Posted on Category:Putovanja

10 zanimljivosti o Kubi

10. Nema koka-kole

kuba_1
Kuba je, uz Severnu Koreju, jedna od dve države u kojima ne možete kupiti koka-kolu. Kada se pogleda uticaj ovog brenda na svet uopšte, ovakav presedan nije ni malo lako bilo izvesti.

9. Najpismenija nacija

kuba2
Kuba je država s najvišim procentom pismenosti. U Kubi je pismeno 99,8% stanovništva. Na tome mogu da zahvale tekovini revolucije koja garantuje besplatno školovanje a samo zanimanje učitelja i prosvetnog radnika, postavlja na visoko mesto društvene lestvice. Nešto poput situacije koja se mogla sresti u posleratnoj SFRJ.

8. Službena vozila u službi naroda

palmadragan
Ukoliko se nalazite na Kubi i stopirate, bilo koji državni službeni automobil dužan je da stane i poveze vas. Nešto slično i Dragan Marković Palma radi u Jagodini. Barem nam on tako kaže.

7. Mali Fidel

fidel-castro-united-nations-1960
Prema zvaničnim informacijama, kada je imao 12 godina, Fidel Kastro je napisao pismo tadašnjem američkom predsedniku Ruzveltu, u kojem ga je molio da mu pošalje novčanicu od 10 dolara “jer 10 dolara nikada nije video”. Moguće da je ovo samo još jednda priča izmišljena radi veličanja lika i dela Fidela ali je svejedno zanimljiva.

6. Ne vole Monopol

kuba-zivot
Pre nego što je uspostavio embargo na kubanske proizvode, američki predsednik Džon Kenedi je kupio 1200 kubanskih cigareta. Sa druge strane, nedugo po dolasku na vlast, Fidel je naredio da se unište svi primerci društvene igre Monopol. Biće da je više voleo Riziko.

5. (Ne) Srećni Kastro

fidel_i_kuba
CIA je planirala da ubije Castra, to nije nikakva tajna, ali valja spomenuti da je inače na Fidela Kastra pokušano ukupno 637 atentata. Možda zato što je rođen na petak 13. Još o ovom maleroznom datumu pročitajte Petak 13.

4. Pekar, lekar, apotekar

kuba_ulica
Lekar je jedno od najčešćih zanimanja na Kubi. Profesija je veoma cenjena, ali kako ih u državi ima previše, često ih šalju širom sveta da bi pomogli tamo gde je potrebno. Ako niste lekar ili sportista, jedini način da otputujete jeste da ste najstariji član porodice, i to pod uslovom da vam neko iz inostranstva kupi kartu.

3. Gde je Gvantanamo

gvantanamo
Na području Kube se, verovali ili ne, nalazi pomorska vojna baza SAD. To je baza Gvantanamo koja je podignuta na jugoistočnom delu ostrva, još davne 1898. godine. Za nju Amerikanci plaćaju oko 4.084 dolara mesečno, ali Kuba još nije naplatila ni jedan jedini ček od tog neobičnog iznajmljivanja, jer tvrde da ugovor po kojem je baza podignuta nije važeći.

2. Po dolaru se turista raspoznaje

revolucija
Kubanska valuta je kubanski peso, ali se od 1993. godine koristi američki dolar kao – legalno sredstvo plaćanja?! Radi se o tome da na samoj Kubi imate dve vrste prodavnica. Jednu za žitelje, a drugu za turiste. Ove za turiste su daleko bolje snabdevene i plaćanje se vrši u dolarima, dok Kubanci kupuju za svoju nacionalnu valutu u prodavnicama sa ne tako velikim asortimanom robe. To je jedan od razloga što je posao u turizmu veoma cenjen. Pruža vam mogućnost da dođete do izuzetno cenjenog gospodina Dolara.

1. Najlepše plaže

kuba_naslov
Varadero plaže se smatraju jednim od najlepših mesta u svetu. Oni srećniji nam ne moraju verovati na reč, a svi ostali neka gledaju slike i maštaju. Unesko je 1992. godine proglasio Varadero plaže najsavršenijom netaknutom prirodom na svetu.

