Posted on Category:Ljubav

Činjenice o ljubavi

10. Ljubav ne ide iz srca

ljbav1
Zaljubljenost je neurološko stanje, kao glad ili žeđ. Samo što ljubav ipak traje nešto duže. Kada volimo, naš mozak daje naređenje telu da proizvodi razne hemikalije: feromone, dopamin, norepinefrin, serotonin, oksitocin i vazoprecin. U prevodu, ljubav ne kreće iz srca već iz mozga.

9. Leptirići u stomaku

leptirici
Leptirići nastaju kao posledica adrenalina i reakcija su tela na stres koji se javlja zbog pojačanog lučenja kortizola. Kada smo zaljubljeni, telo se ponaša kao u stanju straha: drhtimo, srce ubrzano kuca, zenice se šire…

8. Ljubav jeste slepa

true_love_is_blind_
U prvoj fazi zaljubljenosti, čovekov mozak se ponaša kao kod osobe koja ima opsesivno-kompulsivni poremećaj. Kao da to nije dovoljno, kognitivna sposobnost je redukovana. U prevodu, zaljubljenost je stvarno slepa (da ne kažemo: glupa).
Još nešto, surove statistike upozoravaju da zaljubljivanje i ulazak u vezu dovode do gubljenja najmanje dva prijatelja.

7. U koga ćemo se zaljubiti?

children-love
Ovaj deo je stvarno komplikovan. Da bismo se zaljubili, osoba prvo treba da nas privuče, a o tome odlučuje leva strana mozga. Zatim se zaljubljujemo desnom stranom. Za procenu da li nam se neko sviđa ili ne je dovoljno samo četiri minuta, a u tom procesu su govor tela i ton glasa bitniji od onoga šta nam neko priča. Naučnici kažu da na privlačnost utiču genetika, izgled, ponašanje, miris, a nekad je dovoljna samo blizina (koja je glavni krivac za romanse na poslu).
Ipak, čak dve trećine ljudi se zaljubi u osobu koju zna od ranije, a ne u nekoga koga su tek upoznali.

6. Ljubav leči sve, samo treba voleti

cimg1049
Maženje ili makar držanje za ruke sa osobom koju volite je toliko blagotvorno da deluje kao prirodni analgetik. To se dešava zbog lučenja hormona oksitocina. Kažu da čak i samo gledanje slike voljene osobe pomaže u smanjenju bolova.

5. Srce

ove-is-in-the-air
A kada pogledate u osobu koju volite, vaše zenice se šire. Eksperimentalno je dokazano da kada se par koji se iskreno voli gleda u oči, nakon 3 minuta srca im postaju sinhronizovana i kucaju u savršeno istom ritmu. Nauka nije otkrila zašto se ovo dešava, ali je simbol srca još od 13. veka metafora za ljubav.

4. Brak

brak
Ljudi se zaljube u proseku sedam puta pre nego što se venčaju sa nekim. Čak dvoje od petoro ljudi završi u braku sa svojom prvom ljubavlju.
Da bi veza i kasnije brak opstali, potrebno je da budete dovoljno različiti da biste mogli da učite jedno od drugog i da nikad ne postanete jedno drugom dosadni, ali i da budete dovoljno slični da biste mogli da se povežete i zajedno uživate u stvarima koje vas oboje interesuju. Kažu da je ljubav preduslov, ali su isti stavovi o zajedničkom životu uslov da par ostane zajedno. Da, baš je vrlo, vrlo jednostavno…
Ali nije nemoguće. Najduži poznat brak traje od 1925. godine do danas. Izračunajte sami koliko je to godina.

3. Slomljeno srce

BROKEN-HEART
U suštini, ljubav je kao droga. Naučnici su otkrili da zaljubljenost i kokain pokreću hemijske procese koji dovode do sličnog stanja euforije, pa se posle raskida mozak ponaša kao krizi kroz koju prolaze kokainski zavisnici. Raskid, razvod ili smrt voljene osobe dovode do tolike tuge da se oseća fizički bol u predelu grudi. U najgorim slučajevima, telo zbog tuge toliko oslabi da može doći do srčanog udara. Slomljeno srce dakle stvarno postoji.
Zabrinjavajuć je podatak da trećina današnjih zahteva za razvod braka sadrži reč »Facebook«.

