Posted on Category:Umeće

Pečenje rakije u 10 koraka

Svaki domaćin koji više šljiva ostavi za pekmez nego li za rakiju je, jednom rečju – papučar!
Pokušali smo da objasnimo ovaj plemeniti proces proizvodnje koliko smo znali i umeli. Svi iskusniji neka slobodno komentarišu i isprave nas, jer je za proizvodnju rakije ključno iskustvo, kako sopstveno tako i tuđe.

Vojina Valjevka baner

10. Vremenska prognoza

vremenska-prognoza
U šljivak se po kiši ne ulazi, to neka svima bude jasno. Tako treba da se lepo prati vremenska prognoza, čeka se period lepog vremena (OK, ne može biti lepo kad je plus 40, ali niko nije ni rekao da je ovo lako)  i onda se kreće na posao. Do tada se prikupljaju ljudi za mobu, spremaju kace, burad i kazan.

9. Trešenje

tresac
Uz pretpostavku da su gradonosni oblaci zaobišli naš šljivak, pristupamo najnepopularnijem poslu u procesu proizvodnje rakije, a to je sakupljanje šljiva. Šljiva sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Najbolja sorta za rakiju jeste požegača ili kako je u narodu zovu „madžarka“. U tom periodu plod sam otpada sa grana, te je najbolje pomoći mu jednostavnim trešenjem drveta. Ako vas mrzi da to radite na tradicionalan način (najjači momak u domaćinstvu se uhvati za stablo i trese ga dok sve šljive ne popadaju) treba nabaviti mehanički tresač voća. Postoje i kombinacije sa upotrebom traktora i kaiševa, ali da vas ne zamaramo detaljima. (Ako se ipak odlučite za taj metod, nekada najbolje srpske traktore možete pogledati ovde.)

8. Kupljenje šljiva

skupljenje
Pre kupljenja postoji i proces potkupljanja šljiva tj. sakupljanja samo onih plodova koji su sami opali sa drveća. Kupljenje je posao koji zahteva što više ljudi, kako bi se brzo završio. Pre trešenja stabala, ispod svakog od njih se postavi ogroman najlon (ako ga imate naravno), kako bi se plod lakše sakupio. Šljive se kupe u kofe ili kante i u njima se prenose u veće sudove tj. burad i kace. Bilo bi dobro da se od plodova odvajaju lišće i grančice, jer one nisu poželjne u komini. Idealno bi bilo odstraniti i košticu, ali kako to retko ko radi, dovoljno je voditi racuna da se ona ne izlomi prilikom muljanja.

7. Komina

komina
Pošto se rakija većim delom proizvodi na malim privatnim gazdinstvima koja ne poseduju potrebnu opremu, šljive se često cele stavljaju u kace za vrenje bez prethodnog muljanja. Može i tako, ali je onda proces vrenja (period od stavljanja šljiva u kacu do idealnog trenutka za pečenje rakije) duži. Izmuljane šljive (ili neizmuljane) stavljaju se u sudove za vrenje. Berbu i muljanje treba podesiti tako da se sud za vrenje napuni za dan ili najviše dva dana, kako bi vrenje teklo ravnomernije i kako bi se izbegla opasnost od ukiseljavanja komine. Kace ili burad se šljivom pune do 80% svoje zapremine, kako se u toku vrenja ne bi prelivala. Postoje recepti da se na 100 kg šljive u kacu doda 30 g suvog vinskog kvasca, da bi se vrenje pospešilo, ali postoji i priča o 2 kg šećera na 100 kg šljive. Što se tiče kvasca – ostavljamo vam na volju, ali dodavanje šećera ne preporučujemo. Jednostavno takva rakija (iako to nije velika količina šećera) nije zdrava i može izazvati od jakih mamurluka do ozbiljnih zdravstvenih problema. Mi ovde dajemo savete za pravu domaću prirodnu rakiju, bez dodoavanja šećera, koju ćete sa ponosom služiti svojim prijateljima. Posudu sa kominom treba malo izdići iznad zemlje kako se ne bi hladila tokom vrenja. Tako je ostaviti 20–25 dana ( broj dana varira od mnogo elemenata), i mešati je jednom do dva puta nedeljno. Iskusni domaćini u kominu ubace jedan kraj creva, a drugi u kofu sa vodom, i tvrde da je to za odvođenje ugljendioksida. Ne znamo ali prenosimo.

