Posted on Category:Vitalnost

10 Najčudnijih saveta za preživljavanje prehlade i gripa

10. Slušajte džez

10 jazz
Vrlo zanimljivo, neko se zapitao kako li slušanje džeza utiče na nivo imunoglobulina u krvi i odlučio da napravi naučno istraživanje. Dokazano je da već posle pola sata slušanja džeza nivo imunoglobulina A u krvi raste – a nama je ovo bitno jer je to stvari protein koji je najvažniji za odbranu tela od infekcija. On se ponaša kao antitelo i odličan je protiv virusa, bakterija i drugih infekcija. Čak i kada isključite džez, njegov efekat traje još 30 minuta. Sličan učinak imaju mekši rok, i horska muzika (koju će sad neko konačno slušati).

9. Zaboravite na slaninicu, jogurt, sir i slatkiše (šmrc)

9 slan
A i ko još sluša džez i gricka slaninicu? Ne ide.
Svima koji su prehlađeni ili imaju grip su zabranjeni meso i mlečni proizvodi, jer ova hrana usporava probavu i vaš sistem za varenje radi prekovremeno kada je jedete – a ne želite da bilo šta usporava vaše telo dok radi na ozdravljenju. Šećer sam po sebi slabi imuni sistem, pa zaista nema razloga da sami sebi otežavate celu stvar. Umesto toga, jedite sveže voće i još više svežeg povrća, i ne zaboravite da pijete mnogo vode da biste nadoknadili svu tečnost koju gubite (zbog znojenja, curenja nosa i… da ne idemo u detalje).

8. Jedite crni luk!

8 lukac
Dobra vest je da, iako su vam dakle ćevapi zabranjeni, i dalje možete da naručite »deset s lukom«… samo bez »deset«. Ispostavilo se da je luk je sjajan borac protiv mikroba, tako da je odličan ubica gripa i prehlade. Visok sadržaj sumpora u luku je dobar za imuni sistem i detoksikaciju, a ljutina će pročistiti sinuse. Zato dodajte luk u šerpu kad budete kuvali pileću supicu, ili ga prosto naseckajte i jedite sirovog. Nema veze što smrdi, ionako niko nije ni planirao da se ljubi kad je takav sav bolestan, zar ne?
Kažu da pored luka generalno pomaže ljuta hrana, kao što su kari, ljute papričice, đumbir… Svakako su vam od prehlade čula toliko otupela da je to jedina hrana kojoj uopšte osećate ukus.
Ali ne brinite, nije sve tako crno. Ili jeste… na primer, crna čokolada!

7. Jedite čokoladu

7 cokoladaaaaa
Ne samo što je ukusna, čokolada tj. kakao sadrži teobromin, a on suzbija nervnu aktivnost koja je zadužena za kašalj. Čokolada je čak efikasnija u zaustavljanju kašlja od kodeina, koji se u medicini koristi upravo u ovu svrhu. Dakle, ne samo što smete da je jedete, vi MORATE da jedete čokoladu kada ste bolesni! Ali to mora da bude crna čokolada (bar 70% kakaa), bez dodatih šećera. Možete i da je istopite, zasladite medom i popijete. To već zvuči kao baš dobar lek 🙂

6. Umesto ferveksa i koldreksa

6 lekici
Možda vam je dežurna apoteka predaleko, možda smatrate da su prirodni lekovi jednostavno zdraviji, možda ne želite više da poklanjate svoj teško zarađeni novac farmaceutskoj mafiji (ili onim prevaratnima koji prodaju varikinu umesto sirupa), a možda ste jednostavno ostali bez dinara. Uglavnom, umesto ferveksa i koldreksa možete da napravite i jedan domaćinski sokić. U litar i po prokuvane i ohlađene vode iscedite jedan limun, sipajte supenu kašiku morske soli i sipajte gram askorbinske kiseline (koja se nalazi u C vitaminu u prahu ili u šumećoj tableti), i po želji zasladite kašikom meda. Nikako šećerom, šećer je loš. To sve dobro promešajte, popijte u roku od sat i po, i javite da li je pomoglo.