Kako da prebolite raskid? <-- klik

2. Strah

runaway-bride
Ne mislimo sada na strah od vezivanja ni na strah od samoće (jedan od ta dva je svakako povezan sa ljubavlju, a u komplikovanim slučajevima su i oba istovremeno). Postoji prava pravcata fobija od ljubavi i zaljubljivanja – filofobija. To je još jedna od šašavih fobija koje su psiholozi registrovali (više o njima smo pisali ovde).
U vezi sa ljubavlju postoji i poremećaj koji se zove erotomanska deluzija: u pitanju je veoma razvijen osećaj ljubavi i privlačnosti prema osobi koja je ne uzvraća (obično je to neka filmska zvezda, fudbaler…).

1. Cmok!

love-kiss
Ljubljenje je oduvek veoma važno. U srednjovekovnoj Italiji je čak postojao zakon da muškarac koji poljubi ženu u javnosti mora da se oženi njome. Sreća pa je taj zakon i ostao u srednjem veku, ljubite se slobodno! 🙂
Statistike kažu da muškarci koji ljube žene pred odlazak na posao žive u proseku 5 godina duže od onih koji to ne rade. Ljubite se, ljubite kao da vam život zavisi od toga! (Pošto i zavisi.)

Posted on Category:Svakodnevica

Zanimljivosti o svemiru

10.Sunce nije žuto

sunce
Sunce u stvari isijava sve boje vidljivog spektra skoro jednakim intenzitetom, što znači da je prava boja Sunca bela. Mi ga vidimo žutim zbog Zemljine atmosfere, a ne zato što je to užarena lopta čija površina ima 5500 stepeni. Ali nisu sve zvezde toliko vrele…

9.Zvezdice

zima
Najhladnija zvezda za koju znamo je WISE1828+2650. Na njenoj površini temperatura varira između -23 i -127 stepeni, što je poprilično hladno za jednu zvezdu. Možda samo glumi ledenu kraljicu jer niko ne uspeva da joj zapamti ime.
Zvezda BPM 37093 je svakako mnogo poželjnija. Jezgro ove zvezde je jedan ogroman, ali zaista ogroman dijamant koji ima 10 milijardi triliona triliona karata. Koliko god to tačno nula bilo, zamislite taj verenički prsten!

8.Dijamanti, dijamanti…

dijamant
Naučnici veruju, mada to još ne može da se dokaže, da na Saturnu i Jupiteru padaju prave kiše dijamanata. To se dešava jer u višoj atmosferi svetlosne oluje pretvaraju metan u čađ, ta čađ pada i pritisak se povećava, pa ona postaje sve čvršća i prvo se pretvara u komade grafita (ono iz olovaka). Posle pada od 6000 km komadi grafita očvrsnu u dijamante. Smatra se da na Saturnu nastaje oko 1000 tona dijamanata godišnje.

7.Neuredna Zemlja

žena-briše
Pošto svemirska prašina stalno pada, Zemlja je svakog dana teža za po 100 tona. Nekome dijamanti, nekome prašina…

6.Stapanje metala

spaceship
Kada bi se dva komada metala u svemiru dotakla, stopili bi se u jedan. Ovo se ne dešava na Zemlji jer atmosfera oko metala stvara oksidirani sloj koji onemogućava taj proces.
Svemirskim letelicama se ovo ne dešava zato što metali potiču sa Zemlje i već imaju zaštitni sloj oko sebe. Dobro je.

5.Na Marsu do mile volje jedite Tviks

debele-devojke
Ako ste mislili da je Saturn sa njegovom dijamantskom kišom planeta koju biste rado posetili, razmislite ponovo. Zbog slabije gravitacije, osoba koja je na Zemlji teška 100 kilograma, na Marsu bi imala svega 38! Zbogom, dijete! 🙂

4.Sedite li mirno?

ringišpil
Samo vam se čini. Sve u svemiru se konstantno okreće i okreće neverovatnim brzinama. Kao prvo, elektroni se okreću oko jezgra atoma od kojih smo stvoreni. Pošto se nalazimo na Zemlji, okrećemo se oko njene ose. Zatim, Zemlja se okreće oko Sunca, a Sunčev sistem se okreće oko crne rupe koja je u centru galaksije Mlečni put. Mlečni put se okreće oko gravitacionog centra koji se nalazi između Mlečnog puta i Andromede, a sve je to u sklopu jedne veće grupe galaksije, koja se okreće oko…
Vrtite li se na toj stolici?