6. Pripremiti kazan

kazan
Za vreme vrenja komine, treba iskoristiti vreme i pripremiti kazan. Kazan se sastoji iz tri dela: kotao (ložište + deo za kominu + kapa), cev za paru i tabarka. Za sve koji ne znaju, poenta je da vatrom paru isterate iz komine (u kojoj je alkohol), kroz cev sprovedete kroz tabarku (koja je ispunjena hladnom vodom), gde se para hladi i postaje tečnost tj. rakija. To je najjednostavnije moguće objašnjenje same destilacije. Sve delove kazana treba prebrisati i oprati nakon svake godišnje destilacije rastvorom sode, a zatim isprati hladnom vodom. Ispiranje se vrši do trenutka kada isprana voda više nema nikakvu boju ni miris. Cev je obično nepristupačna, te se za nju koristi četka. To je osnovno godišnje održavanje. Tokom samog pečenja rakije, prilikom menjanja komine (ponovnog punjenja kazana), uvek treba oprati deo za kominu, kako se ne bi zadržavali ostaci od prošle ture i tako kvarili kvalitet nove. Kazan za rakiju održavajte redovno i pažljivo i služiće vas godinam, pa i decenijama.

5. Loženje kazana

lozenje2
Kao što smo već rekli, vatrom podrgrevamo kominu, iz nje izlazi alkoholna para, koja se putem cevi sprovodi u tabarku punu hladne vode, prelazi u tečno stanje i istače u bilo koji sud. E sad vi pitate: „Odakle mi vatra, Prometeju moj?!“. Postoje tri načina „loženja kazana“. To je putem drva (tradicionalno), plinom ili strujom. Kako ovde pričamo o amaterskoj proizvodnji, preporučujemo loženje na drva, iako je ono najteže jer se takvim načinom loženja veoma teško postiže stalna vatra iste jačina, koja je neophodna za dobru rakiju. Plinski gorionici i oni na struju su daleko stabilniji, ali i skuplji, a kako polazimo od pretpostavke da ste kazan nasledili od dede ili oca, držaćemo se ovog modela sa drvima. Kao i svaku vatru, i ovu započinjemo sa tanjim grančicama i razgorevamo je dok komina ne počne da kuva u kazanu. Ono što je najvažnije jeste da pazite da vam ne zagori komina, da ne ložite prejaku vatru – taman koliko je potrebno da se komina kuva i isparava i da kazan po obodu dobro dihtuje. Za dihtovanje možete koristiti testo napravljeno od vode i trice (stočna hrana). Za neupućene, to je jedan „prsten“ oko kazana u kom je najčešće voda koja ne dozvoljava pari iz komine da odlazi nigde drugde do u cev ( tzv. lulu). Vatra je dobre jačine onda kada rakija krene da teče, ne baš jakim intezitetom. Za kontrolisanje vatre neki jednostavno koriste i vodu, ali takvim načinom na duže staze samo uništavate, kazan kome nikako ne prija sistem toplo-hladno.

4. Prva destilacija

tomovaca
Što bi naši seljaci rekli :“Sad je bitno iskustvo, to ti je kao i leganje sa ženom, mogu ti pričati danima, ali dok ne ispečeš prvi kazan – razumeti me nećeš“. Mi ćemo pokušati da ovaj divan i plemeniti proces pojednostavimo što je više moguće. Kao prvo, rakiju treba zahvatati tj. skupljati u čistom emajliranom loncu ili u kakvom drugom metalnom sudu. U početku će rakija biti jača, da bi, kako vreme odmiče, ona koja ističe iz lule bivala sve slabija. Prva destilacija se završava kada skupljena rakija, pomešana, bude jačine oko 25–30 stepeni, tzv. „meka“ rakija. To znači da je ta tura gotova i da treba staviti novu kominu. Vodite računa, topla rakija uvek pokazuje koji stepen jačine više.

3. Provera jačine

grad
Kao što smo rekli, rakiju ne treba meriti „ispod lule“, dok je topla, već nešto kasnije. Klasičan način jeste putem instrumenta koji se zove grad i liči na toplomer. Klasičan grad ima skalu podeljenu na stepene i na grade, pluta poput plovka kada ga stavite u kofu ili lonac u kom je rakija, i potanja do određene dubine. Kada se grad stabilizuje, pročitate do kog podeoka je potonuo, i to vam je jačina ispečene rakije posle prve destilacije. Isti postupak primenite i kod merenja jačine prepeka. Inače, jedan grad je vrednosti 2.5 stepena.

