Posted on Category:Sport

Baci pogled na početak treniranja

Konačno i taj post! Toliko ideja mi zaokuplja misli! Srećna sam zbog toga, ali mi je i krivo što nemam mnogo vremena da pišem.

Kada bih mogla da sve te ideje samo zalepim na blog, pa da budem mirna! Ali, nije u tome čar. Bolje neka bude i retko, a kvalitetno. Šta ću kad nikada nisam padala na kvantitet.

Baci pogled

Pošto sada, kao i skoro svaka žena, pravim digresiju na već postojeću digresiju, ona pomalo muška strana moje ličnosti me opominje da počnem da pišem na zadatu temu. Poslušaću je.

Za ovih pet godina, koliko vežbam, od žena sam čula raznorazne razloge zbog kojih ne treniraju ili ne žele  da treniraju. Pošto ih nisam zapisala u nooootes (jer ga ne nosim) :), rešila sam da o tome nešto napišem, i to baš ovde. Naravno, to nisam mogla potpuno sama.

Nevena, autorka većine fotografija na ovom blogu i instruktorka Tae Boa, već je govorila o načinu vežbanja kod kuće u jednom od prethodnih postova, pa sam poželela da progovori i o tome kako početi s tim vežbanjem. Naravno, izabrala sam pravu osobu za sagovornicu, jer se, kao dugogodišnja instruktorka Tae Boa, naslušala svega i svačega.

Baci pogled

Prvo što me je zanimalo jeste koji su to najčešći izgovori zbog kojih žene nikako da krenu da vežbaju.

Izgovora i razloga je mnogo i svi su uglavnom veoma smešni, da ne kažem komični. Izdvojiću nekoliko tipova odgovora:

1. Drugarica nikako da reši da krene, ne mogu sama, kako ću … nikoga ne poznajem. Drugarica nikako da skupi pare, primi platu, podigne novac s računa itd.

2. Od ponedeljka počinjem!

Ovde moram da dodam da devojke često kažu da taj ponedeljak ne pada prvog u mesecu, pa zbog toga odlažu trening. 

3. Da ja lepo smršam, pa ću onda da krenem!

4. Gužva je u teretani, neću moći!

5.  Mnogo je toplo (kada je leto), mnogo je hladno (kada je zima)!

Svim tim devojkama poručujem da u većini teretana zimi radi grejanje, a leti klima. 

kako početi s vežbanjem

6. Krećem na more za mesec dana, pa ću krenuti pred polazak (dvadesetak dana ću jesti jabuke, treniraću svakog dana i eto linije).

Najveći procenat devojaka izgovara rečenice ovakve sadržine, a ja gotovo svakodnevno ponavljam da je vrlo teško doterati liniju za tako kratko vreme, naročito ako taj neko nije vežbao ranije.

7. Imam mnogo obaveza, ne stižem, umorna sam.

Čovek se više umara od nerada nego od vežbi.

8. Kada devojke konačno počnu da vežbaju, počinju i da broje termine, a ne računaju šta su uradile na treningu. Bitno je da one precrtaju dvanaest termina za mesec dana.

9. I za kraj najkomičniji: Oprala sam kosu. Oznojiću se na treningu, pa ću doći kada se isprlja.

S obzirom na to da se odlično sećam kako mi je bilo kada sam počinjala da vežbam i koliko napora mi je trebalo da bih stekla kondiciju i snagu, nisam mogla da ne pitam Nevenu da svima lepo pokaže prečicu kroz šumu svih tih predrasuda o vežbanju.

depilacija koncem
depilacija koncem

Izvor fotografije: www.fitnessdietbox.blogspot.com

Vežbanje je način zivota. To nije obaveza!

1. Vratite se malo u prošlost. Jeste li trenirali kao mali? Ljudi koji su se, dok su bili mlađi, rekreativno ili profesionalno bavili nekim sportom vrlo lako će se navići na vežbanje, jer sportski duh i način razmisljanja ostaju ukorenjeni. Ljudima koji nikada nisu ni potrčali za loptom biće veći problem da steknu kondiciju i naviku da vežbaju, ali za promene nabolje ipak nikada nije kasno. 

2. Upamtite rečenicu: VEŽBANJE JE NAČIN ŽIVOTA!

3. Zamislite kako biste se osećali da preskočite nešto što vam je veoma bitno, što volite ili što predstavlja vašu obavezu. Isti osećaj ćete imati i kada preskočite trening. Nedostajaće vam, osećaćete grižu savesti, jer ste sebi uskratili zadovoljstvo da vežbate.

