Posted on Category:Svakodnevica

10 zaboravljenih srpskih psovki

10. Idi u kupus / Idi u peršun

kupus
Vrlo jednostavno, umesto da vas neko pošalje znate već gde on se na kraju suzdrži i vaspitano vas pošalje u peršun ili kupus. On zna šta je hteo da kaže, Vi znate šta je hteo da kaže a svi i dalje fini i vaspitani. Čist eufemizam .

9. Sunce ti kalajisano….

sunce-psovka
Realno ne previše opasna ni bezobrazna psovka. Često se koristi prilikom prekora dece kada im se zamera neka ne previše krupna greška. Posebno je prigodna za najmlađe jer se u njoj ne koristi ni jedna vulgarna reč .Kalaj je metal kojim se nekada premazivalo posuđe radi zaštite a ujedno se postizao i vrhunski sjaj istog. Kalajisano Sunce bi tako značilo sjajno Sunce.
Inače u našem narodu Sunce se često psuje u raznim oblicima pa se tako može čuti Sunce žarko, Sunce žareno, Sunce nebesko…..

8. Idi u dupe na vašar

vašar
Nije potpuno iščezla ali se sreće veoma retko. Najčešće se koristila kao odgovor na pitanje „Kuda ćeš?“ kada ne želimo da odgovorimo. Ne smatra se posebno vulgarnom jer odista i nije . Nekreativnost i odsustvo duha su učinili svoje pa je danas lako zameni iskaz tipa ’’Šta te boli….’’

7. Jedi rotkve

crna-rotkva
Kao i svaka psovka koristi se kada nismo preterano raspoloženi. Ovo je jedna od onih finijih kada nećemo sagovornika nahraniti nečim gorim pa se dosetljiv narod koristio rotkvom. Nije da je odvratnog ukusa ali nije ni nešto što jedva čekate da okusite. Kao i kod spominjanja kupusa i peršuna , i ovde svi znaju šta ste želeli da kažete ali vaše dostojanstvo i nivo ostaju na visokom nivou. Svi znamo koja se psovka danas koristi . A ko ne zna neka jede g…..

6. Prebiću te k’o vola u kupusu

vo-kupus
Više je pretnja nego psovka ali je zaslužila da se nađe u ovom tekstu. Ok, niko ne voli batine i sama pretnja prebijanjem jeste nezgodna ali pominjanje „vola u kupusu“ ostaje malo nejasno. Na selu ljudi žive od obrađivanja svoje zemlje i ubiranja plodova sa nje. Kada se primerak krupnije stoke, npr . vo, nađe u nezaštićenoj njivi koja je zasejana nekim povrćem , može prouzrokovati veliku štetu. Kako bi se što brže isterao iz zasada, najčešće je povećom motkom udaran u predelu mošnica. Vrlo efikasno rešenje i veoma ozbiljna pretnja. Čuvajte se.

5. Govedo onobrdsko

govedo-onobrdsko
Poređenje ljudi sa govedima vremenom je izgubilo na popularnosti, osim možda kada opisujemo sastav našeg parlamenta. Često se ovakva psovka koristila kada bi nekoga lično želeli da uvredimo ili opišemo i predstavimo u najgorem svetlu. Uobičajeno nazivanje svinjom ili volom ovde je dopunjeno kako bi ceo iskaz dobio na snazi. Kada vam nije dovoljno da nekoga nazovete govedom dodavali bi ovo „onobrdsko“. E to bi bio kraj, to je značilo da je taj neko sličan komšijskom govedu, sa onoga brda, ili još gore, govedu iz susednog sela. Lokal patriotizam je bio prisutan i na selu, tek da se zna.

4. Jebem mu miša

miki-maus
Jedna , barem nama , simpatična psovka. Najčešće je korišćena prilikom obraćanja deci. Može se reći da je pristojna i pomalo komična ali je izražavala i vaše nezadovoljstvo nečim. Samo za razliku od današnjih u sebi je imala duha i veoma izraženo uzdržavanje od težih reči zbog kojih bi ste se posle kajali. Zašto baš miša? Pa , verovatno je u pitanju uzdržavanje u poslednjem momentu,od pominjanja majke , pa je miš bio prvi na spisku. Realno, ko se još uvredio što ste mu opsovali miša?