2. Prepek (druga destilacija)

sljivak
Prepek je proces kojim od „meke“ rakije, dobijene prvom destilacijom, pravimo „prepečenicu“ ili „ljutu“ ili kako je ko već zove. Kada svu kominu ispečemo, valja oprati kazan i odstraniti sve ostatke komine da ne kvari ukus i kvalitet prepečenice. U opran kazan sipati „meku“ rakiju, u zavisnosti od zapremine kazana, i ponoviti proces destilacija. Naravno, rakija koju ovako dobijete ima viši procenat alkohola, te destilaciju završavate onda kada u zbirnom sudu jačina bude oko 45 stepeni ili 21-22 grada. Naravno, to nije sveto pravilo, ukusi su različiti, ali ako preterate sa jačinom rakiju treba razblažiti destilovanom vodom i to po formuli: V2=(V*P/P2)-V,
V2 = potrebna količina vode za razređivanje (l)
V = količina destilata za razređivanje (l)
P = jačina destilata (vol. %)
P2 = jačina na koju se želi razrediti destilat (vol. %)

1. Društvo

lozenje
Naravno da, kao i svaki ozbiljan posao, što pečenje rakije svakako jeste, njega treba obavljati u društvu. Komšiluk će vam uvek rado svratiti, pomoći, pa eto i probati vaš novi proizvod. Degustatora, iskustva i saveta nikada dosta, ali molimo vas: nemojte preterivati, jer ćete doći u opasnost da opijeni ovim divnim pićem zaboravite na ozbiljnost posla i uništite svoj godišnji trud. ŽIVELI!

Dopšće vam se i 10 malih vinarija Srbije
Vino za početnike
Najbolja piva

Posted on Category:Istorija

Kosovski boj – ličnosti i junaci

10. Toplica Milan

Kosovka-devojka
Jedan od junaka naše epske poezije o čijem istorijskom postojanju nemamo puno dokaza. Prema njegovom imenu, ako ćemo govoriti o činjenicama, bio je vlastelin iz oblasti današnjeg Prokuplja, pošto se nedaleko od njega nalazi Kula Milana Toplice, a u blizini Valjeva je zamak Berkovac – navodno Milanov zamak. I tu svaka iole precizna istorija prestaje. Predanje je daleko živopisnije i bogatije. Milan Toplica je jedan od Lazarevih „gospodara granice“. Bio je pobratim Ivana Kosančića i knežev kum. Poznat i kao Zmaj od Toplice, Milan je važio za jednog od najboljih strelaca svoga vremena. On i Ivan Kosančić bili su pobratimi, a narodna epika ga pamti kao visokog čoveka i kao Ivanovog saputnika prilikom uhođenja Turaka pre Kosovske bitke. Prema jednog drugom predanju, Milan je ušao zajedno sa Obilićem u Muratov šator kao prevodilac, i zajedno sa njim poginuo. Legenda takođe kaže da je neimenovana Kosovka devojka bila Milanova verenica.

9. Kosančić Ivan

ivan_kosancic
O istorijskom postojanju ovog viteza i nema puno dokaza, te moramo reći da je i on neistorijska ličnost. Ali, po osobinama koje predanje dodeljuje Milanu i Ivanu, može se, sa velikom ogradom, napraviti paralela između njih i braće Oliverović, Krajimirom i Damirom, vrhunskim majstorima u mačevanju na evropskim turnirima. Krajimir je dočekao odrubljenu glavu kneza Lazara u posudi, zavetujući se Bogu da će i njegova „glava biti svuda gde je kneževa“. I to bi bilo sve o istoriji. Predanje kaže da je kosanički vojvoda bio Ivan, sin Ognjena Kosančića, viteza iz pratnje Dušana Silnog. Kosančić je bio najbolji mačevalac u srpskoj vojsci, poznat i po osobenom načinu borbe sa dva mača – dugim i kratkim. Bio je poznat i kao Zmaj od Radana, što se dovodi u vezu sa njegovom pripadnošću viteškom Redu Zmaja. U narodu se zbog njegovih sposobnosti verovalo da je od vilinskog roda, da je neranjiv i da govori nemušt jezik. Kosančić je bio izuzetno obrazovan, govorio je tečno nekoliko jezika, od svih srpskih vitezova on je najbolje poznavao Osmanlije, njihove običaje, zakone, vojnu taktiku… Kosančiću se pripisuju epiteti slični onima koje je imao Sveti Đorđe i ostali sveti ratnici. Takođe, prisutne su i analogije sa starim slovenskim paganskim božanstvima. Ako ste pristalica te teorije – Kosančić je bio jedan od dvanaestorice vitezova koji su predvodili napad na turskog sultana u Kosovskoj bici.