4. Kada treniranje postane vaš način života, prestaćete da budete opterećeni svojom kilažom, jer ćete shvatiti da nije poenta u tome koliko kilograma imate, već kako se osećate i kako sebi izgledate. Koju god kilažu da imate, lakše ćete je nositi ako trenirate. Vežbanjem ćete svoje telo približiti idealu kojem težite.

5. Vezbači nisu ljudi koji treniraju sezonski, ni oni koji vežbaju mesec dana, pa pauziraju dva meseca. Celoga života treba vežbati – nekada intenzivnije, nekada manje intenzivno. S vežbanjem treba da se živi.

depilacija koncem
depilacija koncem

Izvor: www.grazia.fr 

6. Ako vam je teško da se KONAČNO pokrenete i započnete s vežbanjem i tim čuvenim treningom u ponedeljak, razmislite čime obično ispunite neki svoj slobodni sat. Zar nije korisnije, zdravije i bolje da taj isti sat pokušate da ispunite fizičkom aktivnošću umesto izležavanjem? Napravite promenu! Nećete ni primetiti, a proći će godina, a onda tri, pet … Shvatićete da ste se na treninge navukli, da ste postali zavisni od njih. Ta zavisnost je, po mom mišljenju, jedina opravdana zavisnost.

7. Novac i vreme ne mogu biti izgovor. Vremena imamo svi, i oni koji su najviše zauzeti (pa to je tri sata nedeljno). Odreknite se nekoliko kafa ili jednog izlaska, koji koštaju baš koliko i mesečni treninzi ili, jednostavno, vežbajte kod kuće, u prirodi.

8. Motiv žena da počnu da vežbaju je, u najvećem broju slučajeva, nezadovoljsto izgledom. Neka i to bude povod da krenete, s vremenom ćete shvatiti da ste prestali da mislite o izgledu i da ste počeli da mislite o sportu i osećaju koji vam on pruža. 

Pronađite vrstu treninga koji prija vašem životnom ritmu, godinama, temperamentu. Istražujte dok ne pronađete ono što vas zadovoljava i opušta. 

Nikada nije kasno! Zapamtite to! 

Nevena Antić (instruktorka Tae Boa)

Baci pogled

Vežbanje mi je promenilo način razmišljanja, hoda, pogleda oko i unutar sebe, a sve sam sigurnija da mi je ojačalo i sam karkter … toliko da sam uspela da se odreknem nekih navika za koje sam mislila da će me večno stezati. 

Počnite da istražujete i svoje dubine, i širine … verujte mi, svašta ćete pronaći! Nekada to suočavanje može da bude stresno, ali bolje da kroz to prođete što pre. Samo neka nešto počne da se dešava! Vreme je!

I, verujte mi, onaj osećaj lepršavosti vas više nikada neće napustiti. Sebi ćete izgledatii kao najlepša, najzgodnija, najsrećnija i najizazovnija žena i biće vas briga šta drugi misle o tome.

Fotografije nisu autorske. Ispod dve fotografije napisan je njihov izvor. Da biste saznali s kog sajta su preuzete ostale fotografije, dovoljno je da kliknete na njih.

Posted on Category:Ulepšavanje

Baci pogled na mog dedu šnajdera

Ideja o ovom postu nastala je za vreme jednog mog boravka u Kragujevcu.

Tog petka sedela sam sa svojim dedom u dnevnoj sobi  i objašnjavala mu šta treba da popravi na jednoj mojoj suknji. Ja sam izvoljevala, a deda je, naravno, slušao moje hirove. Tako je uvek kada na vikend dođem u svoj rodni grad.

Počeo sam da šijem sa svojih osamnaest godina. Bilo je to 1956. godine. Nisam odmah završio zanat, jer me je majstor ponižavao i tukao zbog raznoraznih gluposti. Pošto sam oduvek imao izražen karakter i veoma neobuzdan temperament, rešio sam da pobegnem. Kasnije sam otišao u Ivanjicu i naučio zanat od pravih majstora. Počeo sam da šijem kod svoje kuće, u rodnoj Dubravi, selu pored Ivanjice, a nastavio u Kragujevcu. Prvi novac sam zaradio od muškog odela, koje sam sašio od sukna.