I naravno nikada zaboravljeni CHE !!! Comadante!

Posted on Category:Putovanja

Manje poznati manastiri koje treba obići u Srbiji

10. Manastir Crna Reka sa crkvom Svetog Mihajla i Gavrila

crna-reka
Manastir se nalazi na oko 4 km od sela Ribarica izmedju Rožaja i Novog Pazara, u klisuri koju je napravila ponornica Crna Reka, po kojoj je manastir i dobio ime. Manastirska crkva posvećena je svetim arhangelima Mihajlu i Gavrilu. To je pećinski manastir – monaška isposnica, koji je u početku bio uklesan i uvučen u pećinski deo strme litice Mokre Gore. Kasnije su monasi tu sazidali svoje kelije oko crkve, ozidali pećinu i podigli mali drveni pokretni most preko suvog korita reke koja ponire neposredno iznad manastira i ponovo izranja iz zemlje nakon nekoliko stotina metara svog podvodnog toka. Osim neobičnog položaja, prirode koja ga okružuje i arhitekture, manastir Crna Reka vekovima privlači i svojom mističnošću, čudotvornim ozdravljenjima i nerazjašnjenom prošlošću. Jedan je od tri kultna isceliteljska mesta Srpske pravoslavne crkve. Nad moštima Svetog Petra Koriškog vekovima se događaju čudotvorna isceljenja onih koji veruju da ovde mogu pronaći “ono što im lekari nisu mogli dati”. Pouzdanih pisanih izvora o ktitoru iz vremena gradnje manastira nema, ali se pretpostavlja da manastir potiče iz XIII ili eventualno iz XIV veka. U XV veku u manastiru je živeo čuveni podvižnik Sveti Joanikije Devički sa svojim monasima. Svetitelj je kasnije prešao u područje Drenice, gde se danas nalazi manastir Devič. Crna Reka kroz vekove nikada nije rušena, te je sačuvala svoju prvobitnu fizionomiju. U njoj se čuva i najdragoceniji srpski fresko živopis XVI veka. Međutim, najveća vrednost koja se čuva u manastiru jesu svete i celebne mošti Petra Koriškog. U drugoj polovini XVII veka, kad su nastala teška i nesigurna vremena turske odmazde, iz manastira Sopoćana prenete su u manastir Crnu Reku i mošti svetog Kralja Stefana Prvovenčanog. Mošti su kasnije vraćene u Studenicu. Pocetkom XVIII veka, u manastiru je pisarnica u kojoj su pisane i prepisivane bogoslužbene knjige, a verovatno, i škola za monahe. Crna Reka je dugo bila napuštena. Tek 1979. godine, današnji episkop raškoprizrenski gospodin Artemije nastanio se u pustom manastiru i oko sebe ubrzo okupio mlado bratstvo. Posle svog izbora za episkopa, vladika Artemije je uz pomoć crnorečkih monaha postepeno obnovio i ostale muške manastire Raškoprizrenske eparhije. I pored sve svoje izuzetne lepote i znamenitosti, manastir Crna Reka je dugo bio skoro nepoznat van svoje uže okoline. Tek odskora, izgradnjom mosta na jezeru kod Ribarića i popravkom prilaznog puta, manastir Crna Reka, redak dragulj srpske srednjevekovne kulture, izlazi iz relativne anonimnosti u kojoj je obitavao punih 700 godina. Manastir je aktivan, muški i o njemu brinu monasi. Slika preuzeta sa interneta.

9. Manastir Lipovac sa crkvom Sveti arhiđakon Stefan

lipovac
Blizu Aleksinca kod mesta Katun nalazi se ovaj manastir, čija crkva je prvobitno bila posvećena Preobraženju. Podigao ga je monah German, prema natpisu koji se nalazi iznad vrata, i to 1399. godine. Prvi pisani izvori potiču iz 1413, a u turskim zapisima se javlja 1536. godine. Veća obnova bila je u XVII veku, i za nju je zaslužan srpski despot Stefan Lazarević. Zidan je od kamena. Imitacija zidanja opekom je nastala najverovatnije kod velike obnove u XVII veku. Od starih fresaka su sačuvani samo fragmenti. Prilikom obnove manastira 1939. godine, uradjene su i freske u donjoj zoni. U blizini manastira nalaze se ostaci srednjevekovnog utvrdjenog grada Lipovca. Manastir je aktivan, ženski je i o njemu brinu monahinje.