8. Braća Musići

musići
Stefan i Lazar Musić bili su Lazarevi sestrići, sinovi čelnika Muse i istorijske ličnosti. Hronološki najraniji pomen Stefana Musića, najstarijeg sina čelnika Muse, vezan je za događaje s početka osme decenije XIV veka. Smatra se da su Musići učestvovali i u sukobu Lazara sa Nikolom Altomanovićem, kojeg je Stefan lično i osakatio kao kaznu za ovaj sukob. U domaćim izvorima se Stefan Musić i njegov brat Lazar javljaju samo pod ličnim imenima, dok se u dubrovačkim dokumentima pominje i porodično ime. Posle smrti rodonačelnika, čelnika Muse, najstariji sin Stefan je preuzeo ulogu glave porodice po principu prvorodstva. Kao jedan od najznačajnijih vlastelina u okviru države kneza Lazara, Stefan Musić je nastavio porodičnu tradiciju i preuzeo vazalske obaveze koje su bile utvrđene još za vreme njegovog oca. Stefan nije menjao očevu politiku vernosti i odanosti majčinoj rodnoj, odnosno ujakovoj kući. Odgovarajući na svoje vojničke obaveze prema knezu Lazaru, Stefan i Lazar Musić su učestvovali u Boju na Kosovu, u kome su i poginuli, mada njihovo direktno učešće u bici nije spomenuto u prvim istorijskim izvorima pisanim posle nje.

7. Jug Bogdan i devet Jugovića

jugovići
Prema narodnoj pesmi, Jug Bogdan je bio Milicin otac i istoriji pod tim imenom nije poznat. Da li se radi o Vratku Nemanjiću, izdanku loze Nemanjića preko Vukana, koji jeste bio kneginjin otac ili ne, ne može se sa sigurnošću reći. Vratko, iako blizak Lazaru, nije učestvovao u Boju na Kosovu jer je prema istorijskim podacima umro pre nje i sahranjen je u manastiru Davidovci. Sa druge strane, njegov sin verovatno jeste učestvovao u boju, u kome je i poginuo. Narodna pesma pominje devet Jugovića i najstarijeg Boška, ali je sigurno (onoliko koliko sigurno nešto iz ovog perioda može biti) to da je Vratko imao samo jednog sina. Kako ne želimo da zapostavimo ni narodno predanje, valja reći da su se po njemu devetorica Milicine braće zvali: Boško, Damjan, Mitar, Momir, Nenad, Nikola, Petar, Vojin i Stepan, i da su svi do jednog poginuli na Kosovu polju. Još jedna legenda kaže da se u okolini Ivanjice nalazi grob Boška Jugovića. Ta legenda još kaže da je, povlačeći se sa Kosova, ovaj srpski junak od ljutih rana izdahnuo na brdu Palibački grob iznad Ivanjice. Početkom ovog veka preduzimač Blagoje Luković, na mestu gde je pronađen skelet zaštićen oklopom, sagradio je crkvu na kojoj je napisao: „Ovu crkvu podižem na grobu Boška Jugovića“. Pored crkve danas raste devet hrastova, kao simbol devetorice Jugovića. Takođe po pričama, carica Milica je za vreme Kosovskog boja bila smeštena na brdu iznad Ivanjice, gde je vidala rane srpskih junaka koji su se povlačili sa Kosova. Livada i izvor u blizini groba Boška Jugovića nazvani su Caričina voda i Caričina livada, i sa tog izvora, prema tvrdnjama meštana, teče lekovita voda kojom se svake godine na Vidovdan, pre izlaska sunca, ljudi umivaju.