3. Jebem ti kačamak

kacamak
Sada smo već na teritoriji težih psovki. Kačamak je, za sve koji ne znaju, jelo od kukuruznog brašna i vode ili mleka. Predstavljao je jedno od osnovnih jela srpske trpeze i samo pominjanje njega u negativnom smislu je veoma ozbiljna psovka. Nalikuje na onu „’leb ti jebem“ i služi za nanošenje duboke uvrede nekome. Jednostavno hleb, kačamak ili bilo koja hrana se ne psuju tek tako jer se od davnina znalo kolika je muka kada ih nema na stolu.

2. Jebem ti krušnu mrvu

trpeza-slava
Mnogi se slažu da je ovo najozbiljnija psovka koju naš jezik poznaje. Baš zbog toga, retko je izgovarana i danas je gotovo pala u zaborav. Iako krajnje nejasna svima koji je čuju, spadala je u vrstu izvesne kletve. Objašnjenje do kojega smo mi došli kaže da je ovo sažeto spominjanje svih predaka i svih ukućana unazad do postanka vremena. Nešto poput psovanja „semena i plemena“ samo još grđe i još gore. Bilo kako bilo, drago nam je što je narod više ne izgovara.

1. Oprem dobro

guliver
Svi koji su gledali kultnu seriju „Više od igre“ sigurno se sećaju epizode u kojoj Nikola Simić, koji tumači ulogu Gulivera , ovom psovkom vređa nemačke vojnike. Problem nastaje jer okupator ne ume da prevede ovu psovku niti njeno značenje. Moramo priznati da smo se i mi svojski pomučili. Ova psovka nastala je brojnim sažimanjem iskaza koji bi glasio otprilike ovako: „oduprem se o zid da bi ti ga dobro nabio“ . Izrečena u šali ili zbilji ovo je psovka koju moderno društvo niti razume niti upotrebljava te se zasluženo našla na mestu broj 1!

Ipak, mi vas molimo da se suzdržite od psovanja kada god je to moguće jer nije teško biti fin !

Ako volite zanimljivosti iz našeg jezika pogledajte i Zašto se kaže…..

Posted on Category:Sport

10 razloga zašto volim Noleta

Rangiranje i brojke za nas u tvom slučaju ne važe. uvek si broj 1!

10. Zato što je Amerima konačno objasnio da Srbija nije isto sto i Sibir

www.crveneberetke.com
www.crveneberetke.com

9. Zato što mu je prvo dete muško. Živ nam bio Stefane.

www.alo.rs
www.alo.rs

8. Zato što je šmekerski poručio svima SRBI I HRVATI SU JEDAN NAROD

smeker

7. Zato što je naterao Nadala da zaplače ali ne od radosti

rafael-nadal-place

6. Zato što voli travu

www.blic.rs
www.blic.rs

5. Zato što ima lepšu ženu od Federera

jelena

4. Zato što je bolji od Federera

www.blic.rs
www.blic.rs

3. Zato što stvara lažnu sliku o Srbima kao uspešnim ljudima

www.blic.rs
www.blic.rs

2. Zato što je pristojan i skroman uprkos tome što je planetarna zvezda

www.blic.rs
www.blic.rs

1. Zato što postoji još milion razloga zbog kojih ga volim.

superstar

Posted on Category:Putovanja

10 jezera Srbije koje treba posetiti

10. Bovansko jezero

panoramio.com
panoramio.com

Na putu za Sokobanju, na desetak kilometara pre Sokobanje iz pravca Aleksinca, nalazi se Bovansko jezero. To je veštačko jezero dugo 10 km, sa najvećom dubinom od preko 30 m na pojedinim mestima. Pošto je to akumulacija za snabdevanje vodom susednog Aleksinca, zabranjena je vožnja motornim čamcima, ali je zato ovo jezero dom dve jedriličarske regate tokom godine. Dok je lokalna industrija radila bilo je prijavljivanja povećane koncetracije teških metala u vodi, ali se taj problem nije javljao već godinama. Bogato je ribom i pravo je uživanje za pecaroše koji u svojim pričama tvrde da se ovde mogu upecati somovi i do 60 kilograma. Verujemo im na reč.

9. Jezero Ćelije

kostickopaonik.rs
kostickopaonik.rs

Jezero Ćelije takođe je veštačko i nalazi se na reci Rasini, jugoistočno od Aleksandrovca. Formirano je 1979. godine da bi se zaustavio nanos koji reka nosi. Dužina jezera je 12 km a širina 450 m, dok najveća dubina iznosi 48 m. Voda iz akumulacije koristi se za navodnjavanje industrije u Kruševcu i okolnih poljoprivrednih površina. Jezero je prelepo, ušuškano iznad Aleksandrovačke župe, brana predstavlja most na samom jezeru kojim prolazi lokalni put i važi za odlično mesto za pecaroše, ali i za kampere, koji ga sve više posećuju u poslednje vreme.

