Nalazi se 8 km od Subotice, pored mesta Palić koje je, upravo zbog jezera, značajan turistički centar Vojvodine.
Jezero je eolskog porekla i predstavlja najveće jezero u Srbiji nastalo prirodnim putem. Deo je zaštićenog područja Park prirode Palić.
Površina jezera iznosi oko 4,7 km². Dubina jezera varira, ali u proseku iznosi oko 2 metra. Obala jezera je duga oko 17 km i celom svojom dužinom je uređena.
U sezoni temperatura vode iznosi od 18 do 25 °C. Čak iako je voda hladna, zbog relativno male dubine, dovoljno je samo par sunčanih toplih dana, da se temperatura jezera zagreje i da bude pogodna i prijatna za kupanje.
Palićko jezero – istorija
Prvi dokumenti koji pominju jezero potiču iz sredine XV veka. Već krajem XVIII veka ljudi su poznavali lekovita svojstva vode i mulja Palićkog jezera i upravo zbog toga su se u XIX veku pojavila izgradjena kupališta.
Najveći razvoj Palić je dostigao 1880-ih godina, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun. U drugoj polovini XX veka izgradjeni su mnogi sportski centri i fabrička odmarališta na Paliću. 1978 godije je iskopana prva bušotina termomineralne vode na Paliću zahvaljujući kojoj je šest godina kasnije, 1984. godine, otvoren termalni bazen.
Uz postojeći prečistač, 1995. godine, pušten je u rad kanal Tisa – Palić, što je u mnogome doprinelo poboljšanju kvaliteta jezerske vode.
Palićko jezero – danas
Palićko jezero je atraktivno pre svega kupačima, ali sam centar nudi i druge vidove zabave, sportske aktivnosti, ali i obilazak rezervata prirode, posmatranje ptica, pešačke ture i foto-safari. Obala je veoma privlačna zbog svojih peščanih sprudova, staza za bicikliste, kao i poligona za učenje vožnje.
Jezero je bogato ribom i ovo daje priliku zaljubljenicima u ribolov za aktivan odmor. Centar pruža i mogućnosti za lečenje i oporavak. Jezersko blato je bogato važnim mineralima sa lekovitim osobinama, a izvori mineralne vode imaju temperaturu od 25 °C.
Nedelju dana pre samog puta savetujemo vam da rezervišete smeštaj. Nije da Palić oskudeva sa smeštajnim jedinicama, ali je idealan za tranzitni i vikend turizam, te se pola Novog Sada, Subotice i okoline sjuri na jezero sa svakim sunčanim vikendom. Ako rezervišete preko interneta, savetujemo vam da dan-dva pred polazak lepo potvrdite svoj dolazak telefonom, kako ne biste došli u neprijatnu situaciju.
9. Put
Pitanje je samo da li vam se žuri na odredište ili ne. Možete do Subotice otići vozom (povratna karta je oko 900 din), pa do Palića tih 7 km taksijem ili autobusom. Ako pak idete kolima opet je pitanje da li vam se žuri ili ne. Uvek možete auto-putem, putarine iznose oko 500 dinara i stižete za nekih dva sata iz Beograda. Ako volite da provodite vreme u putovanju, predlažemo vam magistralne puteve kroz sela i varoši Srema i Bačke. Takav put ume da traje i više od 4 sata, ali se na njemu svašta može videti.
8. Fruška Gora
Mi predlažemo put ka Novom Sadu preko Iriga. Jeste, duže je i dalje, ali kada prođete Rumu i krenete da se penjete ka Irigu i dalje ka Fruškoj gori, videćete da se put isplatio. Većina nas Frušku goru vidi samo na njenom obronku, tu negde kod Čortanovaca ili Sremskih Karlovaca, pa i ne zna kolika je to planina. Put preko Iriškog Venca jeste veći uspon, ali se njime izlazi na vrh Fruške gore, na nadmorsku visinu od 502 m. Na Iriškom Vencu se nalazi i spomenik Sloboda, posvećen žrtvama NOB-a. Tu možete napraviti pauzu i u hladu drveća popiti kafu pre nastavka puta koji vas vodi u Novi Sad.