6. Murat I

Murat
Murat je bio sin Orhana I i vizantijske princeze Hirofire (njeno tursko ime bilo je Nilufer Hatun). Nakon prerane smrti Sulejman-paše 1360. godine, nasleđuje ga Murat. On je bio prvi osmanski osvajač na evropskom tlu. Godine 1362. bio je osnovan prvi korpus (odred) janičara. To su bila pretežno hrišćanska deca koja su obučavana za vojnu službu kao pešadijske trupe. Sama činjenica da je lično prisustvovao boju na Kosovu nije toliko začuđujuća, jer je on inače voleo da bude u srcu borbe – zaštićen elitnim jedinicama, naravno. S obzirom na to da je Murat poginuo na bojnom polju, a to nije bio čest slučaj u srednjem veku, i bitka i čin pogibije su daleko odjeknuli. Hrišćanski i turski izvori se razilaze oko načina i vremena pogibije. Turski izvori tvrde da je sultan ubijen na prevaru, posle bitke. Hrišćanska strana je o ovom događaju proširila legendu o podvigu usamljenog viteza koji je žrtvovao svoj život radi zaustavljanja moćnog sultana. Bilo kako bilo, turski sultan je pohod na Srbiju platio glavom. Njega je nasledio sin Bajazit, za koga se vezuje bratoubistvo.

5. Marko Kraljević

marko.k
Najveći i najpoznatiji junak naše epske poezije, kriv je, prema predanju, za poraz na Kosovu, jer je zakasnio na bitku. Logično objašnjenje narodnih pevača, jer kako bismo inače mogli da izgubimo najveću bitku kada smo imali junaka od kojega Turci strepe na svakom koraku. Istorija kaže malo drugačije. Posle Maričke bitke, 1371, iz koje se nisu vratili Vukašin i Uglješa, Marko Kraljević je formalno, pravno postao suvladar cara Uroša, a posle smrti poslednjeg Nemanjića (2. ili 4. decembra 1371) on je jedini zakoniti vladar. Iako je jedini nosio titulu kralja, niko ga ne priznaje za vrhovnog gospodara. Poznato je da Lazar nije bio u najboljim odnosima sa Mrnjavčevićima. Bez vojske, koja je izginula na turskoj teritoriji, Marko je izgubio Prizren i Skoplje. U takvim okolnostima Marko je postao sultanov vazal. Štaviše, i na suženoj teritoriji u zapadnoj Makedoniji, koja mu je preostala posle nasilne deobe države, sa Prilepom kao jedinim većim gradom, legitimni srpski kralj delio je vlast sa kraljicom majkom i bratom Andrijašom. Do kraja života Marko je ostao veran podanik sultanov. Ništa se pouzdano ne zna o učešću kralja Marka u Kosovskoj bici. Kao turski vazal morao bi se boriti protiv Srba. Ali, navodno, sultan se plašio da ne pređe na srpsku stranu, pa ga u boj nije zvao. Bilo kako bilo, učestvovao na ovoj ili onoj strani, narod je u njemu opevao najvećeg junaka koji se jedini do kraja borio protiv Turaka.

4. Vlatko Vuković

vlatko
Vojvoda Vlatko Vuković bio je vlastelin iz roda Kosača i jedan od boljih ratnika svoga doba. Sa Turcima je ratovao još 1388. kod Bileće, gde je Turke potukao do nogu. Poput Vuka Brankovića preživeo je bitku, u kojoj je učestvovao kao izaslanik drugog Lazarevog zeta, Tvrtka Kotromanića, i kao vođa bosanske vojske (mislimo na pravoslavnu Kraljevinu Bosnu, da ne bude zabune). Predvodio je vojsku od oko 5 hiljada ljudi, komandovao levim krilom na Kosovu i sa velikim uspehom ušao u bitku. Smatra se glavnim „krivcem“ za vest o srpskoj pobedi koja se proširila Evropom. Ili je pobede zaista bilo, kako ćemo kasnije i opisati, ili je Vuković, poveden početnim uspehom i probojem turskih redova javio kralju Tvrtku da je bitka dobijena. Bilo kako bilo, zvona svih crkava u Parizu zvonila su u čast hrišćanske pobede. Umro je bez muških potomaka, 1392. godine, a nasledio ga je sinovac. Na Vlatkovom grobu u blizini Stolca u Hercegovini stoji natpis u kome se veliča njegova pobeda nad Turcima kod Bileće.