8. Manastir Mala Remeta sa crkvom Pokrova Presvete Bogorodice

mala-remeta
Na središnjem delu Fruške Gore kod mesta Mala Remeta, u tišini i zelenilu nalazi se ovaj zasigurno najmanji, a možda i najlepši fruškogorski manastir. Do njega se dolazi tako što iz Vrdnika stignete do centra Jazka, gde je oznaka na desno, prođe se celo selo i na izlasku se skrene desno pre uzbrdice, pravo do manastira. Prema predanju, manastir je osnovao “sremski kralj” Dragutin. Najstariji podaci o Maloj Remeti ili Remetici sačuvani su u turskim zemljišnim knjigama iz 1545. godine. Turci su manastir spalili i opustošili. Godine 1679. Arsenije Čarnojević je dozvolio monasima manastira Rače da se nasele u Malu Remetu i da je obnove. Mala Remeta je bila metoh manastira Beočin, gde su monasi iz Rače prvo došli. Nova velika obnova bila je 1739. godine. Crkvu su sazidali majstori Todor i Nikola, a ktitor je bio Stanko Milinković. Iz iste godine potiče zaštitna povelja (salva gvardija), izdata od generala Valisa manastiru Beočin, u kojoj se pominje i štiti Mala Remeta.

7. Manastir Vratna sa crkvom Vaznesenja Gospodnjeg

manastir-vratna
Manastir se nalazi u selu Vratna u samom podnožju čuvenih Vratnjanskih kapija. To je na oko četrdeset kilometara od Negotina a dvadesetak od Brze Palanke. U slučaju da se koristi skretanje ka manastiru bliže Brzoj Palanci, treba računati na 3-4 km jako lošeg puta. Put kroz selo Jabukovac je skorašnji i dobar. Manastirska crkva posvećena je Vaznesenju Gospodnjem, a ranije je bila posvećena Svetim Apostolima. Smatra se da je manastir podignut u XIV veku i da mu je ktitor bio pop Nikodin iz Prilepa. To je bilo u periodu vladavine srpskog kralja Stefana Urosa II MIlutina. Na ulazu u narteks upisana je 1415. godina, kada je bila i prva obnova ovog manastira. Crkva je skromnih dimenzija, i živopis takođe. Zapadno od crkve nalazi se ćelija Svetog Nikodima, što ide u prilog legendi o njegovom ktitorstvu. Većina ikona u manastiru ima rusko poreklo, a pažnju zaslužuju carske dveri iz XIX veka. Ranije je u manastiru bilo dosta starih crkvenih knjiga, i zbirka od 20 ikona i 4 stare prestone ikone. Raznim rekonstrukcijama i obnovama manastir je izgubio svoj prvobitni izgled koji je imao u srednjem veku. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

6. Manastir Sveti Roman sa crkvom Blagovesti Presvete Bogorodice

sveti-roman
Na desnoj obali Južne Morave, u blizini Đunisa, nalazi se ovaj manastir. U njemu je kao monah živeo Roman Sinait, koji je proglašen za svetitelja, pa je manastir po njemu i dobio ime. Grob Svetog Romana Sinaita sa moštima i danas se nalazi u manastiru. On se poštuje kao čudotvorac i iscelitelj. Monasi sinaiti su sledbenici solunskog čudotvorca Grigorija Palme, čije učenje su prihvatili, i došli u Srbiju za vreme Kneza Lazara. O vremenu nastanka manastira nema podataka. Prvo pominjanje je iz 1498 god. Na starim temeljima podigao ga je upravnik ergele Kneza Lazara. Godine 1795. ga je obnovio Đorđe Pile, koji se u njemu i izlečio. Živopis iz 1795 godine je sačuvan u pevnicama i potkupolama. Smatra se da ispod sloja kreča ima još starijih freski. Novi živopis je uradjen 1831. godine. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

