Posted on Category:Putovanja

10 jezera Srbije koje treba posetiti

10. Bovansko jezero

panoramio.com
panoramio.com

Na putu za Sokobanju, na desetak kilometara pre Sokobanje iz pravca Aleksinca, nalazi se Bovansko jezero. To je veštačko jezero dugo 10 km, sa najvećom dubinom od preko 30 m na pojedinim mestima. Pošto je to akumulacija za snabdevanje vodom susednog Aleksinca, zabranjena je vožnja motornim čamcima, ali je zato ovo jezero dom dve jedriličarske regate tokom godine. Dok je lokalna industrija radila bilo je prijavljivanja povećane koncetracije teških metala u vodi, ali se taj problem nije javljao već godinama. Bogato je ribom i pravo je uživanje za pecaroše koji u svojim pričama tvrde da se ovde mogu upecati somovi i do 60 kilograma. Verujemo im na reč.

9. Jezero Ćelije

kostickopaonik.rs
kostickopaonik.rs

Jezero Ćelije takođe je veštačko i nalazi se na reci Rasini, jugoistočno od Aleksandrovca. Formirano je 1979. godine da bi se zaustavio nanos koji reka nosi. Dužina jezera je 12 km a širina 450 m, dok najveća dubina iznosi 48 m. Voda iz akumulacije koristi se za navodnjavanje industrije u Kruševcu i okolnih poljoprivrednih površina. Jezero je prelepo, ušuškano iznad Aleksandrovačke župe, brana predstavlja most na samom jezeru kojim prolazi lokalni put i važi za odlično mesto za pecaroše, ali i za kampere, koji ga sve više posećuju u poslednje vreme.

8. Zlatarsko jezero

zlatarinfo.rs
zlatarinfo.rs

Zlatarsko jezero, poznatije kao jezero Kokin brod, veštačko je jezero, nastalo u dolini reke Uvac izgradnjom brane za potrebe hidroelektrane i pregrađivanjem reke Uvac kod mesta Kokin Brod. Zlatarsko jezero ima površinu od 7.25 km2, dužinu od 21 km, dok je prosečna dubina jezera 75 m. Jezero je okruženo planinama Zlatar i Muretnica. Brana izgrađena na jezeru je najveća kamena brana u Evropi. Zlatarsko jezero se nalazi na putu Beograd-Crnogorsko primorje i predstavlja popularnu destinaciju za putnike koji žele da zastanu i odmore se od napornog puta. Obale Zlatarskog jezera nisu uređene, tako da su zastupljene samo divlje plaže. Jezero je najvećim delom plovno, što pruža mogućnosti za vožnju čamcima i potpuno uživanje u svim prirodnim lepotama koje jezero nudi. Česti gosti Zlatarskog jezera su i biciklisti, planinari, lovci i ribolovci. U blizini jezera se nalazi i stanište beloglavnog supa.

7. Zaovinsko jezero

destinacijeusrbiji.rs
destinacijeusrbiji.rs

Zaovinsko jezero se nalazi na kod mesta Zaovine, na planini Tari, u granicama Nacionalnog parka Tara, u zapadnoj Srbiji. Takođe je veštačko, ima dubinu od 110 m i hrani se vodom preko pritoka Konjske reke i Belog Rzava. Jezero je izgrađeno u funkciji hidroelektrane „Bajina Bašta” i prazni se usled niskog vodostaja reke Drine kako bi se dobila voda za pokretanje turbina u hidroelektrani, dok se u slučaju visokog vodostaja voda iz reke prepumpava u jezero. Kristalno čiste vode, ono predstavlja pravi biser za sve ljubitelje prirode koji se zadese na Tari. Oko celog jezera ide lokalni asfaltirani put koji je pogodan za obilazak okoline, ali ga ipak preporučujemo u letnjim mesecima, jer je sneg na Tari često nemilosrdan kada jednom zaveje.