3. Vuk Branković

vuk
Prema predanju, on je najveći izdajnik među Srbima koji je ikada živeo. On je taj koji je oklevetao Miloša Obilića i izdao Lazara, povlačeći vojsku sa Kosova. Istorija, pak, kaže nešto drugo. Vuk Branković je bio Lazarev zet i saveznik, a bitka na Kosovu polju se odigrala u krajevima pod njegovom upravom. Rođen je 1345. godine u porodici koja korene, navodno, vuče još od prvih Nemanjića. On je bio unuk slavnog kralja Milutina, a jedini sačuvan portret ovog slavnog srpskog junaka je na jednoj fresci u ohridskoj crkvi Bogorodice Perivlepte. Legenda kaže da freska prikazuje njegov lik kada je imao svega 18 godina! Prema nekim izvorima, zbog svog bogatsva, predvodio je tešku konjicu i u samom boju imao velike uspehe protiv Turaka, koji nisu bili spremni za borbu sa tim rodom vojske. Prema istim podacima, on je na svom krilu do nogu potukao Muratovog sina Jakuba. O izdaji Vuka Brankovića ne govore neposredni istorijski izvori, a o njoj prvi put piše čuveni istoričar Mavro Orbin, puna dva i po veka posle Kosovskog boja. Ako posmatramo vreme posle bitke, vidimo da je Vuk odbijao vazalstvo prema Turcima sve do 1392. godine, a i posle toga im je pružao otpor, da bi na kraju bio odveden u zarobljeništvo, u kojem je i umro 1396. Ali narodu je trebao krivac za ishod bitke i konačnu propast Srbije, a Vuk je bio jedan od retkih koji je bitku preživeo.

2. Miloš Obilić

obilić
Nema naučnih dokaza da je Miloš Obilić (ili Kobilović, kako ga narodni pesnici nazivaju) istorijska ličnost. Da li se iza njega krije lik Nikole Gorjanskog, mačvanskog bana, ili ne – teško je reći. Ime Miloša Obilića prvi put se u pisanim izvorima spominje početkom XV veka, i to u prilično drugačijoj verziji tog imena. Poistovećivanje Nikole Gorjanskog sa Milošem Obilićem predstavlja slobodnu interpretaciju, više oslonjenu na istoriju razvoja književnog lika. Bilo kako bilo ili ne bilo, Obilić je po svemu sudeći jedan od likova koji nisu učestvovali u boju. Barem ne pod tim imenom. On je oklevetani junak na kneževoj večeri, on je najbolji vitez u srpskoj vojsci, i on ubija turskoga sultana. Ali zašto je oklevetan? Napominjemo da smo sada na terenu narodne književnosti, a ne istorije. Dakle, Lazarev zet, Vuk Branković, govori protiv Obilića pred samu bitku. Razlog treba tražiti u tome da je Lazar visoko cenio Obilića i možda čak nameravao da mu da Oliveru (najmlađu ćerku) za ženu, što bi ga dovelo u rang samog Brankovića. Elem, ostavimo to narodnim pevačima. Istina jeste da je Murat ubijen, bilo jurišem srpskih vitezova i probijanjem obruča oko njega, bilo na prevaru, od strane jednog viteza koji je u pesmama opevan kao Miloš Obilić.

