Zaboravljene igare našeg detinjstva

10. Lastiš

Nekada najpopularnija igra među devojčicama, sa brojnim varijacijama u pravilima. Za ovu igru potreban je 1m lastiša duple širine čiji su krajevi vezani u čvor. Dve devojčice ulaze u krug i odmaknu se, zatežući traku tako da im se nalazi u visini kolena, devojčice su okrenute licem jedna prema drugoj, treća devojčica igra tako sto preskače dve linije lastiša na sredini između devojčica koje zatežu lastiš. Mada je zamišljen kao društvena igra, lastiš može da igra i jedna devojčica sama, ako uspe na odgovarajući način da zategle lastiš, npr. između dve stolice ili stabla. Igri se skoro svaki trag gubi krajem 90-ih, sa izuzetkom perioda bombardovanja jer tada nije bilo struje, pa samim tim ni blejanja ispred TV-a ili kompa.

9. Ćorave bake

Nezaobilazna igra na svim rođendanima tokom mlađih dana, idealna za samopovređivanje i lomljenje staklarije po kući. Dovoljna je jedna marama koja se detetu veže preko očiju tako da ništa ne vidi. Zatim se “ćorava baka” zavrti i pusti da po sobi ili dvorištu pokušava da uhvati ostale učesnike igre. Ako baka uhvati i prepozna bilo kog igrača, uhvaćeni postaje baka, i tako u krug.

8. Lozinka

U svojoj osnovnoj verziji jako zabavna i zanimljiva igra, da bi prilikom ulaska svih nas u pubertet postajala izrazito nasilna i korišćena kao izgovor za premlaćivanje drugih. Deca se podele u dve grupe, prva grupa broji do 10, dok druga beži što dalje. Oni koji beže imaju smišljenu tajnu lozinku koju ne smeju odati. Zadatak grupe koja juri je da uhvati jednog člana iz protivničkog tabora i natera ga da kaže lozinku. Igra je veoma zabavna, ali je problem nastajao kada su dečaci sa podivljalim hormonima počinjali da premlaćuju jedni druge prilikom otkrivanja lozinke. Batine koje bi jedni dobili bile bi razlog za još žešću osvetu, i tako u krug. Najčešće igrana za vreme velikog odmora ili tokom časova u prirodi.

7. Gluvi telefoni

Igra kojom su se vaspitačice služile kako bi nas umirile u obdaništu. Kada graja dece postane nepodnošljiva, vreme je za gluve telefone. Trik je u tome što za vreme igre treba da vlada kakva-takva tišina, pa eto i malo predaha za naše divne vaspitačice. Deca posedaju, jedno pored drugog, prvi u redu smisli kratku rečenicu i šapne sledećem, pa je on šapuće narednom, i tako dok se ne stigne do poslednjeg. Poslednji govori rečenicu naglas. Ukoliko nije tačna, on ispada i igra kreće iz početka.

6. Ledeni čika

Vežba okretnosti, brzine i strategije po principu sam protiv svih. Jedno dete je “ledeni čika”, i ono ima moć da zaledi svakoga koga dotakne. Sva ostala deca beže po dvorištu ili većoj prostoriji (ali je bolje igrati igru napolju, zbog silne jurnjave koja je neminovna). Koga “ledeni čika” dodirne, biva “zaleđen” i ne sme se pomeriti dokle god ga neko od druge dece ne odledi provlačeći mu se ispod nogu. “Ledeni čika” pobeđuje tek kada zaledi svu decu.

5. Janjine

Igra čudnog naziva koja je nekada bila nezaobilazan deo svakog odmora, malog ili velikog. Igrala se uglavnom u školi kao kratka razonoda, najčešće među dečacima. Igraju je po dvoje ili više prijatelja. Jedan od njih se savije unapred i stavi ruke na kolena. Posebno je važno da savije i glavu tako da bradom dodirne grudi (bezbednost je najvažnija). Ovaj drugi ga preskoči kao kozlić. Čim ga preskoči i on staje u isti položaj, a ovaj drugi se ispravlja i preskoči sad on njega. I tako redom… Još jedna u nizu igara koje se igraju samo igre radi, i nema pobednika.

4. Između dve vatre

Ne sasvim zaboravljena igra. Zbog svoje dinamičnosti još uvek se mestimično može sresti u nižim razredima osnovnih škola, gde se praktikuje na časovima fizičkog vaspitanja. Za ovu igru nam je potrebna lopta. Igra se tako što dva deteta loptom gađaju ostale učesnike, koji se nalaze između njih. Kada nekoga pogode i lopta padne na zemlju, pogođeni ispada. Međutim, ako on uspe da uhvati loptu, menja mesto sa onim koji ga je gađao, i tako sve dok ima nekog između dve vatre. Postoji nekoliko varijanti ove igre, jedna od njih je između četiri vatre, ali je princip isti. Sjajna igra za takmičenja među odeljenjima ili između dečaka i devojčica.

3. Školica

Pravila ove igre zaista nije lako objasniti, ali ne zato što je igra komplikovana. Naprotiv, toliko je jednostavna i na prvi pogled uzaludna da ju je veoma teško shvatiti ako niste dete. Od rekvizita su potrebni kreda i kamenčić. Kredom se nacrta mreža na asfaltu, sa brojevima od 1 do 8. Mreža ima svoj raspored polja po principu 1-2-1-2. Kada je mreža spremna za igranje, kamenčić se baca redom od prvog do poslednjeg polja, a deca skakuću na jednoj nozi po poljima do polja 8 i nazad. U povratku treba pokupiti i kamenčić i bez greške (pada) doći na mesto odakle ste krenuli. Ako pogrešite ponavljate razred. Treba li dalje objašnjavati zašto se ova igra zove “školica”?

2. Šuga

Najlepši izgovor za bezglavo trčanje po dvorištu. Igra je vrlo jednostavna. Liči na Ledenog čiku, ali samo u domenu “specijalnih moći” i jurnjave. Jedan igrač ima “šugu” i juri sve ostale da ih dodirne i tako im prenese “šugu”, tj. ulogu onoga koji juri. Ništa jednostavnije ni ništa lepše nikada nije smišljeno.

1. Žmurke

Bez imalo dvoumljenja na prvom mestu ovih top 10. Ova igra ne poznaje granice, igrala se u celome svetu pod različitim imenima i uz manje promene pravila. Danas skoro sasvim iščezla, valjda će neko napraviti verziju za komp i tako je spasiti od zaborava. Najbolje je da učestvuje što više dece, a igra se tako što se izabere jedan koji će da žmuri na određenom mestu, dok se ostali skrivaju. Igrač koji žmuri broji npr. do 15 i onda kreće u potragu za ostalima. Prvi koga nađe ide na njegovo mesto, i tako u krug… E, ali ima još. Ako želite da osigurate svoje mesto među onima koji se skrivaju, potrebno je da se “zapljunete”, tj. da dođete do mesta na kome se žmuri pre traganja i glasno viknete: “PU JA”! Bilo je tu i drugih pravila, tipa PU SPAS ZA SVE NAS ili POBRKANI LONČIĆI, ali to su finese. Definitivno igra koja nam je svima obeležila detinjstvo.