6. Gružansko jezero

zanimljivasrbija.rs
zanimljivasrbija.rs

Gružansko jezero je akumulaciono jezero koje opštinu Kragujevac, od koje je udaljeno 20 kilometara, napaja pijaćom vodom. Širina jezera iznosi od 300 do 2800 metara. Dužina jezera je 10 km. Površina jezera je skoro 900 hektara, dok je prosečna dubina između 3 i 30 metara. Nastalo je pregrađivanjem reke Gruže, koja je jezeru i glavna pritoka. Jezero važi za svojevrstan ribolovački raj i dom je mnogim takmičenjima i druženjima pecaroša. U jezeru žive štuka, som, šaran, jezerska pastrmka itd. Ako vas put navede u ove krajeve, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

5. Borsko Jezero

turizamiputovanja.com
turizamiputovanja.com

U podnožju planine Crni Vrh, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotoci su 1959. godine zarobljeni branom. Na nadmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara ogledalo je za slikovitu i raskošnu lepotu okolnih predela. Leti temperatura vode dostiže 25 stepeni, te je ovo jezero idealna lokacija za sve koji žele da letnji odmor provedu u Srbiji. Veliki broj neuređenih i nekoliko uređenih plaža su na raspolaganju svima koji se odluče za Borsko jezero. Tu su i brojne staze za šetnju i rekreaciju. Čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem za veliki broj ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa i svih vrsta bele ribe. Nisu retki i kapitalni ulovi pojedinih vrsta, pa je otud ovo jezero veoma popularno među ribolovcima.

4. Vlasinsko jezero

serbia.com
serbia.com

Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulice. Vlasinska visoravan se nalazi na 1230 m, a samo jezero na 1210 m nadmorske visine. Jezero je dugačko 9 km, najveća širina je 3,5 km, prosečna dubina je 10 m, a najveća dubina kod brane je 22 m. Prema nadmorskoj visini i površini od 16,5 km², Vlasinsko jezero je najveće veštačko planinsko jezero u Srbiji i jezero koje je na najvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima. Ima nekoliko zaliva koji su pogodni za plaže, sportove na vodi i smeštaj čamaca, a najveći je Biljanin zaliv. Poluostrva su popularna kod ljubitelja kampovanja, a istaknutija poluostrva su: Bratanov Del, Dugi Del i Pejčinov Klad. Spada u prohladna jezera, jer je srednja godišnja temperatura vode 9⁰C, a maksimalna srednja mesečna u avgustu je 18⁰C, te je pogodnije za klizanje zimi nego za kupanje leti. Jezero je veoma bogato ribom: ohridska, potočna, kalifornijska pastrmka, amur, šaran i grgeč samo su neki od stanovnika Vlasinskog jezera. Najzanimljiviji turistički motiv su ploveća ostrva sa potpunom vegetacijom koja se nalaze na jezeru, a pokreću ih vetrovi. Ova pojava, jedinstvena u svetu, i ostali pejzaži koje ćete ovde sresti su dovoljan razlog da svratite u okolinu Surdulice.

3. Srebrno jezero

srebrnojezero.biz
srebrnojezero.biz

Srebrno jezero jedno je od najpoznatijih izletišta u Srbiji. Po vrsti pripada grupi veštačkih akumulacionih jezera. Jezero je zapravo rečni rukavac Dunava koji je 1971. godine pregrađen nasipom u gornjem toku i nalazi se u opštini Veliko Gradište (udaljenost od Beograda 120 km, od Požarevca 34 km, od Smedereva 60 km). Ima površinu od 4,5 kilometra kvadratnih, dugo je 14 km, duboko 7-14 m (najdublja tačka je takozvana Glava vrbnika dubine 16,5 metara), i široko od 380-450 m. Zahvaljujući snažnim pumpama, u jezeru je nivo vode stalno niži od nivoa Dunava, tako da je stalno obezbeđen dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine, što omogućava da jezero bude besprekorno čisto i bistro. Srebrno jezero je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. Ribolovcima je poznato po ulovljenom šaranu težine 44 kg. U jezeru su zastupljene sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik…

2. Belocrkvanska jezera

jelenadilber.com
jelenadilber.com

Bela Crkva se nalazi u južnom Banatu, sto kilometara istočno od Beograda. Uz sam grad smeštena su i Belocrkvanska jezera: Glavno, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara… Jezera su nastala iskopavanjem šljunka, pa je voda prozirno zelena, a plaže su peščane. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Pored uređenih delova obale, posetiocima su na raspolaganju i male uvale sa potpuno prirodnim ambijentom za kupanje. Šaransko jezero je jedino neurbanizovano, i predstavlja potpuno prirodan ambijent, bogat ribom (amur, smuđ, šaran, som), i pogodan za organizovanje ribolova. Ako ste ljubitelj takvog odmora, ovde ćete naći i idealno mesto za kampovanje koje nikako ne smete propustiti.

