Posted on Category:Istorija

Zanimljivosti iz srpske istorije

10. Priznanje Crvenog krsta

red-cross-4
U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: “Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine”. Postavljena je u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila Srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj, zemlji sa kojom je Srbija bila u ratu. Iako smo bili protivnici u ratu, poštovali smo se kao ljudi.

9.Teslina komemoracija

nikola-tesla
Na komemoraciji Nikoli Tesli u Njujorku, po njegovoj želji, svirana je srpska rodoljubiva pesma Tamo daleko. Govorio je gradonačelnik Njujorka, Fjorelo la Gvardija, a sve je prenosio Radio Njujork. Teslini posmrtni ostaci su kasnije preneti u Beograd, a trenutno je aktuelna rasprava da li će se nalaziti u Hramu Sv. Save ili u muzeju.

8.Prvi Beograđanin

praljudi
U Skadarliji je tridesetih godina prošlog veka profesor Velike škole Đorđe P. Jovanović pronašao lobanju “Beogradskog neandertalca”. Prvi “Beograđanin” je dakle živeo pre dalekih 40 000 – 70 000 godina. Za Zemunce nemamo proverene informacije.

7. Rimski bunar zidali Austrijanci

Rimski_bunar
Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski, i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava, bio je pravo tehnološko čudo za to vreme. Brojne misterije i legende su vezane za ovo mesto i prepričavaju se i dan-danas. Idu od priče kako je tu skriveno zlato Kraljevine Jugoslavije, do toga da je dotle vodio lagum od Gardoša ka Kalemegdanu.

6. Paljenje moštiju

Храм-Светог-Саве
Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, koji je u to doba nazivan Čupina umka, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran Poslednja šansa.

5.Nema inflacije

novac
U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, vlada izmeštena, a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna a kurs nepromenjen – 88 franaka za 100 dinara. I to bez intervencija MMF-a i sličnih dobronamernih institucija.

4. Ćirilični Zagreb

vuk
Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan počasnim građaninom Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na našoj ćirilici!

3.Beogradska mumija

Beogradska-mumija
Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina, Riđički je kupio na svom putovanju u Egiptu. Nije ukradena ili oteta, za razliku od mnogih koje se nalaze po najpoznatijim svetskim muzejima!

2.Znate li šta je ovo?

kajmakacalan
Osamnaest dugih dana srpski vojnici su u Prvom svetskom ratu pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara i na kraju uspeli, preuzimajući važno strateško mesto. Osmatračnica srpske Vrhovne komande je posle rata prenesena u Pionirski park ispred Narodne skupštine, gde i danas ponosno stoji, i pored koje mnogi od nas svakodnevno prolaze, a da i ne znamo šta zapravo predstavlja.

1.Ispred svoga vremena

liberte
Srbija je posle Francuske prva evropska zemlja koja je ukinula feudalizam. Sretenski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje, a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao “francuskim semenom na Balkanu”. Tada smo bili malo previše Evropljani za druge Evropljane.

Posted on Category:Svakodnevica

Stvari koje niste znali o Srbiji

10. Grof Drakula je naš!

Sava-Savanovic
Najpoznatija reč našeg jezika koju koriste i stranci je vampir. A ako vas zanima ko je prvi vampir na svetu, reći ćemo vam i to. Prvi vampir ipak nije grof Drakula. Nije ni Sava Savanović, kako mnogi misle, već je izvesni Petar Blagojević, o čijem je povampirenju 1725. ozbiljno pisala i austrijska štampa.

9. Beli Anđeo

beli-andjeo
Na prvom satelitskom prenosu između Severne Amerike i Evrope, 1963. godine, nalazila se freska “Beli anđeo” iz manastira Mileševe (zadužbine kralja Vladislava, sina kralja Stefana).

8. Malina – strateški proizvod

maline
Srbija je vodeći izvoznik malina u svetu. Prema podacima iz 2012, gotovo 95 odsto malina na svetskom tržištu dolazi iz naše zemlje. Nažalost, većina novca od tog silnog izvoza ne ide proizvođačima već preprodavcima, distributerima i prerađivačima. Živeo liberalni kapitalizam.