5. Vežbajte (?)

5 vezbe
On, ne. Ali, dali smo vam čokoladu, znali ste da vas čeka nešto loše posle toga. Lista stvari zbog kojih treba vežbati je svakog dana sve duža i duža, i nikako da nas ostave na miru sa tim. Eto, sad kažu da kad se prehladite, treba da vežbate. Ako imate snage da se mrdate, probajte sa laganim vežbama, pošto one imaju protivupalni efekat i smanjuju rizik od infekcija, a dižu i telesnu temperaturu, što ubrzava efikasnost imunog sistema. Tu je i znojenje koje je izgleda uvek poželjno, a ne zaboravimo ni na endorfin, hormon sreće, koji se proizvodi kada vežbamo i dobro bi nam došao u stanju snuždenosti zbog prehlade. Važno je da budete nežni i ne preterujete, pošto intenzivna fizička aktivnost privremeno slabi imuni sistem. Kao da bi neko prehlađen mogao da, na primer, istrči maraton, pa kao ne preterujte…

4. Gogol mogol

4 mlekce
Ovo je ruski i ukrajinski lek, a Rusi su naša velika braća, i ako nešto može da izleči Rusa, može i Srbina! Dakle, zagrejete nepunu šolju mleka, dodate mu maslac, zatim umućkate žumance sa kašikom meda i uspite i to u mleko. Sipnite i malčice ruma ili konjaka, osim naravno ako ovo ne pravite za decu. Jaje će pomoći nadraženom grlu, a aminokiseline iz toplog mleka će vas, u kombinaciji sa ugljenim hidratima, umiriti i pomoći vam da zaspite. A dok spavate, organizam se obnavlja.

3. Kuvano vince

3 vino
Još jedan stvarno, stvarno odličan lek, baš po našoj meri. Izgleda da kuvano vino nije rezervisano samo za drvenu kućicu na planini dok veje sneg. Kažu da za prehladu pomaže sledeći recept: ugrejte decilitar crnog vina, dodajte četvrtinu kašičice mlevenog bibera i kašiku meda i popijte pred spavanje. I ako niste nameravali da spavate, verovatno će vas ošamutiti. Posebno ako procenite da ste baš bolesni, pa napravite više od jednog deci.
Kada ozdravite, podsetite se kako se lepo pije vino – kliknite ovde 🙂

2. Kuvano… pivce?

2 pivo
Ovaj recept zapravo zvuči odvratno, i, iskreno, mi još nismo bili toliko bolesni da poželimo da ga probamo, ali se ljudi kunu u njega. Potrebno je da jedno veliko pivo (pola litra) sipate u šerpicu i ugrejete, pa skinete sa šporeta i u to sipate dve kašike meda, malo cimeta i karanfilića, i naravno promešate. Potrebno ga je piti po malo, takođe pred spavanje. Ovaj napitak je odličan protiv kašlja, prehlade i gripa. Očekujte da ćete se preko noći preznojiti, što ubrzava proces ozdravljenja.
Možete upotrebiti neko od ovih piva 🙂

1. Mokre čarape (?!)

1
Potpuno pogrešno, nositi mokre čarape kad je čovek bolestan, rekli biste. Ali, pogrešili biste, oh, kako biste samo pogrešili. Definitivni pobednik u čudnim savetima protiv gripa i prehlade, ta-na-naaa, mokre čarape! Prvo držite stopala u toploj vodi desetak minuta, zatim par pamučnih čarapa natopite hladnom vodom, obujete ih i preko njih obujete još jedan par, ali vunenih ili termo-čarapa (suvih). Onda lezite u krevet i umotajte pažljivo noge u toplo ćebe. Naime, mokre hladne čarape će povećati cirkulaciju u stopalima, oslobodiće se nagomilavanje krvi u glavi, regulisati imune reakcije i ubrzati nestajanje prehlade. Ujutru će vaše čarape verovatno biti suve, a noge tople. A možda celo iskustvo bude toliko grozno, da ćete zaboraviti da ste bolesni, kako vam neko ne bi preporučio još neki ovakav recept… Vratimo se mi na toplu čokoladu, ona sigurno pomaže 🙂