1. Palićko jezero

youtube.com
youtube.com

Jednostavno je od početka pisanja teksta mesto broj jedan bilo rezervisano. Palićko jezero je veštačko jezero koje zbog različitih sadržaja i prirodnih bogatstava predstavlja popularnu turističku destinaciju. Temperatura vode u jezeru je između 18 i 25°C, što ga čini pogodnim za kupanje u letnjim mesecima, ali i idealnim mestom za odmor u zimskom periodu. Obala jezera je dugačka oko 17 km i uređena je celom dužinom. Zbog svojih prirodnih karakteristika i značaja sa ekološkog aspekta, Palićko jezero je proglašeno za Park prirode. Životinjski svet jezera čine ribe (štuka, čikov, smuđ, šaran, sivi i beli tolstolobik) i ptice, od kojih se pet vrsta nalazi na listi ugroženih ptica u svetu. Biljni svet karakterišu akvatične vrste, a najznačajnija je retka vrsta orhideja – močvarni kacun. Prema legendi, jezero je ostatak Panonskog mora, dok je mnogo verovatnije i prihvaćenije mišljenje da je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Biser prirode zemlje Srbije koji vam preporučujemo da obiđete prvom prilikom.

 

Svideće vam se i naši tekstovi: Planine Srbije i Najlepša mesta za posetiti u Srbiji!

Posted on Category:Svakodnevica

Stvari koje niste znali o stjuardesama

10. Sve dok su vrata otvorena, nema plate

Samo-dok-leti
Iako su pre poletanja veoma ljubazne i nasmejane, taj deo posla njima nije plaćen. U platu im se računaju samo sati koje avion provede u vazduhu. Otkazivanje i odlaganje letova i svaki prekid putovanja koštaju stjuardese možda i više nego putnike.

9. „Sleteti“ na ovaj posao je prilično teško

ribe
Kompanija Delta je 2010. godine otvorila konkurs za 1000 radnih mesta, a primili su 10.000 prijava. Mnogo ljudi, pa i fakultetski obrazovanih, rado se prijavljuje za ovaj posao. Ipak, nije potrebna diploma da biste bili deo leteće posade. Dovoljno je da znate tečno govoriti više jezika, da imate iskustva u uslužnoj delatnosti i da volite putovanja. Iskusne stjuardese savetuju tih 4%, koliko otprilike dobije poziv na razgovor, dobro da razmisle. Ako nisu voljne da putuju gde god im se kaže i ako ne mogu da prežive na početničkoj plati, neka ni ne pomišljaju da se prijave.

8. One mogu biti preniske ili previsoke da lete

debela
Kada je Pan American Airways bio na svom vrhuncu, 1960-ih, postojali su strogi kriterijumi za stjuardese. Morale su da budu visoke najmanje 158cm, da imaju manje od 59kg, a u penziju su odlazile čim napune 32 godine. Čudno ali istinito, bilo im je zabranjeno da se udaju ili da imaju decu. Sindikati i udruženja stjuardesa su se mnogo vremena borili protiv ovakvih pravila sa promenljivim uspehom. Danas, sve dok stjuardesa može da “stane” u sedište, dok je dovoljno visoka da dohvati ormariće za prtljag i dok može da prođe kroz izlaz u slučaju opasnosti – može i da leti.

7. Otkazi iz bizarnih razloga

anonimus
Prvih 6 meseci je probni period koji je i najvažniji. Otkazi se dobijaju ako, na primer, vežu uniformu oko struka, ali i za korišćenje putnih privilegija (koje dobijate tek nakon probnog rada). Ipak, za najozbiljniji prekršaj smatra se ako lete dok su bolesne. U tom slučaju, ne da ne smeju da rade, nego ni da putuju avionom nijednom avio kompanijom. Nigde.