7. Zemlja careva

Augustus
Između trećeg i četvrtog veka naše ere, ukupno 18 rimskih careva je rođeno na teritoriji današnje Srbije. To je petina svih rimskih vladara ikada. Toliko smo dali zapadnoj civilizaciji, a oni nas još uvek posmatraju kao istočnjake.

6. Srednjevekovna sila

car-dusan
Da je kruna Nemanjića bila vredan trofej turskim osvajačima, govori i činjenica da je srpski jezik bio jedan od četiri zvanična jezika Otomanske imperije. O princezama, vezirima i ostaloj vlasteli našeg porekla da i ne govorimo.

5. Nas i Rusa trista miliona

moskva
Teritorija Ruske imperije, smeštena u današnjoj Ukrajini, nosila je naziv Nova Srbija, po brojnim naseljenicima srpske nacionalnosti. Veliki broj naselja je nosio nazive iz današnje Vojvodine, a neka su ostala do dan danas.

4. Poznati u svetu

kosmonauti
Dva Srbina su dobila Pulicerovu nagradu, Valter Bogdanić i Čarsl Simić, a ukupno 13 Srba je aktivno radilo na “Apolo” programu američke svemirske agencije NASA. Jedan od osnivača američke agencije NASA je bio Srbin Mihajlo Pupin.

3. Pravoslavlje

Sveti-Sava-hram
Hram Svetog Save u Beogradu je najveća pravoslavna crkva na svetu i spada među 10 najvećih crkvenih zgrada na svetu.

2. Veze sa Francuskom

tvrdjava-maglic
Srbija je u svojoj istoriji imala francusku kraljicu! Jelena Anžujska, žena kralja Stefana Uroša, rođena je u zemlji “galskih petlova”, a udajom je prešla u pravoslavlje. U njenu čast zasađena je Dolina jorgovana, putem kojim je trebalo da prođe pri dolasku u Srbiju.

1. Švajcarci, koliko je sati?

srpski-sat
Srpska industrija satova je starija od Švajcarske. Srbi su svoje satove proizvodili 600 godina pre Švajcaraca. Svaki komentar je suvišan.

Posted on Category:Putovanja

Manje poznata dešavanja u Srbiji za posetiti

10. Žumarijada u selu Kladurovu

žumarijada
Ne zvuči poznato? Nije ni nama, ali… U okviru etno-manifestacije Kladurovsko leto, održava se i poznata Žumarijada (poznata u ovom kraju Srbije, naravno). Žumarijada je u stvari takmičenje u pripremanju vlaškog specijaliteta od kukuruznog brašna koje se kuva i po 16 sati uz dodavanje ulja, praziluka, i naravno tajnih sastojaka (pa kad Coca-cola neće da da recept nećemo ni mi). Ovo jelo se zove Žmar, staro je preko 300 godina i tradicionalno se priprema u selim u okolini Homoljskih planina. Pored ovog takmičenja na manifestaciji se izlažu i drugi domaći proizvodi, poput meda, sira, rakije i ručnih radova. Takođe se održavaju i skupovi folklornih ansambala sa igrama iz istočne Srbije. Kako je ovaj kraj naše zemlje nepravedno zapostavljen u turističkim ponudama, mi vam predlažemo da posetite Opštinu Petrovac na Mlavi i ovu manifestaciju.