5. Manastir Pavlovac sa crkvom Svetog Nikole

pavlovac
Putem iz Sopota za Koraćicu se stiže u ovaj manastir. Kada se uđe u selo, potrebno je skrenuti desno na prvom skretanju i ići do skretanja na kom je putokaz. Manastir je posvećen Svetom Nikoli i podignut je za vreme despota Stefana Lazarevića u dolini Pavlovičkog potoka. Star je 5 vekova. Obnavljan je dva puta – u XVI veku i XX veku. Manastirski kompleks se sastoji od crkve, konaka i – pretpostavlja se – letnjikovca despota Stefana, na severnoj strani crkve. U blizini je selo Markovac, u kom je despot Stefan iznenada umro 1427. godine. Iznad manastira, pored puta, nalaze se kameni sarkofag i česma. Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi.

4. Manastir Blagoveštenje sa crkvom Svete Blagovesti

manastir-blagoveštenje
U Podnožju planine Rudnik u klisuri Blagoveštenjske reke, kod mesta Stragare, nalazi se ovaj hram posvećen Blagoveštenju. Iz centra Donje Šatornje skrene se levo kao za Manastir Nikolje, i nastavi putem za Stragare. Ne ulazi se u Stragare, već se produži i na kraju postoji put samo levo i desno i putokaz. Pođe se desno i naiđe na novi putokaz koji pokazuje pravo. Do manastira ima oko 8 kilometara pristojnog puta i na svakoj raskrsnici je oznaka. Manastirska crkva je izgradjena u XIV veku u doba kneza Lazara, kada je on osvojio Rudnik od župana Nikole Altomanovića i uspostavio zapadne granice svoje države. Ktitor manastira je nepoznati tadašnji vlastelin. Prema turskim popisima manastir se pominje 1476, 1516. i 1525. godine. Bolja vremena za manastir dolaze obnovom Pećke patrijaršije 1557. godine, kada je manastir i obnovljen. Crkva je prezidana, dozidana priprata, a iznad naosa je podignut tavan na kom je kasnije, u vreme Prvog srpskog ustanka, Karađorđe krio barut. Tu su se i okupljali srpski ustanici. U XVIII veku u manastirskim konacima radila je jedna od najstarijih škola u Srbiji. U ovom manastiru se posle povratka u Srbiju Karađorđe javno pokajao za oceubistvo i od igumana Grigorija dobio oproštaj greha. Izmedju dva ustanka, u Blagoveštenju je održan sabor srpskih glavara, među kojima je bio i Miloš Obrenović. Odatle je ruskom caru Aleksandru Prvom poslato pismo sa molbom za pomoć. Sredinom XIX veka manastir je dobio sadašnji izgled. Obilazeći Srbiju krajem XIX veka, manastir je posetio i čuveni istoričar Feliks Kanc. Za vreme Drugog svetskog rata porušeni su konaci, koji su obnovljeni 1960. godine. Južno od manastira, u njegovom podnožju, na izvoru Svetinje podignuta je devedesetih godina kapela posvećena Svetoj Petki. Voda sa izvora se koristi za izlečenje mnogih bolesti. Manastirski kompleks se sastoji od crkve sa zvonikom, trpezarije, tri konaka i pomoćnih zgrada elipsasto opasanih visokim kamenim zidom. Jedini ulaz je na južnoj strani. U crkvi se nalaze tri sloja živopisa. Za prvi se još ne zna kada je nastao. Drugi je naslikan krajem XIV veka, a treći početkom XVII veka. Tek 1981. godine su otkriveni veliki delovi najstarijih zidnih slika, od kojih se izdvaja kompozicija strašnog suda sa predstavom Hrista, Bogorodice, Svetog Jovana Krstitelja i dva bela andjela. Ikonostas u crkvi ima posebnu vrednost. Izdvaja se monumentalni duborezni krst sa oslikanim raspećem iz XVII veka. Radio ga je ikonopisac Andrija Rajčević, i to za daleko veću crkvu, pa je prilikom postavljanja morao da se skrati sa donje strane. U manastiru se nalazi i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice i grob arhimandrita Vasilija na kome se isceljuju umobolni. Manastir ima i zlatan krst, poklon kneza Miloša u spomen na Svetoandrejsku skupštinu 1858. godine, i nekoliko vrednih rukopisa, jer je tu nekada bila prepisivačka radionica sa bibliotekom. Manastirska slava je Preobraženje Gospodnje (19. avgust). Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.