3.Svemirski radio

radio-nasa
NASA ima svoju radio-stanicu duhovitog naziva Treći kamen (Zemlja je treća planeta od Sunca). Osim muzike, emituju se vesti o svemiru i o Nasinim istraživanjima i svemirskim misijama. Možete ga slušati i preko interneta, puštaju rok i alternativu 🙂

2.Nema seksa u svemiru

no-sex-in-space-shuttle
Ljudsko telo se u svemiru ponaša drugačije nego na Zemlji. Na primer, ljudi postaju viši, jer polako dolazi do bolnog razmicanja kičmenih pršljenova. Bez gravitacije, mišići se smanjuju (što podrazumeva i srce), i gas se ne kreće, pa je astronautima nemoguće da podrignu, bez obzira na to šta su jeli i pili. Tečnosti u telu počinju da se čudno ponašaju, a menja se i čulo ukusa.
Konačno, u svemiru dolazi do tolikog smanjenja krvnog pritiska da je muškarcima nemoguće da postignu erekciju.
Nama astronauti više uopšte nisu jasni ljudi. Osim ako ne idu po one dijamante.

1.We are all made of stars

sparkling-blue-universe_131922
Ljudi stvarno jesu napravljeni od zvezda. Svi hemijski elementi koji se nalaze u našem telu dolaze sa zvezda: kalcijum, ugljenik, vodonik, kiseonik i oko 60 drugih osnovnih elemenata koji čine ljudsko biće. Pre nekoliko milijardi ziliona kvadriliona godina, naša tela su bila delovi nekih dalekih zvezda, a jednog dana ćemo se svi i vratiti među njih. Što verovatno uopšte ne zanima one ljude koji su već zvezde, kao što je recimo Maradona.
Još zanimljivosti o ljudskom telu saznajte ovde: https://zabaviste.com/neverovatne-cinjenice-o-ljudskom-telu/

Posted on Category:Umeće

Vino za početnike

10. Aroma i ukus – i kako nastaje buké?

buke
Ukus i aromu vina kreiraju tri faktora: izbor grožđa, čuvanje u buretu i zatim čuvanje u boci.
Pored same sorte grožđa, na ukus vina utiče i stepen njegove zrelosti. Zato se od iste sorte grožđa mogu dobiti različita vina.
Burići u kojima se čuva vino su najčešće napravljeni od hrastovine. Dok vino zri u buretu, ono utiče na razvijanje različitih aroma i ukusa.
Konačno, čuvanje vina u boci doprinosi razvijanju vinskog bukéa (bouquet). Kod crvenih vina dolazi do omekšavanja tanina, i ona mogu da imaju korist od čuvanja u boci određen broj godina.

9. Suva ili slatka vina, citrusna ili ne – zavisi od loze

photo-3-3
Što je duže grožđe bilo na suncu, to će više šećera imati u soku, pa su vina koja se prave od njega jača i bogatija alkoholom. Vina sa malo šećera (dakle, iz one godine kada je baš bilo oblačno) su suva, a vina sa više šećera su polusuva, poluslatka ili, logično, slatka vina.
Kada je loza gajena na hladnijim terenima, od nje se prave vina sa ukusom citrusa, dok loza sa toplijih podneblja daje ukus na tropsko voće, na primer ananas.

8. Miris. Ili: otkud u vinu voće, i još malo o tom bukéu, ako vam malopre nije bilo baš jasno

Copa-Jerez-y-Nariz-Catedrales-del-Vino
Kad smo kod voća, zanimljivo je da vino koje nikad nije ni prošlo pored limuna može da miriše na njega. To je zato što vino nikad ne miriše kao grožđe od kog je napravljeno, a često ima arome drugog voća – a te arome u stvari proizilaze iz samog grožđa, koliko god to sve bilo šašavo.
Voćne arome u vinu su najuočljivije i nazivaju se primarne. Osim njih, u mirisu vina postoje i sekundarne i tercijalne arome, koje se zajedničkim imenom nazivaju buké. One nastaju vrenjem vina (u buretu i boci, što smo već naučili) i znatno su složenije od primarnih. Najpoznatije sekundarne arome su mirisi kvasca, putera, vanile, prepečenice, hrastovine i drugi, a tercijalne, koje se teže prepoznaju, su mirisi meda, benzina, petroleja… Da, benzina i petroleja.