9. Nušićijada u Ivanjici

nušićijada
Nušićijad,a koja se održava krajem avgusta u Ivanjici, jeste kolaž festival na kojem su zastupljene filmske, pozorišne i druge umetnosti. Tokom festivalskih dana, ovaj prelepi gradić proključa od naroda koji dolazi sa svih strana kako bi uživao u filmskim i pozorišnim predstavama, i u koncertima etno, rok ili bluz muzike. Kako je i Ivanjica mesto u koje se ne svraća često, evo idealne prilike da to promenimo. A za sve one koji se pitaju otkud Nušić u Ivanjici… Pa, šta da vam kažemo, pročitajte “Gospođu ministarku” 🙂

8. Apatinske ribarske večeri

Apatinske-ribarske-večeri
Ova manifestacija se tradicionalno održava u Apatinu početkom jula, i pored pecaroškog takmičenja sadrži i mnoga druga dešavanja u kojima svi posetioci mogu učestvovati. Tu su spremanja paprikaša, bajkerske večeri, koncerti, biciklističke trke i mnoga druga iznenađenja. Pravim putoholičarima ne treba razlog da obiđu Apatin, već samo lepo vreme, ali za sve one koji se teže odlučuju na put ovo je idealan termin. Sama manifestacija još uvek nije iskvarena reklamama i uopšte komercijalizacijom, tako da nosi onaj pravi vojvođanski duh.

7. Jagnjijada u Jagnjilovu

jagnjijada
Da ne zapostavimo Šumadiju, kao dobar predstavnik manje poznatih festivala, ili narodski rečeno vašara, izdvaja se Jagnjilo selo u okolini Mladenovca. Tu se održava regionalna Jagnjijada, izlažu se rasne ovce koje ocenjuje stručni žiri, održavajuse takmičenja folklornih ansambala i… sve ovo ne zvuci posebno za prosečnog mladog čoveka koji živi u gradu, zar ne? Ali, dok ne odete, nemojte suditi. Po čitavom selu razapete su šatre sa muzikom, vruća jagnjetina se sluzi umesto kafe i sve vrvi od naroda. Za sve ljubitelje dobre hrane i provoda, ovo je pravo mesto.
Šumadijska legenda kaže da je u ovom mestu viđeno mitsko biće u Srba – Pragnje, ali je vremenom istrebljeno i završilo na jednom od lokalnih ražnjeva.

6. Leskovačka Rošiljijada

roštiljijada-leskovac
Sada već zalazimo na teren bolje poznatih dešavanja. I nama je bilo gotovo neverovatno otkriće podatka da je prošle godine ovu manifestaciju posetilo preko 500.000 ljudi. Ovde dolaze ljudi iz Bugarske, iz Makedonije, iz okolnih mesta, ma sa svih strana. Svugde je roštilj, po veoma pristupačnim cenama, muzike se prepliću jedna sa drugom i sve je puno pozitivne energije. Kako nam je u nacionalnom duhu da jedemo kao životinje (da ne kažem stoka), ovakva manifestacija je pun pogodak. Jedino što vam može smetati jeste malo veća gužva, ali opet, da nije tako, ne bismo ni mi išli.

5. Šumadija fest u Kragujevcu

ShumaFest
Šumadija Fest je festival koji obiluje muzičkim i umetničkim aktivnostima, predavanjima, tribinama, radionicama (mada realno svi tamo odlaze zbog alkohola i muzike, a pomalo i da promene sredinu).
Motiv za pokretanje festivala jeste da se svake godine, u isto vreme, u srcu Šumadije organizuje događaj koji će doprineti kvalitetnijem društvenom životu mladih i okupiti veliki broj domaćih i stranih posetilaca. Ovaj festival je u usponu, i za koju godinu definitivno neće moći da se stavi u kategoriju manje poznatih događaja. Bendovi koji dolaze su sve popularniji, dečije bolesti u organizaciji su već preležane, tako da čitava priča obećava. Veliki plus cele priče je opšta raznovrsnost događaja, pa će svako za sebe naći nešto interesantno.