šivenje

Tako je moj deda tog popodneva započeo priču o svojim šnajderskim počecima. Iako sam tu priču ranije čula, mislim da sam tek tada postala svesna vremenske distance koja ne stoji samo između neke tamo unuke i nekog dede nego i između tog dede i onog mladića s kraja pedesetih godina prošloga veka.

Zbog čega je bilo potrebno da prođe 28 godina da dedinu priču ne slušam samo kao nekakvu anegdotu, ne znam. Možda zbog svog osećaja da trenutno lebdim između nekakve dve decenije. Nisam ni tamo u dvadesetim, ni ovde u tridesetim, ali pažljivije slušam i bolje razumem…

Tako lebdeća, pomalo zabrinuta, gledam svog sedamdesetšestogodišnjeg dedu i razmišljam o tome sa koliko snage, volje, pažnje prekraja sve te stvari koje mu godinama donesim na popravku, prepravku, peglanje, zašivanje … Nekada, dok još nisam bila svesna šta čini za mene, umela sam sve te stvari samo da sručim na njegov šnajderski sto. A koliko mi je tek stvari sam osmislio i sašio! Koliko je tu ideja koje i dalje nosim, za koje me i dalje pitaju: A gde?

šnajder Kragujevac

Tvrdim da nikada ne bih toliko pažnje obraćala na kapute koje nosim da mi deda to nije naglasio, nikada ne bih brinula o tome kako sedim u automobilu kada sam u mantilu. Možda bez njegovih saveta ne bih spoznala da je suknja do kolena izazovanija od svake prekratke suknje…

Šta si donela? Obično to bude prvo pitanje koje mi deda postavi čim stignem iz Beograda. Da se razumemo, nema tu nikakvog skrivenog besa, neke negativnosti, mrzovolje. Uvek je isto pitanje, isti ton, zvonak glas, uvek, čini se, emocija iste jačine. Ja onda izvadim brdo svoje garderobe i krenem redom: Ovde ovo, tamo ono, tu izmeni, ovde dodaj... Nema kraja. Deda me sluša, upija sve što mu kažem, čini mi se ne diše. Naravno, klima glavom. Nikada me ne odbija i uvek daje sve od sebe. I, bez izuzetka, sve to što napravi bude zaista najbolje …

Godinama deda šije, pegla, sužava, skraćuje sve te stvari, a ja se navikla, pa i ne obraćam pažnju, nekako mi normalno.

I odakle ta snaga, taj entuzijazam, da li ga je ikada mrzelo? Pitam se, zva izgubljena u ovom svom tzv. periodu između. Hoću li i ja nekada umeti to tako ili ću doveka morati da uradim još samo ovo?

Predanost i posvećenost životu, prava bezuslovna ljubav prema njemu! A šta ćemo s naplatom, prekovremenim radom, na kojeg se svi toliko žale?

Burda

Vogue

Negde posle 1961. deda je počeo da šije odela od platna, a onda i presvlake za razne vrste vozila u fabrici u kojoj se zaposlio i u kojoj je radio sve do penzije. Međutim, nastavio je da šije i kod svoje kuće. Prvo je šio za komšije, a onda se posao proširio. Mustre je uzimao iz slovenačkih časopisa. I danas su u životu! Sedam meseci šio je i artikle za vojsku u Iraku, gde je otišao na predlog  rukovodstva iz fabrike u kojoj je radio.

Kada sam otišao u penziju 1999. godine, nisam želeo da prestanem da šijem. Radio sam po porudžbini, a šio sam i za butike. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo.

Kada sam ga pitala šta je najteže sašiti, bez razmišljanja mi je rekao: Muški sako.

šivećeća mašina

Nekako mi je laknulo, jer bar to nije morao da mi skraja iako priznajem da sam ga jednom zamolila da mi od muške košulje napravi haljinu. Uspelo mu je naravno.

Nikada se nisam pokajao što sam odlučio da budem šnajder. Ja i danas uživam u peglanju, zašivanju dugmadi. Ne radim kao nekada po porudžbini, ali radim za kućne potrebe, i to više nego što se očekuje od jednog sedamdesetšestogodišnjaka. Nekada se od tog posla moglo lepo živeti. Ne znam kako je danas, ali tvrdim da krojački zanat nikada neće izmodeti. Možda će se menjati, ali će sigurno opstati u tom svom promenjenom obliku.