7. Čuvanje

tor2
Postoji svega par vrlo jednostavnih uputstava za čuvanje vina. Prvo, boce držite položene, a zatvarač treba uvek da bude vlažan. Zatim, vina moraju biti udaljena od izvora toplote, i u prostoriji mora da bude stabilna temperatura. Zato držite vino na severnoj strani prostorije kako biste izbegli visoke temperature u leto i izbegavajte kuhinju, držite vina dalje od frižidera i svih mašina koje vibriraju, i nedajbože da ga stavite blizu šporeta ili rerne. Čuvajte vino dalje od lakova, boja i supstanci jakog mirisa, jer one mogu da oštete vino čak i kad je ambalažirano. Vino je potrebno čuvati u tamnoj prostoriji, jer svetlost može da dovede do oksidacije. Konačno, vina koja ćete duže čuvati, postavite bliže podu.
Sve u svemu, nije ni čudo što postoje „vinski podrumi“.

6. Vino i hrana

salumi-vino-lodozo.com
Kažu da ne postoje određena pravila za kombinovanje vina i hrane, ali da postoje određeni principi. Dakle, da, postoje pravila.
Prava je umetnost izabrati najprikladnije vino uz obrok, kako bi vino i hrana uzajamno jedno drugom poboljšavali ukus i vaš užitak.
Osnovno pravilo je da uz meso ide crveno, a uz ribu belo vino. Ipak, treba uskladiti težinu vina sa težinom hrane. Vina dobre kiselosti idu sa svakom hranom. Začinjena i jaka hrana traži ekstraktivnija vina, a tanin u crnim vinima ide dobro uz pečena mesa. Vino uz desert treba da bude nešto slađe od deserta.
Kombinacija hrane i vina treba da zavisi od načina spremanja, a ne od vrste hrane. Uz srednje pečeno meso izaberite Pinot Noir ili Merlot. Za dobro pečeno i začinjeno meso Cabernet Sauvignon, a ako se uz meso služi sos, vino punog tela kao što je T’ga za jug ili Vranec. Uz ribu probajte i crveno vino, dovoljno kiselo da joj pročisti ukus, na primer Pinot Noir uz pastramku.

5. Kako se služi vino

maxresdefault
Kada izaberete idealno vino i donesete ga iz svog vinskog podruma, savršeno očuvano, grehota bi bila da ga ne služite na odgovarajućoj temperaturi i u prikladnoj čaši, kako bi mu se poboljšali ukus i miris. Hlađenjem se vinu smanjuje osećaj slatkoće, a pojačava osećaj kiselosti, pa dobija svežinu. Izbegavajte obojene i gravirane čaše da biste mogli pravilno da ocenite boju vina. Čaša u formi lale je najbolja za crno, a čaša sa dugom drškom i blago zatvorena prema vrhu je dobra za belo vino. Posle hlađenja, a pre otvaranja, dajte vinu desetak minuta da se stabilizuje.

Idealne temperature za služenje različitih vrsta vina:
Crveno: Između 16 i 18 sepeni. Vina sa voćnim bukeom se služe na nižoj temperaturi.
Belo: Između 12 i 14 stepeni. Što je vino slađe, hladnije se služi. Orošena čaša znači da ste ga previše ohladili.
Roze: Između 12 i 14 stepeni. Poluslatka roze vina se služe hladnija.

Čašu držite isključivo za dršku, kako ne biste zagrejali vino.