1. Lazar Hrebeljanović

Lazar_Hrebeljanovic
Mavro Orbin piše da je Lazar bio sin Pripca Hrebeljanovića, vlastelina i velikaša u vreme cara Stefana. Rođen je oko 1329. u Prilepcu, kod Novog Brda. Lazar je bio stavilac (stavilac je bila titula ličnog poslužitelja vladara na svečanim večerama, veoma bitna za to doba) Stefana Dušana i njegovog naslednika Stefana Uroša. Hijerarhijska vrednost te titule se naglo menjala tokom godina, naročito posle smrti cara Dušana, kada su se na dvoru izgubile vizantijske titule despota, sevastokratora i kesara. Zbog neslaganja sa Mrnjavčevićima napušta dvorsku službu i već 1371. se prvi put spominje kao knez. Bio je veoma vešt vladar, njegova država prostirala se od Dunava do Kosova, uključujući gradove Novo Brdo, Niš, Kruševac, Užice, Rudnik, Braničevo i Golubac. Za prestonicu je uzeo Kruševac. Orođavanjem je pridobio vlastelu u srpskim zemljama i uspostavio prijateljske veze sa vladarima i velmožama okolnih država. Njegova sestra Dragana bila je udata za čelnika Musu, ćerka Mara za Vuka Brankovića, a ćerka Jelena za Đurđa Stratimirovića Balšića. Orodio se i sa Aleksandrom, sinom bugarskog cara Šišmana i mačvanskim banom Nikolom Gorjanskim Mlađim. Vidnom ulogom oko izmirenja Pećke i Carigradske patrijaršije zadužio je Srpsku crkvu. I sve bi se to možda i zaboravilo da nije bilo Kosovskog boja. Lazar je i ranije sa Turcima umeo da ratuje, ali su sve to bili manji, pogranični sukobi. Iako se o samom boju malo zna, sigurno je da je Lazar lično predvodio centralni deo vojske, koju bi po svemu sudeći trebalo da je činila pešadija. Više je scenarija o tome kako je Lazar zarobljen. Mi ćemo vam predstaviti nama najdraži. Srpska vojska je pobedila u boju (kako je Vlatko Vuković i javio Tvrtku Kotromaniću). Nakon pogibije sultana Murata, nastupa haos izazvan povlačenjem elitnih odreda janičara. Oni se povlače jer im je sveta dužnost da poginu braneći sultana, a kako je sultan bio mrtav, ni njihova žrtva ne bi imala smisla. Tek posle povlačenja, Bajazit je proglašen za sultana i preuzima vođstvo. Dolazi nazad na mesto borbe, kako bi se preuzela tela palih velikaša. Za to vreme sa Kosova polja su se već povukli Branković (koji je po svemu sudeći predvodio konjicu) i Vuković (zbog dalekog puta u Bosnu). Lazar je ostao u polju zbog velikih gubitaka pešadije i velikog broja ranjenika. Bajazit ga tu zatiče, zarobljava i pogubljuje. Lazareve mošti počivaju u njegovoj zadužbini Ravanici. Mnogo je dokaza i za ovakav scenario i protiv njega. Nama jeste najlogičniji, ali i da nije, zadržavamo pravo da na današnji dan budemo neobjektivni.

Svideće vam se i:

Žene koje su vladale Srbijom

Sveta Loza Nemanjića

Tvrđave Srbije

Posted on Category:Istorija

10 razloga zbog kojih sam protiv Beograda na vodi

10. Priziva poplave

poplave
Mi, Srbi, smo vazda bili sujeveran narod. Čim su 2014. počeli da pričaju o Beogradu na vodi zadesiše nas one katastrofalne poplave, pa se plašim šta će biti ako istrajemo u toj ideji. Bolje je ne izazivati sudbinu.P, p,p,p daleko bilo.

9. Uništio je biciklističku stazu i šetalište

bara-venecija
Možda je nekome deo keja kod Bara Venecije bio ruglo grada ali meni je bio oaza mira i najlepši deo biciklističke staze u Beogradu. Sada taj deo izbegavam, jer zbog obimnih radova u tri smene, staza je zasuta šljunkom i blatom a buka je mnogo veća nego na trkama Nacionalne klase oko Ušća. Sve ovo, nekako proročki smo najavili još u tekstu Zašto ne treba rušiti….

8. Zaklanja mi pogled na Beograd

pogled
Svi koji nisu imali prilike da pogledaju Beograd sa prostora Starog sajmišta neka to učine u najskorijoj budućnosti dok kule i neboderi nisu nikli. Vrlo je jednostavno uvideti da se tokom godina izgradnje i planiranja vodilo računa da se Beograd gradi tako da ni jedna zgrada ne zaklanja pogled nekoj drugoj. Sve je uređeno stepenasto i planski. E pa što ste gledali na reku gledali ste, sad ćete gledati na reku preko svojih predstavnika koji žive u Beogradu na vodi.

7. Državno zemljište pretvara u privatno

zemljište
Prelazimo na malo ozbiljnije teme. Koliko ja kao običan građanin razumem trenutno je to zemljište državno ili gradsko ili društveno , nazovi kako god hoćeš. Prilično sam siguran da će prilikom izgradnje ovog projekta to zemljište postati vlasništvo preduzeća Beograd na vodi, koje pak opet neće biti u većinskom vlasništvu ni grada ni države već nekih Arapina. Po mom skromnom mišljenju to se sve ne razlikuje previše oko čuvenog muljanja oko zemljišta Luke Beograd. Ako sam pogrešio , izvinjavam se na svom neznanju.