3. Manastir Trška Crkva sa crkvom Rodjenja Presvete Bogorodice

trška-crkva
Na putu Žagubica–Petrovac na Mlavi, kod sela Ribari, na 4 km od Žagubice, nalazi se ovaj srednjevekovni manastir. Nekada se tu nalazilo srednjevekovno naselje Trg po kome je crkva i dobila ime. Trška crkva je najstariji crkveni spomenik u ovom delu Srbije. Prema predanju, crkva je izgrađena još u IX veku, ali na osnovu sačuvanih materijalnih ostataka (grifona, prozora na apsidi i keramičkih sudova ugradjenih u zapadnu fasadu hrama), može se reći da je hram izgrađen krajem XIII veka, negde oko 1274. godine, i prvobitno je bio posvećen Svetom Nikoli. Crkva je srušena i prva velika obnova bila je 1430. godine, u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, i tada je crkva posvećena Rođenju Bogorodice, što je ostalo do današnjih dana. O tome svedoči kamena ploča sa natpisom, i druga ploča iz 1483. godine. Trška crkva je izgrađena u stilu raške škole. Zidana je sigom i temeljima od peščara. Na zapadnoj fasadi se nalaze skulpture uklesane u kamen, od čega se izdvajaju krilati grifoni. Skulpture grifona se danas mogu videti još u Studenici, Banji i u Dečanima, najlepšim spomenicima raške škole. Grifon, od kojih severni drži u prednjim kandžama glavu ovna, a u zadnjim glavu čoveka, dok južni drži glavu anđela, predstavljaju jevandjeliste Luku i Mateju. U turskim popisima iz 1572. godine, manastir se vodi kao aktivan. Postoji lepo oblikovan portal izmedju narteksa i središnjeg dela crkve. Sadašnji izgled crkve potiče iz obnove koja je izvršena 1796. godine. Posle Drugog svetskog rata, manastir je bio opljačkan. Godine 1953. vršena je rekonstrukcija manastira i podignut je konak. Noviji konak podignut je 1973. godine, i u njemu kapela Svetog Nikole. Trška crkva je uvršćena u značajne istorijske spomenike. Manastir je aktivan, ženski, i o njemu brinu monahinje.

2. Manastir Pustinja sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice

Manastir_Pustinja
Do Poćute se od Valjeva dolazi novoizgrađenom deonicom puta, i na samoj uzbrdici u centru je skretanje nadesno. Zatim se lošim putem silazi dosta dugo, tako da, kada pomislite da ne znate gde ste, stižete na prelepo mestu u šumi u kanjonu reke Jablanice. Po predanju, manastir je osnovan u XIII veku u vreme srpskog krallja Dragutina. Nezavisno od legende, današnji hram leži na temeljima još starijeg iz XI veka. U porti su drevni grobovi. Najstariji pomen manastira potiče iz 1572. godine. U okolnim skrovitim pećinama živeli su monasi pustinjaci, pa najverovatnije odatle potiče naziv manastira. Manastir je više puta rušen i spaljivan. Obnavljan je nekoliko puta. Za vreme Kočine krajine, Bušatlija paša je spalio manastir, pa je isti opusteo. Bio je tada jedina bogomolja u valjevskom kraju i tu su dovodjeni bolesnici kod monaha na lečenje. Hram je zidan od kamena i pravilno tesane sige. Naos je prekriven crepom. Hram ima pored zapadnog ulaza i drugi manji sa severne strane, što je retkost kod pravoslavnih hramova. Postoji i veoma lep zidani ikonostas sa ikonama. Zidani ikonostasi su karakteristični za veoma stare hramove. Način gradnje upućuje na pravoslavne jermene, što takodje govori o starosti ovog manastira. Freske potiču iz 1622. godine, i dobro su očuvane. Tu je ktitorski portret Joakima, zatim freske: Veliki praznici, Stradanje Hrista, Služba Agnecu, Nebeska liturgija, Svetitelji, i po lepoti čuvena freska Svetog Jovana sa krilima, koju uporedjuju sa Belim Anđelom iz Mileševe. Zanimljiv je i prikaz Svetog Silvestera Mučenika na fresci, jer se njegov lik ne sreće ni u jednom drugom pravoslavnom hramu. Manastir Pustinja je bio parohijska crkva i aktivan muški manastir do 1951. godine. Danas je ženski, i o njemu brinu monahinje.