Posted on Category:Svakodnevica

Uspomene iz SFRJ

Obdanište

obdanište
Verovali ili ne, ta monstruozna država, ta tvorevina komunista koji su sve nas držali u mraku i ispirali nam mozgove – ili kako god je danas neki još nazivali – imala je veoma posvećen odnos prema porodici i njenim potrebama. Ako bi vam roditelji bili zaposleni (a to tada baš i nije bio redak slučaj) nije bilo dileme, mesto u obdaništu vas čeka. Vas, vašeg brata, sestru… Jer je to bila obaveza društva, da se obezbede uslovi u kojima stanovništvo normalno funkcioniše. Jeste da smo sve zarazne bolesti, vaške i druge parazite donosili kući odatle, ali, kao što vidite, svi smo preživeli.

Posao

fabrika
Kao što smo već pomenuli, imati posao bila je veoma uobičajena pojava. OK, bilo je tek svršenih studenata koji nisu nalazili posao u struci, ali to je bilo povezano i sa besplatnim studiranjem i još po nečim, ali običan KV radnik sa zanatom u rukama mogao se zaposliti bez neke prevelike muke. Plate su bile kakve su bile, moglo se od njih živeti i to sasvim pristojno. Princip osnivanja industrijskih giganata koji će zapošljavati po 10-ak hiljada radnika doprineo je razvoju cele zemlje. Zamislite kako je cvetala trgovina na Novom Beogradu kada desetog u mesecu po 30.000 ljudi iz IMT-a, FOB-a, IMEL-a primi platu istog dana. Šta god bi se tih dana našlo u izlogu bilo bi prodato.

Školovanje

Rektorat_Beogradskog_univerziteta
Osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje bilo je besplatno. Ne za sve, ali ko god bi prošao famoznu „crtu“ na listi prijema, imao je besplatno studiranje. A da ne pričamo o tome kako su menze bile skoro pa besplatne za sve studente, kako su domovi bili dostupni ljudima iz unutrašnjosti, kako je student sam po sebi bio uvažavan član društva jer su se obrazovani ljudi, kao i oni koji su na putu da to postanu, bili veoma cenjeni, a kasnije i dobro plaćeni na svom poslu.

Letovanja

letovanje
OK, nije se išlo na grčka ostrva ili u Španiju, Portugaliju i na slične destinacije, ali se za Paraliju ili radničko odmaralište u Makarskoj uvek imalo. I išlo se u tzv. paradajz varijanti, gde su naše majke kuvale hranu koju su ponele od kuće, ali je letovanje bilo neizostavni deo svakog odmora. Treba li napominjati da se pred odmor isplaćivao regres, koji bi u prevodu bio: dodatni novac isplaćen radniku za odlazak na odmor. Voleli bismo da pitamo sve one koji sa podozrenjem gledaju na taj period gde su i kako proveli ovo leto.

Stan

1195px-Bežanijski_Blokovi_EDIT
Nisu postojali potrošački i stambeni krediti u ovom današnjem smislu – pozajmiš čačkalicu, vraćaš dva metra drva – ali su postojale čuvene rang-liste. Lepo se zaposliš u društvenom preduzecu, od plate ti se odbija 1% za stambeni fond, uđeš na rang-listu kao poslednji i čekaš. Živiš kao podstanar – 2 boda, svaka godina staža – 1 bod, oženjen – 2 boda, svako dete po 2 boda, bolest – od 2 do 5 bodova i tako redom. Čekaš i ne brineš se, jer se iz tog stambenog fonda godišnje sazida po 100 stanova, pa će i tvoj red doći. A danas… Ne bismo komentarisali.

Radno vreme

https://i.ytimg.com/vi/W9o4cSdw49M/maxresdefault.jpg
https://i.ytimg.com/vi/W9o4cSdw49M/maxresdefault.jpg

Radilo se u dve, a negde i u tri smene, ali su smene bile usaglašene sa dečijim smenama u školi, te su radna vremena bila najčešće od 07 do 15; od 15 do 22 i od 22 do 06, tako da je decu uvek imao ko da čuva. Prekovremeni rad se uredno evidentirao i još urednije plaćao.