7. Novi Sad
Put sa Fruške gore se spušta na most Sloboda koji vas uvodi u Novi Sad. Opet je sve pitanje vremena, ali vam preporučujemo da prošetate ovim divnim gradom. Slikajte se pored katedrale u centru, otiđite do Dunavskog parka (izgovara se Dunaaaaavskog), popijte kafu u ulici Laze Telečkog (mada je sada na snazi uredba grada da nema muzike posle ponoći). Posetite čuveni „štrand“ ili Petrovaradin. Samo vodite računa da se ne zaigrate u Novom Sadu, jer je pred vama još dobrih stotinak kilometara puta.
6. Subotica
Subotica je predivan grad na samom severu Srbije kroz koji morate proći na putu ka Paliću. Ime je dobio ili po danu u nedelji ili po Suboti Vrliću, rizničaru srpskog vladara Jovana Nenada, koji je u periodu 1526/27 imao svoju nezavisnu državu, čija je prestonica bila Subotica. Grad je veoma živ i aktivan, pun kafića i restorana, ali i predivnih građevina koje morate videti. Među njima izdvajamo : Sinagogu (sagrađena 1902. u stilu secesije), Gradsku kuću (najveća građevina Subotice podignuta 1908-1910), Franjevačku i Pravoslavnu crkvu, i zgradu Narodnog pozorišta.
5. Jezero
Postoje legende koje kažu da je jezero ostatak Panonskog mora ili da je ono nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado. Nećemo nikome da rušimo iluzije, ali je verovatnije da je jezero nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid, i tako je jezero postalo slano. Predivan kej za šetnju pored jezera vas prosto mami, uz samu obalu su i zanimljive građevine među kojima su i Muški i Ženski štrand. Nažalost, kvalitet vode u jezeru danas je veoma loš, te se kupanje ne preporučuje, a neki od meštana kažu da ni riba iz jezera nije najbolja za jelo. Ali i pored toga, ovo mesto odiše mirom i idealno je za letnji beg iz grada makar i na vikend. Više o Jezerima Srbije pogledajte ovde (klik!).
4. Gde na ručak
Na samom Paliću ima nekoliko restorana u kojima možete rezervisati sto za ručak ili večeru. Preporučujemo vam da obavezno najavite svoj dolazak kako ne biste ostali gladni, jer restorana je malo, a gostiju na Paliću uvek mnogo. Čarda Kapetanski rit, Riblja čarda i Abraham su samo neki od restorana koje možete posetiti . Kada ste na Paliću najbolje bi bilo probati ribu iz okolnih ribnjaka (ne iz jezera), ali vam tu ostavljamo potpunu slobodu izbora.
3. Kafa na jezeru
U ranu zoru ili u sumrak nema lepšeg mesta za ispijanje kafe od obale jezera. Da li ćete je piti u kafiću, na terasi koja gleda na jezero, ili na klupici uz šetalište ostavljamo vama da izaberete. Malo tišine i mnogo vode deluju terapeutski i vrlo lako mogu učiniti da barem na kratko zaboravite svakondevne probleme.
2. Pedalanje na vodi ili kopnu.
Ako ste sportski tip, možete se razmrdati uz okretanje pedala, bilo na biciklu bilo na pedalini. Cene jesu prilično bezobrazno visoke, ali priuštite sebi mali predah uz sportske aktivnosti na sred jezera ili u njegovom obilasku. Ne preterujte jer je vreme prilično prevrtljivo, pa vas na sred tog istog mirnog jezera može uhvatiti pljusak.