1. Manastir Bođani sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice

Bođani
Na severu Bačke, oko desetak kilometara od Starog Bača, pođe se prema Vajskoj, pravo putem, i dođe do Bođana i manastira sa leve strane. Ovaj manastir sa crkvom posvećenoj Vavedenju Presvete Bogorodice dugačak je 17, a širok 6 metara. Zidovi su debljine 1 metar. Fasada hrama je bez ukrasa. Ktitor manastira je bio bogati trgovac Bogdan, uz dozvolu ugarskog kralja Matije Korvina. Hram je izgradjen 1478, a konačno završen 1722. godine. Više puta je rušen i obnavljan. Crkvu je oslikao 1737. godine Hristifor Žefarević. Bođansko slikarstvo predstavlja novinu u srpskom slikarstvu, i nazvan je”prelaznim periodom”. Ikonostas je u duborezu sa 39 ikona, i izradili su ga Vasilije Romanović i Jova Vasiljević, a radjen je izmedju 1745. i 1748. godine. Konak je završen 1790. godine. Nakon Velike seobe Srba, Bođani su jedno vreme bili sedište episkopa. Početkom XVIII veka, u manastiru je radila bogoslovska škola. U okviru konaka nalazi se mala kapela sa izvorom na kome se po predanju ktitor ovog manastira Bogdan, koji je imao bolesne oči, umio i ozdravio. Iz zahvalnosti, na tom mestu je podigao ovaj manastir, koji je prvobitno bio brvnara. Kompleks manastira ima veliki i uredjen park. Manastir je muški i aktivan.

Posted on Category:Putovanja

Manje poznata dešavanja u Srbiji za posetiti

10. Žumarijada u selu Kladurovu

žumarijada
Ne zvuči poznato? Nije ni nama, ali… U okviru etno-manifestacije Kladurovsko leto, održava se i poznata Žumarijada (poznata u ovom kraju Srbije, naravno). Žumarijada je u stvari takmičenje u pripremanju vlaškog specijaliteta od kukuruznog brašna koje se kuva i po 16 sati uz dodavanje ulja, praziluka, i naravno tajnih sastojaka (pa kad Coca-cola neće da da recept nećemo ni mi). Ovo jelo se zove Žmar, staro je preko 300 godina i tradicionalno se priprema u selim u okolini Homoljskih planina. Pored ovog takmičenja na manifestaciji se izlažu i drugi domaći proizvodi, poput meda, sira, rakije i ručnih radova. Takođe se održavaju i skupovi folklornih ansambala sa igrama iz istočne Srbije. Kako je ovaj kraj naše zemlje nepravedno zapostavljen u turističkim ponudama, mi vam predlažemo da posetite Opštinu Petrovac na Mlavi i ovu manifestaciju.