6. Dijetalna Coka Cola je najveća noćna mora!

dijet-kola
Mislite da je svejedno koje ćete piće tražiti u avionu? Varate se. Od svih pića koja služe u avionu, dijetalna koka kola je stjuardesama pravi košmar. Za vreme koje je potrebno da bi se slegla pena, mogu da usluže tri putnika.

5. Nemojte pokušavati da prokrijumčarite preminule rođake, jedno od njihovih zaduženja je da obrate pažnju na to.

sanduk
Ljudi ovo rade iz jednostavnog razloga, a to je ušteda. Transport preminule osobe može da košta i do 5.000 dolara. A, u slučaju da neko umre u toku leta, jedino avio kompanija Singapure Airlines, uz svu opremu, ima i “sanduk za preminule”.

4. Ostvarenje vaših avio seksualnih fantazija će ići malo teže

sex-slon
Svi smo čuli ili pomislili na ovo u nekom trenutku, ali nije baš lako ispuniti ovu fantaziju. Tehnički, sam čin nije zakonom zabranjen, ali neposlušnost iskazana članu posade jeste. Kad vam kažu da prestanete, šta god radili – prestanite. Inače ćete imati prilično neprijatan razgovor sa cimerima iz ćelije. S obzirom da je toalet omiljeno mesto za to, po Marfiju, stvoriće se red ispred i neko će vas “tužiti”. Nećete proći neopaženi.

3. One su prva linija odbrane od trgovine ljudima!

nasmejani
U Americi, sve je počelo sa Sandrom Fiorini, stjuardesom koja je bila ključni svedok kada je mladić prokrijumčario novorođenče. Nakon toga ona je osnovala organizaciju koja danas obučava stjuardese na šta da obraćaju pažnju, kako da se ponašaju i kome da jave ako uoče krijumčarenje ljudi. Saradnja sa policijom danas je na daleko višem nivou nego nekad.

2. Duži staž – kraće suknje!

mini-suknje
Dužina staža je nešto što se veoma poštuje u ovoj profesiji. Duži staž im ne obezbeđuje samo da biraju kuda će da lete ili koji dan će im biti slobodan, to je čak odlučujući kriterijum za dužinu suknje. Tek nakon probnog perioda, imaju dozvolu da je malo skrate. A što više vremena prođe – kraća suknja!

1. Verovatno nikad niste iskusili ekstremne turbulencije.

Levitaatio
Svako ko je leteo osetio je nelagodnost prilikom potresa u avionu. U Americi avio-kompanije dnevno prevezu oko 2 miliona ljudi. Ipak, od 80-ih samo tri osobe je umrlo od turbulencija, a od toga dvoje nije imalo pojas. Kada se dogodi “ekstremna turbulencija”, pilot ima obavezu da prizemlji avion, a osim ako nije jako ozbiljna situacija niko to neće tako nazvati. Stjuardesama se samo u ovom slučaju, eventualne ozlede vode kao povrede na radu (za koje se dobija nadoknada).

Posted on Category:Ljubav

Činjenice o ljubavi

10. Ljubav ne ide iz srca

ljbav1
Zaljubljenost je neurološko stanje, kao glad ili žeđ. Samo što ljubav ipak traje nešto duže. Kada volimo, naš mozak daje naređenje telu da proizvodi razne hemikalije: feromone, dopamin, norepinefrin, serotonin, oksitocin i vazoprecin. U prevodu, ljubav ne kreće iz srca već iz mozga.

9. Leptirići u stomaku

leptirici
Leptirići nastaju kao posledica adrenalina i reakcija su tela na stres koji se javlja zbog pojačanog lučenja kortizola. Kada smo zaljubljeni, telo se ponaša kao u stanju straha: drhtimo, srce ubrzano kuca, zenice se šire…

8. Ljubav jeste slepa

true_love_is_blind_
U prvoj fazi zaljubljenosti, čovekov mozak se ponaša kao kod osobe koja ima opsesivno-kompulsivni poremećaj. Kao da to nije dovoljno, kognitivna sposobnost je redukovana. U prevodu, zaljubljenost je stvarno slepa (da ne kažemo: glupa).
Još nešto, surove statistike upozoravaju da zaljubljivanje i ulazak u vezu dovode do gubljenja najmanje dva prijatelja.