8. Zlatarsko jezero

zlatarinfo.rs
zlatarinfo.rs

Zlatarsko jezero, poznatije kao jezero Kokin brod, veštačko je jezero, nastalo u dolini reke Uvac izgradnjom brane za potrebe hidroelektrane i pregrađivanjem reke Uvac kod mesta Kokin Brod. Zlatarsko jezero ima površinu od 7.25 km2, dužinu od 21 km, dok je prosečna dubina jezera 75 m. Jezero je okruženo planinama Zlatar i Muretnica. Brana izgrađena na jezeru je najveća kamena brana u Evropi. Zlatarsko jezero se nalazi na putu Beograd-Crnogorsko primorje i predstavlja popularnu destinaciju za putnike koji žele da zastanu i odmore se od napornog puta. Obale Zlatarskog jezera nisu uređene, tako da su zastupljene samo divlje plaže. Jezero je najvećim delom plovno, što pruža mogućnosti za vožnju čamcima i potpuno uživanje u svim prirodnim lepotama koje jezero nudi. Česti gosti Zlatarskog jezera su i biciklisti, planinari, lovci i ribolovci. U blizini jezera se nalazi i stanište beloglavnog supa.

7. Zaovinsko jezero

destinacijeusrbiji.rs
destinacijeusrbiji.rs

Zaovinsko jezero se nalazi na kod mesta Zaovine, na planini Tari, u granicama Nacionalnog parka Tara, u zapadnoj Srbiji. Takođe je veštačko, ima dubinu od 110 m i hrani se vodom preko pritoka Konjske reke i Belog Rzava. Jezero je izgrađeno u funkciji hidroelektrane „Bajina Bašta” i prazni se usled niskog vodostaja reke Drine kako bi se dobila voda za pokretanje turbina u hidroelektrani, dok se u slučaju visokog vodostaja voda iz reke prepumpava u jezero. Kristalno čiste vode, ono predstavlja pravi biser za sve ljubitelje prirode koji se zadese na Tari. Oko celog jezera ide lokalni asfaltirani put koji je pogodan za obilazak okoline, ali ga ipak preporučujemo u letnjim mesecima, jer je sneg na Tari često nemilosrdan kada jednom zaveje.

6. Gružansko jezero

zanimljivasrbija.rs
zanimljivasrbija.rs

Gružansko jezero je akumulaciono jezero koje opštinu Kragujevac, od koje je udaljeno 20 kilometara, napaja pijaćom vodom. Širina jezera iznosi od 300 do 2800 metara. Dužina jezera je 10 km. Površina jezera je skoro 900 hektara, dok je prosečna dubina između 3 i 30 metara. Nastalo je pregrađivanjem reke Gruže, koja je jezeru i glavna pritoka. Jezero važi za svojevrstan ribolovački raj i dom je mnogim takmičenjima i druženjima pecaroša. U jezeru žive štuka, som, šaran, jezerska pastrmka itd. Ako vas put navede u ove krajeve, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

5. Borsko Jezero

turizamiputovanja.com
turizamiputovanja.com

U podnožju planine Crni Vrh, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotoci su 1959. godine zarobljeni branom. Na nadmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara ogledalo je za slikovitu i raskošnu lepotu okolnih predela. Leti temperatura vode dostiže 25 stepeni, te je ovo jezero idealna lokacija za sve koji žele da letnji odmor provedu u Srbiji. Veliki broj neuređenih i nekoliko uređenih plaža su na raspolaganju svima koji se odluče za Borsko jezero. Tu su i brojne staze za šetnju i rekreaciju. Čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem za veliki broj ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa i svih vrsta bele ribe. Nisu retki i kapitalni ulovi pojedinih vrsta, pa je otud ovo jezero veoma popularno među ribolovcima.