šnajder

Deda, kao i uvek, nije hteo previše da duži. Odmerenost je, čini mi se, ono što ga je zadržalo da ne sklizne u pravo značenje konstrukcije penzijski dani, da ne odustaje, da se ne predaje i ne staje.

Umesto da se rastapa pred grandovskim šarenilom, ispred ružičastih ekrana i da hukće nad kletom sudbinom, rešio je da  ne napušta svoj zanat … sve dok ja budem imala prohteve. 🙂 A imaću ih!

I neka ostane tako… jer nije bitan broj svih tih sašivenih stvari i broj ovih mojih napsanih reči, već ono između toga, ono lebdeće, što nikada neću prizmemljiti i materijalizovati.

Fotografije: Baci pogled

Posted on Category:Vitalnost

Baci pogled na moje prve dane bez cigareta

Sačekala sam da prođu te tri čuvene nedelje od kada sam prestala da pušim, pa da lepo u jednom postu napišem sve ono što me je mučilo svih tih dana i da vam otrkrijem neke tzv. cake kojima sam se služila samo da ne bih zapalila.

Moj prvi dan bez cigareta detaljno sam opisala u jednom od prethodnih postova. Sada je vreme da ispričam kako mi je bilo posle toga.

Treći dan bez cigareta naplatio mi je ceh koji sam napravila prvog i drugog dana! Opelješio me je!

Tog trećeg dana od kada sam prestala, negde posle podne, krene da me drma kriza, mozak mi opet podvaljuje. Ima iskustva u tome, osećam to. I ne primetiš da ti podvaljuje, misliš da ti se zaista traže cigarete! Osećam se kao kad mi padne šećer. Treba da krenem na jogu, ne znam kako ću stići do tamo, a ne želim da propustim čas. Uzimam jednu bonžitu i krećem. Tresem se, zuji mi u ušima. Pijem vodu i jedem bonžitu. Dišem duboko, na nos.

Stižem na čas i opuštam se. Tako je uvek kada uđem u sobu za vežbanje. Uradim prvu vežbu i osetim olakšanje. Pored mene je i voda, za svaki slučaj. Već posle pola sata se osećam fenomenalno!

Krećem kući, sve je kako treba. Ulazim u kuću i počinjem da cmizdrim. Dakle, ja znam da me rođeni mozak namerno stavlja u lošu situaciju da bih uzela cigarčinu. Pošto sam toga svesna, ne pristajem da igram po njegovim pravilima. Uzimam Feel cigaretu i pokušavam da zavaram želju tako što uvlačim voćni dim, uspeva mi. Govorim sebi da je to samo trenutak i da će proći. Objašnjavam sebi da će jutro biti lepše, bolje, razboritije. Jer … jutro uvek promeni sve!

prestati s pušenjem

Tih dana mi je bilo veoma loše. Da nisam imala obaveze, mislim da bih sigurno zapalila. Težak je bio i sedmi dan. Izašla sam uveče i naručila belo vino. Rešila sam da ponovo iskušam sebe. Naravno, mozak je to saznao i rešio je da mi opet smesti. Napravio je pravu zvrčku. Te noći sam gledala sve te ljude oko sebe kako slasno uvlače dimove i još slasnije ih izbacuju napolje, kako srču svoja alkoholna pića, igraju. Osećala sam svaki njihov pokret, zavidela sam im na tome što smeju da puše. Maštala sam kako pijem vino i pušim cigarete i patila što to ne smem da radim. Posle pola sata mučenja rešila sam da krenem kući i da prespavam krizu.

Sutradan sam otišla na nedeljni ručak i naručila, posle ko zna koliko vremena, čašu crnog vina. Želela sam da popijem nešto što me neće podsećati na cigaretu. I, zaista, nije mi se pušilo dok sam ga pila. Tada sam odlučila da pređem na crno vino, a da belo zaboravim … bar dok ne prođu ovi prvi, crni dani. Crne dane treba zalivati crnim vinom!

cigarete

Na putu do kuće sam kupila štampano izdanje knjige Najlakši način da ostavite pušenje, jer mi je elktronsko bilo naporno za čitanje. Pročitala sam nekoliko poglavlja knjige i nešto mi je kvrcnulo u glavi. Kao da se namestilo. Osetila sam veliko olakšanje.