1. Zoološki vrt
Jedina destinacija koju ne smete zaobići! Ustanova Zoološki vrt Palić je osnovana 31. 05. 1950. godine. Površina na kojoj se prostire iznosi 15 hektara i sastoji se iz 10 ha kultivisanog prostora koje je dostupno posetiocima, dok je 5 ha poljoprivredno i šumsko zemljište. Za sve nas koji smo videli jedino zoološki vrt u Beogradu, ovo mesto je bilo pravo iznenađenje. Životinje su vam dostupnije, sem onih najopasnijih, većinu možete hraniti (iako piše da je zabranjeno) ili se putem staklenih kupola zavlačiti usred njihovih kaveza. Divan sklop prirode i zoološkog vrta. Možda je to ljudima u Evropi normalno, ali je za nas na Balkanu veoma prijatno iznenađenje. Neke od zanimljivosti o životinjama sa naših područja pogledajte ovde
Svideće vam se i 10 ideja kuda na izlet u Beogradu
Avala je jedno od omiljenih beogradskih izletišta, udaljeno od grada 16 kilometara. Do nje možete stići autobusom broj 402 koji kreće sa Banjice. Ne zna nas mnogo da je Avala jedan od najstarijih rudnika na svetu, ni da postoji mineral koji je na celom svetu nađen jedino ovde! I zove se avalit, vrlo logično. Na Avali se nalazi izvor Sakinac, koji doduše izgleda kao obična česma u kamenu, ali ipak dobija na impresivnosti time što je Vajfert koristio njegovu vodu za spravljanje svog piva. Zatim, na Avali možete da obiđete spomenik Rusima, planinarski dom Čarapićev brest, pa spomenik Neznanom junaku… Malo ko zna da se do izgradnje spomenika Neznanom junaku na Avali nalazio srednjovekovni grad-utvrđenje Žrnov, čiji su ostaci skoro sasvim uništeni prilikom izgradnje spomenika. Priču o Avali ćemo zaokružiti čuvenim TV tornjem, simbolom Avale i jednim od simbola Beograda. Toranj je srušen u NATO bombardovanju i zatim ponovo izgrađen 2010. godine. Platite ulaznicu i popnite se na toranj liftom koji ide toliko brzo da ćete se osećati kao na rolerkosteru… Bar nekom malom. Na vrhu se nalazi restoran sa fantastičnim pogledom u kome ćete uživati. Čim vas prođe vrtoglavica.
9. Ada Ciganlija
Najkomercijalnije izletište Beograda, mesto gde možete da se okupate, plivate, osunčate, vozite pedalinu, roštiljate (na mestu gde su roštilji, česma, klupe i stolovi), igrate košarku, odbojku, golf, bejzbol, veslate, skijate na vodi, vozite se vozićem, merite vreme koje vam je potrebno da prođete kroz avantura park, skačete bandžijem, pojedete sladoled i krofnice, pokažete najnoviji kupaći, trbušnjake i markirane naočare, vozite rolere, bicikl ili nešto slično stazom oko jezera dugom 7.5 kilometara, pijuckate pivo, limunadu ili kafu na plaži nekog od kafića, ili posetite te iste kafiće uveče, kada postanu pravi klubovi sa različitim vrstama muzike. Možete doći sa porodicom, peškirima i hranom u rancu, ali možete i potrošiti mnogo novca na apsurdno skupo piće i obrok u ležaljkama nekog od pomenutih plažnih barova. Mora da bude skupo, kad je Ada najuređenija plaža Beograda, i kad, kada kažemo: „Na Adi sam“, ne mislimo ni na Međicu, ni na Huju, već na Ciganliju. Kada se umorite od gužve, svratite do Ade Safari, malo zavučenijeg i mirnijeg dela Ade, gde možete da pecate, popijete pivo, pojedete roštilj i posetite mini zoološki vrt.
7. Miljakovačka šuma
www.panoramio.rs
Jedna od čak 19 parkovskih šuma Beograda je i Miljakovačka. Nalazi se, logično, iznad naselja Miljakovac, 10 kilometara od centra grada. Lako ćete stići do nje nekom od gradskih linija: 37, 47, 48, 50, 54 ili 59. Miljakovačka šuma je u stvari posed Srpske pravoslavne crkve, a nalazi se u blizini manastira Rakovice, u čijoj porti je sahranjen i patrijarh Pavle (da pročitate 10 zanimljivosti o patrijarhu Pavlu klik ovde!). Miljakovačka šuma je od 2010. godine zaštićen spomenik prirode, prostire se na skoro 85 hektara, i tu je odlučilo da živi čak 284 životinjskih vrsta. Dobro, i kad oduzmete 184 vrste insekata (mada se među njima nalazi i prelepi leptir beli admiral, koji je bio zaštitni znak ove šume), opet ostaje impozantan broj životinja, među kojima je čak 31 vrsta sisara. Kroz Miljakovačku šumu se prostire zemljana pešačka staza dužine 6 km, i još dve kraće od 2 i 3 kilometra. Piknik zona je opremljena klupama i stolovima, ali je paljenje vatre, naravno, strogo zabranjeno.