Kultura i umetnost

Muzej_savremene_umetnosti_u_Beogradu
Komunizmu i socijalizmu je zapad često prigovarao kako ispira mozak građanima i guši slobode. Kao odgovor na to, onaj deo vlade SFRJ koji je bio zadužen za kulturu radio je punom parom. Muzeji su otvarani i renovirani, otvarani su bioskopi i pozorišta, građen je jedan novi svet u kome je kultura imala bitno mesto. Umetnici su bili poštovani i uvažavani kao neko ko svetu može da prikaže drugu, lepšu sliku o našem društvu. Budžeti za filmska ostvarenja su bili beskrajni, pa je tako jedan Pikaso crtao plakat za film „Bitka na Neretvi“. Danas sve ovo deluje malo neverovatno.

Sport

KK_Metalac_Valjevo_1977_78
Sport, kako kolektivni tako i individualni, bio je među najvišim prioritetima. Fizičko vaspitanje je bio obavezan predmet čak i na fakultetu. Osnivana su sportska društva u svim gradovima, masovna učešća na svim svetskim i evropskim takmičenjima, pregršt medalja, kvalitetna domaća takmičenja… U fudbalu je postojala zabrana odlaska igrača u inostranstvo sve dok ne napune 28 godina, što je bitno popravilo kvalitet same igre. Bili smo velesila u košarci, rukometu, odbojci, šahu, rvanju, atletici… Nekad bilo, sad se spominjalo.

Vaspitanje vojničko

josip-tito)
Na stranu to što su svi punoletni muškarci imali obavezu da u trajanju od 12 meseci (mornarica 18 meseci) služe vojni rok. Od malih nogu postojalo je nešto što se zvalo kućno vaspitanje. Vaspitanje koje je značilo da se poštuju stariji, da se ustaje u autobusu, da se komšijama kaže „Dobar dan“, da se pomogne starijima, da se đubre baca u kantu… Bilo je i vaspitnih ćuški od strane roditelja, nije da nije, ali je najčešće i strogi pogled bio dovoljan. U školama su postojale predvojničke obuke i civilne zaštite koje su obučavale stanovništvo za vanredne situacije. U svakom trenutku, ta država je opštom mobilizacijom mogla doći do 1.000.000 obučenih vojnika. Zato je niko i nije razorio… spolja.

Politička sloboda

sfrj
Političke slobode nije bilo. Molim lepo, nema tu šta običan građanin da se pita o odlukama partije. Ali, kada pogledate sve gore navedeno, recite nam da li vam je ta politička sloboda toliko neophodna.

Posted on Category:Svakodnevica

Stvari koje niste znali o stjuardesama

10. Sve dok su vrata otvorena, nema plate

Samo-dok-leti
Iako su pre poletanja veoma ljubazne i nasmejane, taj deo posla njima nije plaćen. U platu im se računaju samo sati koje avion provede u vazduhu. Otkazivanje i odlaganje letova i svaki prekid putovanja koštaju stjuardese možda i više nego putnike.

9. „Sleteti“ na ovaj posao je prilično teško

ribe
Kompanija Delta je 2010. godine otvorila konkurs za 1000 radnih mesta, a primili su 10.000 prijava. Mnogo ljudi, pa i fakultetski obrazovanih, rado se prijavljuje za ovaj posao. Ipak, nije potrebna diploma da biste bili deo leteće posade. Dovoljno je da znate tečno govoriti više jezika, da imate iskustva u uslužnoj delatnosti i da volite putovanja. Iskusne stjuardese savetuju tih 4%, koliko otprilike dobije poziv na razgovor, dobro da razmisle. Ako nisu voljne da putuju gde god im se kaže i ako ne mogu da prežive na početničkoj plati, neka ni ne pomišljaju da se prijave.