Danima posle toga nisam mislila o cigaretama. Koža je počela da mi se čisti, pa su mi izašle sitne bubuljice po licu, koje zaista nikada nisam imala. Kašalj je postajao sve učestaliji. Dublje sam disala, kapacitet pluća mi se povećao. Imala sam osećaj, i imam ga i dalje, da izgledam svežije nego dok sam purnjala… kao da sam se vratila u onaj period svog života pre nego što sam počela da pušim. Taj osećaj je neverovatan!

Pre nego što napišem neka svoja osnovna zapažanja o cigaretama, moram da vam kažem da sam noćas prvi put sanjala da sam zapalila i plakala sam u snu. Bila sam presrećna kada sam se probudila! Jer, zamislite, toliko odricanja i kriza! Pa ko je lud da se ponovo vrati! Za mene je to isto kao vraćanje u zagrljaj nekom bivšem partneru. Završiš ljubavnu vezu iz određenih razloga i onda se posle nekoliko meseci vratiš u tu vezu iako znaš da nije dobra. Pa koji đavo si bacao te mesece truda?! I sama sam tako nekoliko puta pogrešila. Sa cigaretama neću! 🙂

Sofija Milićević

Evo mojih zapažanja posle više od dvadeset dana bez cigareta:

1. Mislim da nema povremenih pušača. Za mene je pušač i onaj koji puši samo kada izađe. Jednostavno, nema sredine. Nemojte se zavaravati tom tzv. jednom cigaretom uz alkoholno piće ili npr. kafu. Ona vam život neće učiniti boljim.

2. Kada osetite bezrazložnu glad, nemojte jesti. Kada god osetim glad u neadekvatnim trenucima, uzimam jabuku ili pijem mlaku vodu. Ukoliko vas kriza zatekne kod kuće, napunite kadu i opustite se, idite pod tuš ili lezite u krevet na stomak, s rukama pored tela.

3. Ako se dogodi da vas kriza napadne dok ste u društvu, nemojte naglas govoriti da vam se puši. Sami se izborite s crnim detetom koje vas vreba. Objasnite sebi da će kriza za koji minut proći.

4. Svaki minut, svaki sat bez cigarete je nova pobeda! Može vam biti samo lakše!

5. U knjizi Alena Kara pročitah da pušači, ustvari, zavide nepušačima i da to bivši pušači treba da objasne sebi. I sam Alen Kar kaže: Koliko ste puta čuli pušača kako vam govori: Jao, moram odmah da prestanem da pušim, smeta mi. I zaista je tako!

Sofija Milićević

6. Počela sam da igram jednu igru. Pogađam ko je pušač, a ko nije. Promašila sam samo jednom. Razlika između pušača i nepušača se primećuje. S godinama sve više…

7. Čulo mirisa i ukusa su mi se izoštrili! Iako ne razumem baš najbolje šta znači to! 🙂

8. Shvatićete da ste potpuno slobodni, da možete da budete bilo gde, u bilo kojoj prostoriji. Ako ste zaposleni, nećete morati da silazite na pauzu da biste popušili jednu brzinsku. O drugim situacijama da ne govorim.

9. Obavezno odvajajte novac kojim ste kupovali cigarete na stranu. Posle svega desetak dana ćete shvatiti koliko ste trošili na cigarete. Nagradite sebe nečim lepim na kraju meseca ili na kraju cele godine. Moj tata je bivši pušač. Godinu dana je odvajao novac kojim je kupovao cigarete i od tog novca je kupio kartu za San Francisko. Čekajte, zar to nije korisnije od paklice koja nestane brzinom svetlosti, pa je morate zameniti novom?

10. Drago mi je što sve veći broj mojih drugarica bataljuje cigarete. Moja mama je prestala pre nekoliko dana. Nadam se da će bivših pušača biti sve više i da ću još nekom uspeti da pomognem.

11. Kada se rešite cigareta i istrajete u toj odluci, mnogo ćete lakše donositi i ostale odluke. Bićete istrajniji i naučićete da trpite. Za one koji biju bitku s kilogramima, to naročito važi. Ako ste se izborili s cigaretama, izborićete se i sa hranom.

Očekujete još postova o ovoj temi, jer ću tek pisati o njoj. Srećna sam što sam uspela da ostavim to đubre i želim da zabeležim ono kroz šta prolazim … da se ne zaboravi.

I jutra su, zaista, sve lepša…

Autor fotografija: Nevena Antić