4. Vlasinsko jezero

serbia.com
serbia.com

Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulice. Vlasinska visoravan se nalazi na 1230 m, a samo jezero na 1210 m nadmorske visine. Jezero je dugačko 9 km, najveća širina je 3,5 km, prosečna dubina je 10 m, a najveća dubina kod brane je 22 m. Prema nadmorskoj visini i površini od 16,5 km², Vlasinsko jezero je najveće veštačko planinsko jezero u Srbiji i jezero koje je na najvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima. Ima nekoliko zaliva koji su pogodni za plaže, sportove na vodi i smeštaj čamaca, a najveći je Biljanin zaliv. Poluostrva su popularna kod ljubitelja kampovanja, a istaknutija poluostrva su: Bratanov Del, Dugi Del i Pejčinov Klad. Spada u prohladna jezera, jer je srednja godišnja temperatura vode 9⁰C, a maksimalna srednja mesečna u avgustu je 18⁰C, te je pogodnije za klizanje zimi nego za kupanje leti. Jezero je veoma bogato ribom: ohridska, potočna, kalifornijska pastrmka, amur, šaran i grgeč samo su neki od stanovnika Vlasinskog jezera. Najzanimljiviji turistički motiv su ploveća ostrva sa potpunom vegetacijom koja se nalaze na jezeru, a pokreću ih vetrovi. Ova pojava, jedinstvena u svetu, i ostali pejzaži koje ćete ovde sresti su dovoljan razlog da svratite u okolinu Surdulice.

3. Srebrno jezero

srebrnojezero.biz
srebrnojezero.biz

Srebrno jezero jedno je od najpoznatijih izletišta u Srbiji. Po vrsti pripada grupi veštačkih akumulacionih jezera. Jezero je zapravo rečni rukavac Dunava koji je 1971. godine pregrađen nasipom u gornjem toku i nalazi se u opštini Veliko Gradište (udaljenost od Beograda 120 km, od Požarevca 34 km, od Smedereva 60 km). Ima površinu od 4,5 kilometra kvadratnih, dugo je 14 km, duboko 7-14 m (najdublja tačka je takozvana Glava vrbnika dubine 16,5 metara), i široko od 380-450 m. Zahvaljujući snažnim pumpama, u jezeru je nivo vode stalno niži od nivoa Dunava, tako da je stalno obezbeđen dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine, što omogućava da jezero bude besprekorno čisto i bistro. Srebrno jezero je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. Ribolovcima je poznato po ulovljenom šaranu težine 44 kg. U jezeru su zastupljene sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik…

2. Belocrkvanska jezera

jelenadilber.com
jelenadilber.com

Bela Crkva se nalazi u južnom Banatu, sto kilometara istočno od Beograda. Uz sam grad smeštena su i Belocrkvanska jezera: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara… Jezera su nastala iskopavanjem šljunka, pa je voda prozirno zelena, a plaže su peščane. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Pored uređenih delova obale, posetiocima su na raspolaganju i male uvale sa potpuno prirodnim ambijentom za kupanje. Šaransko jezero je jedino neurbanizovano, i predstavlja potpuno prirodan ambijent, bogat ribom (amur, smuđ, šaran, som), i pogodan za organizovanje ribolova. Ako ste ljubitelj takvog odmora, ovde ćete naći i idealno mesto za kampovanje koje nikako ne smete propustiti.

1. Palićko jezero

youtube.com
youtube.com

Jednostavno je od početka pisanja teksta mesto broj jedan bilo rezervisano. Palićko jezero je veštačko jezero koje zbog različitih sadržaja i prirodnih bogatstava predstavlja popularnu turističku destinaciju. Temperatura vode u jezeru je između 18 i 25°C, što ga čini pogodnim za kupanje u letnjim mesecima, ali i idealnim mestom za odmor u zimskom periodu. Obala jezera je dugačka oko 17 km i uređena je celom dužinom. Zbog svojih prirodnih karakteristika i značaja sa ekološkog aspekta, Palićko jezero je proglašeno za Park prirode. Životinjski svet jezera čine ribe (štuka, čikov, smuđ, šaran, sivi i beli tolstolobik) i ptice, od kojih se pet vrsta nalazi na listi ugroženih ptica u svetu. Biljni svet karakterišu akvatične vrste, a najznačajnija je retka vrsta orhideja – močvarni kacun. Prema legendi, jezero je ostatak Panonskog mora, dok je mnogo verovatnije i prihvaćenije mišljenje da je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Biser prirode zemlje Srbije koji vam preporučujemo da obiđete prvom prilikom.

 

Svideće vam se i naši tekstovi: Planine Srbije i Najlepša mesta za posetiti u Srbiji!