9. Nušićijada u Ivanjici

nušićijada
Nušićijad,a koja se održava krajem avgusta u Ivanjici, jeste kolaž festival na kojem su zastupljene filmske, pozorišne i druge umetnosti. Tokom festivalskih dana, ovaj prelepi gradić proključa od naroda koji dolazi sa svih strana kako bi uživao u filmskim i pozorišnim predstavama, i u koncertima etno, rok ili bluz muzike. Kako je i Ivanjica mesto u koje se ne svraća često, evo idealne prilike da to promenimo. A za sve one koji se pitaju otkud Nušić u Ivanjici… Pa, šta da vam kažemo, pročitajte “Gospođu ministarku” 🙂

8. Apatinske ribarske večeri

Apatinske-ribarske-večeri
Ova manifestacija se tradicionalno održava u Apatinu početkom jula, i pored pecaroškog takmičenja sadrži i mnoga druga dešavanja u kojima svi posetioci mogu učestvovati. Tu su spremanja paprikaša, bajkerske večeri, koncerti, biciklističke trke i mnoga druga iznenađenja. Pravim putoholičarima ne treba razlog da obiđu Apatin, već samo lepo vreme, ali za sve one koji se teže odlučuju na put ovo je idealan termin. Sama manifestacija još uvek nije iskvarena reklamama i uopšte komercijalizacijom, tako da nosi onaj pravi vojvođanski duh.

7. Jagnjijada u Jagnjilovu

jagnjijada
Da ne zapostavimo Šumadiju, kao dobar predstavnik manje poznatih festivala, ili narodski rečeno vašara, izdvaja se Jagnjilo selo u okolini Mladenovca. Tu se održava regionalna Jagnjijada, izlažu se rasne ovce koje ocenjuje stručni žiri, održavajuse takmičenja folklornih ansambala i… sve ovo ne zvuci posebno za prosečnog mladog čoveka koji živi u gradu, zar ne? Ali, dok ne odete, nemojte suditi. Po čitavom selu razapete su šatre sa muzikom, vruća jagnjetina se sluzi umesto kafe i sve vrvi od naroda. Za sve ljubitelje dobre hrane i provoda, ovo je pravo mesto.
Šumadijska legenda kaže da je u ovom mestu viđeno mitsko biće u Srba – Pragnje, ali je vremenom istrebljeno i završilo na jednom od lokalnih ražnjeva.

6. Leskovačka Rošiljijada

roštiljijada-leskovac
Sada već zalazimo na teren bolje poznatih dešavanja. I nama je bilo gotovo neverovatno otkriće podatka da je prošle godine ovu manifestaciju posetilo preko 500.000 ljudi. Ovde dolaze ljudi iz Bugarske, iz Makedonije, iz okolnih mesta, ma sa svih strana. Svugde je roštilj, po veoma pristupačnim cenama, muzike se prepliću jedna sa drugom i sve je puno pozitivne energije. Kako nam je u nacionalnom duhu da jedemo kao životinje (da ne kažem stoka), ovakva manifestacija je pun pogodak. Jedino što vam može smetati jeste malo veća gužva, ali opet, da nije tako, ne bismo ni mi išli.

5. Šumadija fest u Kragujevcu

ShumaFest
Šumadija Fest je festival koji obiluje muzičkim i umetničkim aktivnostima, predavanjima, tribinama, radionicama (mada realno svi tamo odlaze zbog alkohola i muzike, a pomalo i da promene sredinu).
Motiv za pokretanje festivala jeste da se svake godine, u isto vreme, u srcu Šumadije organizuje događaj koji će doprineti kvalitetnijem društvenom životu mladih i okupiti veliki broj domaćih i stranih posetilaca. Ovaj festival je u usponu, i za koju godinu definitivno neće moći da se stavi u kategoriju manje poznatih događaja. Bendovi koji dolaze su sve popularniji, dečije bolesti u organizaciji su već preležane, tako da čitava priča obećava. Veliki plus cele priče je opšta raznovrsnost događaja, pa će svako za sebe naći nešto interesantno.