4. Veseli spust do Kraljeva

veseli-spust-foto-
Ovo ne smete da propustite! Lagano splavarenje Ibrom, koje ne zahteva ama baš nikakvu veštinu, jer se spuštanje održava onim mirnim delom toka. Ovo je (nažalost) jednodnevna sportska manifestacija, koja se na Ibru održava još od 1990. godine. I dosta ljudi je načulo za nju, ali se malo ko odvaži da ode na lice mesta i vidi svojim očima o čemu se tu radi. Kada su počeli sa celom pričom, u spustu je učestvovalo oko 150-200 ljudi, a prošle godine oko 20 000. Da li vam to nešto govori? I to što nemate čamac ili splav nije nikako opravdanje. Poslužiće bilo šta što pluta. Ljudi se spuštaju na traktorskim gumama, dušecima, nekim improvizovanim splavovima… Ma na mrtvu babu da sedneš, niko te ne bi čudno ni pogledao. Kao maskembal u KST-u. Gomile piva, trubači, jedne godine su ljudi poneli i pečeno prase i stavili ga u čamac i AJDE. Mali savet za pušače: Ne nosite obične upaljače na kremen već one na peckalicu, jer će vam ruke (a i ostali delovi tela) biti skroz mokri, što će vam dodatno otežati paljenje cigare.

3. Tešnjarske večeri u Valjevu

tešnjarske-večeri
Za sve one koji to ne znaju, Tešnjar je stari deo grada u Valjevu, koji nije podlegao raznim modernim arhitektonskim prepravkama i ostalim glupostima već je zadržao autentični izgled još iz turskoga doba. Tešnjarske večeri traju oko 7-8 dana, i za to vreme se u gradu održavaju razni kulturni događaji i koncerti. A onda se na koncertu nađe neko pametan, kao Đule iz Van Goga, i neće da svira dok se neko od pijane mladeži ne okupa u Kolubari, pa posle pola grada ima upalu pluća. Sav narod Valjeva i okoline sjati se uveče u grad da pored Kolubare, između spomenika Živojinu Mišiću i Desanki Maksimović, pronađe razonodu i pobegne od avgustovske vrućine. Ako dođete u bilo koji grad, i taj grad bude Valjevo, dođite na Tešnjarske večeri kako biste spoznali pravu dušu ovoga kraja.

2. Dani piva u Zrenjaninu

dani-piva-zrenjanin
Manifestacija je osnovana 1986. godine, sa namerom da oživi lenje letnje dane, i, gle čuda, uspela je. Nije čudno to što su se organizatori opredelili baš za pivo, jer, pored toga što ovaj grad ima dugu tradiciju ispijanja piva, Zrenjanin ima i tradiciju pravljenja istog. Siguran sam da malo vas zna da se ovde pivo proizvodi još od 1745 godine. Prvi Dani piva su organizovani u čast 240 godina od otvaranja pivare, pa su fijakeri krstarili gradom, točeći besplatno pivo narodu. Vremenom je manifestacija rasla i danas predstavlja sasvim dovoljan razlog da se bez razmišljanja iz bilo kog dela zemlje uputite u Zrenjanin krajem avgusta. Čekaju vas dobro pivo, pozitivna energija, dobri koncerti, i policija na izlasku iz grada – tako da, pazite šta radite.

1. Župska berba u Aleksandrovcu

župska-berba
Negde na 30 km od Kruševca, prestonice Lazareve Srbije, nalazi se varoš Aleksandrovac. Aleksandrovac je poznat po Vino župi i sjajnom vinu, a Župska berba je manifestacija koja slavi kraj svih poslova u vinogradu. Itekako ga slavi! Krajem septembra, 4–5 dana se posveti ovoj manifestaciji. Tu su koncerti, radionice, izložbe, pesnici i… šta? Tu je naravno i vino. U centru Aleksandrovca je trg sa fontanom, kroz koju za vreme ovih nekoliko dana umesto vode teče vino. A cene vina su otprilike na nivou cena vode. Nekada je ovo bilo daleko popularnije dešavanje nego danas, ali i sada ima svojih čari. Čitava okolina dođe do grada sedi se, jede se i pije uz muziku, do kasno u noć, a zatim se prelazi u kućne podrume, gde se čeka jutro. Sjajno mesto za posetu!

Ako volite da putujete i istražujete, svideće vam se naše liste o top 10
planina i tvrđava Srbije!
 
Srećan put!