 22 i od 22 do 06, tako da je decu uvek imao ko da čuva. Prekovremeni rad se uredno evidentirao i još urednije plaćao.

Kultura i umetnost

Muzej_savremene_umetnosti_u_Beogradu
Komunizmu i socijalizmu je zapad često prigovarao kako ispira mozak građanima i guši slobode. Kao odgovor na to, onaj deo vlade SFRJ koji je bio zadužen za kulturu radio je punom parom. Muzeji su otvarani i renovirani, otvarani su bioskopi i pozorišta, građen je jedan novi svet u kome je kultura imala bitno mesto. Umetnici su bili poštovani i uvažavani kao neko ko svetu može da prikaže drugu, lepšu sliku o našem društvu. Budžeti za filmska ostvarenja su bili beskrajni, pa je tako jedan Pikaso crtao plakat za film „Bitka na Neretvi“. Danas sve ovo deluje malo neverovatno.

Sport

KK_Metalac_Valjevo_1977_78
Sport, kako kolektivni tako i individualni, bio je među najvišim prioritetima. Fizičko vaspitanje je bio obavezan predmet čak i na fakultetu. Osnivana su sportska društva u svim gradovima, masovna učešća na svim svetskim i evropskim takmičenjima, pregršt medalja, kvalitetna domaća takmičenja… U fudbalu je postojala zabrana odlaska igrača u inostranstvo sve dok ne napune 28 godina, što je bitno popravilo kvalitet same igre. Bili smo velesila u košarci, rukometu, odbojci, šahu, rvanju, atletici… Nekad bilo, sad se spominjalo.

Vaspitanje vojničko

josip-tito)
Na stranu to što su svi punoletni muškarci imali obavezu da u trajanju od 12 meseci (mornarica 18 meseci) služe vojni rok. Od malih nogu postojalo je nešto što se zvalo kućno vaspitanje. Vaspitanje koje je značilo da se poštuju stariji, da se ustaje u autobusu, da se komšijama kaže „Dobar dan“, da se pomogne starijima, da se đubre baca u kantu… Bilo je i vaspitnih ćuški od strane roditelja, nije da nije, ali je najčešće i strogi pogled bio dovoljan. U školama su postojale predvojničke obuke i civilne zaštite koje su obučavale stanovništvo za vanredne situacije. U svakom trenutku, ta država je opštom mobilizacijom mogla doći do 1.000.000 obučenih vojnika. Zato je niko i nije razorio… spolja.

Politička sloboda

sfrj
Političke slobode nije bilo. Molim lepo, nema tu šta običan građanin da se pita o odlukama partije. Ali, kada pogledate sve gore navedeno, recite nam da li vam je ta politička sloboda toliko neophodna.