7. U koga ćemo se zaljubiti?

children-love
Ovaj deo je stvarno komplikovan. Da bismo se zaljubili, osoba prvo treba da nas privuče, a o tome odlučuje leva strana mozga. Zatim se zaljubljujemo desnom stranom. Za procenu da li nam se neko sviđa ili ne je dovoljno samo četiri minuta, a u tom procesu su govor tela i ton glasa bitniji od onoga šta nam neko priča. Naučnici kažu da na privlačnost utiču genetika, izgled, ponašanje, miris, a nekad je dovoljna samo blizina (koja je glavni krivac za romanse na poslu).
Ipak, čak dve trećine ljudi se zaljubi u osobu koju zna od ranije, a ne u nekoga koga su tek upoznali.

6. Ljubav leči sve, samo treba voleti

cimg1049
Maženje ili makar držanje za ruke sa osobom koju volite je toliko blagotvorno da deluje kao prirodni analgetik. To se dešava zbog lučenja hormona oksitocina. Kažu da čak i samo gledanje slike voljene osobe pomaže u smanjenju bolova.

5. Srce

ove-is-in-the-air
A kada pogledate u osobu koju volite, vaše zenice se šire. Eksperimentalno je dokazano da kada se par koji se iskreno voli gleda u oči, nakon 3 minuta srca im postaju sinhronizovana i kucaju u savršeno istom ritmu. Nauka nije otkrila zašto se ovo dešava, ali je simbol srca još od 13. veka metafora za ljubav.

4. Brak

brak
Ljudi se zaljube u proseku sedam puta pre nego što se venčaju sa nekim. Čak dvoje od petoro ljudi završi u braku sa svojom prvom ljubavlju.
Da bi veza i kasnije brak opstali, potrebno je da budete dovoljno različiti da biste mogli da učite jedno od drugog i da nikad ne postanete jedno drugom dosadni, ali i da budete dovoljno slični da biste mogli da se povežete i zajedno uživate u stvarima koje vas oboje interesuju. Kažu da je ljubav preduslov, ali su isti stavovi o zajedničkom životu uslov da par ostane zajedno. Da, baš je vrlo, vrlo jednostavno…
Ali nije nemoguće. Najduži poznat brak traje od 1925. godine do danas. Izračunajte sami koliko je to godina.

3. Slomljeno srce

BROKEN-HEART
U suštini, ljubav je kao droga. Naučnici su otkrili da zaljubljenost i kokain pokreću hemijske procese koji dovode do sličnog stanja euforije, pa se posle raskida mozak ponaša kao krizi kroz koju prolaze kokainski zavisnici. Raskid, razvod ili smrt voljene osobe dovode do tolike tuge da se oseća fizički bol u predelu grudi. U najgorim slučajevima, telo zbog tuge toliko oslabi da može doći do srčanog udara. Slomljeno srce dakle stvarno postoji.
Zabrinjavajuć je podatak da trećina današnjih zahteva za razvod braka sadrži reč »Facebook«.

Kako da prebolite raskid? <-- klik

2. Strah

runaway-bride
Ne mislimo sada na strah od vezivanja ni na strah od samoće (jedan od ta dva je svakako povezan sa ljubavlju, a u komplikovanim slučajevima su i oba istovremeno). Postoji prava pravcata fobija od ljubavi i zaljubljivanja – filofobija. To je još jedna od šašavih fobija koje su psiholozi registrovali (više o njima smo pisali ovde).
U vezi sa ljubavlju postoji i poremećaj koji se zove erotomanska deluzija: u pitanju je veoma razvijen osećaj ljubavi i privlačnosti prema osobi koja je ne uzvraća (obično je to neka filmska zvezda, fudbaler…).

1. Cmok!

love-kiss
Ljubljenje je oduvek veoma važno. U srednjovekovnoj Italiji je čak postojao zakon da muškarac koji poljubi ženu u javnosti mora da se oženi njome. Sreća pa je taj zakon i ostao u srednjem veku, ljubite se slobodno! 🙂
Statistike kažu da muškarci koji ljube žene pred odlazak na posao žive u proseku 5 godina duže od onih koji to ne rade. Ljubite se, ljubite kao da vam život zavisi od toga! (Pošto i zavisi.)