6. Sem makete ništa od ugovora nisam video

ugovor
Ako izuzmemo divnu maketu, koja uzgred budi rečeno neodoljivo podseća na izvorne planove za izgradnju Novog Beograda iz 60-ih godina 20. veka, ja bre niti jedan valjan i jasan ugovor nisam video. Te objave neku verziju na engleskom , te onda neku skraćenu , te radnu verziju te na svahiliju…. Aman nije moguće da je pravo toliko komplikovana nauka da je niko živi u ovoj zemlji ne razume.

5. Pominju se silne pare

strah-evri
Čim naši političari počnu da se frljaju sa milijardama meni je to sumnjivo. Da se ne lažemo niko u ovoj zemlji milijardu nije video još od doba velike inflacije 1993. (kamo sreće da je ni tad nismo videli) a sad odjednom investicija braće Arapa sa ne znam koliko nula. Opšte je poznato da se ovde svašta radi za procenat i za mnogo manje iznose a tek ovo. I onda se taj iznos menja, smanjuje, povećava u zavisnosti od doba izbornog procesa…. Jednostavno sumnjam u naše političare kada su pare u pitanju.

4. Primer na restoranu Savanova

www.rs.n1info.com
www.rs.n1info.com

Sve mi nešto liči da će taj Beograd na vodi biti nešto nalik na primer restorana Savanova. Kada su tek počeli radovi i pripreme za ovaj projekat veka, napravljena je jedna više manje neugledna montažna baraka u kojoj je običan svet mogao pogledati maketu budućeg naselja. Malo po malo počelo se služiti piće u toj prostoriji, pa se ona proširila , pa se služila i hrana , pa se još prošitila i baraka od izložbenog štanda postade elitni restoran sa sopstvenim parkingom koji se može platiti SMS-om i baštom koja se pruža sve do biciklističke staze. Ko je vlasnik objekta? Ima li sve dozvole? Ako ima hoću i ja da ih dobijem , kako se to radi? Čudno.

3. Fantomi iz Hercegovačke

fantom
Čudima nikada kraja kada je u pitanju ovaj projekat. Mnogo je bespravno podignutih objekata na području budućeg Beograda na vodi i njihovo rušenje uz regularne presude ide jako sporo. Da se razumemo, sve što je bespravno sagrađeno i treba biti srušeno. I hangari U Savamali , i bespravne kuće u Kaluđerici ali i bespravne vikendice pored Save. I to u skladu sa presudama. Kad , ne lezi vraže, jedne noći pojaviše se neki čudni ljudi u Hercegovačkoj, dovezoše bagere u centar grada, dva sata rušiše sve te objekte i netragom nestaše. O maltretiranju prolaznika bolje da i ne govorim. Plašim se ovakvih ljudi , kristalnih i drugih noći i ako ih privlači ovakav projekat bolje da ga ne bude.

2. Gradonačelnik ne zna

rušenje
Oduvek je prvi čovek grada ličnost od velikog ugleda u narodu. Današnji gradonačelnik podržava projekat Beograd na vodi i u tome lično ne vidim ništa loše. Školovan čovek, uspešan pa valjda i vidi dalje od mene. Ali ga tolika briga za ovaj projekat previše zaokupljuje pa ne stiže da se pozabavi time što je neko žitelje glavnog grada legitimisao, zaustavljao, maltretirao a zgrade u strogom centru rušio bagerima. Toliko ne stiže da se bavi tim pitanjem da jedino zna da to nisu učinile gradske službe. Ako ga ovaj projekat toliko okupira, bolje da ga ne bude, volim kada gradonačelnik misli na sitnije problema kao što su bezbednost i sloboda kretanja građana.

1. Premijer se više brine gde kupiti kape za skijanje

skijanje
Još jedan bitan razlog zbog kojeg sam protiv Beograda na vodi je taj što je on toliko nebitan da svi gore navedeni razlozi i primedbe ne dolaze do predsednika Vlade Republike Srbije. Kada ga neko pita o svemu ovome on uzvrati pitanjem „A gde to mogu da se kupe te kape za skijanje ?“. Pa kad je nebitan , da ga i ne gradimo. Uzgred , kape i ostalu opremu za skijanje je najbolje uzimati na sajmu zimske opreme , može i staro za novo.