8. Zvezdarska šuma
Nekada davno, na vrhu jednog beogradskog brda koje se zvalo Veliki Vračar, podignuta je astronomska opservatorija. Kasnije je ceo ovaj deo grada po »zvezdarnici« i dobio ime. (Kako su delovi Beograda dobili svoja imena? Klik!) Danas možete posmatrati zvezde i uživati u romantičnoj šetnji kroz Zvezdarsku šumu. Ona se nalazi sa obe strane Volgine ulice, samo 5 kilometara od Trga Republike. Prostire se na oko 140 hektara, od čega je 21 hektar uređen kao park, odnosno piknik-zona sa klupama. Planirano je širenje Zvezdarske šume ka severu i jugu, kako bi se stvorio zeleni obruč oko Beograda. Astronomska opservatorija je i dalje tu, zaštićena kao kulturni spomenik. U šumi se nalazi zemljana staza pogodna za pešačenje, trčanje i biciklizam, trim staza sa drvenim spravama, dečje igralište, teren za boćanje… Samo je potrebno da sednete na autobus 65 ili trolejbuse 28 i 40, i stigli ste u prirodu!
6. Ada Huja
www.panoramio.rs
Iako nekako deluje dalje, Ada Huja se nalazi samo 4 kilometra od centra grada. Nizvodno od Pančevca, ovo priobalje se prostire sve do Višnjice. Eko-sistem Ade Huje je nažalost ugrožen jer je decenijama služila kao deponija. Međutim, zbog odličnog položaja i lepote ovog mesta, smeće je premešteno, i radi se na obnovi Ade Huje. Planiran je razvoj ugostiteljstva i sporta, a sada se ovde nalaze najveća karting staza na Balkanu, teren za odbojku na pesku, teniski tereni… Ostaje da vidimo da li će Palilula od ovog mesta napraviti oazu kakva može da bude ili neki novi Beograd na vodi. Do tada, obiđite Huju i uživajte u nekom od ljupkih i autentičnih rečnih restorančića, ograđenih trskom, u kojima možete ručati ribu koja je upecana tog jutra.
5. Bojčinska šuma
U bloku 45 na Novom Beogradu sedite na 605 i odvezite se do jugozapadne granice Beograda, u Srem, gde se između naselja Boljevaca, Progara i Ašanje, na skoro 630 hektara, prostire močvarna Bojčinska šuma. Zaštićeni je spomenik prirode još od 1965. godine. Zanimljivo je da je ovde registrovano 108 vrsta ptica, što je trećina ukupnog broja vrsta ptica koje žive u Srbiji! Njima ne smeta to što se u Bojčinskoj šumi nalazi letnja pozornica, i mesto je organizovanja raznih manifestacija, poput Bojčinskog kulturnog leta, zatim tradicionalne Parade fijakera… Kad smo kod fijakera, konjički klub Bojčin ovde drži ponije koje možete jahati. Ukoliko više od vožnje i jahanja volite šetnje kroz prirodu, čeka vas pešačka staza od 5,6 kilometara, i baš je zgodno što je na kraju te staze etno restoran gde posle šetnje možete da se osvežite, tačnije da dođete sebi, ako ste u kondiciji koliko i mi 🙂 A za one koji su pravi sportisti, postoji i staza od 2 kilometra sa raznim preprekama, odnosno napravama za vežbanje.
4. Lido
Na severu Velikog ratnog ostrva, na teritoriji Zemuna, nalazi se mala peščana plaža Lido. Ime je dobila po Lidu iz Venecije. Kako je ostatak Velikog ratnog ostrva zaštićen zakonom, Lido nema gde da se širi i do sada investitorima nije bio posebno zanimljiv. Tu se nalazi svega nekoliko restorana. Ranije se do Lida dolazilo samo čamcima i brodićima, a od 2000. godine naša Vojska u letnjim mesecima postavlja pontonski most kojim stižete direktno na plažu, pa se dešava da na Lidu bude prava gužva i obilje kupača. Ipak, Lido još čuva svoj divlji šarm, i, bar dok se ne izgrade most, kompleks restorana i apartmana, ovde možete roštiljati, uživati u prirodi, pa čak i kampovati. Samo ne zaboravite sredstva protiv komaraca.
