10. Priznanje Crvenog krsta

U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: “Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine”. Postavljena je u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila Srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj, zemlji sa kojom je Srbija bila u ratu. Iako smo bili protivnici u ratu, poštovali smo se kao ljudi.

9.Teslina komemoracija

Na komemoraciji Nikoli Tesli u Njujorku, po njegovoj želji, svirana je srpska rodoljubiva pesma Tamo daleko. Govorio je gradonačelnik Njujorka, Fjorelo la Gvardija, a sve je prenosio Radio Njujork. Teslini posmrtni ostaci su kasnije preneti u Beograd, a trenutno je aktuelna rasprava da li će se nalaziti u Hramu Sv. Save ili u muzeju.

8.Prvi Beograđanin

U Skadarliji je tridesetih godina prošlog veka profesor Velike škole Đorđe P. Jovanović pronašao lobanju “Beogradskog neandertalca”. Prvi “Beograđanin” je dakle živeo pre dalekih 40 000 – 70 000 godina. Za Zemunce nemamo proverene informacije.

7. Rimski bunar zidali Austrijanci

Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski, i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava, bio je pravo tehnološko čudo za to vreme. Brojne misterije i legende su vezane za ovo mesto i prepričavaju se i dan-danas. Idu od priče kako je tu skriveno zlato Kraljevine Jugoslavije, do toga da je dotle vodio lagum od Gardoša ka Kalemegdanu.

6. Paljenje moštiju

Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, koji je u to doba nazivan Čupina umka, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran Poslednja šansa.

5.Nema inflacije

U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, vlada izmeštena, a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna a kurs nepromenjen – 88 franaka za 100 dinara. I to bez intervencija MMF-a i sličnih dobronamernih institucija.

4. Ćirilični Zagreb

Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan počasnim građaninom Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na našoj ćirilici!

3.Beogradska mumija

Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina, Riđički je kupio na svom putovanju u Egiptu. Nije ukradena ili oteta, za razliku od mnogih koje se nalaze po najpoznatijim svetskim muzejima!

2.Znate li šta je ovo?

Osamnaest dugih dana srpski vojnici su u Prvom svetskom ratu pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara i na kraju uspeli, preuzimajući važno strateško mesto. Osmatračnica srpske Vrhovne komande je posle rata prenesena u Pionirski park ispred Narodne skupštine, gde i danas ponosno stoji, i pored koje mnogi od nas svakodnevno prolaze, a da i ne znamo šta zapravo predstavlja.

1.Ispred svoga vremena

Srbija je posle Francuske prva evropska zemlja koja je ukinula feudalizam. Sretenski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje, a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao “francuskim semenom na Balkanu”. Tada smo bili malo previše Evropljani za druge Evropljane.