4. Veseli spust do Kraljeva

veseli-spust-foto-
Ovo ne smete da propustite! Lagano splavarenje Ibrom, koje ne zahteva ama baš nikakvu veštinu, jer se spuštanje održava onim mirnim delom toka. Ovo je (nažalost) jednodnevna sportska manifestacija, koja se na Ibru održava još od 1990. godine. I dosta ljudi je načulo za nju, ali se malo ko odvaži da ode na lice mesta i vidi svojim očima o čemu se tu radi. Kada su počeli sa celom pričom, u spustu je učestvovalo oko 150-200 ljudi, a prošle godine oko 20 000. Da li vam to nešto govori? I to što nemate čamac ili splav nije nikako opravdanje. Poslužiće bilo šta što pluta. Ljudi se spuštaju na traktorskim gumama, dušecima, nekim improvizovanim splavovima… Ma na mrtvu babu da sedneš, niko te ne bi čudno ni pogledao. Kao maskembal u KST-u. Gomile piva, trubači, jedne godine su ljudi poneli i pečeno prase i stavili ga u čamac i AJDE. Mali savet za pušače: Ne nosite obične upaljače na kremen već one na peckalicu, jer će vam ruke (a i ostali delovi tela) biti skroz mokri, što će vam dodatno otežati paljenje cigare.

3. Tešnjarske večeri u Valjevu

tešnjarske-večeri
Za sve one koji to ne znaju, Tešnjar je stari deo grada u Valjevu, koji nije podlegao raznim modernim arhitektonskim prepravkama i ostalim glupostima već je zadržao autentični izgled još iz turskoga doba. Tešnjarske večeri traju oko 7-8 dana, i za to vreme se u gradu održavaju razni kulturni događaji i koncerti. A onda se na koncertu nađe neko pametan, kao Đule iz Van Goga, i neće da svira dok se neko od pijane mladeži ne okupa u Kolubari, pa posle pola grada ima upalu pluća. Sav narod Valjeva i okoline sjati se uveče u grad da pored Kolubare, između spomenika Živojinu Mišiću i Desanki Maksimović, pronađe razonodu i pobegne od avgustovske vrućine. Ako dođete u bilo koji grad, i taj grad bude Valjevo, dođite na Tešnjarske večeri kako biste spoznali pravu dušu ovoga kraja.

2. Dani piva u Zrenjaninu

dani-piva-zrenjanin
Manifestacija je osnovana 1986. godine, sa namerom da oživi lenje letnje dane, i, gle čuda, uspela je. Nije čudno to što su se organizatori opredelili baš za pivo, jer, pored toga što ovaj grad ima dugu tradiciju ispijanja piva, Zrenjanin ima i tradiciju pravljenja istog. Siguran sam da malo vas zna da se ovde pivo proizvodi još od 1745 godine. Prvi Dani piva su organizovani u čast 240 godina od otvaranja pivare, pa su fijakeri krstarili gradom, točeći besplatno pivo narodu. Vremenom je manifestacija rasla i danas predstavlja sasvim dovoljan razlog da se bez razmišljanja iz bilo kog dela zemlje uputite u Zrenjanin krajem avgusta. Čekaju vas dobro pivo, pozitivna energija, dobri koncerti, i policija na izlasku iz grada – tako da, pazite šta radite.

1. Župska berba u Aleksandrovcu

župska-berba
Negde na 30 km od Kruševca, prestonice Lazareve Srbije, nalazi se varoš Aleksandrovac. Aleksandrovac je poznat po Vino župi i sjajnom vinu, a Župska berba je manifestacija koja slavi kraj svih poslova u vinogradu. Itekako ga slavi! Krajem septembra, 4–5 dana se posveti ovoj manifestaciji. Tu su koncerti, radionice, izložbe, pesnici i… šta? Tu je naravno i vino. U centru Aleksandrovca je trg sa fontanom, kroz koju za vreme ovih nekoliko dana umesto vode teče vino. A cene vina su otprilike na nivou cena vode. Nekada je ovo bilo daleko popularnije dešavanje nego danas, ali i sada ima svojih čari. Čitava okolina dođe do grada sedi se, jede se i pije uz muziku, do kasno u noć, a zatim se prelazi u kućne podrume, gde se čeka jutro. Sjajno mesto za posetu!

Ako volite da putujete i istražujete, svideće vam se naše liste o top 10
planina i tvrđava Srbije!
 
Srećan put!