4. Degustacija: jedan, dva i tri!

three_wines
1. Oči: Gledajte boju vina, nakrenite čašu ispred bele pozadine. Treba da bude idealno bistro, a mlada vina imaju čistiju boju od starih. Mlado belo vino je zelenkasto-žuto, a vremenom dobija zlatnožutu boju. Crvena vina su prvo purpurnocrvena, pa prelaze u tamnorubin boju. Smeđi rubovi su tragovi zrenja i starenja. Zatim zavrtite čašu i gledajte tragove na zidovima – to su tragovi alkohola. Što su veći i sporiji, to ćete se brže opiti, jer u vinu ima više alkohola.
2. Nos – za buké: Kada vrtite čašu, arome se lakše oslobađaju i jače ćete osetiti miris vina. Vino treba da miriše na voće, cveće, nekad i na povrće (Sauvignon). Mirisi vanile i dima dolaze od zrenja u buretu. Ali, tražite i nepravilnosti, osećate li mirise sirća ili buđi? Bljak. Buké otkriva 75% karakteristika vina. Navešće vas na ukus, ali neće otkriti koliko ukus traje.
3. Usta: Okusite vino celim ustima, promućkajte ga i dozvolite jeziku i nepcima da ga dodirnu celom površinom. Vrhom jezika osećate slatkoću, krajevima kislelost, a kod crvenih vina i gorčinu. To je tanin, komponenta crvenog vina koja vremenom sazreva i intenzivnija je kod mladih vina. Osetite težinu vina, što je više alkohola to je telo vina punije. Dok držite vino u ustima udahnite vazduh, osetićete mnogo više ukusa.
Dobra vina imaju harmoniju ukusa, arome, kiselosti, alkohola i tanina.

3. Kako u restoranu

pairing-red-wine-and-food
Potražite vinsku kartu, ako niste sigurni potražite savet konobara. Odaberite vino i berbu. Pregledajte zatvarač. Ukoliko miriše neprijatno ili je previše suv i drobi se, vino je verovatno oštećeno. Zatim zatražite da probate vino. Pomirišite ga, bez mešanja u čaši. Ako ima neprijatan ukus ili miris, to ćete lakše osetiti bez mešanja. Onda zavrtite čašu, pomirišite i okusite vino.

2. Šta je zaboga dekantiranje (?)

SOMMELIER500px
To je pretakanje vina iz originalne boce u drugu posudu, pri čemu talog ostaje u boci. Nije obavezan postupak pri služenju, ali može da mu poboljša ukus. Deknatiraju se zrela crvena vina, kao Vranec i Cabernet Sauvignon. Na ovaj način se dobija čistiji ukus. Mladim belim vinima dekantiranje pomaže da razviju buké i rafiniraju aromu.
Kako se to radi? Ostavite vino najmanje 12 sati da stoji uspravno ili pod uglom od 45 stepeni u korpi za dekantiranje. Usmerite grlić boce u pravcu dekantera i postavite izvor svetlosti (npr. zapaljenu sveću) ispod grlića. Pretačite polako i ravnomerno, dok talog ne dopre do grlića boce. Crvena vina ostavite na kiseoniku bar pola sata pre konzumiranja, a belima je dovoljno desetak minuta.

1. Rečnik

Wine_Barrels
Kiselost – Ukus citrusa, oštar i osvežavajuć.
After taste – Ostatak ukusa u ustima koji se oseća duže vreme.
Balans – Harmoničnost svih elemenata: ukus, alkohol, kiselost i tanin.
Gorčina – Ukus koji potiče od tanina, znači da je vino mlado ili nedozrelo.
Telo – Lako, srednje ili puno telo je direktan rezultat količine alkohola i ekstrakta grožđa u vinu.
Buké – Miris vina u čaši.
Čisto – Vino koje nema neprijatan miris ili ukus.
Elegantno – Dobro balansirano vino visokog kvaliteta.
Robusno – Vino punog tela i bogatog ukusa.
Finiš – Krajnji ukus vina, osećaj čula koji ostaje u ustima posle gutanja vina.
Oksidirano – Vino koje je dugo bilo u kontaktu sa vazduhom.
Tanin – Sastojak koji dolazi od ljuski, semenki i grančica grožđa, prisutan je i u drvetu bureta u kome se čuva vino.
Tupo – Vino bez karaktera, nedozrelo.
Nabijeno – Vino puno aroma i ukusa, nekad i previše.
Debelo – Jako, prekiselo vino.
Delikatno – Nežno, fino vino, dobro izbalansiranih sastojaka.
Bogato – Ističe se dubinom voćnog ukusa i drugih ukusa i tekstura.
Sveže / živo – Vino svežeg ukusa.
Zaokruženo – Vino spremno za degustiranje.
Ekstraktivno – Sadrži previše tanina.
Prevreno – Voćni ukusi nisu dovoljno sveži, vino je napravljeno od prezrelog, već fermentiranog grožđa.
Prazno – Označava vino izvetrelog voćnog ukusa bez naročitog kvaliteta.
Zeleno – Mlado, kiselo vino, premlado za degustaciju.
Slabo / oskudno – Vino bez tela i ukusa.
Ravno – Vino koje nije sveže.