3. Košutnjak
Košutnjak je park, šuma, izletište i deo grada. Ime je dobio zbog košuta koje su nekada živele ovde. Knez Miloš Obrenović je usred divnih košutnjačkih šuma sagradio svoj konak, ogradio šumu ogradom i napravio dvorsko lovište. Od 1903. godine je ponovo otvoren za javnost, ograda je sklonjena pre početka Prvog svetskog rata, ali su tada nestale i košute. Od 2014. godine Košutnjak je zaštićeno područje i spomenik prirode – što znači da je roštiljanje zabranjeno. Danas je ovo pre svega rekreativni centar, tu se nalaze bazeni, igrališta za razne sportove, ski-staza, atletske staze, i naravno da je upravo ovde smešten i sam Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Burna istorija je u Košutnjaku ostavila brojne spomenike: braniteljima Beograda, srpskim ratnicima 1915. godine, nemačkim vojnicima, beogradskim studentima, a najpoznatija je Hajdučka česma (mesto raznih okupljanja, pa i održavanja čitavih festivala poput Supernaturala).
2. Nautičko selo Biser (Boljevci)
Sećate se onog autobusa 605 kojim se stiže do Bojčinske šume? Njime se dolazi na još jedno divno mesto za provođenje dana u prirodi. Na levoj obali Save, 40 km uzvodno ušća, na teritoriji opštine Surčin nalazi se naselje Boljevci. Veoma je interesantno to što ovo naselje postoji još od doba neolita, dakle 6 hiljada godina! A na jednoj od Savinih okuka, na mestu gde je reka šira, nalazi se jedan pravi biser, malo nautičko selo od 16 kućica na vodi. Sve kućice su povezane stazom, koja je zapravo marina, a na sredini se nalazi brod–restoran. Uzvodno od sela se nalazi prirodna plaža, a napravljene su dečja igraonica, česme, teren za odbojku u pesku, klupe, biciklistička i šetačka staza. Ukoliko želite da ovog leta neku noć prespavate na talasima, i da se ujutru razbudite skakanjem u reku direktno sa svoje terasice, ne zaboravite da unapred rezervišete svoj termin, pošto kućica ipak ima samo 16.
1. Iza zgrade
U kom god delu grada da živite, uvek se može naći neko poljanče, neki parkić iza zgrade, u kom možete kvalitetno provesti nekoliko sati i zaboraviti da u stvari niste nigde otputovali. Ako nema uređene zelene površine, bar nađite neku slobodnu površinicu i uredite je sami, isplati se! Roštilj iza zgrade, zašto da ne!? Ako imate klince, mogu vam poslužiti kao dobar izgovor za puštanje zmaja, igranje badmintona ili za fudbal, onako najslađe, sa dva kamena umesto stativa. Potreban je samo dan bez kiše i jedna klupa (ili ponesite stolice iz stana, ko vam brani), i možete sa komšijama igrati karte ili jamb napolju, umesto da provodite vreme ispred TV-a… Ili ovog kompjutera u koji upravo zurite. Zašto zurite u kompjuter? Izađite napolje!
(Pa makar ponesite taj laptop na klupu ispred zgrade!)
Ako ipak imate malo više vremena i novca, i voleli biste da otputujete dalje od Beograda, ekipa Zabavišta vam predlaže domaći turizam:
Sjajan tekst, realan i urnebesno duhovit. :) Osim liste, mada je i ona duhovita, ali moja bi izgledala ovako: 3,…
Valjevsko pivo u samom vrhu danas, sve ostalo je cista hemudza i reklama a kvalitet nula
Ja vas samo pozdravljam i ovo mi se Svidja
Zna li neko kako se zvala kafana/restoran koji je srušen(a) a na kome mestu je sada Tržni centar Futura na…
Фотографија код прилога о Жани Меркус није њена. Особа на слици је Ребека Вест.