8. One mogu biti preniske ili previsoke da lete

debela
Kada je Pan American Airways bio na svom vrhuncu, 1960-ih, postojali su strogi kriterijumi za stjuardese. Morale su da budu visoke najmanje 158cm, da imaju manje od 59kg, a u penziju su odlazile čim napune 32 godine. Čudno ali istinito, bilo im je zabranjeno da se udaju ili da imaju decu. Sindikati i udruženja stjuardesa su se mnogo vremena borili protiv ovakvih pravila sa promenljivim uspehom. Danas, sve dok stjuardesa može da “stane” u sedište, dok je dovoljno visoka da dohvati ormariće za prtljag i dok može da prođe kroz izlaz u slučaju opasnosti – može i da leti.

7. Otkazi iz bizarnih razloga

anonimus
Prvih 6 meseci je probni period koji je i najvažniji. Otkazi se dobijaju ako, na primer, vežu uniformu oko struka, ali i za korišćenje putnih privilegija (koje dobijate tek nakon probnog rada). Ipak, za najozbiljniji prekršaj smatra se ako lete dok su bolesne. U tom slučaju, ne da ne smeju da rade, nego ni da putuju avionom nijednom avio kompanijom. Nigde.

6. Dijetalna Coka Cola je najveća noćna mora!

dijet-kola
Mislite da je svejedno koje ćete piće tražiti u avionu? Varate se. Od svih pića koja služe u avionu, dijetalna koka kola je stjuardesama pravi košmar. Za vreme koje je potrebno da bi se slegla pena, mogu da usluže tri putnika.

5. Nemojte pokušavati da prokrijumčarite preminule rođake, jedno od njihovih zaduženja je da obrate pažnju na to.

sanduk
Ljudi ovo rade iz jednostavnog razloga, a to je ušteda. Transport preminule osobe može da košta i do 5.000 dolara. A, u slučaju da neko umre u toku leta, jedino avio kompanija Singapure Airlines, uz svu opremu, ima i “sanduk za preminule”.

4. Ostvarenje vaših avio seksualnih fantazija će ići malo teže

sex-slon
Svi smo čuli ili pomislili na ovo u nekom trenutku, ali nije baš lako ispuniti ovu fantaziju. Tehnički, sam čin nije zakonom zabranjen, ali neposlušnost iskazana članu posade jeste. Kad vam kažu da prestanete, šta god radili – prestanite. Inače ćete imati prilično neprijatan razgovor sa cimerima iz ćelije. S obzirom da je toalet omiljeno mesto za to, po Marfiju, stvoriće se red ispred i neko će vas “tužiti”. Nećete proći neopaženi.

3. One su prva linija odbrane od trgovine ljudima!

nasmejani
U Americi, sve je počelo sa Sandrom Fiorini, stjuardesom koja je bila ključni svedok kada je mladić prokrijumčario novorođenče. Nakon toga ona je osnovala organizaciju koja danas obučava stjuardese na šta da obraćaju pažnju, kako da se ponašaju i kome da jave ako uoče krijumčarenje ljudi. Saradnja sa policijom danas je na daleko višem nivou nego nekad.

2. Duži staž – kraće suknje!

mini-suknje
Dužina staža je nešto što se veoma poštuje u ovoj profesiji. Duži staž im ne obezbeđuje samo da biraju kuda će da lete ili koji dan će im biti slobodan, to je čak odlučujući kriterijum za dužinu suknje. Tek nakon probnog perioda, imaju dozvolu da je malo skrate. A što više vremena prođe – kraća suknja!

1. Verovatno nikad niste iskusili ekstremne turbulencije.

Levitaatio
Svako ko je leteo osetio je nelagodnost prilikom potresa u avionu. U Americi avio-kompanije dnevno prevezu oko 2 miliona ljudi. Ipak, od 80-ih samo tri osobe je umrlo od turbulencija, a od toga dvoje nije imalo pojas. Kada se dogodi “ekstremna turbulencija”, pilot ima obavezu da prizemlji avion, a osim ako nije jako ozbiljna situacija niko to neće tako nazvati. Stjuardesama se samo u ovom slučaju, eventualne ozlede vode kao povrede na radu (za koje se dobija nadoknada).